(srpskohrvatski / english / francais / italiano)

MONTENEGRO: RÉVOLTE POPULAIRE ET SILENCE ASSOURDISSANT DES MÉDIAS (Par ASI le 27 octobre 2015)

Révolte populaire qui dure depuis plusieurs jours passée sous silence par nos médias...

ISTO POGLEDAJ:

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:573439-Neredi-ispred-parlamenta-ispaljen-suzavac-bacene-sok-bombe-policija-puca-iz-hamera-ka-demonstrantima-VIDEO
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=10&dd=24&nav_category=167&nav_id=1055220
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/600961/PROTEST-U-PODGORICI-Suzavac-pucnji-i-haos-na-ulicama-Andrija-Mandic-priveden

Na srpskohrvatskom: Држава (Мирослав Лазански, Politika)

---

Miroslav Lazanski

Né en 1950 à Karlovac, Croatie. Diplômé de la Faculté de Droit à Zagreb, où il a débuté sa carrière de journaliste. Après avoir travaillé pour plusieurs journaux et magazines, en 1991 il commence à travailler pour le quotidien serbe Politika, où il travaille encore aujourd’hui. Il a été reporter de guerre en Syrie, Afghanistan, Tchétchénie, Congo, Irak, Iran, Liban, Yémen et Lybie. Il a réalisé des interviews de personnalités de l’OTAN, de l’URSS, et d’une cinquantaine de ministres des Affaires étrangères, de hauts militaires des armées russe, chinoise et japonaise. C’est le seul journaliste yougoslave qui a navigué à bord du sous marin atomique USS Tautog, qui a volé à bord d’un F-14, qui a visité le porte avions USS John F. Kennedy et qui a volé dans un Mig-29. Il a été l’invité des académies militaires en Russie, Japon, États-Unis, Australie, Italie, Grande-Bretagne, Allemagne, Roumanie, etc. Il a tenu une rubrique dans le journal grec Kathimerini, dans le journal japonais Securitarian, et The Diamond Weekly. Il est auteur de dix ouvrages.

(srpskohrvatski / english. 

https://www.cnj.it/documentazione/interventi/dirittorovescio2015.htm )

=== 1 ===

International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia

STATEMENT
(Exclusively for the use of the media. Not an official document)

The Hague, 22 October 2015

Defence witness in the Mladić case found dead

An expert witness for the Defence in the case of Prosecutor v. Ratko Mladić who was expected to testify in court today, Mr. Dušan Dunjić, was found dead at his hotel by a hotel staff member and a representative of the Tribunal. Emergency services personnel were immediately notified and ascertained Mr. Dunjić’s death. Dutch authorities are conducting an investigation into Mr. Dunjić’s death.
Mr. Dunjić, a forensic expert from Serbia, testified in a number of cases before the Tribunal. He was the expert witness for the Prosecution in the trials of Milan Milutinović et al., Vlastimir Đorđević and Ramush Haradinaj et al. In the trials of Radovan Karadžić, Stanislav Galić, Dragoljub Kunarac et al. and Vujadin Popović et al., Mr. Dunjić testified as the expert witness for the Defence.

=== 3 ===

Published time: 23 Oct, 2015

A defense witness at the genocide and war crimes tribunal against Bosnian Serb General Ratko Mladic has been found dead in a hotel room in The Hague. The Dutch police say nothing suspicious or criminal in his death ahead of giving testimony in the ICTY.
, 65, was a forensic pathologist from Belgrade who was due to speak before the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY), which accuses Mladic of orchestrating a massacre and attempted genocide during the Bosnian war of 1992-1995, especially in the case of the Bosnian-Muslim town of Srebrenica in 1995.

Dutch police immediately launched an investigation on Thursday, but despite the suspicious circumstances of the death, authorities say they have “no reason to suspect that a crime had been committed.” A police spokesman declined to give further details on Thursday.

