VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=FcFMuLr7TRs
I leader europei disertano la parata per i 70 anni della vittoria su Hitler. Uno sgarbo ai russi, non a Putin. E un grosso errore politico...
http://www.famigliacristiana.it/articolo/vittoria-sul-nazismo-l-europa-insulta-i-russi.aspx
La scelta di molti leader Ue di non essere a Mosca per l’anniversario della vittoria contro il nazifascismo è sbagliata. Poltrone vuote sulla Piazza Rossa sono una sconfitta...
http://www.corriere.it/esteri/15_maggio_09/berlusconi-l-occidente-l-errore-voler-isolare-russia-putin-23f5b560-f617-11e4-a548-cd8c68774c64.shtml
L’assenza di rappresentanti di Paesi occidentali alla parata di Mosca per la celebrazione della vittoria sulla Germania nazista ha un chiaro significato, coerente con l’appoggio al golpe ucraino e con ormai vent’anni di aggressioni militari unilaterali (con annessi embarghi genocidi): Unione Europea e Stati Uniti hanno definitivamente abbandonato l’antinazismo/antifascismo come riferimento della loro azione politica...
http://www.marx21.it/italia/antifascismo/25583-la-qtraslatioq-dellantifascismo.html
Dichiarazione sottoscritta da decine di Partiti Comunisti e Operai
http://www.marx21.it/comunisti-oggi/nel-mondo/25584-i-comunisti-di-tutto-il-mondo-celebrano-i-70-anni-della-vittoria-sul-nazi-fascismo.html
http://journal-neo.org/2015/05/13/why-i-wept-at-the-russian-parade/
http://russeurope.hypotheses.org/3778
TRAD.: 9 maggio 1945 (di Jacques Sapir, Russeurope 4 maggio 2015)
https://aurorasito.wordpress.com/2015/05/08/9-maggio-1945/
Неочекивани препород Русије (Ф. Вилијем Енгдал, 9/3/2015)
• Opération Sunrise
- Dougal MacDonald - http://www.cpcml.ca/francais/Lmlq2015/Q45023S.HTM#1
• Acte de reddition signé à Reims
- Yuriy Rubtsov - http://www.cpcml.ca/francais/Lmlq2015/Q45023S.HTM#2
• L'incident de Berne ou la fin de la coalition anti-Hitler
- Yuriy Rubtsov - http://www.cpcml.ca/francais/Lmlq2015/Q45023S.HTM#3
Rétablissons les faits
• Un concours d'absurdité autour du Jour de la Victoire
- Yuriy Rubtsov - http://www.cpcml.ca/francais/Lmlq2015/Q45023S.HTM#4
• La réécriture de l'histoire sur la question du Jour de la victoire en Europe
- Workers' Weekly - http://www.cpcml.ca/francais/Lmlq2015/Q45023S.HTM#5
• La communauté internationale doit préserver les acquis
de la victoire contre le fascisme
- Zhu Junqing - http://www.cpcml.ca/francais/Lmlq2015/Q45023S.HTM#6
• Discours de Samantha Power sur le siège de Leningrad:
le comble du cynisme
- Maria Zakharova - http://www.cpcml.ca/francais/Lmlq2015/Q45023S.HTM#7
• Ce qui n'a pas été dit
- Éditorial de Radio Havana Cuba du 5 mai 2005 à l'occasion
du 60e anniversaire de la libération de l'Europe - http://www.cpcml.ca/francais/Lmlq2015/Q45023S.HTM#8
Récits de la libération de l'Europe du nazi-fascisme
• La Russie publie un ouvrage en douze volumes
sur la Grande Guerre patriotique
• Le coût économique de la victoire soviétique dans
la Grande Guerre patriotique
- Valentin Katasonov - http://www.cpcml.ca/francais/Lmlq2015/Q45023S.HTM#10
• Les réparations pour la Deuxième Guerre mondiale:
l'offre généreuse de Staline
- Valentin Katasonov - http://www.cpcml.ca/francais/Lmlq2015/Q45023S.HTM#11
• Allemagne: la mémoire nationale et la Deuxième Guerre mondiale
- Natalia Meden - http://www.cpcml.ca/francais/Lmlq2015/Q45023S.HTM#12
• Dresde et Poznan: deux façons de faire la guerre
- Yuriy Rubtsov - http://www.cpcml.ca/francais/Lmlq2015/Q45023S.HTM#13
On February 2nd, 1943, the 6th German Army, under the command of Field Marshall Von Paulus, and elements of the 4th Panzer Army, surrendered to the Red Army at Stalingrad. This stunning victory is considered the turning point in the war in Europe, heralding the defeat of fascist Germany.
