[ Il testo che segue (Belgrado, 23 aprile 2005: relazione durante
l'Assemblea annuale del Forum di Belgrado per un Mondo di Eguali,
tenuta nella Facoltà di Giurisprudenza a Belgrado da V. Jovanovic, ex
Ministro degli Esteri della Repubblica Federale Jugoslava e attuale
Presidente del Beogradski Forum) è stato diffuso in lingua italiana il
12/11 u.s. su questa lista con il titolo:
"23 Tesi sulla questione del Kosovo Metohija" - si veda:
http://www.resistenze.org/sito/as/forbe/asfb5i27.htm ]
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2005-04-29.html
KOSOVO I METOHIJA PRED RESAVANJE STATUSA
Beograd, 23. april 2005. godine
Vladislav Jovanovic
(tematsko izlaganje na godisnjoj skupstini Beogradskog foruma odrzanoj
na Pravnom fakultetu u Beogradu)
I
1. Kosovo i Metohija se po cetvrti put za poslednjih dvadesetpet
godina nalazi na meti politike zapadnog dela medjunarodne zajednice da
ga odvoji od Srbije.
Prvi put je takav cilj bio deklarisan posle albanskih separatistickih
demonstracija 1981. godine, kada je Srbiji sugerisano da prihvati
Kosovo kao sedmu republiku u tadasnjoj federaciji.
Drugi put je taj cilj bio ponovljen uoci secesije Slovenije i
Hrvatske, kada je vrsen pritisak da se kosmetskim Albancima prizna
pravo na samoopredeljenje koje je priznavano ostalim narodima odnosno
republikama u SFRJ.
Treci put je, uoci i za vreme vojne agresije na SRJ, otvorena podrska
albanskom separatistickom terorizmu definisana kao glavni ratni cilj
SAD i drugih vodecih zemalja NATO-a prema Srbiji. Takav ratni cilj
nije napusten ni posle okoncanja agresije, vec se nastavio, samo u
drugom ruhu, pod privremenom administracijom OUN na Kosmetu.
Odnedavno se Kosmet ponovo nalazi u centru paznje istih politickih
snaga koje su se u dosadasnjem periodu oglasavale kao saveznici ili
sponzori separatizma kosmetskih Albanaca. Pod vidom nuznosti resavanja
konacnog statusa Kosmeta, Srbija i njena javnost su izlozeni
sinhronizovanoj politickoj i lobistickoj ofanzivi za davanje
nezavisnosti Kosmetu. Jerihonske trube iz raznih pravaca zapadnog dela
medjunarodne zajednice sve smelije i apokalipticnije opominju Srbiju
da bi joj protivljenje nezavisnosti donelo samo glavobolju i stetu. U
pritiscima na Srbiju deluju ujedinjeno SAD, EU i NATO, ali dirigentsku
palicu drze SAD, ciji strategijski interesi u odnosu na Srbiju i na
Balkanu se podudaraju sa obecanjem datom Albancima, uoci i za vreme
agresije, da ce im pomoci da se otcepe od Srbije.
2. Koliko je cilj otcepljenja Kosmeta kao albanizovane teritorije
bitan za albanske lidere i zapadne stratege pokazuje njihovo
beskompromisno suprotstavljanje svim idejama, predlozima i projektima
o podeli Pokrajine i teritorijalnoj autonomiji kosmetskih Srba. Dok se
kosmetski Albanci galantno privileguju pravom na spoljno
samooperedeljenje, Srbima u Hrvatskoj je osporeno i najminimalnije
pravo na unutrasnje samoopredeljenje, a Srbima i Hrvatima u Bosni i
Hercegovini i Albancima u Makedoniji se ne samo negira nego i
zabranjuje pravo na spoljno samoopredeljenje. Princip nepromenjivosti
tzv. avnojevskih granica, koje su same zapadne sile bile proglasile i
nametnule na pocetku jugoslovenske krize, kada je u pitanju Srbija,
relativizuje se, sto je u vapijucem raskoraku sa politikom
prijateljstva i saveznistva u koju hoce da je uvere.
3. Zbog takve sve otvorenije podrske trajnom odvajanju Kosmeta od
Srbije, vodeci zapadni politicari u izjavama i ponudama za integraciju
drzavne zajednice Srbije i Crne Gore u EU i Partnerstvo za mir
pazljivo i dosledno izbegavaju pominjanje teritorijalne celovitosti
Srbije, cime nedvosmisleno stavljaju do znanja da ocekuju da ona, kao
rezultat konacnog statusa Kosmeta, postane manja nego sto je sada.
Bliska perspektiva integrisanja sa EU se koristi za odvracanje paznje
javnosti i politicke elite Srbije od sve brzeg osamostaljivanja Kosova
i isticanja prednosti koje ce Srbija, oslobodjena tereta Kosmeta,
imati u svom daljem razvoju. Srbija je jedini kandidat za clanstvo u
EU od koje se kao uslov ocekuje i trazi da se dezintegrise da bi mogla
da se integrise u Evropsku uniju.
4. Pored Haskog tribunala i politike stapa i sargarepe, uslovljavanje
ulaska u EU pristajanjem na gubitak Kosmeta predstavlja jos jednu
potvrdu neravnopravnog tretmana Srbije u odnosu na balkanske i druge
zemlje bivse Istocne Evrope. Srbiji se zeli utisnuti zig najveceg
krivca za nastanak i razvoj jugoslovenske krize, ukljucujuci i za
"milosrdnu" agresiju NATO. Ona se smatra maltene porazenom zemljom
koja mora da ispunjava posebne uslove da bi usla u integrisanu Evropu.
5. Uz pomoc sponsorisanih nevladinih organizacija i drugih
glasnogovornika istog smera, cini se sve da nasa javnost i politicka
elita prihvate takav nizi tretman kao logicnu i neizbeznu posledicu
politike koja je prethodila petom oktobru. Sistematski se zatamnjuju i
guraju u stranu fundamentalna pitanja suvereniteta i teritorijalnog
integriteta Srbije koje takav nizi tretman, zajedno sa priblizavanjem
razgovora o statusu Kosmeta, ulaska u Partnerstvo za mir i dobijanja
studije o izvodljivosti, opasno aktuelizuje.
