Jugoinfo

(italiano / english / srpskohrvatski)

Remembering 24 March 1999

1) 24 marzo 1999 : inizia la criminale guerra della Nato e dell’Italia contro la Jugoslavia – di Giorgio Cremaschi
2) Београд 23. марта 2016.: НАТО АГРЕСИЈА – 17 ГОДИНА ПОСЛЕ
– VIDEOS
– ПРЕДЛОГ: СВАКОГ 24. МАРТА ДРЖАВНЕ ЗАСТАВЕ НА ПОЛА КОПЉА
– MOTION: ON EACH 24TH MARCH, LOWER THE NATIONAL FLAG AT HALF MAST
– ЗЛОЧИН НЕ БРИШЕ СЕЋАЊА
3) СРБИЈУ НИСУ МОГЛИ ДА УБИЈУ! На комеморативној свечаности


VIDEOS:

TARGET (Vicenza 2009) video II sessione: LE NUOVE CROCIATE 
Sintesi sugli effetti dei bombardamenti da noi realizzata nel decimo anniversario della aggressione
https://www.youtube.com/watch?v=sQNsW7le8hg

GUERRA NEI BALCANI - BOMBE SULLE INDUSTRIE CHIMICHE
di Sascha Adamek
Documentario sugli effetti dei bombardamenti della NATO a Pancevo (Serbia), primavera 1999
La versione italiana del film è stata curata dal Prof. A.Tarozzi insieme al Laboratorio di Sociologia Visuale dell'Università di Bologna

ЗАШТО? (WHY?) Revisiting NATO atrocities in Yugoslavia after 15 yrs
27 mar 2014 – Two journalists - one American, one Serbian - travel across the former Yugoslavia to explore the human cost of NATO's 1999 military campaign against Belgrade and the media onslaught against the Milosevic regime. Anissa Naouai and Jelena Milincic discover the very different ways the war was portrayed in the US and Serbia; and meet the people still traumatized by the 3-month bombing, even today...


Isto pročitaj / Leggi anche:

ТВ Мост: GLOBALIZACIJA TERORIZMA, IZBEGLSTVA I TOTALITARIZMA
Живадин Јовановић и проф. Радован Радиновић, ТВ Мост, Нови Сад, 24.3.2016. Autor i voditelj: Milorad Vukašinović

CAMMINANDO NELLA SERA DEL 24 MARZO PER LE VIE DI BELGRADO (di Marco Barone, 24.3.2016)

ЈЕДИНСТВЕНО КА ЈОШ БОЉИМ РЕЗУЛТАТИМА (Војводина – Објављено под Актуелно |  26. марта 2016.)
... Пре почетка рада Скупштине, генерал Стојан Батинић је говорио о НАТО агресији на СРЈ 1999. године...
http://www.subnor.org.rs/vojvodina-121

СЛОБОДА ЈЕ ЖИВОТ (Неготин – Објављено под Актуелно |  26. марта 2016.)
Борци Неготина и Крајине и представници Клуба генерала и адмирала Србије и нишке секције овог клуба пригодним комеморативним скупом обележили су седамнаесту годишњицу од НАТО агресије на Србију и СРЈ...

РАКЕТЕ НА НЕДУЖНЕ РАДНИКЕ (Бољевац – Објављено под Актуелно |  25. марта 2016.)
У месту Подгорцу, крај Бољевца, натовски ракеташи су сасули паљбу на пољопривредну фарму. Том приликом, 6. јуна 1999. погинула су три недужна радника...

ЗЛОЧИНЦИ МОРАЈУ ДА ОДГОВАРАЈУ (Аранђеловац – Објављено под Актуелно |  25. марта 2016.)
Општински одбор СУБНОР-а у Аранђеловцу обележио је пригодним манифестацијама трагичан напад западне војне алијансе на нашу земљу. Одржана је и трибина којој су присуствовали родитељи и рођаци бораца погинулих у ратовима деведесетих година...
АГРЕСОРИ ИЗ ЗАСЕДЕ (Бор – Објављено под Актуелно |  25. марта 2016.)
Председник  СУБНОР-а Бор Жарко Петровић  прочитао је  испред споменика жтвама НАТО-пакта у Бору проглас  „Да се не заборави – Агресори из заседе“ у коме је нагласио да се наша земља, иако мала и сиромашна, исцрпљена економским санкцијама и вишегодишњим ратним окружењем, успешно борила и изборила против нападача чији ни један њихов војник није смео да  крочи на територију Србије...

ЧАС ИСТОРИЈЕ О СЛОБОДИ (Крагујевац – Објављено под Актуелно |  25. марта 2016.)
Крагујевац са удружењима, Војска Србије, СУБНОР и чланови породица погинулих у натовском наподу пре 17 година окупили су се крај споменика „Успење“ и одржали својеврсни час историје, оданости, љубави и пркоса према свима који желе да угрозе нашу слободу и независност...

ЗАШТО ДЕЦА ДА СТРАДАЈУ? (Зајечар – Објављено под Актуелно |  25. марта 2016.)
Дан сећања на жртве НАТО агресије обележен је у Зајечару полагањем венаца и цвећа на Споменик борцима настрадалима у ратним сукобима на тлу бивше Југославије 1990-1999...

ЗЛОЧИН НАТО СЕ ПАМТИ (Врање – Објављено под Актуелно |  1. априла 2016.)
... У току операције „Милосрдни анђео“ за 78. дана кампање, Врање је немилосрдно 104 пута бомбардовано. На подручју Пчињског округа погинуло је 64 људи од којих 19 деце...


