[srpskohrvatski / italiano]
Anniversario della liberazione di Belgrado
1) 20 ottobre 1944, ricordo della liberazione di Belgrado (Enzo Pellegrin)
2) Komunisti Srbije obeležili Dan Oslobođenja Beograda
3) SUBNOR Srbije povodom Dana Oslobođenja Beograda
Sul nostro sito si veda anche la documentazione diffusa nel 70.mo anniversario (2014):
=== 1 ===
https://www.resistenze.org/sito/te/cu/st/custll21-024406.htm
www.resistenze.org - cultura e memoria resistenti - storia - 21-10-21 - n. 804
Enzo Pellegrin
20/10/2021
La resistenza armata dei partigiani jugoslavi si sviluppò con il crollo del Regno di Jugoslavia e raggiunse successi sempre più crescenti. I partigiani erano guidati da comunisti come Josip Broz detto Tito, Koča Popović, Sava Kovačević, Milovan Đilas e Peko Dapčević e combatterono con abilità e determinazione non solo contro gli eserciti occupanti tedeschi e italiani ma anche contro i collaborazionisti del fascismo croato degli ustascia, del governo-fantoccio serbo e contro il nazionalismo reazionario dei cetnici.
Le forze partigiane comuniste assunsero ufficialmente il nome di "Esercito Popolare di Liberazione della Jugoslavia" (Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije - NOV i POJ) nel novembre del 42.
Nel periodo 1942-1943 organizzarono la resistenza contro le ripetute offensive degli eserciti dell'Asse. Con il crollo dell'Italia monarchico-fascista, l'8 settembre 1943, estesero il loro controllo sul territorio, e intensificarono la propria azione e le proprie forze, beneficiando dell'aiuto militare dell'Unione Sovietica e della Gran Bretagna.
Dall'8 settembre 1943, parteciparono alle azioni partigiane anche militari italiani che abbandonarono la monarchia fascista e si organizzarono in una divisione partigiana detta "Garibaldi". Le divisioni italiane Venezia e Taurinense, di stanza nell'interno del Montenegro, scelsero di unirsi alla resistenza jugoslava, costituendo e organizzando una vera e propria formazione di combattimento che prese il nome dell'Eroe dei Mille. Ancora oggi Un commovente e preciso racconto dell'epopea della Divisione Garibaldi, con interviste e testimonianze dirette dei personaggi coinvolti, viene tracciato nel documentario "Partizani", curato dal famoso storico torinese Eric Gobetti, in collaborazione con l'ISTORETO.
Nel panorama delle forze italiane abbandonate nel paese balcanico, si disperdettero anche molti altri militari italiani, fanti e alpini, i quali, per evitare la rappresaglia nazista, si unirono singolarmente e autonomamente alle formazioni partigiane, fornendo aiuto militare e logistico in combattimento, evitando la deportazione nei campi di concentramento tedeschi e fascisti, e venendo aiutati a ritornare nella madrepatria, dove molti tornarono alle loro famiglie o si unirono alla Resistenza italiana.
Nel periodo finale della guerra, i partigiani jugoslavi, poterono utilizzare armamento pesante, e si strutturarono in un esercito regolare di 800.000 combattenti. Il 20 ottobre 1944 venne liberata Belgrado con l'aiuto dell' Unione Sovietica e dell' Esercito Popolare Bulgaro. La battaglia per liberare la città durò dall'11 ottobre al 22 ottobre del 1944 e vide impegnato il Primo Gruppo dell'Esercito Popolare di Liberazione, il quale pagò un tributo di sangue pari a 3000 morti e 4000 feriti. I partigiani combatterono accanto al quarto corpo dell'Armata Rossa Sovietica, che lasciò sul campo 960 soldati ed ufficiali. I liberatori lanciarono l'offensiva sulla città il 14 ottobre e sostenettero durissime battaglie per le strade, giungendo alla liberazione il 20.
Nella primavera del 1945, le armate dell'Esercito di Liberazione della Jugoslavia entrarono a Sarajevo, Zagabria e Lubiana e avanzarono fino ai territori contesi di confine con Italia e Austria.