6. Himnologija Evropskoj uniji koja se forsira od vrhova zvanicne
vlasti treba da izmeni red prioriteta drzavnih ciljeva. Naglasava se
da je ulazak SCG odnosno Srbije u EU nas prvi drzavni interes, a
ocuvanje teritorijalne celine Srbije spusta se na nize mesto na listi
prioriteta.
Kao nekada kada nam je obecavan komunisticki raj samo ako se jos malo
strpimo, sadasnja vladajuca elita drzi javnost u hipnozi ocekivanja da
ce nas magicni ulazak u EU i evroatlantske integracije resiti svih briga.
7. U senci hiperbolisanja znacaja ulaska u EU, pustaju se mnogi probni
baloni u cilju stvaranja klime i pripremanja javnosti Srbije za
dvoetapni gubitak Kosmeta. Razni nama u kontinuitetu nenaklonjeni
zapadni analiticki centri, politicke licnosti, nevladine organizacije
i tematske tribine uporno promovisu ideju o nezavisnosti te istorijske
srpske pokrajine, bilo drsko i otvoreno, bilo pod smokvinim listom
"uslovne", "odlozene" ili "kontrolisane" nezavisnosti. Pritom se
osiguravaju od svakog moguceg bumerang efekta isticanjem da Srbi u BiH
i Albanci u Makedoniji ne bi mogli da se koriste tim izumom
pretvaranja jedne pokrajine u nezavisnu drzavu. Naporima za konacno
otudjenje Kosmeta od Srbije prikljucuje se i EU sa projektom o
njegovom stavljanju pod vlastiti protektorat. Ucestala su i
ambivalentna i dubiozna razmisljanja o evropskom resenju za Kosovo,
sto podrazumeva perspektivu njegovog samostalnog integrisanja u
Evropsku uniju. Sadasnji dvostruki ekonomski kolosek priznat Srbiji i
Crnoj Gori, koji utire put dobijanja i odvojenog politickog koloseka
za ulazak u EU, predstavlja provereni model i za odvojeno kretanje
Kosmeta u EU.
8. Medjutim, posto pomenuti probni baloni nisu dovoljni da javnost
Srbije okrenu protiv vlastitih interesa i Srbiju privole na
dobrovoljnu amputaciju svoje juzne pokrajine, u njeno pripremanje za
takav mazohisticki postupak angazuju se i domaci istomisljenici, kako
zvanicni tako i nezvanicni. Predlaze se medjunarodna konferencija o
Kosovu po ugledu na Dejton. Sugerise se da Evropska unija preuzme od
OUN protektorat nad Kosmetom. Dramaticno se najavljuje da ce Kosmet
dobiti nezavisnost 2005. godine ili se. u vezi s tim, javno trazi
podela Kosmeta. Protura se model ustupanja teritorije za razvoj.
Istice se da je samo nezavisnost neprihvatljiva, a ne i resenje
izmedju najsire autonomije i nezavisnosti.
9. Sve to se cini sa ciljem relativizovanja rezolucije SB 1244, njenog
de facto zamenjivanja politikom standarda pre statusa i preuzimanja
nadleznosti SB od strane drugih medjunarodnih instanci (EU ili
tematske medjunarodne konferencije o Kosovu). Istovremeno, pledira se
da se sukob izmedju principa nepromenljivosti medjunarodnih granica i
samoopredeljenja vecinskog stanovnistva Kosmeta resava na stetu
teritorijalne celovitosti Srbije.
Politika dvostrukog arsina, koja je prema Srbima i Srbiji bila
otvoreno primenjivana od pocetka jugoslovenske krize, otvoreno se
najavljuje i u vezi sa buducnoscu Kosova. Povelja OUN, rezolucija
1244, Pariska povelja KEBS-a i drugi obavezujuci medjunarodni
politicki dokumenti i pravni instrumenti osiono se ignorisu i na tlu
Nove Evrope planira se teritorijalno komadanje jedne od njenih
najstarijih drzava. Ono sto se dozvoljava nacionalnoj manjini Albanaca
da na tlu Srbije ostvaruju novu albansku drzavu, ne dopusta se Srbima
u Bosni, Kurdima u Turskoj, Iraku i Iranu, Albancima u Makedoniji,
Rusima u baltickim drzavama, Ukrajini i Prednjestrovlju u Moldaviji,
Jermenima u Nagorno Karabahu u Azerbejdzanu, Abhazima i Osetima u
Gruziji, Kasmiru u Indiji i Pakistanu, Madjarima u Rumuniji i
Slovackoj, Cecenima u Rusiji, Baskijcima i Kataloncima u Spaniji,
Korzikancima u Francuskoj, Skotlandjanima u Velikoj Britaniji, itd.
Veruje se da ce se izolovanjem takvog presedana samo na Srbiju i
njegovog hermetickog zatvaranja u odnosu na spoljni svet, izbeci
pogubne posledice domino efekta na druge multietnicke drzave.
10. Scenario nagradjivanja politickog terorizma eklatantno potvrdjuje
da agresija NATO na SRJ nije bila motivisana humanitarnim razlozima,
kao sto je providno tvrdjeno, vec otvorenom podrskom albanskom
separatizmu, zbog cega je Kosmet, na kraju agresije, nasilno otrgnut
od Srbije i sistematski i bezobzirno udaljavan od njenog
ustavnopravnog poretka.
Kao sto su bile glavni zagovornik i realizator agresije na SRJ, SAD su
ostale odlucujuci faktor na Kosmetu u celom periodu posle
uspostavljanja prelazne administracije OUN. Svi dosadasnji
administratori, od Kusnera do Petersena, samo su izvrsavali politicku
volju i strategijske ciljeve SAD u tom kljucnom delu Balkana. Zato je
pogresna praksa nasih vlasti i cist gubitak dragocenog vremena da o
sustinskim problemima na Kosmetu i njegovoj buducnosti razgovaraju sa
drugorazrednim partnerima, a ne direktno sa SAD.