That defeat came on May 2ndth 1945, when the German forces in Berlin, the capital of the Third Reich, surrendered to the forces of the Red Army that had captured the city. On May 9th the official act of surrender of the German government and military forces took place in Berlin when the Germans surrendered to the Soviet commander, Marshal Zhukov, a surrender witnessed by representatives of the American, British and French forces. This was the end of the war in Europe.
Surrenders of elements of the German armies in the Italy and Austria on May 2nd and German forces in northern Europe, on May 7th, at first claimed by the western allies to be the official surrender of Germany, were not recognised as such by the Soviet government, since they were in violation of the agreement of the European Advisory Committee of the three Big Powers, that was finalised in March, 1944. That agreement required that the surrender would be one event, would be of the German government itself, not just of army elements in impossible positions, and was to take place at the seat of government from which German aggression had been launched, Berlin.
The western allies had no choice but to agree, and to regard the May 9th ceremony as the official act of surrender of the German government. But it was clear even then that the western allies had tried to arrange a separate peace with the Germans while the Soviets were still fighting and it was made very clear that the Americans and British wanted to steal the show from the Russians. Now 70 years later, the propaganda machine in the west once again claims that the earlier date was the end of the war in Europe.
It is well to remember the significance of this attempt by the Americans and British to conclude a separate peace with the Nazis, while Soviet forces were still engaged in the fierce Battle of Berlin and what a betrayal it was of the promised solidarity between the nations fighting against fascist aggression to which the Soviet forces at Stalingrad had dealt the fatal blow.
During one of his fireside chats on American radio on July 28, 1943, American President Roosevelt said,
“The world has never seen greater devotion, determination and self-sacrifice than have been displayed by the Russian people…under the leadership of Marshal Joseph Stalin. With a nation, that in saving itself, is thereby helping to save all the world from the Nazi menace, this country of ours should always be glad to be a good neighbour and a sincere friend to the world of the future.”
Fine words, and true, but where is the good neighbour now?
Instead of international solidarity between the victors and recognition of the sacrifice of the Russian people that Roosevelt praised, the NATO countries now refuse to attend the Moscow Victory Parade commemorating the defeat of Nazi Germany. But why do they insult the one nation that suffered the most, sacrificed the most, fought the hardest and won the greatest victories against the fascists? Is it really about Ukraine? The answer is simply that they see the defeat of fascist Germany not as a victory over fascism but as a failure of the western attempt to crush Russia.
We must also remember that NATO includes the occupied German state whose forces attacked the Soviet Union on June 22nd 1941, a state that still has no sovereignty and is still occupied by American forces two decades after Russian forces left, and whose leaders, now revealed as permitting American intelligence to spy on German companies for economic advantage, are evidently in the pocket of the American government.
It includes Britain, whose war time leader, Winston Churchill, echoing public calls by American General Patton, proposed an attack on the Soviet forces in Europe to take place in July 1945, using combined American-British-Canadian forces as well as the remaining German armies. The plan even included the use of nuclear weapons. It was called Operation Unthinkable, but it was clearly very thinkable and was a plan to pick up where the Nazis had failed, to subjugate Russia, and was only shelved when analysis proved that Soviet forces were too strong to overcome.
It is clear that the fire bombings of Dresden and Tokyo and the nuclear attacks on Japan, in which hundreds of thousands of civilians were incinerated by the Americans and British, were meant as demonstrations to the Soviet Union of their power, as an attempt to intimidate and subdue their supposed ally before the war with Germany was even concluded. The threat of a continued world war against Russia was made with the attacks on those defenceless cities. But with Operation Unthinkable put on hold and the formation of the Warsaw Pact as a defense against the NATO threat, the war against Russia was continued using other means and came to be called the Cold War, a political euphemism, since Soviet forces fought against the NATO allies directly in Korea and Vietnam and by proxies in many countries seeking liberation from western colonialism in Asia, Africa and Afghanistan.
We must also remember that in 1939, when Hitler attacked Poland, both Britain and France reneged on their promise to Poland to defend it in the event of an attack by Germany because they wanted German forces to be able to move right up to the borders of the Soviet Union to make it easier for Germany to launch its invasion of Russia just two years later. The so-called phoney war after the fall of Poland until the May, 1940 German attack on France, gave crucial time to Germany to advance its plans to attack Russia.
