[english / srpskohrvatski / français / italiano]
 
 
LA MACEDONIA DEL NORD SOCCOMBE AGLI ZOMBIE
 
Grazie alla annessione alla NATO, la ri-nominata Macedonia del Nord ha avuto immediatamente anche carta bianca per l'apertura dei negoziati di adesione alla Unione Europea.
 
In ordine cronologico inverso / in reverse chronological order:
1) North Macedonia's Admission to NATO Will Not Assist Fight Against New Threats - Moscow (Sputnik 31.03.2020)
2) North Macedonia's Leader Signs Final NATO Accession Document (Sputnik 21.03.2020)
3) North Macedonia Parliament Ratifies Country's Accession to NATO (Sputnik 11.02.2020)
4) Северна Македонија на раскршћу (Раде Дробац, 8 новембар 2019.)

 
Ascolta e guarda anche:
 
ALLARGAMENTO, L'UE APRE I NEGOZIATI A MACEDONIA DEL NORD ED ALBANIA (Francesco Martino / OBCT per il GR di Radio Capodistria, 24 marzo 2020)
 
QUANDO LA MACEDONIA AVEVA UN SENSO: MACEDONIA 1975 (TVMyCentury, 3 mar 2019) 
Communist Yugoslavia was a major destination for tourists from Western Europe and the US. Here is an extract from a film promotion of Macedonia by the Yugoslav National Tourism Office in 1975. With some very rare footage of Skopje and Ohrid. Transferred from 16 mm film.
 
À lire aussi / vedi anche:
 
ENTRE BULGARIE ET MACÉDOINE DU NORD, TOUT VA BIEN, SAUF L’HISTOIRE (CdB, 2 août 2019)
Le Premier ministre bulgare Boïko Borisov était en visite en Macédoine du Nord, à la veille du jour anniversaire de l’insurrection d’Ilinden contre l’Empire ottoman en 1903. Une visite de « bon voisinage », dominée par les contentieux qui opposent les deux pays sur leurs histoires respectives et leurs héros communs, comme Goce Delčev...
 
MACÉDOINE DU NORD ET BULGARIE : DEUX VERSIONS IRRÉCONCILIABLES DE L’HISTOIRE ? (CdB, 12 juillet 2019)
Après la signature de l’accord de « bon voisinage » en août 2017, une commission mixte bulgaro-macédonienne a été mise en place pour accorder les positions des deux pays voisins sur les questions historiques. Mais les récentes déclarations de la ministre bulgare des Affaires étrangères sur l’origine du révolutionnaire Goce Delčev ont remis le feu aux poudres entre Skopje et Sofia. Décryptage...
 
SKOPLJE-CARACAS-WASHINGTON, LA NATO DISPONE (rassegna JUGOINFO 11.2.2019.)
... Macedonia signs key NATO membership text as ratification process begins / Il mosaico etnico macedone verso la Nato / Macedonia: il cambio del nome apre le porte della NATO ...
 
COS'È UN NOME? (rassegna JUGOINFO 1.2.2019.)
... Grecia: ΚΚΕ vota contro il governo e l'accordo Tsipras-Zaev / Cortei militanti e di massa contro l'Accordo Tsipras-Zaev, i piani della NATO e il nazionalismo ...
 
SKOPJE'S MACEDONIA, NATO'S THIRTIETH MEMBER? (rassegna JUGOINFO 7.1.2019.)
.... NATO's Thirtieth Member / Washington corrompe parlamentari macedoni per procurarsi l’adesione alla NATO e alla UE / La Macedonia diventa una “democrazia” in stile statunitense / Fallimento del referendum in Macedonia: sconfitta per l'espansione della UE e della NATO [SAI QUANTO GLIE NE FREGA A UE E NATO!] / L'adesione della Macedonia alla NATO è un errore con conseguenze ...
 
 
=== 1 ===
 
 
North Macedonia's Admission to NATO Will Not Assist Fight Against New Threats - Moscow 
 
Sputnik 31.03.2020
 
MOSCOW (Sputnik) - North Macedonia's admission to NATO will neither strengthen the regional security nor assist the fight against new threats, including the coronavirus, the Russian Foreign Ministry said on Tuesday.
"Obviously, the fact that Skopje has joined the alliance does not add any value either to European or to regional or to national security. This move will certainly not promote the joining of effort for fighting common threats and challenges, including the coronavirus pandemic. This will only create new separation lines", the Russian Foreign Ministry said in a statement.

The ministry added it had not seen any viable explanation of the need for North Macedonia to join NATO.