11. Uprkos pojacanoj galami o nezavisnosti Kosova kao navodno jedinom
i najboljem resenju, pravi cilj SAD i njihovih zapadnih saveznika nije
nezavisnost te pokrajine, vec Republika Kosovo u statusu treceg clana
sadasnje drzavne zajednice SCG, koja je i skrojena da napravi mesto i
za Kosovo u skoroj buducnosti. Nezavisnost je samo licitirani
maksimalni cilj da bi se postigao cilj po meri i interesu zapada.
Takav idealni cilj otklonio bi opasnost stvaranja presedana na koji bi
se mogle pozivati kompaktno naseljene nacionalne manjine u drugim
drzavama, posebno u okruzenju. Posto je za ostvarenje takvog cilja
neophodan pristanak Srbije, celokupna strategija zapada u vezi sa
Kosmetom usredsredjena je na to da se od Srbije takav pristanak
ishodi. U pogon se stavljaju svi potencijali: marketinska propaganda,
mamac brzeg ulaska Srbije i Crne Gore odnosno samo Srbije u
evroatlantske integracije, finansijska kompenzacija, ukazivanje na
slozenosti za Srbiju u slucaju reintegracije Kosmeta u njen
ustavnopravni poredak, pojacano angazovanje istomisljenika u zvanicnim
institucijama i sponsorisanim nevladinim organizacijama, itd. U
rezervi se drze uobicajene mere pritiska ako Srbija, i pored svega,
bude "nekooperativna".
12. Glavna pretnja za eventualno nekooperativnu Srbiju se u ovom casu
ne najavljuje ali se u senci ozbiljno priprema. Sastoji se u
planiranom moralnom razoruzavanju Srbije, sto treba da se postigne
izricanjem presude Haskog Tribunala polovinom 2006. protiv bivseg
predsednika S. Milosevica i politike Srbije za navodni genocid i
agresiju tokom ratova u BiH i Hrvatskoj. Podudaranje donosenja takve
presude sa istekom roka trajanja drzavne zajednice SCG i finalizacijom
konacnog statusa Kosmeta lisavalo bi Srbiju daljeg polaganja moralnog
prava na Kosmet, a Albancima dalo superiorni argumenat da ne zele da
ostanu u zlocinackoj drzavi kao sto je Srbija. Da vremenska
koincidencija takvih dogadjaja nije samo spekulacija vec i sasvim
realna opasnost, potvrdjuje podatak da je jos Madlen Olbrajt u jeku
agresije NATO-a izjavljivala na TV da "masovno etnicko ciscenje
Albanaca" lisava Srbiju svakog prava na dalje zadrzavanje Kosmeta.
Nije svakako slucajno sto se gospodja Olbrajt ponovo ukljucuje u javne
diskusije u vezi sa resavanjem statusa Kosmeta.
II
13. Svim tim manevrima i zaverenickim potezima protiv prisustva Srbije
na Kosmetu moramo se suprotstaviti, odlucno i beskompromisno, najjacom
ali dovoljnom kartom koju imamo - nasom tapijom na Kosovo.
Ta tapija se zasniva na istorijskom i duhovnom znacenju Kosova za
srpski narod i drzavu i na neoborivim i neosporivim medjunarodnim
priznanjima da je ono integralni i neodvojivi deo Srbije (Londonski
ugovor iz 1913, Versajski ugovor o miru iz 1920, Pariski ugovor o miru
iz 1947, Finalni akt iz Helsinkija iz 1975, stavovi Badinterove
arbitrazne komisije i odluke EZ iz 1991. i 1992. godine, rezolucija SB
1244).
Sve dok nepokolebljivo branimo pravo iz te tapije, Kosmet niko ne moze
valjano istrgnuti iz Srbije. Nasilno izdvajanje i proglasavanje
Kosmeta samostalnom drzavom predstavljalo bi najobicniju otimacinu, na
sta ni najagresivniji i nama najnenaklonjniji deo medjunarodne
zajednice ne bi pristao zbog vodjenja racuna o sopstvenim interesima.
14. Zagovornicima dezintegracije Srbije ne odgovara rezolucija SB
1244, koja preko SRJ potvrdjuje njen suverenitet nad Kosovom, kao ni
SB, kao mesto na kome ce se odlucivati o buducem statusu Kosmeta.
Svesni da nas u SB stiti veto Rusije i Kine dokle god ne pristanemo na
gubitak te pokrajine, ti zagovornici nastoje da zaobidju SB,
predlazuci odrzavanje tematske medjunarodne konferencije o Kosmetu, po
ugledu na Dejton, ili da njegovu iskljucivu nadleznost izmeste u EU,
koja bi Kosmet dovoljno dugo drzala pod svojim protektoratom dok ono
samostalno ne "uklizi" u EU, paralelno sa Srbijom. Neposredni interes
Srbije je da se kategoricki suprotstavi takvim nastojanjima. Za
zaljenje i osudu je sto se tim nastojanjima aktivno pridruzuju i neke
nase istaknute zvanicne licnosti.
Osnovno u strategiji Srbije mora biti nepristajanje na odvajanje
Kosmeta od Srbije u bilo kom obliku. Nezavisnost Kosmeta je
podmetnuta, a ne prava meta na koju ne smemo da nasednemo.
Suprotstavljanje samo nezavisnosti podrazumeva otvorenost za sve sto
je manje od toga, a to je ne samo ostajanje Kosmeta u okviru Srbije,
vec i njegovo ostajanje u okviru drzavne zajednice, ali van Srbije.
16. Neprihvatanje nezavisnosti Kosmeta nije dovoljno iz dva razloga:
a) nezavisnost je samo prividni cilj da bi se lakse ostvario stvarni
cilj davanja Kosmetu statusa republike sa pristankom Srbije i b)
protivljenje nezavisnosti bez beskompromisnog insistiranja na
postovanju drzavne celine Srbije podrazumeva da je sve sto je manje od
nezavisnosti za nas prihvatljivo, ukljucujuci i Republiko Kosovo u
statusu treceg clana drzavne zajednice.