20 ottobre 1944, ricordo della liberazione di Belgrado
Enzo Pellegrin
20/10/2021
La resistenza armata dei partigiani jugoslavi si sviluppò con il crollo del Regno di Jugoslavia e raggiunse successi sempre più crescenti. I partigiani erano guidati da comunisti come Josip Broz detto Tito, Koča Popović, Sava Kovačević, Milovan Đilas e Peko Dapčević e combatterono con abilità e determinazione non solo contro gli eserciti occupanti tedeschi e italiani ma anche contro i collaborazionisti del fascismo croato degli ustascia, del governo-fantoccio serbo e contro il nazionalismo reazionario dei cetnici.
Le forze partigiane comuniste assunsero ufficialmente il nome di "Esercito Popolare di Liberazione della Jugoslavia" (Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije - NOV i POJ) nel novembre del 42.
Nel periodo 1942-1943 organizzarono la resistenza contro le ripetute offensive degli eserciti dell'Asse. Con il crollo dell'Italia monarchico-fascista, l'8 settembre 1943, estesero il loro controllo sul territorio, e intensificarono la propria azione e le proprie forze, beneficiando dell'aiuto militare dell'Unione Sovietica e della Gran Bretagna.
Dall'8 settembre 1943, parteciparono alle azioni partigiane anche militari italiani che abbandonarono la monarchia fascista e si organizzarono in una divisione partigiana detta "Garibaldi". Le divisioni italiane Venezia e Taurinense, di stanza nell'interno del Montenegro, scelsero di unirsi alla resistenza jugoslava, costituendo e organizzando una vera e propria formazione di combattimento che prese il nome dell'Eroe dei Mille. Ancora oggi Un commovente e preciso racconto dell'epopea della Divisione Garibaldi, con interviste e testimonianze dirette dei personaggi coinvolti, viene tracciato nel documentario "Partizani", curato dal famoso storico torinese Eric Gobetti, in collaborazione con l'ISTORETO.
Nel panorama delle forze italiane abbandonate nel paese balcanico, si disperdettero anche molti altri militari italiani, fanti e alpini, i quali, per evitare la rappresaglia nazista, si unirono singolarmente e autonomamente alle formazioni partigiane, fornendo aiuto militare e logistico in combattimento, evitando la deportazione nei campi di concentramento tedeschi e fascisti, e venendo aiutati a ritornare nella madrepatria, dove molti tornarono alle loro famiglie o si unirono alla Resistenza italiana.
Nel periodo finale della guerra, i partigiani jugoslavi, poterono utilizzare armamento pesante, e si strutturarono in un esercito regolare di 800.000 combattenti. Il 20 ottobre 1944 venne liberata Belgrado con l'aiuto dell' Unione Sovietica e dell' Esercito Popolare Bulgaro. La battaglia per liberare la città durò dall'11 ottobre al 22 ottobre del 1944 e vide impegnato il Primo Gruppo dell'Esercito Popolare di Liberazione, il quale pagò un tributo di sangue pari a 3000 morti e 4000 feriti. I partigiani combatterono accanto al quarto corpo dell'Armata Rossa Sovietica, che lasciò sul campo 960 soldati ed ufficiali. I liberatori lanciarono l'offensiva sulla città il 14 ottobre e sostenettero durissime battaglie per le strade, giungendo alla liberazione il 20.
Nella primavera del 1945, le armate dell'Esercito di Liberazione della Jugoslavia entrarono a Sarajevo, Zagabria e Lubiana e avanzarono fino ai territori contesi di confine con Italia e Austria.
=== 2 ===
KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI DAN OSLOBOĐENJA BEOGRADA
Dana 20.10.2021. godine aktivisti partije Komunisti Srbije položili su venac na spomen obeležje oslobodiocima Beograda u Drugom svetskom ratu.
Tokom operacije za oslobođenje Beograda u borbama protiv fašističkog okupatora i kvislinga poginula su 2953 borca NOVJ i oko 960 crvenoarmejaca. Većina poginulih boraca sahranjena je na Groblju oslobodiocima Beograda.
Beogradskom operacijom okončana je 1287 dana duga nemačka okupacija glavnog grada Jugoslavije. Beograd je po oslobođenju postao vojni, politički i administrativni centar i sedište vlade nove Demokratske Federativne Jugoslavije.
Svedoci smo činjenice da sadašnja vlast glorifikuje ulogu Crvene armije a nipodaštava i umanjuje značaj i snagu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, koja je činila većinu brojnog stanja jedinica koje su oslobodile Beograd.
