http://www.advance.hr/vijesti/granate-iz-ukrajine-pogodile-teritorij-ruske-regije-rostov-najmanje-jedna-osoba-poginula-nekoliko-ranjenih-moskva-razmatramo-zestok-odgovor/
Granate iz Ukrajine pogodile teritorij ruske regije Rostov: najmanje jedna osoba poginula, nekoliko ranjenih - Moskva: "Razmatramo žestok odgovor"
Ukrajinska vojska opovrgava da su oni granatirali ruski teritorij.
12:00 - izjava iz Rusije:
Rusko ministarstvo vanjskih poslova nazvalo je granatiranje "očitim činom agresije" s ukrajinske strane ističući kako bi ovaj incident mogao imati "nepopravljive posljedice" te kako će Kijev snositi punu odgovornost za ovu provokaciju.
Slike nakon napada: http://www.advance.hr/ad/im/aktnews/slike_an/granate-iz-ukrajine-pogodile-teritorij-ruske-regije-rostov-najmanje-jedna-osoba-poginula-nekoliko-ranjenih-moskva-razmatramo-zestok-odgovor_1599_7609_e.jpg
No, do danas nije bilo smrtnih slučajeva, samo jedan slučaj u kojem je pripadnik ruskih pograničnih snaga zadobio ozljede glave od gelera. Ruske pogranične službe također tvrde kako je ukrajinska vojska u nekoliko navrata granatirala granične prijelaze dok su izbjeglice iz Ukrajine čekali u redu na provjeru putovnice kako bi ušli na ruski teritorij.
Rusija do sada niti jednom nije reagirala na ove incidente, mada brojne zemlje na slične incidente u kojima i nema žrtava često žestoko reagiraju (primjerice tursko granatiranje Sirije ili izraelski udari na Libanon). No, nakon jutrošnjeg incidenta sa smrtnim slučajem to bi se, ako je suditi prema izjavama koje stižu iz Moskve, moglo promijeniti.
Zamjenik ministra vanjskih poslova, Grigorij Karasin, rekao je kako Rusija razmatra "žestok odgovor" na incident koji se desio jutros u regiji Rostov. "Istražujemo incident. Ovo je znak opasnog rasta tenzija na granici. Postoji konkretna opasnost za naše građane stoga će naši odgovori biti žestoki i precizni. No, prvo moramo ustanoviti sve okolnosti ovog incidenta", rekao je Karasin.
Dakako, bilo bi vrlo neodgovorno od Rusije da pokreće ikakvo vojno uzvraćanje bez da se saznaju detalji. Teoretski se ne može odbaciti ni mogućnost da pobunjenici izvedu neki ovakav napad s ciljem uvlačenja Rusije u rat. Sjetimo se samo incidenata 2012. na granici Sirije i Turske - nakon što su granate ispaljene sa sirijske strane ubile nekoliko civila u turskom pograničnom naselju, Turska je uzvratila žestokim artiljerijskim napadima na položaje sirijske vojske, a strahovalo se i od moguće turske vojne invazije. No, nekoliko dana nakon pojedini turski mediji otkrili su kako su granate zapravo ispalili pobunjenici, upravo s ciljem provociranja ovakve reakcije (vidi: Turski list Yurt otkriva: Pobunjenici su gađali turski grad Akcakale - granatama koje koristi samo NATO).
Stoga je važno da Rusija nipošto ne djeluje impulzivno na ovakve incidente, jer nema sumnje da bi Kijev konstatirao kako se radi o "dogovorenom" incidentu između Rusije i pobunjenika koji bi za cilj imao uvesti Rusiju kao aktera u konfliktu. Rusija se, barem do sada, uvelike distancirala od sukoba na istoku Ukrajine ističući kako žele primirje i pregovore između pobunjenika i Kijeva.
No, nema sumnje da će ovaj incident sa smrtnim posljedicama dodatno povećati pritisak na Moskvu od strane onih koji već duže vrijeme zagovaraju rusku vojnu intervenciju na prostoru istočne Ukrajine. Takav potencijalni ishod vjerojatno bi odmah rezultirao uvođenjem bolnih ekonomskih sankcija Rusiji od strane SAD-a i Europske Unije, a to je nešto što Moskva očito nastoji izbjeći.