Isto vazi i za zvanicni stav i slogan :"manje od nezavisnosti, vise od
autonomije", jer ostavlja lebdecom mogucnost da bi nas status Kosova
kao republike u okviru drzavne zajednice mogao zadovoljiti. Zato bi
taj slogan morao biti preciziran dodatkom "...u okviru Srbije". Bez
toga bi Srbija bila izlozena novim pojacanim pritiscima da se odrekne
Kosmeta.
18. Prvi i najveci prioritet je ocuvanje teritorijalne celovitosti
Srbije. Svi drugi prioriteti su iza toga i, ako treba, moraju da
sacekaju. Ako bi ulazak u EU bio najvazniji drzavni interes bez
prethodnog dobijanja priznanja suvereniteta Srbije na njenoj celoj
drzavnoj teritoriji, to bi vodilo sigurnom gubitku Kosmeta, jer bi
integrisanje te pokrajine u EU bilo izvedeno na odvojeni nacin.
Svi dalji razgovori sa EU in NATO u vezi sa procesom ulaska u EU i
Partnerstvo za mir moraju se odmah usloviti napustanjem sadasnjeg
ambivalentnog stava tih organizacija u pogledu suvereniteta Srbije nad
Kosmetom. Prihvatljiv moze biti samo njihov cist i nedvosmislen stav
da je Kosmet integralni deo Srbije. O ulasku u te organizacije mozemo
razgovarati samo pod istim uslovima pod kojim su ulazile ostale zemlje
u EU: sa nasim teritorijalnim totalitetom. Manje ravnopravnosti od
njih ne smemo prihvatiti po cenu odlaganja sine die naseg integrisanja
u EU.
20. Teza o tome da je Srbiji znacajnija sudbina njenog naroda na
Kosmetu od formalnih prava drzave, koja se protura od strane
Medjunarodne krizne grupe i, nazalost, nekih visokih zvanicnih
licnosti, postvalja pitanje Kosmeta sa noge na glavu, jer se
nacionalni interesi cuvaju drzavom i njenom suverenom vlascu, a ne
njenim smanjivanjem i odricanjem od suverene vlasti. Tragedija srpskog
kosmetskog naroda pod stranom vlascu u poslednjih sest godina to
dramaticno i opominjuce potvrdjuje.
21. Umesto sto se vlada po casovniku raznih americkih i evropskih
sponsora albanskog separatizma, ciji javni nastupi su otvoreno
antisrpski, zvanicna Srbija treba da deluje na osnovu sopstvenog
razvijenog i argumentovanog programa:
Prvo, podsecajuci da su Albanci vecina u Pokrajini, ali da su
ubedljiva manjina u celoj Srbiji i da oni na Kosmetu ne mogu imati
veca prava na unutrasnje samoopredeljenje nego tamosnji Srbi,
postojeci predlog o decentralizaciji treba da se dopuni isticanjem
zahteva da najsiru autonomiju koju rezolucija 1244 predvidja za
kosmetske Albance u odnosu na Srbiju moraju dobiti i kosmetski Srbi u
odnosu na Albance u Pokrajini.
Drugo, umesto sto sledi novi opasan prilaz "standardi pre statusa",
zvanicna Srbija treba istrajnije da se poziva na rezoluciju 1244, koja
sire stiti kosmetske Srbe i garantuje suverenitet Srbije nad
Pokrajinom, kao i da natera KFOR na izjasnjavanje u pogledu povratka
predvidjenog broja nasih vojnika i policajaca na Kosmet.
S obzirom na to da bi rasporedjivanje nasih vojnika i policajaca na
medjunarodnoj granici prema Albaniji i Makedoniji imalo ne mali
simbolicki i psiholoski znacaj za tamosnje Srbe, treba se
suprotstaviti pocetku razgovora o buducem statusu Kosova dok se ne
ispune sve obaveze iz rezolucije 1244, ukljlucujuci i o povratku
ogranicenog kontigenta nase vojske i policije na Kosmet.
Trece, slogan "vise od autonomije, manje od nezavisnosti" treba sto
pre pretvoriti u razvijen i obrazlozen predlog Srbije o sadrzini
najvise autonomije. Ta sadrzina bi mogla biti kombinacija elemenata iz
slicnih avangardnih resenja za kompaktno naseljene manjine (Plan Z-4
za Srbe u Kninskoj Krajini, Juzni Tirol, Alanska ostvra, autonomne
republike u Rusiji), a mogla bi biti obogacena i novim elementima
kojim bi autonomna pokrajina Kosmet bila skoro drzava, ali bez
suverenih prava i punog medjunarodnopravnog personaliteta.
22. Skupstina Srbije treba sto pre da usvoji amandman na postojeci
Ustav kojim se zabranjuje otudjenje bilo kojeg dela drzavne teritorije
Srbije pod bilo kojim uslovima i da svako delovanje suprotno tome
predstavlja akt veleizdaje.
23. Takvim merama zvanicna Srbija bi izasla iz pasivnog polozaja i
izbegla da bude stavljena pred svrsen cin. Izbegla bi se pogibeljna
ponuda: uzmi ili ostavi.
Umesto sto bi morala da se izjasnjava o buducem resenju za Kosmet,
koje bi favorizovalo uzurpaciju i ignorisalo medjunarodno pravo,
stavila bi druge u situaciju da se izjasnjavaju o resenju, koje se
zasniva na medjunarodnom pravu i nasoj tapiji.
Formula: insistiranje na tapiji i nepristajanje na gubitak Kosmeta
plus suprotstavljanje svakoj novoj rezoluciji SB koja bi isla ispod
rezolucije 1244, kao i pokusajima prenosenja nadleznosti sa SB na EU
ili na neku novu Dejtonsku konferenciju plus razvijeni vlastiti
predlog resenja konacnog statusa Kosmeta u okviru Srbije - sprecava
gubitak Kosmeta.
Obrnuto, formula: nedoreceni vlastiti stav u pogledu buducnosti
Kosmeta plus navikavanje na ideju o nezavisnom Kosmetu ili Kosovu
republici plus cekanje na predloge resenja koje pripremaju sponsori
albanskog separatizma - vodi gubitku Kosmeta zauvek, bez prava na
revandikaciju u buducnosti.