Na bilbordima i plakatima su prikazani Crvenoarmejci dok pripadnika NOVJ nigde nema. Ovo predstavlja veliku sramotu za državu Srbiju jer snage poražene u Drugom svetskom ratu, koje su trenutno na vlasti ne mogu da podnesu činjenicu da je NOVJ na čelu sa KPJ i Maršalom Titom bila jedina vojska koja je oslobodila Srbiju i Jugoslaviju.
Neosporno je da su veliku pomoć pri oslobođenju Beograda i nekih drugih mesta u Srbiji pružile jedinice Crvene armije. Međutim, želimo opet da ukažemo da je NOVJ bila glavna snaga zaslužna za oslobođenje od okupatora.
Smrt fašizmu- sloboda narodu!
Tokom operacije za oslobođenje Beograda u borbama protiv fašističkog okupatora i kvislinga poginula su 2953 borca NOVJ i oko 960 crvenoarmejaca. Većina poginulih boraca sahranjena je na Groblju oslobodiocima Beograda.
Beogradskom operacijom okončana je 1287 dana duga nemačka okupacija glavnog grada Jugoslavije. Beograd je po oslobođenju postao vojni, politički i administrativni centar i sedište vlade nove Demokratske Federativne Jugoslavije.
Svedoci smo činjenice da sadašnja vlast glorifikuje ulogu Crvene armije a nipodaštava i umanjuje značaj i snagu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, koja je činila većinu brojnog stanja jedinica koje su oslobodile Beograd.
Na bilbordima i plakatima su prikazani Crvenoarmejci dok pripadnika NOVJ nigde nema. Ovo predstavlja veliku sramotu za državu Srbiju jer snage poražene u Drugom svetskom ratu, koje su trenutno na vlasti ne mogu da podnesu činjenicu da je NOVJ na čelu sa KPJ i Maršalom Titom bila jedina vojska koja je oslobodila Srbiju i Jugoslaviju.
Neosporno je da su veliku pomoć pri oslobođenju Beograda i nekih drugih mesta u Srbiji pružile jedinice Crvene armije. Međutim, želimo opet da ukažemo da je NOVJ bila glavna snaga zaslužna za oslobođenje od okupatora.
Smrt fašizmu- sloboda narodu!
=== 3 ===
СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕНА 77. ГОДИШЊИЦА ОД ОСЛОБОЂЕЊА САВСКОГ ВЕНЦА И БЕОГРАДА
20. октобра 2021.
Поводом 20. октобра, Дана ослобођења Београда у Другом светском рату, СУБНОР Савски венац, у сарадњи са Градском општином Савски венац, традиционално је организовао скуп у свечаној сали Градске општине.
Скуп је отворила председница СУБНОР-а Савски венац Олга Стоиљковић Трифуновић након чега су присутни запевали свечану песму СУБНОР-а Србије „Партизан сам тим се дичим“.
Минутом ћутања одата је пошта погинулим борцима у НОР-у, као и борцима и члановима СУБНОР-а умрлим у послератном периоду.
Поздрављени су борци НОР-а Константин Мунижаба и Драгослав Димитријевић Бели, председник Скупштине Градске општине Савски венац Страхиња Кукић и члан Већа Зоран Коцић, испред СУБНОР-а Србије и Београда генерал Душан Касум и Душанка Лукић Хавелка, представници Војске Србије и Војне гимназије, делегације антифашистичких и борачких организација: САБА Републике Хрватске и Удруге Вуковарско-сремске жупаније, борачке организације Бијелог Поља, делегације СУБНОР-а Кикинде, Житишта и Банатског Вишњићева, представници ратних јединица, делегација Удружења бораца Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“, председник Удружења „20. децембар“ из Вранића, чланови Удружења Шпанских бораца 1936-39., директори и представници школа, установа, организација и удружења који поштују НОБ и борачку организацију.
Испред општинске организације СУБНОР Савски венац присутнима се обратила Олга Стоиљковић Трифуновић која је истакла да је ослобођење главног града имало морално-политички значај и изазвало нов борбени полет за коначно ослобођење тадашње земље.
Присутне је поздравио председник Скупштине Градске општине Савски венац Страхиња Кукић.
