(La SKOJ - Lega della Gioventù Comunista di Jugoslavia, organizzazione
giovanile del NKPJ, Nuovo Partito Comunista di Jugoslavia - ha emesso
il comunicato che segue sulla vicenda della risoluzione anticomunista
recentemente votata al Consiglio d'Europa - senza conseguenze visto il
non raggiungimento del numero legale.
Sulle posizioni del NKPJ si veda il Programma Elettorale, formulato
nel maggio 2004, ed integralmente tradotto in italiano, alla pagina:
https://www.cnj.it/POLITICA/nkpj2004.htm )
Saopstenje SKOJ-a
Usvajanje sramnog predloga Rezolucije pred Savetom Evrope kojom se
demonizuje i izjednačava sa fašizmom socijalizam koji je postojao na
prostoru bivšeg SSSR-a, Istočne i Srednje Evrope zaslužuje svaku
osudu. Ova rezolucija vređa milionske žrtve pale za slobodu
čovečanstva, za oslobođenje od kolonijalnog ropstva i ravnopravnost.
Ova rezolucija predstavlja novu hajku na evropske komuniste koji su
zastupljeni u parlamentima gotovo svih evropskih zemalja i najavljuje
novu antikomunističku histeriju po ugledu na Mekartijev „lov na
crvene veštice" u SAD.
Rezolucija direktno napada i postojece socijalisticke drzave i
potpuno neargumentovano i ideoloski pristrasno definise ih kao
direktne nosioce "masovnog krsenja ljudskih prava" i poziva na rusenje
„totalitarlnih komunističkih režima koji su i dalje aktivni" čime se u
najmanju ruku vrši mešanje u unutrašnje stvari postojećih
socijalističkih zemalja i krši pravo naroda da same određuju svoj put
ravzvoja.
Prema deklaraciji Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima najvažnije je
ljudsko pravo je pravo na život. Medjutim nigde u svetu život nije
ugroženiji nego u SAD i najrazvijenijim kapitalističkim zemljama. U
SAD i vodećim kapitalističkim zemljama ima najviše ubistava,
narkomanije, prostitucije, zatvorenika... Nikada u SSSR-u i bivšim
socijalističkim zemljama nije bilo toliko zatvorenika koliko godišnje
prođe kroz zatvore SAD.
Pravo na rad koje proklamuje deklaracija UN deluje kao farsa ako
društvo nije obavezno da svakom članu obezbedi radno mesto. To nije
ostvarila ni jedna buržoaska država , ali su ostvarile socijalističke
zemlje.
Donosenje rezolucije Skupštine Saveta Evrope predstavlja jos jedan
dokaz straha od obnove socijalizma u Evropi i svetu i uspostavljanja
novih, marocito ako se ima u vidu sve vei rast uticaja komunisticke
levice u Evropi, ali i na drugim kontinentima, posebno Latinskoj
Americi. Ni malo ne treba da čudi da se na predlog najkonzervativnije
poslaničke frakcije u Skupštini Saveta Evrope (grupe Narodnih partija
Evrope) koje su najdosledniji pobornici eksploatatorskih interesa
vladajuće klase kapitalista usvaja antikomunistička rezolucija i to
baš u trenutku kada je antiglobalistički pokret u svetu sve jači,kada
su organizovani protesti radničke klase sve učestaliji i kada u
Latinskoj Americi u državama kao što su Venecuela i Bolivija na vlast
parlamentarnim putem dolaze autentični marksisti. Sramna rezolucija
predstavlja samo goli strah buržoaskih partija od povratka crvenih do
koga ce neminovno i doći zbog nepravde koje proizvodi njihovo
eksploatatorsko društvo.
Istina je da meta antikomunista nikada nije bila diktatura ili kršenje
ljudskih prava. Meta je oduvek bila i sada je levica, radnički pokreti
i svako ko preispituje kapitalizam i imperijalizam.
Decenijama je Sovjetski Savez oličavao večitu noćnu moru vladajućih
klasa - strah od toga da bi radnici mogli imati moć.
Ovim aktom SE želi da menja istoriju, da je falsifikuje i izjednači
žrtve i đelate, komuniste i naciste. Turbokapitalizam koji je nametnut
rušenjem Berlinskog zida traži svoje istorijsko utemeljenje i
opravdanje stoga mu je potrebna slika demonizovanog socijalizma „koji
je kriv za sve". To nastoji da ostavri ovom sramnom Rezolucijom.