Na zvanicnoj vlasti je da izvrsi pravilan izbor.
l'Assemblea annuale del Forum di Belgrado per un Mondo di Eguali,
tenuta nella Facoltà di Giurisprudenza a Belgrado da V. Jovanovic, ex
Ministro degli Esteri della Repubblica Federale Jugoslava e attuale
Presidente del Beogradski Forum) è stato diffuso in lingua italiana il
12/11 u.s. su questa lista con il titolo:
"23 Tesi sulla questione del Kosovo Metohija" - si veda:
http://www.resistenze.org/sito/as/forbe/asfb5i27.htm ]
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2005-04-29.html
KOSOVO I METOHIJA PRED RESAVANJE STATUSA
Beograd, 23. april 2005. godine
Vladislav Jovanovic
(tematsko izlaganje na godisnjoj skupstini Beogradskog foruma odrzanoj
na Pravnom fakultetu u Beogradu)
I
1. Kosovo i Metohija se po cetvrti put za poslednjih dvadesetpet
godina nalazi na meti politike zapadnog dela medjunarodne zajednice da
ga odvoji od Srbije.
Prvi put je takav cilj bio deklarisan posle albanskih separatistickih
demonstracija 1981. godine, kada je Srbiji sugerisano da prihvati
Kosovo kao sedmu republiku u tadasnjoj federaciji.
Drugi put je taj cilj bio ponovljen uoci secesije Slovenije i
Hrvatske, kada je vrsen pritisak da se kosmetskim Albancima prizna
pravo na samoopredeljenje koje je priznavano ostalim narodima odnosno
republikama u SFRJ.
Treci put je, uoci i za vreme vojne agresije na SRJ, otvorena podrska
albanskom separatistickom terorizmu definisana kao glavni ratni cilj
SAD i drugih vodecih zemalja NATO-a prema Srbiji. Takav ratni cilj
nije napusten ni posle okoncanja agresije, vec se nastavio, samo u
drugom ruhu, pod privremenom administracijom OUN na Kosmetu.
Odnedavno se Kosmet ponovo nalazi u centru paznje istih politickih
snaga koje su se u dosadasnjem periodu oglasavale kao saveznici ili
sponzori separatizma kosmetskih Albanaca. Pod vidom nuznosti resavanja
konacnog statusa Kosmeta, Srbija i njena javnost su izlozeni
sinhronizovanoj politickoj i lobistickoj ofanzivi za davanje
nezavisnosti Kosmetu. Jerihonske trube iz raznih pravaca zapadnog dela
medjunarodne zajednice sve smelije i apokalipticnije opominju Srbiju
da bi joj protivljenje nezavisnosti donelo samo glavobolju i stetu. U
pritiscima na Srbiju deluju ujedinjeno SAD, EU i NATO, ali dirigentsku
palicu drze SAD, ciji strategijski interesi u odnosu na Srbiju i na
Balkanu se podudaraju sa obecanjem datom Albancima, uoci i za vreme
agresije, da ce im pomoci da se otcepe od Srbije.
2. Koliko je cilj otcepljenja Kosmeta kao albanizovane teritorije
bitan za albanske lidere i zapadne stratege pokazuje njihovo
beskompromisno suprotstavljanje svim idejama, predlozima i projektima
o podeli Pokrajine i teritorijalnoj autonomiji kosmetskih Srba. Dok se
kosmetski Albanci galantno privileguju pravom na spoljno
samooperedeljenje, Srbima u Hrvatskoj je osporeno i najminimalnije
pravo na unutrasnje samoopredeljenje, a Srbima i Hrvatima u Bosni i
Hercegovini i Albancima u Makedoniji se ne samo negira nego i
zabranjuje pravo na spoljno samoopredeljenje. Princip nepromenjivosti
tzv. avnojevskih granica, koje su same zapadne sile bile proglasile i
nametnule na pocetku jugoslovenske krize, kada je u pitanju Srbija,
relativizuje se, sto je u vapijucem raskoraku sa politikom
prijateljstva i saveznistva u koju hoce da je uvere.
3. Zbog takve sve otvorenije podrske trajnom odvajanju Kosmeta od
Srbije, vodeci zapadni politicari u izjavama i ponudama za integraciju
drzavne zajednice Srbije i Crne Gore u EU i Partnerstvo za mir
pazljivo i dosledno izbegavaju pominjanje teritorijalne celovitosti
Srbije, cime nedvosmisleno stavljaju do znanja da ocekuju da ona, kao
rezultat konacnog statusa Kosmeta, postane manja nego sto je sada.
Bliska perspektiva integrisanja sa EU se koristi za odvracanje paznje
javnosti i politicke elite Srbije od sve brzeg osamostaljivanja Kosova
i isticanja prednosti koje ce Srbija, oslobodjena tereta Kosmeta,
imati u svom daljem razvoju. Srbija je jedini kandidat za clanstvo u
EU od koje se kao uslov ocekuje i trazi da se dezintegrise da bi mogla
da se integrise u Evropsku uniju.
4. Pored Haskog tribunala i politike stapa i sargarepe, uslovljavanje
ulaska u EU pristajanjem na gubitak Kosmeta predstavlja jos jednu
potvrdu neravnopravnog tretmana Srbije u odnosu na balkanske i druge
zemlje bivse Istocne Evrope. Srbiji se zeli utisnuti zig najveceg
krivca za nastanak i razvoj jugoslovenske krize, ukljucujuci i za
"milosrdnu" agresiju NATO. Ona se smatra maltene porazenom zemljom
koja mora da ispunjava posebne uslove da bi usla u integrisanu Evropu.
5. Uz pomoc sponsorisanih nevladinih organizacija i drugih
glasnogovornika istog smera, cini se sve da nasa javnost i politicka
elita prihvate takav nizi tretman kao logicnu i neizbeznu posledicu
politike koja je prethodila petom oktobru. Sistematski se zatamnjuju i
guraju u stranu fundamentalna pitanja suvereniteta i teritorijalnog
integriteta Srbije koje takav nizi tretman, zajedno sa priblizavanjem
razgovora o statusu Kosmeta, ulaska u Partnerstvo za mir i dobijanja
studije o izvodljivosti, opasno aktuelizuje.