The Bosnian-Serb General spent 14 years in hiding, as many Serbs, including his former lieutenants – as well as his family – aided him in evading capture. In his time as general, Mladic oversaw the war, including being at the helm of the siege of Sarajevo, which took three years, and the Srebrenica episode of 1995, which is what forms the core of the accusations of genocide.

Lingering divisions exist across the former Yugoslavia over the war and the assignation of blame over the human misery it wrought. The fighting claimed at least 135,000 lives. The Srebrenica massacre, in which up to 8,000 Bosnian Muslims were slaughtered by the forces of General Ratko Mladic, was a definitive episode of Serbian atrocities during the hostilities. A UN court defined it as genocide, but Serbia, while condemning the killings themselves, has never accepted the definition.

In July, Russia vetoed a UN Security Council resolution condemning the events of 1995 as genocide. Britain and a number of other Western countries blasted Moscow for this, but Russia says the historical evidence for the charge of genocide is flimsy.

The Serbs, meanwhile, believe that The Hague is one-sided as it highlights those crimes perpetrated by the Serbian side, and not by its neighbors, among them Croatia and Albania, who have enjoyed Western backing.

The notion that Srebrenica was a legal case of genocide remains heavily debated, as is a lot of the allegations raised by the ICTY and the facts and figures on the ground that seem to contradict them.  

In the Yugoslav war, the town came under Bosnian Muslim control in 1992, with the surrounding areas controlled by the Bosnian Serbs. While Srebrenica enjoyed the protection of a Dutch UN battalion of 5,000, the population is said to have been carrying out continued assaults on the Serbs nearby.

In 1995, the Bosnian Serbs launched retaliatory attacks – something that served as ammunition for many in the West, and the ICTY, to accuse the Serbs of deliberately plotting to wipe out part of the Bosnian Muslim population, forcefully convert another to Orthodox Christianity. A lot of these views are said to have come from hearsay claims and not any hard evidence.

=== 4 ===

23.10.2015

The body of Dusan Dunjic was discovered in his hotel room before he was due to give evidence for the defense in the trial of former Bosnian Serb army general Ratko Mladic.
An expert witness for the defense of former Bosnian Serb army general Ratko Mladic, on trial in The Hague for war crimes, was found dead in his hotel room before he was due to give evidence on Friday, the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia [ICTY] has announced.  
"Mr. Dusan Dunjic was found dead at his hotel by a hotel staff member and a representative of the Tribunal. Emergency services personnel were immediately notified and ascertained Mr. Dunjic’s death. Dutch authorities are conducting an investigation into Mr. Dunjic’s death," stated the ICTY.
Dusan Dunjic was a Serbian forensic pathologist from Belgrade who had given evidence in several trials at the ITCY in The Hague, the Netherlands. 

Belgrade expert forensic pathologist Dusan Dunjic was found dead in his hotel room in the Hague, Sputnik Serbia reported.
Dunjic was an expert witness for the prosecution in the trials of former Serbian President Milan Milutinovic, as well as a number of prominent military figures who were tried for war crimes in Kosovo in the late 1990s. The Hague tribunal eventually acquitted Milutinovic.

Dunjic also gave expert evidence for the defense in the trials of former Bosnian Serb leader Radovan Karadzic, and of former Bosnian Serb army commanders for crimes committed during the war in Bosnia and Hercegovina, from 1991 to 1995.
The verdict in the Karadzic trial, which was completed in October 2014, is expected in early 2016.
Dr Dunjic was scheduled to give expert evidence on Friday in the trial of former Bosnian Serb army general Ratko Mladic, whose trial began in May 2012. The prosecution indicted Mladic on charges of war crimes and crimes against humanity, and closed its case in February 2014. Mladic's defense case began in May 2014 and is still ongoing.

=== 5 ===

Posted on October 23, 2015 by Grey Carter

=== 1 ===

=== 2 ===

http://www.subnor.org.rs/prenosimo-194

Преносимо – Објављено под Актуелно |  21. октобар 2015.