Kapitalizam je u proteklom veku porodio dva svetska rata i niz manjih
i većih vojnih sukoba. Od preko 326 ratova i većih oružanih sukoba
posle Drugog svetskog rata SAD su učestovale, organizovale ili
podstakle 311 masovnih krvoprolića u kojima je ubijeno preko 30
muliona ljudi, a ranjeno ili obogaljeno više od 100 miliona ljudi. Gde
je pravda i osuda zločina potčinjenih nad decom Vijetnama, DNR Koreje,
Jugoslavije, Iraka... Gde je osuda žrtvava rasizma i kolonijalnog
ugnjetavanja?
Prećutkuje se vesto i prikriva činjenica da je počev od prve buržoaska
revolucije , tokom kolonijalnih ratova, u 500 većih oružanih sukoba
koje je vodila i izazvala buržoazija, u dva svetska rata i brojnim
oružanim sukobima posle Drugog svetskog rata i kroz nasilje i teror u
vlastitim državama ubijeno oko 200 miliona ljudi i trajno obogaljeno
znatno više.
Poslanici Skupštine SE treba da preispitaju svoju savest. Ko je ginuo
u Španiji braneći demokratsku republiku tokom 1930-ih? Ko je
organizovao otpor protiv nacističke okupacije? Ko se borio protiv
posleratnog fašizma u Španiji, Portugalu, Grčkoj, Rodeziji i Južnoj
Africi, režima koje su Sjedinjene Američke Države podržavale u ime
antikomunizma.
Treba da se zapitaju zbog čega danas milioni ljudi umiru svakodnevno
od HIV-a, malarije, tuberkuloze, tifusa, gladi... širom Azije, Afrike,
Južne Amerike dok imperijalističke sile troše bilione dolara na
naoružanje.
Antikomunisti trebaju da znaju da marksiste-lenjiniste nisu uništili
ni fašisti ni Makarti pa to neće poći za rukom ni ovima koji to sada
pokušavaju!
3. februar 2006.
Beograd
Drugi sekretar SKOJ-a
Marijan Kubik
giovanile del NKPJ, Nuovo Partito Comunista di Jugoslavia - ha emesso
il comunicato che segue sulla vicenda della risoluzione anticomunista
recentemente votata al Consiglio d'Europa - senza conseguenze visto il
non raggiungimento del numero legale.
Sulle posizioni del NKPJ si veda il Programma Elettorale, formulato
nel maggio 2004, ed integralmente tradotto in italiano, alla pagina:
https://www.cnj.it/POLITICA/nkpj2004.htm )
Saopstenje SKOJ-a
Usvajanje sramnog predloga Rezolucije pred Savetom Evrope kojom se
demonizuje i izjednačava sa fašizmom socijalizam koji je postojao na
prostoru bivšeg SSSR-a, Istočne i Srednje Evrope zaslužuje svaku
osudu. Ova rezolucija vređa milionske žrtve pale za slobodu
čovečanstva, za oslobođenje od kolonijalnog ropstva i ravnopravnost.
Ova rezolucija predstavlja novu hajku na evropske komuniste koji su
zastupljeni u parlamentima gotovo svih evropskih zemalja i najavljuje
novu antikomunističku histeriju po ugledu na Mekartijev „lov na
crvene veštice" u SAD.
Rezolucija direktno napada i postojece socijalisticke drzave i
potpuno neargumentovano i ideoloski pristrasno definise ih kao
direktne nosioce "masovnog krsenja ljudskih prava" i poziva na rusenje
„totalitarlnih komunističkih režima koji su i dalje aktivni" čime se u
najmanju ruku vrši mešanje u unutrašnje stvari postojećih
socijalističkih zemalja i krši pravo naroda da same određuju svoj put
ravzvoja.
Prema deklaraciji Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima najvažnije je
ljudsko pravo je pravo na život. Medjutim nigde u svetu život nije
ugroženiji nego u SAD i najrazvijenijim kapitalističkim zemljama. U
SAD i vodećim kapitalističkim zemljama ima najviše ubistava,
narkomanije, prostitucije, zatvorenika... Nikada u SSSR-u i bivšim
socijalističkim zemljama nije bilo toliko zatvorenika koliko godišnje
prođe kroz zatvore SAD.