6. Himnologija Evropskoj uniji koja se forsira od vrhova zvanicne
vlasti treba da izmeni red prioriteta drzavnih ciljeva. Naglasava se
da je ulazak SCG odnosno Srbije u EU nas prvi drzavni interes, a
ocuvanje teritorijalne celine Srbije spusta se na nize mesto na listi
prioriteta.
Kao nekada kada nam je obecavan komunisticki raj samo ako se jos malo
strpimo, sadasnja vladajuca elita drzi javnost u hipnozi ocekivanja da
ce nas magicni ulazak u EU i evroatlantske integracije resiti svih briga.
7. U senci hiperbolisanja znacaja ulaska u EU, pustaju se mnogi probni
baloni u cilju stvaranja klime i pripremanja javnosti Srbije za
dvoetapni gubitak Kosmeta. Razni nama u kontinuitetu nenaklonjeni
zapadni analiticki centri, politicke licnosti, nevladine organizacije
i tematske tribine uporno promovisu ideju o nezavisnosti te istorijske
srpske pokrajine, bilo drsko i otvoreno, bilo pod smokvinim listom
"uslovne", "odlozene" ili "kontrolisane" nezavisnosti. Pritom se
osiguravaju od svakog moguceg bumerang efekta isticanjem da Srbi u BiH
i Albanci u Makedoniji ne bi mogli da se koriste tim izumom
pretvaranja jedne pokrajine u nezavisnu drzavu. Naporima za konacno
otudjenje Kosmeta od Srbije prikljucuje se i EU sa projektom o
njegovom stavljanju pod vlastiti protektorat. Ucestala su i
ambivalentna i dubiozna razmisljanja o evropskom resenju za Kosovo,
sto podrazumeva perspektivu njegovog samostalnog integrisanja u
Evropsku uniju. Sadasnji dvostruki ekonomski kolosek priznat Srbiji i
Crnoj Gori, koji utire put dobijanja i odvojenog politickog koloseka
za ulazak u EU, predstavlja provereni model i za odvojeno kretanje
Kosmeta u EU.
8. Medjutim, posto pomenuti probni baloni nisu dovoljni da javnost
Srbije okrenu protiv vlastitih interesa i Srbiju privole na
dobrovoljnu amputaciju svoje juzne pokrajine, u njeno pripremanje za
takav mazohisticki postupak angazuju se i domaci istomisljenici, kako
zvanicni tako i nezvanicni. Predlaze se medjunarodna konferencija o
Kosovu po ugledu na Dejton. Sugerise se da Evropska unija preuzme od
OUN protektorat nad Kosmetom. Dramaticno se najavljuje da ce Kosmet
dobiti nezavisnost 2005. godine ili se. u vezi s tim, javno trazi
podela Kosmeta. Protura se model ustupanja teritorije za razvoj.
Istice se da je samo nezavisnost neprihvatljiva, a ne i resenje
izmedju najsire autonomije i nezavisnosti.
9. Sve to se cini sa ciljem relativizovanja rezolucije SB 1244, njenog
de facto zamenjivanja politikom standarda pre statusa i preuzimanja
nadleznosti SB od strane drugih medjunarodnih instanci (EU ili
tematske medjunarodne konferencije o Kosovu). Istovremeno, pledira se
da se sukob izmedju principa nepromenljivosti medjunarodnih granica i
samoopredeljenja vecinskog stanovnistva Kosmeta resava na stetu
teritorijalne celovitosti Srbije.
Politika dvostrukog arsina, koja je prema Srbima i Srbiji bila
otvoreno primenjivana od pocetka jugoslovenske krize, otvoreno se
najavljuje i u vezi sa buducnoscu Kosova. Povelja OUN, rezolucija
1244, Pariska povelja KEBS-a i drugi obavezujuci medjunarodni
politicki dokumenti i pravni instrumenti osiono se ignorisu i na tlu
Nove Evrope planira se teritorijalno komadanje jedne od njenih
najstarijih drzava. Ono sto se dozvoljava nacionalnoj manjini Albanaca
da na tlu Srbije ostvaruju novu albansku drzavu, ne dopusta se Srbima
u Bosni, Kurdima u Turskoj, Iraku i Iranu, Albancima u Makedoniji,
Rusima u baltickim drzavama, Ukrajini i Prednjestrovlju u Moldaviji,
Jermenima u Nagorno Karabahu u Azerbejdzanu, Abhazima i Osetima u
Gruziji, Kasmiru u Indiji i Pakistanu, Madjarima u Rumuniji i
Slovackoj, Cecenima u Rusiji, Baskijcima i Kataloncima u Spaniji,
Korzikancima u Francuskoj, Skotlandjanima u Velikoj Britaniji, itd.
Veruje se da ce se izolovanjem takvog presedana samo na Srbiju i
njegovog hermetickog zatvaranja u odnosu na spoljni svet, izbeci
pogubne posledice domino efekta na druge multietnicke drzave.
10. Scenario nagradjivanja politickog terorizma eklatantno potvrdjuje
da agresija NATO na SRJ nije bila motivisana humanitarnim razlozima,
kao sto je providno tvrdjeno, vec otvorenom podrskom albanskom
separatizmu, zbog cega je Kosmet, na kraju agresije, nasilno otrgnut
od Srbije i sistematski i bezobzirno udaljavan od njenog
ustavnopravnog poretka.
Kao sto su bile glavni zagovornik i realizator agresije na SRJ, SAD su
ostale odlucujuci faktor na Kosmetu u celom periodu posle
uspostavljanja prelazne administracije OUN. Svi dosadasnji
administratori, od Kusnera do Petersena, samo su izvrsavali politicku
volju i strategijske ciljeve SAD u tom kljucnom delu Balkana. Zato je
pogresna praksa nasih vlasti i cist gubitak dragocenog vremena da o
sustinskim problemima na Kosmetu i njegovoj buducnosti razgovaraju sa
drugorazrednim partnerima, a ne direktno sa SAD.