РЕХАБИЛИТАЦИЈА САРАДНИКА ОКУПАТОРА НЕ МОЖЕ ПРОМЕНИТИ ИСТОРИЈУ

Историчарка Оливера Милосављевић, професорка Филозофског факултета у Београду, написала је 2006. године књигу „Потиснута истина – колаборација у Србији 1941-1944“.

Мада је од тада прошло девет година, та њена књига је актуелна и данас, када и поједини историчари уз подршку политичара на власти покушавају да изврше рехабилитацију сарадника окупатора и да натерају суд да зажмури и игнорише историјске чињенице. Лист „Данас“ објавио је разговор са професорком из којег објављујемо изводе.

– Правно је рехабилитован Драгољуб Михаиловић а добро је познато да је свесрдно сарађивао са окупаторима Србије, да ли ће историја морати изнова да се пише?

– Наравно да неће. Идеолошко-политичке одлуке савремених судова које произвољно тумаче далеку прошлост ни на који начин не обавезују историчаре. Историчари се баве анализом и саопштавањем историјских чињеница у њиховом временском контексту, а не њиховим идеолошким „преправљањем“ по савременом политичком налогу. Одлуке данашњих судова ће бити занимљиве тек за историчаре у будућности који ће анализирати идеолошку слику овог нашег времена и објашњавати како су и зашто судови у данашњем контексту и по мери данашњих политичких потреба после седамдесет година „преправљали“ историју, а следбеници и иницијатори наивно веровали да је ту слику прошлости могуће наметнути науци.

– Какве последице то доноси?

– Последице су вишеструко проблематичне. Прво, руши се дигнитет саме науке, јер се делатност историчара компромитује стварањем утиска да је у питању произвољна идеолошка прича која је без икакве основе, да њоме може свако да се бави без икаквог претходног знања и спреме, да не постоје никаква правила историчарског заната, никакав научни метод… Друго, и много важније, младе генерације којима је ова ревизионистичка прича примарно и намењена, свесно се увлаче у клаустрофобични националистички круг мишљења у коме све што је у прошлости имало национални префикс по дефиницији постаје вредност коју треба пригрлити и ставити у темељ сопственог идентитета – и колаборацију са фашизмом и „вредности“ које је колаборација симболизовала у току Другог светског рата, а то је подаништво, конзервативизам, примитивизам…

– Кажете да победа над фашизмом није више извесна, а да је колаборација са фашизмом, посебно код нас, проглашена за патриотизам, а не саучесништво у злочину. Куда та релативизација злочина води и да ли је избрисана разлика између добра и зла?

– Наравно да је избрисана, у данас створеној слици Другог светског рата све је релативизовано. Ако се 27. март прогласи авантуризмом, ако се устанак против фашизма прогласи грешком, ако се колаборација са фашизмом назове патриотизмом, ако се победници над фашизмом прогласе новим окупаторима и убицама, онда се добије само један резултат: да је фашизам био прави избор, да је са њим требало сарађивати да је његове противнике требало убијати… Проглашење фашизма за једну од легитимних идеологија значи његову директну рехабилитацију.

– Истичете да нормализција национализма производи нормализацију колаборације, а нормализација колаборације директно води у рехабилитацију фашизма. Да ли смо опасно одмакли у том правцу и како то зауставити?

– Штета је већ направљена, и то није никаква наша специфичност, тај опасан тренд је шире присутан. Али то више није тема за историчаре, већ за неке друге струке. То историчаре на обавезује, слика Другог светског рата за историју остаје каква је и била – то је био сукоб дивљаштва и достигнутих цивилизацијских вредности, њихових рушилаца и оних који су их бранили, а колаборационисти су били на страни првих, оних који су произвели педесет милиона мртвих, уништење читавих народа, разорену Европу, спаљене људе и угушену децу…

– На почетку књиге „Потиснута истина“, о колаборацији у Србији од 1941. до 1945, наводите да се слика о Милану Недићу вратила данас тамо где је и била 1941. године – тада га је пропаганда престављала као Оца нације… Колико је опасно мењати историју?