=== 1 ===


24 marzo 1999 : inizia la criminale guerra della Nato e dell’Italia contro la Jugoslavia

di Giorgio Cremaschi

Il 24 marzo 1999 la NATO, con la partecipazione in prima fila del governo D’Alema, iniziava a bombardare ciò che restava della Jugoslavia per ottenere la secessione del Kosovo, con popolazione a maggioranza albanese. Fu una guerra tenuta in totale spregio del diritto internazionale, fu l’aggressione ad un paese democratico avvenuta solo per sporchi affari e logica di potenza. Sui mass media guerrafondai di allora, quasi tutti, ricorrevano le stesse parole false e bugiarde che sentiamo ogni. Si doveva difendere la civiltà europea, si dovevano fermare i nuovi Hitler, si doveva esportare la democrazia. I bombardamenti NATO uccisero 2500 persone, in gran parte civili. Alla fine il Kosovo divenne uno stato indipendente ed oggi è il centro del traffico di droga in Europa, un nodo logistico fondamentale per tutte le mafie, la sede di transito e organizzazione per gruppi jihadisti. 
Ricordiamolo a tutti i fanatici attuali della guerra ed in particolare a quell’interventismo democratico ed europeista che oggi di nuova suona la sua grancassa, dal solito Blair al direttore de La Repubblica Calabresi. Questi esportatori di democrazia hanno responsabilità tremende su ciò che accade oggi in Europa e in tutti gli scenari di guerra che hanno provocato ed alimentato. L’ipocrisia degli interventisti europeisti è insopportabile come le odiosità razziste da cui a parole prendono le distanze, per poi rivendicare l’alto valore morale dei bombardamenti.
La guerra alla Jugoslavia, i bombardamenti di Belgrado sono stati un puro e feroce atto di terrorismo e nessuno che abbia partecipato, sostenuto – o ancora sia oggi sostenga che siano necessarie – simili imprese, nessuno dei guerrafondai democratici ha per me titolo morale per dare lezioni su Bruxelles. A forza di esportare democrazia qui il bene è diventato rarissimo, mentre importiamo il terrorismo che abbiamo scatenato nel mondo. 
Basta guerre.

25 marzo 2016


=== 2 ===

Београд 23. марта 2016.: НАТО АГРЕСИЈА – 17 ГОДИНА ПОСЛЕ

Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних

проф. др Захарије Захариев, председник Фондације "Славјани", Бугарска
VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=4XkBGeKhafs

др Лука Кастратовић, генерал у пензији, члан Управе Клуба генерала и адмирала Србије

В.Максим Миско, председник Белорусог Фонда за мир, председник Управе Белоруског Фонда за мир

Проф. др Александар Растовић, члан УО Форума

др Станислав Стојановић, члан УО Форума

проф. др Радован Радиновић, генерал у пензији, члан УО Форума

---


НАТО АГРЕСИЈА – 17 ГОДИНА ПОСЛЕ
среда, 23 март 2016

ПРЕДЛОГ: СВАКОГ 24. МАРТА ДРЖАВНЕ ЗАСТАВЕ НА ПОЛА КОПЉА

У Београду је 23. марта 2016. године, одржана трибина посвећена сећању на жртве агресије НАТО против Србије (СРЈ) започете пре 17 година. Организатори трибине били су: Београдски форум за свет равнопрваних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије и Друштво српских домаћина.. Трибини су присуствовали представници студената, српског расејања, Владимир Чушев, амбасадор Белорусије, дипломатски представници Руске Федерације, Народне Републике Кине, Републике Анголе, Швајцарске и других пријатељских земаља.

Минутом ћутања учесници трибине одали су пошту 1008 погинулим браниоцима - војницима и полицајцима и окјо 2500 убијених цивила, међу којима је и 80 деце од неколико месеци до пунолетства.

Учесницима Трибине обратили су се Максим Миско, председник Фонда за мир Белорусије и Захарије Захаријев, председник Фондације „Славјани“ из Бугарске. Под слоганом „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“ о последицама НАТО агресије и глобализацији интервенционозма говорили су: Живадин Јовановић, председник Београдског форума, др Радован Радиновић, генерал у пензији, др Станислав Стојановић, дипломата, генерал у пензији др Лука Кастратовић и историчар проф.др. Александар Растовић.

Запажене су оцене учесника да је агресија НАТО пре 17 година била тачка преокрета у глобалним односима ка неограниченом војном интервенционизму САД и НАТО, одлучујући корак у спровођењу стратегије ширења НАТО на Исток, ка руским границама, милитаризацију Европе и међународних односа уопште, руинирање система УН и правног поретка успостављеног на резултатима Другог светског рата и произвођења хаоса зарад лакшег остваривања егоистичних економских и геополитичких интереса. Констатовано је да време доминације униполарног поретка завршено, да су светски односи ушли у период тектонских промена и да се велики сукоби могу избећи само прихватањем Русије и Кине као равноправних партнера и незаобилазних фактора у решавању иоле озбиљнијих међународних проблема. Указано је да се међународни тероризам убрзано прелива са Средњег и Блиског Истока и Северне Африке на тло Европе и да ће се такав тренд наставити обухватајући и друге земље и континенте. Да би се то зауставило, неопходно је да Запад, а пре свега САД, напусте политику двоструких стандарда, поделу на терористичких организација на «ослободилачке» и «терористичке», на «умерене» и «екстремистичке». Ако 90-тих година није било политичке воље да се поштују одлуке Савета безбедности о прекидању финансирања, обучавања и наоружавања терористичке ОВК на Косову и Метохији, ако није схватано упозорење да Запад (НАТО) својом подршком сецесионизму на делу државне територије Србије припрема одскочну даску за тероризам и организовани криминал као централној и Западној Европи, крајње је време да схвати да је био заслепљени егоистичним интересима, нереалним геополитичким циљевима, русофобијом и србофобијом. Упозорено је да ће се преливање тероризма ка Западу убрзати уколико се хитно не пресеку канали финансирања, обуке наоружавања ИСИС-а што, превасходно зависи од политичке воље најмоћније силе Запада. Предложено је да се ихтно сазове Светска копнференција о тероризму под окриљем УН која би дала зелено светло за припрему Међународне конвенције о борби против тероризма. Учесници трибине су најоштрије осудили терористичке нападе у Белгији и претходно у Француској изражавајући саоучешће породицама невино страдалих људи.

Око 200 присутних представника нестраначких, неависних удружења прихватили су иницијативу да се Влади Републике Србије предложи да сваког 24. марта државне заставе на званичним институцијама буду спуштене на пола копља у знак сећања и поштовања људских жртава агресије НАТО.