11. Uprkos pojacanoj galami o nezavisnosti Kosova kao navodno jedinom
i najboljem resenju, pravi cilj SAD i njihovih zapadnih saveznika nije
nezavisnost te pokrajine, vec Republika Kosovo u statusu treceg clana
sadasnje drzavne zajednice SCG, koja je i skrojena da napravi mesto i
za Kosovo u skoroj buducnosti. Nezavisnost je samo licitirani
maksimalni cilj da bi se postigao cilj po meri i interesu zapada.
Takav idealni cilj otklonio bi opasnost stvaranja presedana na koji bi
se mogle pozivati kompaktno naseljene nacionalne manjine u drugim
drzavama, posebno u okruzenju. Posto je za ostvarenje takvog cilja
neophodan pristanak Srbije, celokupna strategija zapada u vezi sa
Kosmetom usredsredjena je na to da se od Srbije takav pristanak
ishodi. U pogon se stavljaju svi potencijali: marketinska propaganda,
mamac brzeg ulaska Srbije i Crne Gore odnosno samo Srbije u
evroatlantske integracije, finansijska kompenzacija, ukazivanje na
slozenosti za Srbiju u slucaju reintegracije Kosmeta u njen
ustavnopravni poredak, pojacano angazovanje istomisljenika u zvanicnim
institucijama i sponsorisanim nevladinim organizacijama, itd. U
rezervi se drze uobicajene mere pritiska ako Srbija, i pored svega,
bude "nekooperativna".
12. Glavna pretnja za eventualno nekooperativnu Srbiju se u ovom casu
ne najavljuje ali se u senci ozbiljno priprema. Sastoji se u
planiranom moralnom razoruzavanju Srbije, sto treba da se postigne
izricanjem presude Haskog Tribunala polovinom 2006. protiv bivseg
predsednika S. Milosevica i politike Srbije za navodni genocid i
agresiju tokom ratova u BiH i Hrvatskoj. Podudaranje donosenja takve
presude sa istekom roka trajanja drzavne zajednice SCG i finalizacijom
konacnog statusa Kosmeta lisavalo bi Srbiju daljeg polaganja moralnog
prava na Kosmet, a Albancima dalo superiorni argumenat da ne zele da
ostanu u zlocinackoj drzavi kao sto je Srbija. Da vremenska
koincidencija takvih dogadjaja nije samo spekulacija vec i sasvim
realna opasnost, potvrdjuje podatak da je jos Madlen Olbrajt u jeku
agresije NATO-a izjavljivala na TV da "masovno etnicko ciscenje
Albanaca" lisava Srbiju svakog prava na dalje zadrzavanje Kosmeta.
Nije svakako slucajno sto se gospodja Olbrajt ponovo ukljucuje u javne
diskusije u vezi sa resavanjem statusa Kosmeta.
II
13. Svim tim manevrima i zaverenickim potezima protiv prisustva Srbije
na Kosmetu moramo se suprotstaviti, odlucno i beskompromisno, najjacom
ali dovoljnom kartom koju imamo - nasom tapijom na Kosovo.
Ta tapija se zasniva na istorijskom i duhovnom znacenju Kosova za
srpski narod i drzavu i na neoborivim i neosporivim medjunarodnim
priznanjima da je ono integralni i neodvojivi deo Srbije (Londonski
ugovor iz 1913, Versajski ugovor o miru iz 1920, Pariski ugovor o miru
iz 1947, Finalni akt iz Helsinkija iz 1975, stavovi Badinterove
arbitrazne komisije i odluke EZ iz 1991. i 1992. godine, rezolucija SB
1244).
Sve dok nepokolebljivo branimo pravo iz te tapije, Kosmet niko ne moze
valjano istrgnuti iz Srbije. Nasilno izdvajanje i proglasavanje
Kosmeta samostalnom drzavom predstavljalo bi najobicniju otimacinu, na
sta ni najagresivniji i nama najnenaklonjniji deo medjunarodne
zajednice ne bi pristao zbog vodjenja racuna o sopstvenim interesima.
14. Zagovornicima dezintegracije Srbije ne odgovara rezolucija SB
1244, koja preko SRJ potvrdjuje njen suverenitet nad Kosovom, kao ni
SB, kao mesto na kome ce se odlucivati o buducem statusu Kosmeta.
Svesni da nas u SB stiti veto Rusije i Kine dokle god ne pristanemo na
gubitak te pokrajine, ti zagovornici nastoje da zaobidju SB,
predlazuci odrzavanje tematske medjunarodne konferencije o Kosmetu, po
ugledu na Dejton, ili da njegovu iskljucivu nadleznost izmeste u EU,
koja bi Kosmet dovoljno dugo drzala pod svojim protektoratom dok ono
samostalno ne "uklizi" u EU, paralelno sa Srbijom. Neposredni interes
Srbije je da se kategoricki suprotstavi takvim nastojanjima. Za
zaljenje i osudu je sto se tim nastojanjima aktivno pridruzuju i neke
nase istaknute zvanicne licnosti.
Osnovno u strategiji Srbije mora biti nepristajanje na odvajanje
Kosmeta od Srbije u bilo kom obliku. Nezavisnost Kosmeta je
podmetnuta, a ne prava meta na koju ne smemo da nasednemo.
Suprotstavljanje samo nezavisnosti podrazumeva otvorenost za sve sto
je manje od toga, a to je ne samo ostajanje Kosmeta u okviru Srbije,
vec i njegovo ostajanje u okviru drzavne zajednice, ali van Srbije.
16. Neprihvatanje nezavisnosti Kosmeta nije dovoljno iz dva razloga:
a) nezavisnost je samo prividni cilj da bi se lakse ostvario stvarni
cilj davanja Kosmetu statusa republike sa pristankom Srbije i b)
protivljenje nezavisnosti bez beskompromisnog insistiranja na
postovanju drzavne celine Srbije podrazumeva da je sve sto je manje od
nezavisnosti za nas prihvatljivo, ukljucujuci i Republiko Kosovo u
statusu treceg clana drzavne zajednice.