– Историја се не мења, прошлост се десила и оставила за собом толико трагова да је нико не може променити. Мења се само интерпретација истих чињеница које су историчарима углавном познате. У последњих  двадесет година од када се врши покушај тоталне ревизије историје Другог светског рата, ми нисмо сазнали ни за једну нову битну чињеницу, нисмо добили ниједно истраживање које би нам открило нешто фундаментално ново. Добили смо само нову „интерпретацију“, ново тумачење, а што је оно у сукобу са увек истим чињеницама, изгледа да никога не обавезује. Може се сто пута поновити да је Недић само спасавао народ, као што кажу нови уџбеници историје, али то не може да промени нпр. његове говоре у којима је од својих следбеника захтевао да убијају Хитлерове противнике.

=== 3 ===

Писмо – Објављено под Актуелно |  21. октобар 2015.

Београђанин Љубиша Илић послао је писмо председнику СУБНОР-а Србије, у коме, поред осталог, каже:

„Сећате се оног мог „Срам вас било, Ужичани“ и ево дочеках и то време да некоме дође у главу. По некад је то најдужи пут.

Тамо где је стајао ових 24 године, уз ону зидину у мраку иза зграде музеја и да не може да се види са улице, стварно је била срамота.

Ја имам лепе успомене на отварање Трга партизана и постављање овог споменика 4. јула 1961. Ранковић је отворио Трг, одржао говор и скинуо заставе којима је био прекривен споменик. Био сам присутан на Тргу са покојним оцем и мајком. После тога одржан је велики народни збор у Крчагову, било нас је 200.000 из целе бивше Југославије. Говор је држао Тито.

Никада ми теже није било него када сам на Тргу партизана, на месту где је стајао Титов споменик, затекао пластични тобоган на, надувавање а около неку вашарску и кичерајску скаламерију. Заплакао сам! Мени и данас дан у ушима одзвањају стихови Славка Вукосављевића „кроз хладан покров крвав и бео, ноћу је то завеј’о ветар… ипак на југу војска корача, пао је 14-ти километар ал’ никад неће Кадињача (29. новембар 1941.).

Навиру ми мисли и речи оца који је тог дана био курир и извештавао Раднички батаљон докле су Немци стигли и задобио две ране, а превијен тек горе, негде на Белим земљама на Златибору, када су се повукли прено Нове Вароши до Руда.

Позлило му с пролећа 1996. кад је у дневном листу „Експрес Политика“ прочитао чланак неког, тада младог историчарчића, који тврди да је на Кадињачи изгинуо цео Раднички батаљон, њих 270, а да је погинуо један Немац. Сада ја читам – није један него два Немца! Рече тада отац: „Па да смо их камењем гађали одозго са брда не би тако било, а имали смо и топ“.

=== 4 ===

http://www.subnor.org.rs/uzice-50

Ужице – Објављено под Актуелно |  21. октобар 2015.

ТРГ ТРАЖИ РАНИЈИ СЈАЈ

И најзагриженији опоненти тешко ће порећи да је Титовим залагањем шездесетих година прошлог века Ужице од касабе постало модерна варош. Сад је опет време да Броз ради за град из кога је јесени 1941. заповедао браниоцима Ужичке Републике.

Београдски лист „Блиц“ објавио је текст из којег објављујемо делове.

„Власт инсистира на томе да се споменик који од 1991. чами у хладовини Народног музеја мора комерцијализовати. Како га уновчити – планова још нема иако идеје постоје.

– До Дана победе следеће године споменик ће бити измештен. Да ли на Трг, где се и налазио, испред зграде из које је Тито командовао, или на другу локацију, тек статуа ће се бити у служби туристичке понуде. Спрема се и Музеј Ужичке републике па је прилика да се садржај, уз путовање плавим возом и симболичним пасошем, обогати и спомеником – резимира Никола Гогић, директор Народног музеја.