---


MOTION: ON EACH 24TH MARCH, LOWER THE NATIONAL FLAG AT HALF MAST

NATO AGGRESSION – 17 YEARS ON
Thursday, 24 March 2016

On 23rd March 2016, Belgrade was held hosting the Panel dedicated to the memory of the victims of NATO aggression against Serbia (the Federal Republic of Yugoslavia), launched on that day 17 years ago. The Panel was organized by the Belgrade Forum for a World of Equals, Serbian Generals and Admirals Club, SUBNOR of Serbia, and the Association of Serbian Hosts. The Panel was attended by the representatives of students, of the Serbian Diaspora, H.E. Vladimir Chushev, Ambassador of Belarus, and also by diplomats from the embassies of the Russian Federation, the People’s Republic of China, the Republic of Angola, Switzerland, and other friendly countries.
At the beginning, the participants paid a tribute to 1,008 casualties among the defenders – soldiers and policemen, and to some 2,500 killed civilians including 80 children, from few months to adolescent years old.
The participants were greeted by special guests, Mr. Maksim Misko, President of the Peace Fund of Belarus, and Prof. Dr. Zahari Zahariev, President of the Foundation “Slavyani” of Bulgaria.
Under the slogan “Never to Forget”, presentations on the consequences of NATO aggression and the globalization of interventionism were given by Mr. Živadin Jovanović, President of the Belgrade Forum, General Dr. Radovan Radinović, retired, Dr. Stanislav Stojanović, diplomat, General Dr. Luka Kastratović, retired, and Prof. Dr. Aleksandar Rastović, historian.
The key points made by the speakers underlined that NATO aggression of 17 years ago was the turning point in the global relations as the shift towards an unrestricted military interventionism by the USA and NATO, a decisive step in the implementation of NATO’s strategy of spreading eastward towards the borders of Russia, involving the militarization of both Europe and the international affairs in general, the undermining of the United Nations system and the legal order established on the grounds of the outcome of the WWII, and that its purpose was to create a chaos for the sake of facilitating the self-serving economic and geopolitical interests. It was concluded that the period of domination of unipolar order was over, that the global relations have entered a period of tectonic changes, and that a great conflict could only be avoided by recognizing Russia and China as partners on an equal footing, and also as inevitable factors in resolving any serious international problems.
It was noted that the international terrorism has been rapidly surging from the Middle East, Central Asia and Northern Africa to flood the European soil and that, in all likelihood, this trend was going to spread on to other countries and continents. The halting of this trend requires the West and, notably, the USA, to forego their double-standards policy and their ranking of terrorist organizations as ‘freedom-fighting’ vs. ‘terrorist’, or as ‘moderate’ vs. ‘extremist’ ones.
If the 1990s were marked by the lack of political will to uphold the Security Council’s decisions on discontinuing further funding, training, and arming of terrorist KLA in Kosovo and Metohija, and if nobody cared to understand that the West (NATO) support to secessionism of a part of Serbia’s state territory would amount to a foothold for the upsurge of terrorism and organized crime targeting Central and Western Europe, now it is high time that the West understand it was deluded by the egotist interests, unrealistic geopolitical goals, Russophobia and Serbophobia.
A warning was voiced that the spillover of terrorism onto the West would be gaining pace unless the channels of funding, training and arming the ISIS forces are severed, promptly, although this depends primarily on the political agenda of the mightiest Western power. A proposal was made to call for an urgent convening of a world conference on terrorism under the auspices of the United Nations, which would give the green light for the drafting of an international convention on combating terrorism.
The participants of the Panel have unanimously condemned in strongest terms the terrorist attacks in Belgium and the preceding ones in France, expressing condolences to the families of the innocent victims of these attacks.
At the end, about 200 participating representatives of independent, non-partisan associations endorsed the initiative to submit the motion to the Government of the Republic of Serbia to mark every future 24th March by lowering the national flags on all official institutions at half-mast, in a gesture of remembrance and tribute for the victims of NATO aggression.

---


Дани незаборава – Објављено под Актуелно |  23. марта 2016.

ЗЛОЧИН НЕ БРИШЕ СЕЋАЊА

У вечном сећању остају злочини натовских агресора на нашу отаџбину 1999.године. Кад су најмоћније силе света, удружене у војну машинерију под командом Америке, мучки бомбардовали недужан народ тадашње СРЈ ракетама напуњеним уранијумом и другим врстама смртоносног наоружања забрањеног по свим међународним прописима.
Минутом ћутања је у Београду почео Округли сто у организацији многољудног традиционално слободарског и атнифашистичог савеза СУБНОР-а Србије са колективним члановима, основним носиоцем успешног и веома добро посећеног скупа, Београдским форумом за свет равноправних и Клубом генерала и адмирала Србије.
У раду Округлог стола учествовали и угледни представници из Русије, Кине, Белорусије, Бугарске, Анголе, Швајцарске, затим дипломате акредитоване у нашој земљи, истакнути универзитетски професори, јавни и културни радници.
Отварајући скуп, негдашњи шеф дипломатије Живадин Јовановић је подсетио да је у агресији погинуло преко 1.000 особа разног узраста, а многи су позније оболели од последица проузрокованим злочиначким бомбардовањем. Више се и не помиње материјална штета која је, по проценама из 1999. године, премашивала 100 милијарди долара.
Агресија на СРЈ, првенствено на Србију, почетак је интервенционизма на глобалном плану. Као копија оног што је приређено на нашем тлу понављано је у Авганистану, Ираку, Либији, па онда Јемену и Малију, са превратом у Украјини и тако редом до Сирије и свега што се спрема, подстакнуто и избегличком кризом као последицом суманутог војевања, у сваком кутку планете где нису вољни да се покоравају диктату.
Редом са интервенцијама тобож у заштиту људских права и у интересу наводне демократије, шири се појас америчких војних база. После изградње огромног војног стецишта Бондстил крај Урошевца, на српском Косову и Метохији, војници НАТО су се распиштољили са најсавременијим наоружањем у Бугарској, Румунији, Пољској, низу балтичких држава и присуством на дохват руских граница претварају читаву Европу у опасан полигон какав у таквим размерама није постојао ни у доба најжешћег ”хладног рата” ондашњег СССР и САД.
На скупу су говорили и др Станислав Стојановић, др Радован Радиновић, др Лука Кастратовић и др Александар Растовић о стратегијским и историјским последицама агресије НАТО 1999.године. Учесници Округлог стола су затражили да се покрене међународни поступак против лидера ондашњих предводника напада без дозволе ОУН на самосталну и слободну државу и правди приведу почионици злочина на крају 20. века.
Властима Србије биће упућен захтев да се сваког 24. марта на свим јавним местима истакну државне заставе на пола копља у знак пијетета према страдању невиних људи и као протест што су натовски агресори разрушили готово целокупну инфраструктуру наше земље.


=== 3 ===

СРБИЈУ НИСУ МОГЛИ ДА УБИЈУ!

Срамота једног доба
Објављено под Актуелно |  24. марта 2016.