The entire focus of the NATO alliance, formed immediately after the defeat of Germany, has been on war with Russia and, since the fall of the Soviet Union and the weakening of Russian power, the NATO alliance has steadily advanced its attack position with a series of wars from Yugoslavia to Georgia and Ukraine, from Chechnya to Iraq, Syria, Libya and Afghanistan, all designed to eliminate Russian allies and to put NATO forces right up against Russian territory on its southern and western flanks.
In a document known as the Atlantic Charter, drafted on a battleship off the coast of Newfoundland in the middle of 1941, the Americans and British promised that the goals of the world war were not to increase their territories, but to guarantee the self-government of peoples, free trade, global cooperation to secure better economic and social conditions for all, freedom from fear and want, freedom of the seas and abandonment of the use of force as an instrument of policy, and disarmament. The Soviet Union adhered to these principles in the January 1, 1942 Declaration of the United Nations.
But aside from the relentless forcing of “free trade” treaties down workers throats across the world, which really means the freedom to exploit workers everywhere for the profit of a few corporations, the western signatories have violated every one of the clauses in the Atlantic Charter document.
The world was assured that there would be peace but they have given us nothing but 70 years of war. They promised us freedom from want but have relentlessly tried to destroy any government that protects the rights of workers, and poverty has increased dramatically in every western country since the fall of the Soviet Union.
Nations that were promised liberation at the end of the world war, had to fight these same powers to attain that justice. Some like China and Vietnam, Cuba, and North Korea, succeeded after long and bitter fighting, while the struggles of many others were crushed or subverted.
In Ukraine now we are witnessing a national army and formations of outright fascist militias, the new SS, firing on, and shelling fellow citizens who protest the lack of legality of the government and the American agenda of using it as a base to attack Russia. The interests of the War Party in the west prevail over the basic demands of their peoples for social and economic justice, and freedom from fear and war.
The whole world owes the peoples of the Soviet Union, of the Russian Federation, a debt that can never be repaid for their defeat of fascism in Europe. They suffered the heaviest losses, the most destruction, the heaviest burden of fighting the Nazi war machine.
The refusal of NATO leaders to attend the Moscow ceremonies on May 9th is an insult to history, to the sacrifices of scores of millions of Russians, and is tantamount to a repudiation of the principles of the Atlantic Charter and the Charter of the United Nations. But it is more than that. It is proof, if ever it was needed, that the main objective of the world war in Europe was the crushing of Russia for the benefit of the three powers, the USA, Britain and Germany. While scrapping among themselves to see who would be top dog on the world street, they were united in their desire to subdue Russia to their will. This objective was long held in check by Soviet power. The fall of the Soviet Union and its replacement by a government initially composed of compradors for the west gave the Americans and their allies the impression that they had succeeded in bringing Russia under their complete domination. But the rise of new leaders in Russia, reinvigorating Russian sovereignty and reviving Russian power and prestige in the world has angered these wolves of war who now circle, and harass, waiting for the opportunity to strike.
Christopher Black is an international criminal lawyer based in Toronto, he is a member of the Law Society of Upper Canada and he is known for a number of high-profile cases involving human rights and war crimes, especially for the online magazine “New Eastern Outlook”.
Девети мај: где је ко?
Девети мај, Дан победе над нацифашизмом као највећим злом у историји новије цивилизације и каснији «дублер» Дан Европе посвећен стварању Европске уније, трeбало би свим европским народима и државама да буде опомена и подсећање у какве страхоте води незасита жеља за империјалном владавином. Међутим, седамдесет година касније у Европи и свету као да се ништа није променило. Данас НАТО, на челу са САД, као да наставља политику Сила осовине препознатљиву као Drang Nach Osten, својим империјалним ширењем на Исток, доводећи Европу и свет у нове поделе и сукобе. А где је у тим поделама и сукобима Србија?