Opširnije o aktualnoj situaciji na istoku Ukrajine:
Veliki pregled stanja u Ukrajini: "Tampon zona" prema Rusiji postaje ključni strateški vojni cilj - o njenoj uspostavi ili probijanju ovisiti će daljnji tijek sukoba
Od Njemačke 1933. do Ukrajine 2014. - Lažnim i montiranim optužbama nove ukrajinske vlasti žele zabraniti Komunističku partiju
Ruski Korrespondent podsjeća da je 13. svibnja tadašnji v.d. predsjednik Ukrajine, Alexander Turchinov, apelirao na Ministarstvo pravosuđa da ispita mogućnost zabrane Komunističke partije "zbog moguće suradnje te stranke sa separatistima na jugoistoku zemlje"
Dana 16. svibnja, Vrhovna Rada Ukrajine usvaja nacrt rezolucije broj 4896 o ukidanju Komunističke partije Ukrajine. Turchinov je zatražio da je ispita sudjelovanje KPU u obavljanju aktivnosti "usmjerenih na kršenje suvereniteta i teritorijalne cjelovitosti države, potkopavanje državne sigurnosti, nezakonito oduzimanje državne vlasti, te da se odmah u skladu sa zakonom poduzmu mjere za zabranu stranke".
Nakon toga je ministarstvo pravosuđa poslalo zahtjev tužitelju i sigurnosnim službama, koje su provele istragu o mogućim kaznenim djelima od strane rukovodstva Komunističke partije Ukrajine.
U lipnju je šef službe sigurnosti Ukrajine, Valentyn Nalyvaychenko, rekao "kako je njegova agencija prikupila i predala ministarstvu pravosuđa informacije o ilegalnim aktivnostima KPU".
Nalivaychenko je zahtijevao da se zabrani rad stranci i ukloni imunitet komunističkim zastupnicima u Vrhovnoj Radi, kao i predstavnicima stranke u regijama Lugansk i Donjeck. U to su vrijeme zastupnici KPU iz regionalnog vijeća regije Lugansk u cijelosti podržali parlament Narodne Republike Lugansk.
Alexander Turchinov je cijelo vrijeme govorio u prilog zabrani Komunističke partije Ukrajine, obrazlažući svoju odluku činjenicom da je stranka "suučesnik u terorističkim i separatističkim aktivnostima".
Lider Komunističke partije Ukrajine, Petro Symonenko, također je optužen za "rusku propagandu", a zabranu djelovanja ukrajinske KP su tražili i "prozapadni i demokratski" aktivisti EuroMaidana, među kojima su najvatreniji bili lider Desnog Sektora Dmitriy Yarosh i vođa Radikalne stranke, Oleg Lyashko.
Tijekom proteklih nekoliko mjeseci su predstavnici Komunističke partije Ukrajine u više navrata kritizirali središnje vlasti Ukrajine zbog vođenja kaznene operacije na istoku, a lider ukrajinskih komunista, Petro Symonenko, opisao je situaciju na jugoistoku zemlje kao "teror protiv vlastitog naroda".
Komunistička partija Ukrajine kao zasebna stranka nakon raspada Sovjetskog Saveza postoji od 90-ih godina, a samo je 1991. nakratko bila podvrgnuta zabrani, ali nakon nekog vremena je opet nastavila s legalnim aktivnostima.
08. srpnja 2014. Glasnogovornik ukrajinskog ministartsva pravosuđa izjavljuje kako će Okružni upravni sud u Kijevu rasparavljati o zabrani rada KPU "zbog neprijateljskih aktivnosti protiv ukrajinske države i podrške ruskim separatistima na jugoistoku zemlje":
Jedini krimen i razlog za kaznenu prijavu, ako izuzmemo članove KPU u lokalnim ograncima na istoku zemlje, je bilo izlaganje lidera ukrajinskih komunista, Petra Symonenka, koji je prozvao režim Ukrajine "nacifašističkim", a događaj u Domu sindikata u Odesi "inkvizicijom koja je palila žive ljude".
Europska ljevica je u međuvremenu počela skupljati potpise u znak podrške kolegama iz Ukrajine i traži da se prestane s progonom koji podsjeća na '30-te godine u nacističkoj Njemačkoj.
Korrespondent navodi kako je nekoliko europskih ljevičarskih pokreta počelo prikupljati potpise u prilog Komunističke partije Ukrajine, što je potvrdio lider Lijevog fronta u Rusiji, Egon Rutterbah.
Ruttenbach tvrdi da je KPU "podvrgnuta političkom progonu od strane aktualne ukrajinske vlasti".