После 17 година поносно и усправно, тужним и тихим гласом, али јавно кажемо – убијали сте нас, убијали сте нашу децу, али Србију нисте убили, Србију нико не може да убије!
Овим речима је председник Владе Александар Вучић, говорећи на страдалничком мосту код Варварина, у срцу Србије, оценио срамни потез удружених натовских снага с почетка 1999. године кад је, на крају дведесетог века, једна суверена држава мучки бомбардована на основу исполитизованих измишљених побуда у намери да се један слободарски народ пороби.
На комеморативној свечаности, у присуству поносних људи, били су и председник Републике Српске Милорад Додик, председница Скупштине Србије Маја Гојковић,министри у Влади Србије, представници Војске Србије, дипломатског кора, разних организација и удружења.
У Београду, на Дедињу, почаст погинулим гардистима одао је Председник Републике Томислав Николић.
На многим местима широм државе такође су одржане комеморације са поруком да се злочини као они према Србији никад и нигде не понове. У београдском парку Ташмајдан, на споменик деци убијеној у натовској агресији, цвеће су, поред осталих, положили у име СУБНОР-а Србије потпредседник Бранислав Поповић и члан Председништва Душанка Лукић Хавелка.
У церемонијалу у Парку пријатељства, на ушћу Саве у Дунав, на обелиск који је до досовске власти носио поносно име Буктиња слободе, венац СУБНОР-а Србије положили су заменик председника Видосав Ковачевић и члан Председништва Мирољуб Васић. Такође и представници разних организација, међу њима и Београдског форума за свет равноправних и Клуба генерала и адмирала Србије, као и више дипломатских мисија акредитованих у нашој држави.






Political "Tribunal" Convicts Karadzic

1) Karadžić Found Guilty of Genocide by Corporate Funded Kangaroo Court (Sputnik, 24.03.2016)
2) Kangaroo court convicts Karadzic (RT, 25 Mar, 2016)
3) ‘Selective, settling scores’: Russia, Serbia lash out at UN war tribunal’s Karadzic verdict (RT, 26 Mar, 2016)

[Sullo stesso tema, in lingua italiana si veda il post


=== 1 ===



Karadžić Found Guilty of Genocide by Corporate Funded Kangaroo Court

24.03.2016

The International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY) on Tuesday found the former President of the Republika Srpska guilty for his role in the 1995 genocide. Loud & Clear guests Christopher Black and Richard Becker explore the history - and the money - behind the verdict.

On Thursday, Karadžić was found guilty on 10 of the 11 charges brought against him, including crimes against humanity, genocide, and breaching the laws of war, for his role in the 1992-1995 Bosnian War.

Speaking on Radio Sputnik’s Loud & Clear with Brian Becker, human rights lawyer Christopher Black notes that the ICTY was "funded by NATO countries, corporations, George Soros, and the Open Society Institute, all of which have an agenda of destroying Yugoslavia and breaking it into pieces."
Author Richard Becker further asserted that Yugoslavia, a country of 24 distinct nationalities, was ripped apart by outside forces – Germany, the United States, Britain, and Italy – who funded opposition leaders while stripping the country of resources.
Black reiterated this alternate perspective, referring to the Rambouillet Agreement wherein Madeleine Albright demanded that, in order for a cessation of hostilities and to avoid destruction, Milosevic and the government of Yugoslavia would "allow the immediate occupation of the entire country by NATO forces and it was to convert from a Socialist to a private enterprise country overnight."

The Tribunal: A Political Show or a Slow March to Justice?

The Tribunal has charged 161 individuals but has only advanced 31  prosecutions to conviction in two decades, a remarkably low efficacy rate for a prominent UN tribunal.

Black argues that the court was developed solely for political purposes, suggesting that it was improperly established under Art. VII of the UN charter, which would remove its authority to advance prosecutions. He further questioned why no NATO officials have been charged by the tribunal, stating that he reached out to ICTY prosecutors to push charges.
By contrast, international human rights groups celebrated the news of the ICTY ruling today.
Human Rights Watch wrote in a headline "justice catches Karadžić after 21 years," indicating that he has been hiding in plain sight, but that no one saw fit to bring him to justice.

The United Nation’s human rights chief, Zeid Ra’ad al Hussein, praised the verdict saying it was "symbolically powerful—above all for the victims of the crimes committed during the wars in Bosnia-Herzegovina and across the former Yugoslavia, but for all victims across the world."
The 70 year old Karadžić was the highest profile defendant before the tribunal, following the death of former Yugoslav President Slobodan Milosevic in 2006, before his trial concluded.