Други светски рат српском народу донео је немерљива страдања. Процентуално, после руског и пољског народа, српски је највише страдао. Милион и седам стотина хиљада жртава је саздано у ослобађање и у темеље нове Југославије. Јасеновац са 700.000 жртава је симбол геноцидне стратегије НДХ. Крашке јаме на Велебиту, систем логора смрти Госпић, Паг, Јадовно, као претходница и припрема Јасеновца, прогутали су стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и других антифашиста. У једином логору у свету за децу, Јастребарском, на вечни починак је отишло преко 700, углавном, козарачке деце, у Јасеновцу преко 20 000, а у целој усташкој Независној држави Хрватској преко 70 000 српске деце. Док је српски народ на просторима НДХ, као Хитлеровог фашистичког сателита, убијан на начине над којима су се чак и фашистичко-нацистички окупатори згрожавали, у Србији су ти исти окупатори свој наум спроводили на аријевски "једноставнији" начин - стрељањем. Сто убијених Срба за једног убијеног и педесет за једног рањеног немачког окупаторског војника! Неуспевајући да изађе на крај са герилским начином ратовања српскога народа, нацистички окупатор није презао ни од масовног стрељања деце. Ради застрашивања, ради кажњавања! Заједно са стотинама ученика у ред за стрељање стао је и Милоје Павловић, директор крагујевачке гимназије, и својим речима "пуцајте, ја и даље држим час", оставио је српским поколењима завет да како се брани слобода и достојанство.
У Крагујевцу и Краљеву тог октобра 1941. стрељано је укупно око пет хиљада Срба – цивила, деце, жена, нејачи. Хладнокрвност немачких окупатора и џелата имала је и својих "слабости". Ликвидацији десетина хиљада Срба, Рома, Јевреја и других антифашиста у логорима Старо Сајмиште, Бањица, Јајинци, Црвени Крст и другим, претходила су страховита мучења.
Седамдесет година после, и даље од крви тамно-црвени стубићи за стрељање логора Јајинци сведоче о начину убијања мученика чији је једини грех био то што нису припадали раси окупатора, што их је окупатор сматрао припадницима ниже расе!. Ипак, огромне српске жртве, непоколебљива четворогодишња борба народно-ослободилачке војске, извојевали су слободу сопственог народа, сопствене земље, али су истовремено дали огроман допринос слободи целе Европе, стварању темеља савремене Европе. Народно-ослободилачка борба омогућила је да се већ током 1941. године створи прва слободна територија у Европи – позната Ужичка Република. Везујући бројне немачке дивизије на Балкану српски народ је омогућио додатно време СССР-у да се припреми за одбрану и да у даљем току рата изнесе победу над наци-фашизмом.
Данас видимо да је на делу свеобухватан ревизионистички процес који прожима политику, уметност, културу, медије, готово све аспекте живота и за циљ има да оправда виновнике и сврста их у исти ред са победницима. Ревизија резултата Другог светског рата и поделе које данас видимо у Европи и свету имају исти почетак. Тај почетак је – насилно разбијање СФР Југославије као феномена организације друштва и државе, без преседана. Као примера отпора свакој врсти доминације, хегемонизма и империјализма. Као клице друштвеног система будућности у коме су човек и његове потребе у првом плану, а не профит и експлоатација. Као могући облик решења српског националног питања на Балкану, уз све мањкавости и недостатке.
Реваншизмом према српском народу који је испољен разбијањем СФР Југославије Немачка је започела крваву балканску трагедију. Тзв. «југословенска криза» само је привидно неутрална синтагма иза које се скрива дугорочно, планирано ангажовање Немачке, а онда и Ватикана, Аустрије и САД, на разбијању СФРЈ коју су те силе виделе као препреку за спровођење својих империјалних планова на Медитерану, Југо-Истоку и Истоку континента. Авет је пуштена из боце, домино ефекат није се могао спречити и за дуго ће још деловати. Као, уосталом и немачки реваншизам који је више него очигледан и на односу Немачке према Косову и Метохији. На цени коју Немачка тражи за бесконачни пут Србије ка Европи.
Свет је данас у знаку нове велике конфронтације. Пре свега, повод су сукоби у Украјини, иако не само они. Суштински узрок је стратегија америчко-НАТО-вског ширења на Исток. Ако су Немачка, Ватикан и Аустрија запалиле рат у Хрватској и Словенији, Американци су га у Босни гасили бензином, како би што већом ватром на Балкану показали Европи и Русији да су немоћне, зависне, да је нови светски поредак синоним за америчку глобалну доминацију коју сви морају беспоговорно поштовати и подржавати. Пошто је као препрека на путу потпуне планетарне доминације НАТО-у стајало, још увек, какво такво, међународно право и поредак успостављен након Другог светског рата, Американци су одлучили да га сруше на Косову и Метохији. Русију су неутралисали, Европу увукли, мало милом, мало силом.