Pravo na rad koje proklamuje deklaracija UN deluje kao farsa ako
društvo nije obavezno da svakom članu obezbedi radno mesto. To nije
ostvarila ni jedna buržoaska država , ali su ostvarile socijalističke
zemlje.
Donosenje rezolucije Skupštine Saveta Evrope predstavlja jos jedan
dokaz straha od obnove socijalizma u Evropi i svetu i uspostavljanja
novih, marocito ako se ima u vidu sve vei rast uticaja komunisticke
levice u Evropi, ali i na drugim kontinentima, posebno Latinskoj
Americi. Ni malo ne treba da čudi da se na predlog najkonzervativnije
poslaničke frakcije u Skupštini Saveta Evrope (grupe Narodnih partija
Evrope) koje su najdosledniji pobornici eksploatatorskih interesa
vladajuće klase kapitalista usvaja antikomunistička rezolucija i to
baš u trenutku kada je antiglobalistički pokret u svetu sve jači,kada
su organizovani protesti radničke klase sve učestaliji i kada u
Latinskoj Americi u državama kao što su Venecuela i Bolivija na vlast
parlamentarnim putem dolaze autentični marksisti. Sramna rezolucija
predstavlja samo goli strah buržoaskih partija od povratka crvenih do
koga ce neminovno i doći zbog nepravde koje proizvodi njihovo
eksploatatorsko društvo.
Istina je da meta antikomunista nikada nije bila diktatura ili kršenje
ljudskih prava. Meta je oduvek bila i sada je levica, radnički pokreti
i svako ko preispituje kapitalizam i imperijalizam.
Decenijama je Sovjetski Savez oličavao večitu noćnu moru vladajućih
klasa - strah od toga da bi radnici mogli imati moć.
Ovim aktom SE želi da menja istoriju, da je falsifikuje i izjednači
žrtve i đelate, komuniste i naciste. Turbokapitalizam koji je nametnut
rušenjem Berlinskog zida traži svoje istorijsko utemeljenje i
opravdanje stoga mu je potrebna slika demonizovanog socijalizma „koji
je kriv za sve". To nastoji da ostavri ovom sramnom Rezolucijom.
Kapitalizam je u proteklom veku porodio dva svetska rata i niz manjih
i većih vojnih sukoba. Od preko 326 ratova i većih oružanih sukoba
posle Drugog svetskog rata SAD su učestovale, organizovale ili
podstakle 311 masovnih krvoprolića u kojima je ubijeno preko 30
muliona ljudi, a ranjeno ili obogaljeno više od 100 miliona ljudi. Gde
je pravda i osuda zločina potčinjenih nad decom Vijetnama, DNR Koreje,
Jugoslavije, Iraka... Gde je osuda žrtvava rasizma i kolonijalnog
ugnjetavanja?
Prećutkuje se vesto i prikriva činjenica da je počev od prve buržoaska
revolucije , tokom kolonijalnih ratova, u 500 većih oružanih sukoba
koje je vodila i izazvala buržoazija, u dva svetska rata i brojnim
oružanim sukobima posle Drugog svetskog rata i kroz nasilje i teror u
vlastitim državama ubijeno oko 200 miliona ljudi i trajno obogaljeno
znatno više.
Poslanici Skupštine SE treba da preispitaju svoju savest. Ko je ginuo
u Španiji braneći demokratsku republiku tokom 1930-ih? Ko je
organizovao otpor protiv nacističke okupacije? Ko se borio protiv
posleratnog fašizma u Španiji, Portugalu, Grčkoj, Rodeziji i Južnoj
Africi, režima koje su Sjedinjene Američke Države podržavale u ime
antikomunizma.
Treba da se zapitaju zbog čega danas milioni ljudi umiru svakodnevno
od HIV-a, malarije, tuberkuloze, tifusa, gladi... širom Azije, Afrike,
Južne Amerike dok imperijalističke sile troše bilione dolara na
naoružanje.
Antikomunisti trebaju da znaju da marksiste-lenjiniste nisu uništili
ni fašisti ni Makarti pa to neće poći za rukom ni ovima koji to sada
pokušavaju!
3. februar 2006.
Beograd
Drugi sekretar SKOJ-a
Marijan Kubik