"Protiv naših saveznika u Ukrajini se koriste prljavi trikovi, koje prate maltretiranja članova uprave i svih pripadnika Komunističke partije u cjelini, koja je nepravedno optužena za separatizam, ali čak i za plaćanje ilegalnih pošiljki oružja na jugoistok zemlje", rekao je Rutterbah.
"Takva praksa se mora zaustaviti i moramo privući svjetsku pozornost na povredu ukrajinskog ustava koji jamči slobodu političkog djelovanja", dodao je.
Prema riječima Rutterbaha, samo ruski aktivisti su skupili više od 10 000 potpisa "što pokazuje da europski komunisti prihvaćaju stavove Komunističke partije i ne prihvaćaju pritisak ukrajinskog režima na KPU".
Uoči službene kaznene prijave protiv KPU, ukrajinski SBU je objavio informacije o pritvaranju pet militanata koji su službeno prijavljeni tijekom istrage "da je Komunistička partija organizator u nabavi oružja za proruske snage na ratištima i da su sudjelovali u aktivnostima protiv vladinih snaga u Donbasu".
Komunistički čelnik Petro Symonenko je to sve nazvao lažima, a za video snimak s navodnim priznanjem jednog od uhićenih članova KPU je rekao "kako je svima jasno da se radi o podvali".
Osim toga, Služba sigurnosti Ukrajine je otvorila i kazneni postupak protiv KPU zamjenika KPU u regiji Lugansk koji je ljude zvao da se pridruže frakciji KP Narodne Republike Lugansk. Optužen je za "pokušaj stvaranja terorističke organizacije na teritoriju Ukrajine".
**********************************************************
Nacional-socijalizam - Ulomak iz Wikipedie.hr
(…) Na izborima za Reichstag u srpnju 1932., nacisti su sakupili nevjerojatnih 13,7 milijuna glasova i dobili su 230 od ukupnih 670 mjesta u Reichstagu. Kao tada najjačoj stranci, iako još bez većine, predsjednik Hindenburg ponudio je nacistima mjesto u koalicijskoj vladi. Hitler je odbio tražeći samo potpunu vlast. Reichstag je raspušten, i na izborima za njegova nasljednika u studenom, stranka je pala i dobila oko 11,7 milijuna glasova što joj je donijelo samo, u usporedbi sa prošlim glasovanjem, 196 mjesta u parlamentu. Kombinirani zbroj glasova komunista i socijaldemokrata bio je preko 13 milijuna, te su te dvije stranke skupa dobile 221 mjesto u parlamentu. No, kako su te dvije stranke bili ljuti neprijatelji, nacisti su još uvijek zadržali mjesto najjače stranke u Reichstagu. Hitler je ponovo odbio koalicijsku vladu i Reichstag je ponovo raspušten. Na savjet bivšeg kancelara Franza von Papena, predsjednik Hindenburg je 30. siječnja 1933. imenovao Hitlera kancelarom, te je stranka započela stvaranje nacističke države.
Pri kraju veljače, pred sam početak nove izborne kampanje za Reichstag, zgrada Reichstaga je uništena u požaru nepoznatog porijekla. Nacisti su za palež okrivili komuniste i iskoristili taj događaj i to okrivljavanje kako bi na nasilan način suzbili komunističku partiju Njemačke. Kasnije je i SPD suzbijen na nasilan način. Nijedna stranka nije pružila organiziran otpor. Sve ostale stranke su naknadno zakonom zabranjene, pokušaj stvaranja nove stranke smatran je zločinom i NSDAP je postala jedina legalna stranka u Njemačkoj. U Aktu od 23. ožujka 1933., zakonodavne moći Reichstaga prebačene su na stranku. Akt je Hitleru dao diktatorske moći i označio kraj Weimarske Republike. Po zakonu od 1. prosinca 1933., NSDAP je "nepovratno stopljen s državom".(…)
Ono što je uslijedilo je poznata, najmračnija stranica ljudske povijesti.
Пред око 150 истинољубивих и праводљубивих посетилаца, на отварању су се обратили Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних и Олег Музика, један од преживелих злочина, чији се брат и даље води међу несталима.
Напомињући да су организовали изложбу са жељом да се чује истина о злочину и омогући њено ширење, Живадин Јовановић је рекао да српски народ не само да има дужност већ га и проживљена иста судбина води саосећању и солидарности према свим жртвама и осуди сваког злочина. Зато ни овај злочин не може бити изузетак, те допринос правди и истрајавње на проналажењу и осуди злочинаца представља обавезу свакога човека.