Isto vazi i za zvanicni stav i slogan :"manje od nezavisnosti, vise od
autonomije", jer ostavlja lebdecom mogucnost da bi nas status Kosova
kao republike u okviru drzavne zajednice mogao zadovoljiti. Zato bi
taj slogan morao biti preciziran dodatkom "...u okviru Srbije". Bez
toga bi Srbija bila izlozena novim pojacanim pritiscima da se odrekne
Kosmeta.
18. Prvi i najveci prioritet je ocuvanje teritorijalne celovitosti
Srbije. Svi drugi prioriteti su iza toga i, ako treba, moraju da
sacekaju. Ako bi ulazak u EU bio najvazniji drzavni interes bez
prethodnog dobijanja priznanja suvereniteta Srbije na njenoj celoj
drzavnoj teritoriji, to bi vodilo sigurnom gubitku Kosmeta, jer bi
integrisanje te pokrajine u EU bilo izvedeno na odvojeni nacin.
Svi dalji razgovori sa EU in NATO u vezi sa procesom ulaska u EU i
Partnerstvo za mir moraju se odmah usloviti napustanjem sadasnjeg
ambivalentnog stava tih organizacija u pogledu suvereniteta Srbije nad
Kosmetom. Prihvatljiv moze biti samo njihov cist i nedvosmislen stav
da je Kosmet integralni deo Srbije. O ulasku u te organizacije mozemo
razgovarati samo pod istim uslovima pod kojim su ulazile ostale zemlje
u EU: sa nasim teritorijalnim totalitetom. Manje ravnopravnosti od
njih ne smemo prihvatiti po cenu odlaganja sine die naseg integrisanja
u EU.
20. Teza o tome da je Srbiji znacajnija sudbina njenog naroda na
Kosmetu od formalnih prava drzave, koja se protura od strane
Medjunarodne krizne grupe i, nazalost, nekih visokih zvanicnih
licnosti, postvalja pitanje Kosmeta sa noge na glavu, jer se
nacionalni interesi cuvaju drzavom i njenom suverenom vlascu, a ne
njenim smanjivanjem i odricanjem od suverene vlasti. Tragedija srpskog
kosmetskog naroda pod stranom vlascu u poslednjih sest godina to
dramaticno i opominjuce potvrdjuje.
21. Umesto sto se vlada po casovniku raznih americkih i evropskih
sponsora albanskog separatizma, ciji javni nastupi su otvoreno
antisrpski, zvanicna Srbija treba da deluje na osnovu sopstvenog
razvijenog i argumentovanog programa:
Prvo, podsecajuci da su Albanci vecina u Pokrajini, ali da su
ubedljiva manjina u celoj Srbiji i da oni na Kosmetu ne mogu imati
veca prava na unutrasnje samoopredeljenje nego tamosnji Srbi,
postojeci predlog o decentralizaciji treba da se dopuni isticanjem
zahteva da najsiru autonomiju koju rezolucija 1244 predvidja za
kosmetske Albance u odnosu na Srbiju moraju dobiti i kosmetski Srbi u
odnosu na Albance u Pokrajini.
Drugo, umesto sto sledi novi opasan prilaz "standardi pre statusa",
zvanicna Srbija treba istrajnije da se poziva na rezoluciju 1244, koja
sire stiti kosmetske Srbe i garantuje suverenitet Srbije nad
Pokrajinom, kao i da natera KFOR na izjasnjavanje u pogledu povratka
predvidjenog broja nasih vojnika i policajaca na Kosmet.
S obzirom na to da bi rasporedjivanje nasih vojnika i policajaca na
medjunarodnoj granici prema Albaniji i Makedoniji imalo ne mali
simbolicki i psiholoski znacaj za tamosnje Srbe, treba se
suprotstaviti pocetku razgovora o buducem statusu Kosova dok se ne
ispune sve obaveze iz rezolucije 1244, ukljlucujuci i o povratku
ogranicenog kontigenta nase vojske i policije na Kosmet.
Trece, slogan "vise od autonomije, manje od nezavisnosti" treba sto
pre pretvoriti u razvijen i obrazlozen predlog Srbije o sadrzini
najvise autonomije. Ta sadrzina bi mogla biti kombinacija elemenata iz
slicnih avangardnih resenja za kompaktno naseljene manjine (Plan Z-4
za Srbe u Kninskoj Krajini, Juzni Tirol, Alanska ostvra, autonomne
republike u Rusiji), a mogla bi biti obogacena i novim elementima
kojim bi autonomna pokrajina Kosmet bila skoro drzava, ali bez
suverenih prava i punog medjunarodnopravnog personaliteta.
22. Skupstina Srbije treba sto pre da usvoji amandman na postojeci
Ustav kojim se zabranjuje otudjenje bilo kojeg dela drzavne teritorije
Srbije pod bilo kojim uslovima i da svako delovanje suprotno tome
predstavlja akt veleizdaje.
23. Takvim merama zvanicna Srbija bi izasla iz pasivnog polozaja i
izbegla da bude stavljena pred svrsen cin. Izbegla bi se pogibeljna
ponuda: uzmi ili ostavi.
Umesto sto bi morala da se izjasnjava o buducem resenju za Kosmet,
koje bi favorizovalo uzurpaciju i ignorisalo medjunarodno pravo,
stavila bi druge u situaciju da se izjasnjavaju o resenju, koje se
zasniva na medjunarodnom pravu i nasoj tapiji.
Formula: insistiranje na tapiji i nepristajanje na gubitak Kosmeta
plus suprotstavljanje svakoj novoj rezoluciji SB koja bi isla ispod
rezolucije 1244, kao i pokusajima prenosenja nadleznosti sa SB na EU
ili na neku novu Dejtonsku konferenciju plus razvijeni vlastiti
predlog resenja konacnog statusa Kosmeta u okviru Srbije - sprecava
gubitak Kosmeta.
Obrnuto, formula: nedoreceni vlastiti stav u pogledu buducnosti
Kosmeta plus navikavanje na ideju o nezavisnom Kosmetu ili Kosovu
republici plus cekanje na predloge resenja koje pripremaju sponsori
albanskog separatizma - vodi gubitku Kosmeta zauvek, bez prava na
revandikaciju u buducnosti.
Na zvanicnoj vlasti je da izvrsi pravilan izbor.