ПАРТИЗАН САМ, ТИМ СЕ ДИЧИМ!

У срцу Рађевине, под крошњама које памте, у Белој Цркви, у присуству више хиљада људи из разних крајева наше отаџбине, одржана је средишња прослава 75-тогодишњице устанка против окупатора у Другом светском рату.

Организатори окупљања били су Влада Републике Србије и СУБНОР Србије.

Уз звуке ”Партизан сам, тим се дичим”, химне масовне антифашистичке организације, баштиника славне народноослободилачке борбе, са низом родољубивих порука и застава, протекло је обележавање Дана устанка народа Србије.

Успомена на 7.јул 1941.године кад је Жикица Јовановић Шпанац, касније проглашен за народног хероја, са друговима говорио, одупирући се строгој забрани окупљања издатој од команданта немачких окупационих снага, на традиционалном сабору. У помоћ хитлеровцима су пристигли жандарми и покушали да спрече устанике који се били део партизанског одреда спремног да, по налогу КПЈ, ступи у оружану борбу са новонасталим поробљивачима наше земље и великог дела Европе и већ продрли дубоко на територију тадашњег СССР.

На спомен бисте у граниту првобораца револуције положени су многоброји венци. У име Владе Републике Србије пошту је одао министар Александар Вулин.

Поштовање устаницима на почетку Другог светског рата одали су представници Војске Србије и Општинске скупштине Крупањ.

Венац СУБНОР-а Србије положио је председник Душан Чукић са члановима Председништва Душанком Лукић Хавелка и Видосавом Ковачевићем.

На народном скупу говорио је најпре председник локалне самоуправе Иван Исаиловић и јасно дао до знања да славне симболе времена нико никад неће заборавити и у ине нових генерација који уживају плодове слободе што су извојевали храбри преци.

Обраћајући се у име СУБНОР-а Србије, заменик председника, генерал Видосав Ковачевић, посебно је истакао да се Седми јул слави као доказ несаломивости нашег слободарског народа који се определио на самом почетку Другог светског рата за антихитлеровску коалицију и одабирајући тај пут, као увек у својој богатој историји, завршавајући у редовима победника побрао сва признања разумног света.

ГОВОР ВИДОСАВА КОВАЧЕВИЋА МОЖЕТЕ У ЦЕЛОСТИ ПРОЧИТАТИ НА ОВОМ ПОРТАЛУ ПОД НАСЛОВОМ ”ВЕРА У БУДУЋНОСТ ЈЕ НАША СНАГА”.

На великом народном окупљању у Белој Цркви говорио је министар у Влади Републике Србије Александар Вулин:

”Ниједна генерација у историји српског народа није дала погрешан одговор на питање да ли је спремна да плати високу и највишу цену за слободу. Срби знају да су само слободни људи успешни и да је само слободна Србија успешна и развијена. Србија је била сиромашна и презрена само кад није била слободна и кад су други одлучивали о њој”.

Срби су пре 75 година стали – рекао је министар – на страну најбољих, међу оне што су се борили и изборили за слободу:

”Зато не може бити изједачавања оних који су се за слободу борили и оних који су пре 75 година сарађивали са окупатором или били окупатори. Нема изједначавања бораца за слободу и оних што су стрељали или чували стражу на Бањици, у Крагујевцу, Крушевцу, Новом Саду.

Ни једна земља у Европи није рехабилитовала квислинге. Седми јул је дан кад је Србија изабрала слободу. Поносни смо на ту генерацију која је извојевала победу у Другом светском рату, захваљујући њима можемо да кажемо да смо били на бољој страни света”.

Говор министра Александра Вулина био је прекидан аплаузом и узвицима сагласности окупљеног народа који је достојанствено обележио велики историјски датум тако значајан и признат у светској антифашистичкој заједници.

Седми јул, Дан устанка народа Србије против поробљивача у Другом светском рату, завршен је пригодним рецитаторским програмом у извођењу ученика школа у Рађевини.

ВЕРА У БУДУЋНОСТ ЈЕ НАША СНАГА

На великом народном скупу у Белој Цркви, прослави Дана устанка, говорио је заменик председника СУБНОР-а Србије.

Генерал Видосав Ковачевић је рекао:

”Јубилеј, 75 година, свеукупни празник народа Србије, камен темељац антифашизма по чему смо ушли на кључне странице светске историје и поштовани као непоколебиви борци против свих врста завојевача, прилика је да се осврнемо на славну прошлост која је определила будућност, јер седмојлуски устанак има непролазну, историјску вредност.

Други светски рат  је  агресијом Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске – априла 1941. захватио и простор Краљевине Југославије. Она је у тој агресији била војнички поражена и као држава, вољом нацистичког Трећег рајха, престала да постоји.

Комунистичка партија Југославије, на челу са Јосипом Брозом Титом, која није признала капитулацију земље, организовала је и, само три месеца после слома војске и државе, у лето 1941. повела устанак, позивајући народе Југославије у народноослободилачки, антифашистички рат.