=== 2 ===


Kangaroo court convicts Karadzic

Published time: 25 Mar, 2016

By convicting Bosnian Serb leader Radovan Karadzic of genocide and crimes against humanity, the war crimes tribunal in The Hague is not bringing peace, reconciliation or closure – but a cynical victor’s justice, an endorsement of ‘might makes right.’
According to the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY), Karadzic was found guilty of ten out of eleven counts of the original indictment, including the so-called “genocide” of an estimated 8,000 Muslims in Srebrenica and the “joint criminal enterprise” to create an ethnically pure “Greater Serbia” on the ruins of Yugoslavia.
Thursday’s verdict surprised precisely no one. The ICTY was pretty much created to prosecute Karadzic – or rather, the complete Serb political and military leadership during the Wars of Yugoslav Succession in the 1990s. The very purpose of the ad-hoc tribunal, a brainchild of the Clinton administration’s “human rights interventionists,” was to deny any legal legitimacy to the Serbs, while bestowing it on the US and its regional clients and proxies.
While Germany was the principal outside backer of the governments in Slovenia and Croatia when they sought to secede from Yugoslavia in 1991, by the following year that role was taken over by Washington. Embracing the narrative of “democratic” Slovenes, Croats and others waging the righteous fight against “Communist Serbian aggression,” the US backed the Muslims in Bosnia in reneging on the power-sharing agreement with the republic’s Christian majority.
Both Serbs and Croats took up arms in response. By 1994, however, the US had midwifed an alliance between the Croats and Muslims, and later arranged for the Serb leadership – civilian president Radovan Karadzic and military commander Ratko Mladic – to be indicted for genocide and war crimes.
A major feature of US intervention in the Balkans was the way in which it bypassed, co-opted or sidelined the United Nations. While insinuating NATO into the UN mission until it finally took over, Washington systematically torpedoed peace talks until it could hijack the process with a self-appointed “contact group” and stage the end of the Bosnian War in Dayton, Ohio in 1995.
One key element in the process was the US-inspired creation of the ad-hoc tribunal in May 1993. Yes, it was established by the UN Security Council, in Resolution 827. However, the Security Council claimed to act under Chapter VII of the UN Charter, allowing the creation of “measures to maintain or restore international peace and security.” The very inception of the ICTY required stretching the definition of “measures” to include judicial power the UNSC clearly lacked – and therefore could not delegate.
Even if the tribunal were perfectly legitimate to begin with, its pattern of indictments should have been a signal something was amiss. The ICTY and its backers clearly believed any Serb atrocities were systematic and deliberate, while those committed by anyone else were random or incidental. While every single senior Serb official in present-day Croatia, Bosnia and Serbia was hauled before the court, only a few lower-level Croat, Bosnian Muslim or Albanian officials were even indicted – and most of them were acquitted outright, or on appeal. Only Serbs were charged with genocide – by definition, a systematic crime. Only Serbs were accused of a "joint criminal enterprise," a category specifically constructed for the tribunal by a US jurist.
On May 27, 1999, two months into the illegal NATO war against Yugoslavia, the Tribunal indicted Yugoslav president Slobodan Milosevic for war crimes and genocide. In July that year, the very same tribunal decided NATO’s declaration it was not guilty of anything was good enough, and merited no further investigation.
NATO countries are those that have provided the finance to set up the Tribunal, we are amongst the majority financiers… so let me assure that we and the Tribunal are all one on this, we want to see war criminals brought to justice and I am certain that when Justice Arbour goes to Kosovo and looks at the facts she will be indicting people of Yugoslav nationality and I don't anticipate any others at this stage,” NATO spokesman Jamie Shea told reporters on May 17, 1999. Telling enough?
Milosevic was arrested in 2001 by a government installed in a US-backed coup, which sent him to The Hague via extrajudicial rendition. He died in March 2006, under mysterious circumstances, before the trial could be concluded.
On July 11, 2013 – a date deliberately chosen to coincide with the alleged “genocide” in Srebrenica – the ICTY rejected Karadzic’s motion to dismiss the charges. Among the “evidence” cited by US judge Theodor Meron was a hearsay claim that Karadzic had decided “in the early 1990s” to kill a third of the Muslims, convert a third to Orthodoxy, while the rest would leave on their own.
While such a plan did exist, it was the brainchild of the WW2 Nazi-allied Croatian government, and its intended targets were Serbs living in present-day Croatia and Bosnia-Herzegovina. The ICTY was accusing the Serbs of doing what was actually done to them 70 years prior – and when Karadzic tried to argue the point, the prosecutors dismissed WW2 as ancient history.
Wednesday’s revelation by Peter Robinson, Karadzic’s legal adviser, that the prosecution chose to share 200-plus pages of exculpatory evidence less than 24 hours before the verdict, is the perfect illustration of how the Tribunal has mocked the rules of due process.
Ironically, the one count on which Karadzic was acquitted demonstrates that the black-robed enablers of “bombs for peace” can’t stomach some of their own nonsense. They ruled that atrocities in seven municipalities did not quite rise to the level of genocide, as they could find no proof of intent. Yet they continued to maintain that what allegedly happened in Srebrenica in 1995 met the definition – because they had to, as “Srebrenica” has become the universal excuse for “humanitarian” mass murder.

The falseness of the entire situation here defies description,” Karadzic said in his opening defense statement. Thursday, he was proven right.

Nebojsa Malic for RT


=== 3 ===


‘Selective, settling scores’: Russia, Serbia lash out at UN war tribunal’s Karadzic verdict 


Published time: 26 Mar, 2016

A UN war crimes tribunal has become an instrument of “revenge” and a place to “settle old scores,” the Russian Foreign Ministry said in a statement, criticizing the court’s decision to sentence Radovan Karadzic to 40 years in prison on genocide charges.
The Russian Foreign Ministry asserted that the verdict, which is one of the harshest ever meted out by the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY), appears to be very one-sided, as it attributes the sole responsibility for the Yugoslav civil war to the Serbs.
The ICTY has acquitted numerous other participants of the Yugoslav civil war in the past, including Croatian General Ante Gotovina, Kosovo Albanian Ramush Haradinaj, and Bosnian field commander Naser Oric, according to the statement.
“The civil war in the former Yugoslavia in the 1990s and the NATO bombardments are a tragic chapter in world history,” the Russian Foreign Ministry said. “It is hard to imagine that only one side committed all the crimes in that war. The ICTY, however, continues building a myth of the Serbs’ sole responsibility for those events.”
This kind of approach has undermined interethnic reconciliation in the Balkans, the Foreign Ministry stressed.
Karadzic had served as the Serb’s leader in Bosnia during the civil war in the 1990s. The ICTY found him guilty on 10 out of 11 charges on Thursday.
The only charge that was dropped related to allegations that Bosnian Serb forces had committed genocide in seven Bosnian municipalities.
He had been indicted on two counts of genocide, five counts of crimes against humanity, and four counts of violations of the laws of war for his role as President of Republika Srpska (the Bosnian Serb Republic) from 1992 to 1996.
The Serbian Justice Minister, Nikola Selakovic, also accused the Hague-based court of bias against Serbs.
“All justice that leads to the conviction of one people for crimes that were committed by everyone is selective,” said Selakovic, adding that the ICTY’s work over the last two decades has left a “bitter taste.”
In the meantime, Russia’s Deputy Foreign Minister, Gennady Gatilov, stated that the ICTY’s activities have been “politicized”.
The Russian Foreign Ministry pointed out that Russia supported the creation of the ICTY back in 1993, but warned that the court should not become an instrument of revenge or a place to settle old scores.
“These expectations have not come true,” the Foreign Ministry said, adding that the ICTY judges don’t even bother to hide some of the more questionable methods adopted by the court.
Moscow also pointed out that the ICTY was set up as a temporarily body and has been working on an ad hoc provisional basis for the past 20 years. Moreover, the court has continually ignored deadlines set by the UN Security Council.