Све што се дешавало деведесетих година на Балкану била је само етапа на дуго осмишљаваном походу на Исток. Почела је ера новог - Drang Nach Osten-у. Србија је и страдањем деведесетих, одбраном од оружане агресије 1999., хтела не хтела, поново омогућила време Русији да схвати да покоравање Балкана није циљ за себе, већ само етапа у стратешком походу на Русију, Сибир, Каспијски Басен, Централну Азију. Хтела не хтела, Србија је поново, у истом веку, примила на себе први удар глобалног рата у припреми чији је прави циљ Русија. Србија је тиме дала свој не мали прилог да се Русија усправи и супростави САД/НАТО освајачкој стратегији ослонцем на растуће неофашистичке и неонацистичке снаге. И на њихове методе. Бомбе, ракете и осиромашени ураниујум којима су САД и НАТО, у савезништву са терористичком ОВК, разарали Србију (СРЈ), терорисали и протеривали стотине хиљада Срба – све то и много другог, било је само показна вежба намењена Русији.
Немачка има моралну обавезу да, надокнади ратну штету Србији изазвану током Другог светског рата, као и ону изазвану током агресије НАТО 1999. Када је реч о обавези накнаде ратне штете из Другог светског рата, не ради се искључиво о правној, већ много више о моралној и цивилизацијској обавези Немачке. Ко је икада надокнадио штету Београду, Крагујевцу, Краљеву... За убијене жене, децу, ђаке... За – сто за једнога. За разорену Националну библиотеку, за неповратно уништену културну и националну баштину. За...
Бивши немачки канцелар Шредер од кога је Меркелова преузела дужност, јавно је признао да је НАТО нападом на Србију (СРЈ) 1999. прекршио међународне законе. Из седишта НАТО-а, такође, дато је слично признање. Није ли европски и цивилизацијски стандард да је онај ко крши законе у обавези да надокнади штету коју је тиме изазвао. Пратећи изјаве садашњег немачког председника Јоакима Гаука о подршци захтеву Грчке за накнаду ратне штете, било би логично очекивати да изађе пред немачку и европску јавност са сличном подршком о обавези немачке да надокнади ратну штету Србији изазвану током Другог светског рата и током агресије НАТО 1999.
Где је Србија данас?
Србија је данас на Црвеном тргу у Москви. Обележавајући Дан победе заједно са највећим савезником овог рата, Русијом, Србија изражава своју антифашистичку опредељеност и поново брани тековине Другог светског рата. У времену када се потомци нациста буде широм Европе, када кукасти крст у Кијеву и његови следбеници, финансијери и подржаваоци траже нови «крсташки рат» против Русије, Србија се у својим спољнополитичким лутањима није толико изгубила да не уме да препозна на коју се страну на овај велики Дан треба сврстати.
Док Запад наставља политику санкција и изолације Русије, неуспешно покушавајући да је сломи, остаје горак укус у устима потписаног ИПАП споразума Србије са НАТО. Шта је то? Знак да Србија «балансира», или да прихвата НАТО стратегију новог похода на Исток? Каква је то уравнотежена спољна политика ако се прихватају војни стандарди и политика само једног војног савеза – НАТО-а? Шта је у «балансираној» и политици војне неутралности противтег праву које је Србија великодушно дала НАТО трупама да «шпартају» територијом Србије, да бесплатно користе њену цивилну и војну инфраструктуру, да уживају дипломатски статус, да не одговарају чак ни за злочине, а камо ли за нешто друго?!
Србија и Русија су савезнице и победнице у оба светска рата. Залагањем Русије спасена је српска војска након албанске голготе и припремљена за Солунски фронт. У Другом светском рату јединице славне Црвене армије, раме уз раме са прекаљеном народно-ослободилачком војском ослободиле су Београд, делове Србије и Југославије. Црвена армија је најаслужнија за ослобађање Европе од наци-фашизма. Руски народ положио је за то највеће људске жртве. Србија је и по доприносу победи над наци-фашизмом и по огромном броју људских жртава положених у темеље слободне Европе тик уз Русију и уз руски народ. Зато и данас, Србији је место да победу над наци-фашизмом посносно слави са најзаслужнијима – са Русијом и руским народом. Место је њеним највишим представницима на трибини на Црвеном тргу у Москви, а представницима Војске Србије у шалонима који марширајући Црвеним тгргом одају почаст жртвама и шаљу поруку- мир – да, неофашизам и неонацизам – НЕ!
Русију не
(Message over 64 KB, truncated)