Тачније, 4. јула, Политбиро ЦК КПЈ донео је одлуку о покретању оружане борбе против окупатора, формирао Штаб партизанских одреда за Србију и у све крајеве земље упутио инструкторе да спроводе одлуку о устанку. И Покрајински комитет КПЈ за Србију позвао је народ у борбу против окупатора, издао окружницу којом се налаже партијским комитетима и организацијама да организују партизанске одреде.

 Током јуна и јула организационе припреме за организовање отпора, покретање оружане борбе биле су завршене, и у готово свим крајевима Југославије почеле су акције партизанских одреда које су биле различитог интензитета.

БРИГАДА ЗА БРИГАДОМ

У Србији је процес формирања партизанских одреда почео после седнице ПК КП за Србију 23. јуна а већ средином јула у Србији је формирано седам партизанских одреда а крајем августа 23 одреда. Њима руководи Штаб народноослободилачких партизанских одреда за Србију, на челу са Сретеном Жујовићем. Устанак је захваљујући напорима  организација и руководстава КПЈ ускоро захватио читаву Србију, створена су три устаничка жаришта, у Западној Србији, Шумадији и Поморављу, у Источној Србији и у Југо-источној Србији.

Већ крајем јуна формиран је Ваљевски партизански одред, а током јула и Космајско-посавски, први и други Шумадијски, а потом и Чачански, Ужички, Крагујевачки, Мачвански, Краљевачки, Расински, Пожаревачки, Топлички, Кукавички (Лесковачки), Врањански и други одреди.

Тим историјским чином отворено је у поробљеној Европи ново ратиште, а НОП ће у току 1941-1945, својим војним победама над заједничким непријатељем, пружити значајан допринос борби и победи Антифашистичке коалиције у Другом светском рату.

Устанак у Србији 1941. године има непролазну вредност. Њиме ће се историографија бавити не само у садашњости већ и у будућности. Нека само то чини како доликује и обавезује струка, руководећи се максимом да историчари не смеју некритички, ненаучно да просуђују историјске догађаје и личности, јер мерећи тако њих – они мере и своје време и свој учинак.

Целокупна пракса наше ослободилачке борбе показује како никада није било опасности да се наш оружани устанак сведе на ниво гериле или покрета отпора, јер се код нас одвијао бескомпромисни ослободилачки рат са далекосежним циљевима.

СВОЈИ  НА СВОМЕ

Шта је у том погледу било од посебног значаја?

Прво, доследна оријентација на перманентну оружану борбу и стварање јаке оружане силе.

Друго, ослонац на најшире народне масе у свим крајевима Србије и Југославије.

Треће, стварање слободних територија као битне претпоставке за војну и полтичку мобилизацију људства и организовање народне власти.

Четврто, успешно проналажење за сваку етапу рата и револуције најприкладнијих облика војне организације.

Пето, оргинална партизанска тактика, која  је омогућавала држање иницијативе и слободу маневра и која се непрекидно развијала сразмерно јачању војске.

Размере и резултати НОП и оружане борбе у 1941.години имали су велики одјек у поробљеној Европи, у редовима непријатеља и у редовима савезника.

Знање о двадесетом веку југословенског друштва, a српског народа посебно, данас је потребније него икада, јер познавање те прошлости значи разумети суштину прошлих догађања и процеса, а тиме и олакшати  држави да доноси мериторне одлуке о садашњости, да критички преиспита и себе и друге, да препозна и напусти митове, полуистине и идеолошке конструкције, да превазиђе полузнање, ослободи се заблуда, уочи суштинске процесе друштвеног развоја, идентификује идеје и путоказе који воде напретку и пронађе тачку ослонца за будућност.

За све нас у СУБНОР-у Србије, који смо доследни наследници традиције и чувари сећања на почетке, организаторе и учеснике оружаног устанка у Србији, на  НОП и НОБ у целини много је изазова  у условима у којима делујемо и у времену у коме живимо.

ПРОШЛОСТ  РАДИ  БУДУЋНОСТИ

Дан борца Четврти јул и, посебно, Дан устанка Седми јул су симболи слободарства које СУБНОР Србије часно баштини и чува да новокомпоновани фалсфикатори истине не оскрнаве, заметну погане трагове колабораната и разнолике слугане прогласе учесницима слободарског боја нашег народа у тешким годинама за животни опстанак под окупацијском чизмом немачких фашиста.

 СУБНОР Србије са преко 130.000 чланова,  бораца славне народноослободилачке партизанске борбе у Другом светском рату, са њиховим потомцима, симпатизерима, антифашистима, борцима из ратова 90. и 99.године, свим људима добре воље и патриотске савести, СУБНОР Србије оснивач и учесник широког фронта најјачих антифашистичких организација у свету, не одступа у најезди која је против интереса и бољитка наше отаџбине, општег мира, слободе и разумевања.

Вредности за које се СУБНОР Србије залаже и бори јесу трајне, опште људске и цивилизацијске и у томе лежи наша снага и вера у будућност.