Наглашавајући да је злочин у Одеси резултат исте политике коју је на својој кожи осетио српски народ деведестих година, он је истакао да је тиме морална обавеза српскога народа о ширењу истине већа. Аналогија са злочином у Одеси види се у злочинима какви су деведесетих били улица Васе Мишкина, Маркале 1, Маркале 2, Јеврејско гробље, злочини током НАТО агресије на СР Југославију и други. Медијске блокаде и манипулације при којима се жртва проглашава за виновника представљају исти метод деловања који је примењен и овде.
Примаран узрок и овом злочину, као најмонструознијем у грађанском рату у Украјини, јесте империјално кретање НАТО-а на Исток и рушење међународног правног система започето агресијом на СР Југославију. Доживљавајући свој почетак у Југославији, империјално кретање НАТО-а доводи до поништавања свих цивилизацијских вредности, што злочин у Дому синдиката и показује. Последице су грађански рат и насиље над недужним цивилима. Једино су непосредни актери овог пута другачији. Како објашњава председник Беофорума, сукобе у Украјини изазвале су профашистичке и пронацистичке снаге, бандеровске групације подржане и финансиране од стране Запада. Он је подсетио да је најчешће цитирана цифра финансирања демократије у Украјини пет милијарди америчких долара.
Уместо мешања са стране и заговарања радикалних и војних метода, он истиче да решење кризе могу бити само дијалог и равноправност међу народима. Демократски принципи и поштовање узајамних права, посебно права мањина, услов су за конструктиван дијалог сукобљених страна и доласка до мирног решења. Тако би се онемогућиле радикалне групе, следбеници нацистичке идеологије, не само у Украјини, него и читавој Европи. На крају, господин Јовановић, представио је и најавио госта из Украјине, Олега Музику.
Олег Музика, становник Одесе и један од преживелих злочина, на почетку је објаснио да је циљ грађана на југоистоку федерализација Украјине, очување руског језика као другог званичног језика и да југоисточни региони имају право да сами бирају органе локалне самоуправе. Не желећи да разговарају о жељама југоисточних региона нове власти у Кијеву послале су војску и довеле до грађанског сукоба у којем се као последица десио и злочин у Одеси. Као један од мирних демонстраната, Олег Музика се нашао заточен на другом спрату Дома синдиката у тренуцима када је запаљен и када су профашистичке групе почеле да чине масакр над грађанима који су се сакрили у Дому.
Узалудно се надајући да ће полиција спречити масакр, како је објаснио, одлучили су да траже излаз и побегну у чему су многи, па и он, успели, али други, међу којима и његов брат, нису па су убијени или се воде као нестали. Објашњавајући да је ситуација у Одеси након злочина веома напета и прети да ескалира, грађани су и пре пар дана пуштали црне балоне и беле голубове, прве као симбол жалости, а друге као симбол мира, желећи да се злочини више не понављају и да се мир врати у Одесу.
Оно што највише брине грађане Одесе, напоменуо је Олег Музика, јесте да полиција више не хапси, али извештава где се демонстранти налазе, те ти људи, касније, нестају у тишини. Пошто се његов брат води као нестао након злочина у Одеси 2. маја, његова мисија да се бори за истину о страдалима довела га је и у Србију да проговори о својој судбини.
Поруке изложбе су да се злочинци морају пронаћи и осудити; да оживаљавање нацизма и фашизма представља велику опасност по читаву Европу; да експанзија НАТО на Исток, ка руским границама, и милитаризација Европе треба да се зауставе. Да је Украјини и Европи потребно мирно политичко решење. Оно је могуће дипломатијом и договором у којем ће учествовати и разговарати власт и опозиција, САД, ЕУ и Русија.
Изложба је оставила утисак и на посетиоце који су у Књигу утисака, у коју ће грађани моћи да се упишу током њеног трајања, оставили поруке захвалности организаторима, подршке страдалном народу Украјине и осуде злочина, као и поруке које осликавају сврху изложбе међу којима можемо издвојити следеће: „Ко год је починио ове злочине, мора бити кажњен. Просто је невероватно да се у XXI веку, на континенту који је колевка демократије, дешавају овакви злочини. Ово доказује да човек може и јесте највећа звер. Нацизам мора бити заустављен. Заувек. Желећи да сви виде ову изложбу и из ње извуку поуке, један посетилац је поручио:"Мржњо, стани! Човече љуби човека, то је највећи овоземаљски дар!“
Изложба ће бити отворена од 10. до 15. јуна, у времену од 11:00 до 21:00 час.