On 27 March, North Macedonia officially joined NATO as its 30th member, when the instrument for its accession to the Washington Treaty was formally deposited with the US State Department. The ceremony when the country's flag was flown had NATO Secretary General Jens Stoltenberg and Chargé d'Affaires of the North Macedonian delegation to NATO, Zoran Todorov, in attendance.
 

This past weekend, the ruling Social-Democratic Union said that NATO membership would help the country tackle COVID-19, specifically by using the Next-Generation Incident Command System to coordinate its response and ensure timely public awareness.

 
 
=== 2 ===
 
 
North Macedonia's Leader Signs Final NATO Accession Document 
 
Sputnik 21.03.2020
 
BELGRADE (Sputnik) - North Macedonian President Stevo Pendarovski has signed the final document for the Balkan country's entry into NATO.
"Today I had the honour to sign the Instrument of Accession of the Republic of North Macedonia to the North Atlantic Treaty. This is the final step after 29 NATO allies ratified the accession protocol & @JensStoltenberg formally invited us to accede," Pendarovski wrote on Twitter late on Friday.

Earlier this week, Spain became the last alliance member to ratify the protocol on the membership of North Macedonia.

North Macedonia's path toward NATO membership opened after it signed a deal with Greece last June that resolved their years-old row over Macedonia's official denomination. Athens has repeatedly blocked country's accession to the military alliance due to the naming dispute, but in October 2019, the North Macedonian parliament started the process of renaming the country.
 

The nation signed an accession protocol to become a member of the alliance in February 2019. The Balkan nation becomes the North Atlantic Alliance's 30th member. The last country to join the military organisation was Montenegro back in 2017, which was preceded by Albania and Croatia in 2009. 

 
 
=== 3 ===
 
 
North Macedonia Parliament Ratifies Country's Accession to NATO 
 
Sputnik 11..02.2020
 
BELGRADE (Sputnik) - North Macedonian lawmakers on Tuesday ratified by an overwhelming majority of votes a protocol on the country's accession to NATO.
"A total of 114 lawmakers [out of 120] voted in favour of ratification", President of the Assembly Talat Xhaferi announced after the vote.

North Macedonia's path toward NATO membership opened after it signed a deal with Greece last June that resolved their years-old row over Macedonia's official denomination. Athens has repeatedly blocked country's accession to the military alliance due to the naming dispute, but in October 2019, the North Macedonian parliament started the process of renaming the country.

The nation signed an accession protocol to become a member of the alliance in February 2019. The Balkan nation becomes the North Atlantic Alliance's 30th member. The last country to join the military organisation was Montenegro back in 2017, which was preceded by Albania and Croatia in 2009. 

Moreover, North Macedonia was also set as a priority country for EU expansion during the 2003 European Council summit in Greece, as it was initially planned that accession negotiations with North Macedonia and Albania would start by the end of 2019. Discussions on the bloc's expansion have reportedly been delayed by tensions between the EU's leading states, Germany and France. Paris has repeatedly expressed caution about enlarging the European Union. 

In January, German Chancellor Angela Merkel argued that she would be pushing for the start of EU accession negotiations with Albania and North Macedonia at the next European Council summit in March. 

 
=== 4 ===
 
 
Северна Македонија на раскршћу 
петак, 08 новембар 2019
 

СР Македонија се 1991. г., након референдума, мирно, без сукоба, отцепила од остатка СФР Југославије. Тада је први пут у историји постала држава и понела име Македонија без додатних одредница, с обзиром да је „Вардарска Македонија“ до 1929. г. била у саставу Србије (Јужна Србија), а након тога до 1946. г „Вардарска бановина„ у Краљевини Југославији. 

Основна намера отцепљења била је да избегне санкције и грађанске ратове који су већ почели, као и дубљи сукоб са западним силама који је већ био евидентан. Македонија је тиме учинила управо оно што је „Запад“ од ње тражио – да напусти преостали део Југославије и тиме додатно ослаби, пре свега, позицију Београда. На њену жалост, такав гест добре воље и
послушности према „Западу“ није је спасао проблема. Грчка је одмах оспорила име Македонија па је после дужег натезања у званичној међународној терминологији прихваћен као привремени назив „Бивша Југословенска Република Македонија“.  

Сукоб са Грчком око имена државе онемогућио јој је отпочињање приступних преговора за чланство у ЕУ и НАТО.