На нама је да их стално и на сваком месту истичемо,  поштујући друге а чувајући своје и то све у част огромних жртава који положише своје животе за добробит нама једине отаџбине, слободарске и устаничке Србије.

ЖИВЕЛА СРБИЈА! – рекао је генерал Видосав Ковачевић, заменик председника СУБНОР-а Србије, на великом народном скупу у Белој Цркви, поводом прославе Седмог јула и 75-те годишњице устанка народа Србије на почетку Другог светског рата.

ЈУЛСКЕ ВАТРЕ ШУМАДИЈЕ

Поводом 7. јула – Дана устанка народа Србије, црвени град Самоуправе,  бунтовник, страдалник и град тринаест народних хероја, Крагујевац свечано је обележио јубилеј.

У Великом парку, крај спомен фонтане „Рањеник“, венце су положиле делегације Скупштине града, Војске Србије, СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије, Удружења потомака старих ратника 1912 – 1920. године, Кола српских сестара, ОРВС, СПС Крагујевца као и чланови породица погинулих бораца НОВЈ.

Скупу се обратио првоборац НОР-а Владислав Влада Сретеновић који је евоцирао успомене на јулске дане 1941. године. Председник СУБНОР-а Крагујевац и члан Председништва СУБНОР-а Србије пуковник проф. Жељко В. Зиројевић је истакао да је СУБНОР од настанка баштинио патриотизам и славну народноослободилачку борбу и да ће и даље високо уздигнуто носити стег слободарства и антифашизма.

Признања за допринос СУБНОР-у уручена су Удружењу потомака старих ратника 1912 – 1920, Обрену Б. Ћетковићу и Петру Дрманцу. У име награђених је захвалио пуковник Марко Ковач. Колаж патриотских песама извела је песникиња Јасмина Ан Јовановић.

Медији су изузетно посветили пажњу обележавању јубилеја, бележећи да је приметан све већи број младих.

ЈАСАН АНТИФАШИСТИЧКИ ПУТ

Поводом Дана устанка у Србији, Општински одобр СУБНОР-а Аранђеловац, уз присуство чланова и делегације Општине, СПС-а и грађана који подржавају антифашистичку борбу, организовао је подсећање на историјске дане отпора окупатору.

Положени су венци и одата пошта погинулим борцима за слободу у Другом светском рату испред споменика на ,,Партизанском гробљу’’ у Аранђеловцу.

У  пригодном обраћању присутнима председник СУБНОР-а Радомир Радосављевић истакао је опредељеност да се окупатору пружи одлучан отпор кроз формирање партизанских одреда и крене у борбу. Партизански покрет од почетка имао је јасно антифашистичко опредељење и сада када постоји тенденција мењања историје – такве појаве СУБНОР неће дозволити.

Присутни су саслушали и казивања учесника партизанског ратовања Бранка Луковића и Станимира Николића.

Скуп је медијски испраћен од локалних телевизијских станица.

ПЛАМЕН УСТАНКА ЈЕ ВЕЧАН

На Фрушкој гори, на Иришком венцу, у организацији СУБНОР-а АП Војводине, одржан је народни скуп бораца, грађана и омладине, у част обележавања јубиларне 75. годишњице од дизања устанка народа Србије.

Скуп је подржала Влада и Скупштина Војводине присуством потпредседнице Скупштине Снежане Седлар, потпредседника Владе Ивана Ђоковића, ресорног секретара Предрага Вулетића.

Потпредседник СУБНОР-а Србије и председник СУБНОР-а АПВ Светомир Атанацковић говорио је о историјском значају 4. и 7. јула 1941. године, почетку народноослободилачког антифашистичког и револуционарног рата и, поред осталог, истакао:

„Српски народ је током Другог светског рата много страдао. Није уништен ни национално ни верски, остао је стамен и веран отаџбини. Историја се мора поштовати, она се негује и преноси на генерације. Борци, њихови потомци и поштоваоци морају одржавати везу са прошлошћу и храбрости партизанских бораца који су дали животе, сломили фашизам и донели слободу своме народу, створили су у свету познату и признату државу. Зато ће пламен устанка у Белој Цркви трајати колико и историја“.

Потпредседник Владе АП Војводине Иван Ђоковић је посветио посебну пажњу времену и догађајима који су довели до устанка народа Србије 7. јула 1941. године, изражавајући захвалност борцима антифашистичког рата који су борбом сломили кичму нацифашизму. „Свако ко насрће на историју и истину о тој великој борби мора наићи на отпор оних који су слободу извојевали. Слобода је светиња, коју нико не може својатати и креирати према својим жељама“.

На народном збору били су и посланици, представници СУБНОР-а Вршац, Апатин, Сремска Митровица, Врбас, Ковачица, Кикинда, Темерин, гости из Републике Српске и Хрватске. Такође и изасланици амбасада Украјине и Азербејџана.

Изведен је богат културно-уметнички програм КУД-а „Сплет“ из Новог Сада и глумци СНП Миодрaг Петровић и Гордана Ђурђевић Димић.