Из извода ратних дневника директор „Рефлектор театра“ Марко Панајотовић цитирао је наређења и заповести Штаба Првог пролетерског корпуса за напад на Београд и коначно ослобођење отаџбине од фашистичког окупатора.
Приређен је и пригодан културно-уметнички програм у коме су учествовала деца уметничког центра „Змај“ под руководством Софије Малић, кадети Војне гимназије које је предводила педагог Марија Сарић, ученица ОШ „Војвода Мишић“ Милица Мраовић и Радивој Кнежевић, драмски уметник.
Поводом великог јубилеја – 80 година од подизања устанка народа Југославије, борцу 21.српске бригаде, публицисти и аутору многобројних награђених дела на тему НОБ-а – Драгославу Димитријевићу Белом – уручена је јубиларна „Медаља борца“ у знак захвалности за допринос победи над фашизмом, за афирмацију трајних вредности народноослободилачког рата, слободарских и антифашистичких вредности.
У преподневним часовима положени су венци у Кући цвећа, на гроб Врховног команданта Јосипа Броза Тита.
Како у рату, тако у миру, сећајући се совјетских погинулих војника, Општински одбор СУБНОР-а Савски венац, као домаћин, саветник амбасадора Руске Федерације Олег Ступин и делегација Руског дома у Београду, представници САБА Републике Хрватске на челу са Лазом Ђокићем, положили су венце крај спомен плоче Црвеноармејцима страдалим у борбама за ослобођење Београда октобра 1944. године у Улици адмирала Гепрата, на територији општине Савски венац.
Скуп је отворила председница СУБНОР-а Савски венац Олга Стоиљковић Трифуновић након чега су присутни запевали свечану песму СУБНОР-а Србије „Партизан сам тим се дичим“.
Минутом ћутања одата је пошта погинулим борцима у НОР-у, као и борцима и члановима СУБНОР-а умрлим у послератном периоду.
Поздрављени су борци НОР-а Константин Мунижаба и Драгослав Димитријевић Бели, председник Скупштине Градске општине Савски венац Страхиња Кукић и члан Већа Зоран Коцић, испред СУБНОР-а Србије и Београда генерал Душан Касум и Душанка Лукић Хавелка, представници Војске Србије и Војне гимназије, делегације антифашистичких и борачких организација: САБА Републике Хрватске и Удруге Вуковарско-сремске жупаније, борачке организације Бијелог Поља, делегације СУБНОР-а Кикинде, Житишта и Банатског Вишњићева, представници ратних јединица, делегација Удружења бораца Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“, председник Удружења „20. децембар“ из Вранића, чланови Удружења Шпанских бораца 1936-39., директори и представници школа, установа, организација и удружења који поштују НОБ и борачку организацију.
Испред општинске организације СУБНОР Савски венац присутнима се обратила Олга Стоиљковић Трифуновић која је истакла да је ослобођење главног града имало морално-политички значај и изазвало нов борбени полет за коначно ослобођење тадашње земље.
Присутне је поздравио председник Скупштине Градске општине Савски венац Страхиња Кукић.
Из извода ратних дневника директор „Рефлектор театра“ Марко Панајотовић цитирао је наређења и заповести Штаба Првог пролетерског корпуса за напад на Београд и коначно ослобођење отаџбине од фашистичког окупатора.
Приређен је и пригодан културно-уметнички програм у коме су учествовала деца уметничког центра „Змај“ под руководством Софије Малић, кадети Војне гимназије које је предводила педагог Марија Сарић, ученица ОШ „Војвода Мишић“ Милица Мраовић и Радивој Кнежевић, драмски уметник.
Поводом великог јубилеја – 80 година од подизања устанка народа Југославије, борцу 21.српске бригаде, публицисти и аутору многобројних награђених дела на тему НОБ-а – Драгославу Димитријевићу Белом – уручена је јубиларна „Медаља борца“ у знак захвалности за допринос победи над фашизмом, за афирмацију трајних вредности народноослободилачког рата, слободарских и антифашистичких вредности.
У преподневним часовима положени су венци у Кући цвећа, на гроб Врховног команданта Јосипа Броза Тита.
Како у рату, тако у миру, сећајући се совјетских погинулих војника, Општински одбор СУБНОР-а Савски венац, као домаћин, саветник амбасадора Руске Федерације Олег Ступин и делегација Руског дома у Београду, представници САБА Републике Хрватске на челу са Лазом Ђокићем, положили су венце крај спомен плоче Црвеноармејцима страдалим у борбама за ослобођење Београда октобра 1944. године у Улици адмирала Гепрата, на територији општине Савски венац.