Iniziative segnalate

1) Castiglione d'Adda (LO) 31/3: IL BRASILE D'EUROPA - Presentazione libro Paolo Carelli
2) Alatri (FR) 2/4: INAUGURAZIONE del MONUMENTO al CAMPO LE FRASCHETTE di ALATRI
3) San Stino di Livenza (VE) 2/4: DALLA NASCITA DEL FASCISMO ALLA “COLONIZZAZIONE” DEI CONFINI ORIENTALI


=== 1 ===

Castiglione d'Adda (LO), giovedì 31 marzo 2016 
alle 20:45 presso il TryBeer Room, Via Cavallotti, 17 

IL BRASILE D'EUROPA - Presentazione libro Paolo Carelli

Una serata dedicata al calcio, il calcio di una volta quello che raccontato con sapiente passione ti lascia a bocca aperta e a volte ti strappa anche una lacrima.
TryBeer Room con la collaborazione dei ragazzi di "C'era una Volta Orei" vi porta alla Room Paolo Carelli che ci presenterà il suo nuovo libro "Il Brasile d'Europa - Il Calcio nell'Ex Jugoslavia tra Utopia e Fragilità".
INGRESSO LIBERO

evento facebook: https://www.facebook.com/events/1137391832951136/


=== 2 ===

Alatri (FR), sabato 2 aprile 2016
alle ore 10:45 presso l'ex Campo di concentramento de Le Fraschette

INAUGURAZIONE del MONUMENTO in RICORDO degli INTERNATI e DEPORTATI del CAMPO LE FRASCHETTE di ALATRI

Il silenzio. È quanto rimane attorno all’ex campo di internamento delle Fraschette. I luoghi della memoria giacciono ancora in stato di abbandono totale. Ricordi, strade della reminescenza riportate alla luce ultimamente da importanti pubblicazioni e ricerche. L’Associazione Nazionale Partigiani Cristiani di Frosinone, infatti, sta lavorando da decenni per non far cadere nell’oblio ciò che resta della storia di Alatri (e del mondo) durante e dopo la seconda guerra mondiale.
E' per questo che, nel 2010, l’Anpc ha pubblicato un bando, finanziato dalla Regione Lazio, per la “realizzazione di una stele o di un monumento a ricordo degli internati e delle vittime del campo di concentramento Le Fraschette”.
La memoria di chi ha vissuto quei luoghi doveva essere rappresentata da una creazione artistica: il bando era rivolto ai giovani, agli studenti dei licei artistici, degli istituti d’arte e delle accademie delle Belle Arti, agli iscritti alle facoltà di Architettura e di Ingegneria del Lazio.  
Il tema specifico dell’opera da ideare era: la memoria degli internati e delle vittime del campo di concentramento "Le Fraschette" di Alatri. 
La partecipazione al concorso è stata numerosa e la giuria del concorso, soddisfatta espresse un vivo compiacimento per il buon livello degli elaborati presentati, segno di una sensibilità nei confronti di tutti coloro che, vittime della violenza, hanno subito restrizioni e sofferenze che mai più devono verificarsi.

L'opera premiata è il frutto dell'ingegno dell'architetto Nicolò Troianiello, che ha saputo esprimere “ con sintesi contemporanea e in forma tutta concettuale, la condizione di alienazione e privazione della libertà unitamente all’invito alla sosta e alla riflessione del visitatore" Le lastre di metallo che compongono il monumento, tutte uguali nella loro grandezza, possono essere interpretate come lo stesso destino di coloro che hanno passato periodi più o meno lunghi nel campo e, allo stesso tempo, come “barriere” poste per togliere la libertà a chi fu strappato dalla propria casa e dai propri affetti.

Il concorso fa parte di una serie di iniziative che l’Anpc di Frosinone e il presidente Carlo Costantini, stanno portando avanti, sostenendo un’importante opera di sensibilizzazione e di valorizzazione dell’ex campo di concentramento “Le Fraschette”, affinché istituzioni e cittadini si rendano conto del patrimonio storico e culturale che Alatri custodisce.
La costruzione del monumento è stata finanziata per intero dalla Banca Popolare del Frusinate che, con grande attenzione e sensibilità, non solo ha reso possibile la realizzazione dello stesso, portando a compimento il progetto dell'Anpc, ma ha contribuito anche allo svolgimento dell'ultimo convegno di studi sul campo delle Fraschette, che ha visto la partecipazione di qualificati relatori.
L’inaugurazione del monumento si terrà presso il piazzale antistante l’ingresso del campo Fraschette sabato 2 aprile 2016 alle ore 10.45. 
La partecipazione alla cerimonia di inaugurazione è aperta a tutti coloro che hanno nel cuore i sentimenti della libertà e che vogliono, allo stesso tempo, ricordare senza retorica la memoria del campo delle Fraschette e impedire il ripetersi di altri, simili accadimenti

info: fraschette.alatri@...
evento facebook: https://www.facebook.com/events/149463868780813/


=== 3 ===

San Stino di Livenza (VE), sabato 2 aprile 2016
alle ore 16:00 presso la saletta comunale, Piazza Aldo Moro 1

DALLA NASCITA DEL FASCISMO ALLA “COLONIZZAZIONE” DEI CONFINI ORIENTALI

ne parliamo con: Sandi Volk

organizza: Collettivo Comunista Veneto Orientale





[À ecouter aussi l'entretien de Daniel Salvatore Schiffer à la radio française RFI (Radio France Internationale), à l'occasion de la parution de son livre "Le Testament du Kosovo - Journal de guerre" (Ed. du Rocher) et du dix-septième anniversaire des bombardements de l'OTAN contre la Serbie:
http://www.rfi.fr/emission/20160326-le-testament-kosovo-journal-guerre-daniel-salvatore-schiffer-editions-rocher 
Cet entretien a été diffusé à trois reprises, depuis ce samedi 26 mars 2016, sur les ondes de RFI ]


=== Le Kosovo libéré, ce succès édifiant de l'Otan
posté par Roland Marounek, 27 mars 2016, dans


« Avec 16 combattants pour 100.000 habitants, letaux de recrutement au Kosovo est huit fois supérieur à celui de la France, qui est pourtant le plus gros fournisseur de djihadistes en Europe » (sept 2015)

 

« M.F. raconte qu’il a choisi de rejoindre le combat "après avoir vu sur internet des enfants syriens dont les droits étaient violés".[…]"Notre gouvernement nous a dit qu’il fallait se battre contre Assad et une fois là-bas on se fait bombarder par les Américains, vous trouvez ça normal?" »
« Longtemps, les autorités n’ont pas voulu s’attaquer au problème […]Il y a un peu plus d’un an (2014), le gouvernement se résout à agir »
Cela ressemble fort au timing belge : encouragement direct à aller se battre «contre le régime », en grande partie grâce à la propagande de guerre (« les enfants syriens… »), puis on se réalise que la sauce ‘printemps syrien n’a pas pris comme espéré, et que les jihadistes rentrent…

 