Након агресије НАТО на СР Југославију 1999. г. (првенственој Србију) Косметски и Албанци у целини су привремени одлазак српске власти са КиМ доживели као прилику за остварење свог давнашњег сна- „Велике Албаније“. Већ 2001. г. македонски Албанци, уз свесрдну помоћ осталих Албанаца, пре свега косметских, дижу нову војну побуну, овога пута у деловима територија Македоније које намеравају да припоје „Великој Албанији. „Запад“ није подржао „кооперативну„ Македонију у одбрани њеног суверенитета, већ, као и у случају КиМ, Шиптарске сепаратисте. Сукоб је завршен Охридским споразумом који је македонским Албанцима дао знатно већа права, посебно на „њиховим“ територијама, и омогућио да Албански језик буде званичан у Македонији. 

Нова фаза у изградњи „Велике Албаније“ догодила се јануара 2017. г. када је нови Премијер Македоније Зоран Заев био условљен прихватањем платформе три водеће партије Шиптара из Македоније како би добио Шиптарску подршку у власти. Платформа је сачињена у Тирани, уз супервизију Премијера Албаније Е. Раме, и предвиђала је да македонски Албанци даље продубљују своја права, више не као мањинска заједница већ као државотворна. Није до краја јасно да ли је Заев платформу прихватио али подршку Албанаца је добио. И ти договори су били остварени уз снажно уплитање „Запада“ који је, опет, подржао, Албанце. 
Попустљивост и спремност на компромисе Македонаца искористили су и. Грци са којима је Заев 17. јуна 2018. потписао „Преспански споразум“. Њиме се Македонија, након 27 година одбијања, одрекла имена и прихватила да се убудуће зове „Северна Македонија“, као и да неке личности из историје више не „присваја“ (нпр. Александра Македонског). Овај споразум, који је дубоко поделио македонске грађане, од стране „Запада“ је оцењен као „историјски“ и представљен као кључ за отварање евроинтеграција Македоније, до чега, наравно, још није дошло. 

У притиске на Македонију се ових дана“ укључила и Бугарска. Влада ове земље је усвојила документ којим се дефинишу услови за преговоре Северне Македоније са ЕУ. Македонија треба да прихвати да је македонски језик „дериват Бугарског језика“ (Грци су македонски језик, упркос дугогодишњих оспоравања, „Преспанским споразумом“ ипак признали), да рехабилитује жртве комунизма и у историјски читанкама избрише означавање Бугара као фашистичких окупатора, да се одрекне неких иторијских личности које сматра својим попут Гоце Делчева, значајних догађаја у историји попут Илиндена, јер су сви они бугарски. Какав ће одговор Северне Македоније на ове захтеве бити још не знамо, нити реакцију „Запада“. 

Даљи развој догађаја у вези са Македонијом је неизвестан и носи са собом разне опасности по саму Македонију, али и регион. Али из целог претходног наратива можемо извући неке основне поуке, барем за нас. Наиме, сва попустљивост и „кооперативност“ Скопља, у жељи да се избегну „горе“ последице, излазећи у сусрет притисцима „Запада“, није донела резултат. 
Напротив, спашавајући се од једне врсте проблема и опасности, улетела је у нове, једнако 
опасне. Наиме, требало би да то већ буде свима јасно, свако попуштање, из било кога разлога, „Запад“ доживљава као слабост и као мотив за нове захтеве и томе краја нема. „Запад“ признаје само отпор, одлучност и силу (не нужно и не увек војну) и то је једини начин да се сопствени интереси одбране, бар на дужи рок. Можда би Македонцима данас било боље да нису напустили Србију. Имали би данас њену заштиту. Пријатељство имају одувек иако су многи Србију и Србе Македонсцима неоправдано представљали као опасност а иза леђа им ти исти копали јаму. И друго, иако се нама данас стално сервира да треба „заборавити прошлост и окренути се будућности“, ови примери показују колико је историја важна и како се снажно користи у политици. Многи од претходно наведених захтева према Македонији засновани су на некаквим „историјским чињеницама“. Биле те „чињенице“ тачне или не, на њима државе граде свој идентитет, стваран или имагинаран, што показује значај историје за савремену политику као и на значај политичког инжињеринга који се у многоме заснива на произвољном и неутемељеном тумачењу историје. Можда се Скопљу судбина сада свети што се и само заиграло стварања и креирања историје која се није допала суседима. И напокон, Србији историјске чињенице иду у корист далеко више него многим другим државама и народима, посебно у окружењу, и далеко више него што их она, на жалост, користи. 

Београд, 12. 10. 2019. 

Раде Дробац
Амбасадор у пензији
Члан УО Београдског форума
за свет равноправних