---
ДАН ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА
20. октобра 2021.
Поводом 20. октобра, Дана ослобођења Београда у Другом светском рату, положени су венци на Споменик ослободиоцима Београда. Државну церемонију предводила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић.
Венце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београдa, делегација СУБНОР-а Србије коју су сачуњавали: председник, генерал-мајор Видосав Ковачевић и чланови Председништва, борац НОР-а Михајло Мирковић и пуковник Зоран Јаковљевић, затим чланови Клуба генерала и адмирала Србије, Секције 6.личке ударне бригаде „Никола Тасла“, Удружења РМВИ Србије и представници других борачких и инвалидских удружења затим представници амбасада Руске Федерације, Белорусије, Азербејџана, Kазахстана, Грузије и генералног конзулата Јерменије у Републици Србији.
„Данас обележавамо 77 година од ослобођења Београда, победе која је била весник ослобођења Србије у Другом светском рату. Данас смо овде да одамо почаст нашим прецима, који су своје животе дали да би ми данас живели у миру у слободи. Нека им је вечна слава и хвала“, рекла је Кисић Тепавчевић том приликом.
Председник Скупштине града Никола Никодијевић поручио је да грађани треба да се поносе што је наша земља, уз велике жртве, била на страни антифашизма и цивилизованог света.
Потпредседник Владе и министар одбране, др Небојша Стефановић, положио је венац у Алеји стрељаних родољуба 1941–1945. на Новом гробљу.
„У оваквом дану дужни смо да се сетимо колико је скупа слобода коју су наши преци, осведочени родољуби и борци против фашизма, платили и својим животима да бисмо ми данас живели у независној и слободној земљи“.
У наставку програма обележавања годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату, представници Владе Републике Србије, Војске Србије, Града Београда, Општине Вождовац, СУБНОР-а Србије и дипломатског кора положили су венце и код Споменика страдалим совјетским пилотима на Авали.
У главном граду наше земље је поводом 77.годишњице ослобођења одржан и меморијални дефиле од хотела „Москва“ на Теразијама до палате „Албанија“ у коме су учествовали представници Града, ратни ветерани, представници СУБНОР-а и грађани.
Венце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београдa, делегација СУБНОР-а Србије коју су сачуњавали: председник, генерал-мајор Видосав Ковачевић и чланови Председништва, борац НОР-а Михајло Мирковић и пуковник Зоран Јаковљевић, затим чланови Клуба генерала и адмирала Србије, Секције 6.личке ударне бригаде „Никола Тасла“, Удружења РМВИ Србије и представници других борачких и инвалидских удружења затим представници амбасада Руске Федерације, Белорусије, Азербејџана, Kазахстана, Грузије и генералног конзулата Јерменије у Републици Србији.
„Данас обележавамо 77 година од ослобођења Београда, победе која је била весник ослобођења Србије у Другом светском рату. Данас смо овде да одамо почаст нашим прецима, који су своје животе дали да би ми данас живели у миру у слободи. Нека им је вечна слава и хвала“, рекла је Кисић Тепавчевић том приликом.
Председник Скупштине града Никола Никодијевић поручио је да грађани треба да се поносе што је наша земља, уз велике жртве, била на страни антифашизма и цивилизованог света.
Потпредседник Владе и министар одбране, др Небојша Стефановић, положио је венац у Алеји стрељаних родољуба 1941–1945. на Новом гробљу.
„У оваквом дану дужни смо да се сетимо колико је скупа слобода коју су наши преци, осведочени родољуби и борци против фашизма, платили и својим животима да бисмо ми данас живели у независној и слободној земљи“.
У наставку програма обележавања годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату, представници Владе Републике Србије, Војске Србије, Града Београда, Општине Вождовац, СУБНОР-а Србије и дипломатског кора положили су венце и код Споменика страдалим совјетским пилотима на Авали.
У главном граду наше земље је поводом 77.годишњице ослобођења одржан и меморијални дефиле од хотела „Москва“ на Теразијама до палате „Албанија“ у коме су учествовали представници Града, ратни ветерани, представници СУБНОР-а и грађани.