« Ce dimanche a donc vu la naissance d'un nouvel État sur le sol de l'Europe. C'est le dernier soubresaut d'une fédération yougoslave qui avait su faire cohabiter ses peuples. C'est un succès pour la communauté internationale et c'est un grand succès pour l'Europe. »(Bernard Kouchner, « Indépendance, le joli mot », le 19/02/2008)

 

++++++

 

extrait d'un article de novembre 2014  - http://www.slate.fr/story/93961/kosovo-extremisme
[…]
Selon la Banque mondiale, le taux de chômage atteint les 45% au Kosovo; chez les jeunes, il grimpe à 60%. La moitié de la population a moins de 25 ans. Ce qui ont un travail gagnent en moyenne 370 euros par mois.
Muhamet, l'aîné de la fratrie Musliu, dit que la situation économique désastreuse du Kosovo est en partie responsable de la mort de son frère. «Le Kosovo marche sur la tête», dit-il. «Si mes frères avaient pu trouver du travail ici, jamais ils n'auraient pensé à partir là-bas

 

++++++

 

Quand Daech recrute au Kosovo
27 septembre 2015

 

Dans le registre de l’abomination, Lavdrim Muhaxheri n’a pas de leçons à recevoir. En mai dernier, ce combattant de l’Etat islamique (EI), 26 ans, visage replet et tignasse rousse, apparaît dans l’une de ces vidéos de propagande du groupe terroriste tournées en Syrie : on le voit, un lance-roquette sur l’épaule, tirer sur un prisonnier attaché à un poteau. Un an auparavant, il s’était illustré dans un autre document où il décapitait un soldat du régime de Bachar el Assad. Au Kosovo, ces images ont abasourdi une population qui découvre que l’horreur est aussi perpétrée par l’un des siens. Et même si T.D., un autre kosovar lui aussi passé par la Syrie, décrit Muhaxheri comme "un clown décridibilisé au sein de Daech qui passe son temps à regarder le nombre de like qu’il récolte sur Facebook", le bourreau est devenu la tête de gondole du djihad made in Kosovo.

 

Selon les chiffres officiels, depuis 2011, 300 Kosovars se sont rendus en Syrie et en Irak et 80 y combattraient encore aujourd’hui, principalement chez Daech et Jabhat al-Nosra (JAN), organisation liée à Al-Qaïda. Des chiffres inquiétants. "Avec 16 combattants pour 100.000 habitants, le taux de recrutement au Kosovo est huit fois supérieur à celui de la France, qui est pourtant le plus gros fournisseur de djihadistes en Europe", rapporte dans une note l’institut CTC (Combatting terrorism Center) rattaché à l’académie militaire de West Point. Le gouvernement minimise le phénomène en expliquant que le Kosovo est un pays à majorité musulmane et que ces chiffres doivent être comparés davantage à ceux de la Tunisie ou du Maroc qu’aux pays de l’UE. Il n’empêche. Le Kosovo est un territoire où la laïcité est très répandue. L’influence américaine y est aussi importante. Et dans les autres pays de la région à majorité musulmane comme la Bosnie, les engagés du djihad ne sont pas aussi nombreux.

 

"Longtemps, les autorités n’ont pas voulu s’attaquer au problème, explique Florian Qehaja, directeur du think tank KCSS qui a publié au printemps dernier un rapport sur le sujet. Les politiques avaient trop peur de se mettre à dos la population musulmane (si la laïcité est très répandue au Kosovo, 90% de la population est dite de tradition musulmane)." Il y a un peu plus d’un an, le gouvernement se résout à agir. En août 2014, la police procède à un vaste coup de filet. Une soixantaine de personnes sont arrêtées - des combattants revenus au pays, huit imams dont le grand Mufti de Pristina, des responsables d’ONG...

 

Le coup porté a-t-il été suffisant? "Non, estime la journaliste Serbeze Haxhiaj, qui a travaillé sur ce dossier. Même si le nombre de départs a drastiquement baissé (seulement une grosse vingtaine depuis le début de l’année), on a frappé trop tard et laissé les réseaux djihadistes s’implanter." "On a coupé la tête du serpent mais le corps bouge encore", résume Florian Qehaja.

 

Le réseau a eu effectivement le temps de s’enraciner. A la fin de la guerre contre la Serbie, le Kosovo s’ouvre, à tout, et notamment aux thèses wahhabites venues d’Arabie saoudite. Des mosquées, financées par les pays du Golfe, sortent de terre, des associations caritatives saoudiennes prennent pied dans le pays. En 2005, s’implante un autre courant de l’islam radical, le takfirisme, idéologie qui fait de la violence sa pierre angulaire. Des imams, formés en Egypte, reviennent dans les Balkans. En Macédoine d’abord. Puis au Kosovo. Ils infiltrent les mosquées, certaines ONG saoudiennes.

 

"Le djihadiste kosovar type a 28 ans et n’est pas allé au-delà du lycée"

 

Quand apparaît JAN et Daech en Syrie et en Irak, ces prédicateurs takfiristes jouent les recruteurs. Ils fréquentent les mosquées quand ils ne sont pas eux-mêmes imams, organisent des réunions dans des appartements privés. Un dortoir à Pristina accueillent les étudiants et tentent de les endoctriner. La propagande sur internet fait le reste. Leur cible? Les jeunes ruraux désœuvrés, qui sont nombreux dans un pays où le chômage frappe 35% de la population. "Le djihadiste kosovar type a 28 ans et n’est pas allé au-delà du lycée, explique Florian Qehaja. 40% d’entre eux possède aussi un passé criminel", poursuit le responsable du think tank. La zone d’action? Les villes, Pristina ou Prizren, mais surtout la zone frontalière avec la Macédoine, cette région montagneuse traditionnellement très croyante et davantage tournée vers la Macédoine où officient des imams radicaux. C’est d’ailleurs via les réseaux macédoniens que 80% des djihadistes rejoignent la Syrie.

 

Le "monstre" Lavdrim Muhaxheri. [formé au camp Bondsteel

 

C’est dans cette région, au cœur d’une vallée encaissée, que situe Kaçanik, 35.000 habitants. Cette bourgade est l’une des places fortes du djihadisme kosovar. C’est là qu’est né "le monstre" Lavdrim Muhaxheri, "un gamin qui était normal, plutôt poli", dit-on en ville. Comme lui, 23 autres jeunes ont quitté la ville pour rallier la Syrie ou l’Irak. Le maire, Besim Ilazi, semble presque s’en accommoder : "7 à 8% des combattants kosovars en Syrie viennent de ma commune, ce n’est pas si important." Si des réunions sur la sécurité sont désormais organisées chaque mois avec le grand imam de la ville, l’édile explique qu’il n’en parle pas vraiment du problème avec ses administrés, n’a pas cherché à le comprendre en visitant les familles des djihadistes, n’a pas vu sa ville se radicaliser et les associations humanitaires douteuses s’implanter. Il avance quelques arguments pour expliquer le phénomène, la pauvreté de Kaçanik, la religiosité aussi de la région et estime que la question n’est plus vraiment d’actualité puisqu’aucun départ n’a été enregistré ces derniers mois. Visiblement, le sujet dérange tout comme il indispose les autorités de la grande mosquée, où l’on accuse plutôt les médias d’avoir trop "sali l’image de l’islam".

 

Raif Dema, ancien président de la mosquée du quartier Bob, lui, s’inquiète depuis longtemps de cette radicalisation : "Les barbus, on les a vus arriver après la guerre, lâche ce sexagénaire jovial. A l’époque, je les avais chassés de la mosquée. Mais c’est comme une mauvaise herbe, ils se sont répandus partout." L’un de ses cousins a ainsi été converti et est parti en Syrie où il a été tué. Selon lui, malgré de nombreuses arrestations, le réseau dans la ville n’a pas été totalement décapité : "Ils sont encore là. Ils travaillent en souterrain."

 

"Notre gouvernement nous a dit qu’il fallait se battre contre Assad et une fois là-bas on se fait bombarder par les Américains"

 

Ce milieu ultra radical, M.F., 27 ans qui vit aujourd’hui à Kaçanik, jure qu’il ne le fréquente plus. Entre novembre 2013 et août 2014, le jeune homme a séjourné en Syrie, à Kafr Hamrah, au nord d’Alep. De ces huit mois de djihad, il a gardé une barbe rousse éparse et une colère incroyable dans le regard. M.F. raconte qu’il a choisi de rejoindre le combat "après avoir vu sur internet des enfants syriens dont les droits étaient violés". Même s’il a bénéficié de deux mois d’entraînement militaire, il assure n’avoir jamais combattu, s’est contenté de faire le planton dans un camp d’Ahrar al-Cham, un groupe salafiste. "Avec mon ami, on était les seuls Albanais du Kosovo. Tous les autres étaient syriens." Pourquoi dans ce cas est-il incapable de prononcer un seul mot en arabe? Parce qu’il ment, assure un expertqui a travaillé sur son cas et qui souhaite rester anonyme : le jeune homme a en réalité officié chez Daech. Aujourd’hui, M.F dit regretter énormément "le mal qu’il a pu faire à sa famille".

 

Mais tous les djihadistes ne font pas tous leur mea culpa. A quelques kilomètres de Kaçanik, dans le village de Elez Han, Muxhahid, qui refuse de s’exprimer, laisse comprendre qu’il ne regrette rien de son passage chez Daech : "Notre gouvernement nous a dit qu’il fallait se battre contre Assad et une fois là-bas on se fait bombarder par les Américains, vous trouvez ça normal?", lâche-t-il avant de tourner les talons.

 

Quel danger représente ces djihadistes non repentis? "Le Kosovo est davantage une terre de recrutement que d’opération pour Daech. Le niveau d’alerte reste modéré", estime Florian. Reste que le pays a eu aussi droit à des menaces de ses ressortissants via des vidéos postées par l’EI depuis le Levant. En juillet, une panique s’est emparée du pays quand la police a arrêté cinq individus, liés à l’EI, qui auraient envisagé d’empoisonner le lac qui approvisionne une partie du pays en eau. Le pouvoir de nuisance des takfiristes et autres radicaux reste certain. T.D., le djihadiste repenti, raconte ainsi qu’il est menacé par d’anciens compagnons d’armes. Ceux qui travaillent de près sur le sujet le sont aussi. D’autant que tous les djihadistes ne sont pas repérés à leur retour du djihad. Ainsi cet ancien de combattant de l’UCK, devenu très croyant, parti se battre en Syrie est passé sous le radar des services secrets. Aujourd’hui, il se cache dans la région de Prizren, la deuxième ville du pays.

 

Comment contrer efficacement ce radicalisme? Florian Qehaja estime que le gouvernement kosovar devrait faire davantage. "Aujourd’hui, c’est l’option sécuritaire qui est privilégiée. Or, il faudrait aussi agir dans les domaines de l’éducation ou de la culture. Mais pour l’instant, rien n’est fait."

 

Antoine Malo, envoyé spécial à Pristina et Kaçanik (Kosovo) - Le Journal du Dimanche - dimanche 27 septembre 2015

 

++++++

 

Le propre frère du Premier ministre du Kosovo fait partie des migrants qui ont demandé asile en Allemagne !
20 mars 2016

 

Le Premier ministre du Kosovo a annoncé sur sa page Facebook que son propre frère faisait partie des milliers de migrants qui avaient demandé asile en Allemagne l'an dernier.

 

"Oui, c'est vrai. J'ai été informé par ma famille et mon frère qu'il avait demandé asile à l'étranger de manière à recevoir une assistance médicale pour une maladie difficile qui ne peut pas être soignée au Kosovo", écrit Isa Mustafa, confirmant des informations de presse.

 

Ce Premier ministre d'un des pays les plus pauvres des Balkans a précisé qu'outre son frère Ragip, ses neveux et nièces avaient eux aussi tenté la route de l'exil, avant d'être reconduits dans leur pays.

 

"Cela prouve seulement que ma famille partage le même destin que le reste des citoyens du Kosovo et les problèmes auxquels ils sont confrontés", ajoute-t-il.

 

Selon le site d'informations kosovar Insajderi.com, Ragip Mustafa a traversé Serbie et Hongrie pour gagner la France où sa demande d'asile a été rejetée.

 

Il a formulé une nouvelle demande auprès du land de Rhénanie-Palatinat, dans le sud-ouest de l'Allemagne.

 

L'an dernier, plus d'un million de migrants, dont une majorité de Syriens fuyant la guerre, ont traversé les Balkans pour demander asile en Europe occidentale.

 

Selon les statistiques de l'Union européenne, quelque 70.000 Kosovars ont déposé des demandes d'asile ces deux dernières années, faisant de leur pays la quatrième nation derrière la Syrie, l'Afghanistan et l'Irak.