Рад вајара Фране Кршинића постављен је на Трг 1961, одакле су га власти 1991. сакриле у заклоњени део музејског дворишта.

– Заговорник сам да се врати на Трг, чијој амбијенталној целини припада. Музеј у Јабланици, посвећен бици на Неретви, последњих година туче све рекорде у посећености, долазе из Словеније, Хрватске, Македоније…“.

За прославу Дана устанка, југословенске власти су 1961. у срцу Ужица изградиле прелеп Трг око кога су никле стамбене зграде, библиотека, позориште, биоскоп… Ужице је већ много зарадило на Титу, констатује Здравко Јакшић, председник овдашњег СУБНОР-а.

– Од уклањања споменика Трг је претворен у бувљак. Ни једна екскурзија није прошла кроз Ужице а да није дошла да види споменик. Није било суботе да нам не дође по пет-шест аутобуса туриста. Пролетос сам дочекао групу из Босне и Словеније. Кад су видели где држимо споменик, вратили су се  у аутобус и наставили пут – каже Јакшић.

А Никола Гогић је изричит – споменик је украден са Трга партизана.

– Однет је без сагласности музејских радника и Завода за заштиту споменика културе. Украли су га они што су деведесетих под шатром србовали са три подигнута прста, а бежали из војске кад се пуцало“.

Уз овај текст и изјаве додајемо да је СУБНОР Србије, заједно са борцима и члановима организације и становницима Ужица, годинама с разлогом и уз аргументе тражио да се споменик маршалу и председнику Титу врати на пређашње место.

Ко уништава сопствену прошлост не може да рачуна ни на будућност. То је наук који смо научили, али никако да повод буде „комерцијализација“. Разлози за исправљање учињене срамоте су суптилније природе.

=== 5 ===

Јасан став – Објављено под Актуелно |  22. октобар 2015.

Главни град наше отаџбине је достојанствено обележио 71.годишњицу слободе после тамновања под окупатором и његовим сарадницима у Другом светском рату.

У низу збавања је учествовала многољудна организација СУБНОР-а, поред осталог и на скупу у Градској скупштини где је говорио и министар у Влади Републике Србије Небојша Стефановић.

Због ширег значаја објављујемо излагање Стефановића.

СРБИЈА ЈЕ УВЕК ДЕО АНТИФАШИСТИЧКОГ ФРОНТА

”Славимо победу у ослобођеном Београду, сећамо се пожртвовања и јунаштва, најсуровијих страдања и разарања током Другог светског рата. Још једном одајемо признање  нашим прецима који су се борили против фашизма, њиховој надљудској борби и непоколебљивом патриотизму. Била је то борба за нашу будућност и идентитет нашег народа.

Фашистичка идеја доживела је крах, и управо одбацивање једне шизофрене нетрпељивости и искључивости, била је највећа победа човечанства у 20. веку и уједно темељ успостављања европских вредности и демократије. Модерна Европа настала је управо на тековинама антифашистичке борбе, а Србија је и историјски и цивилизацијски одувек била њен део. На резултатима те победе, изграђен је и читав један систем општих вредности и механизми на којима почивају државе и друштва.

Влада Србије не заборавља тековине антифашизма.  Не смемо дозволити  да у сенку падну наши и совјетски  хероји и њихове победе, злочинци као ни  њихови савезници, јер ћутање носи са собом заборав жртава и кризу вредности.

Нажалост, свет се  данас, али и Србија,  суочава са разним покушајима ревизије  прошлости  и порицања злочина.  Некада је о фашизму све било јасно, а данас се чини да постоје  „они“ који би преокренули значај антифашистичке борбе, не схватајући да је то вредносни систем који се не може променити.

РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ И У СУДНИЦАМА

Ревизија историје нашла се и у судницама. Још једно преиспитивање историје и још један поступак који  јавност дели и збуњује јавност,  јесте захтев за рехабилитацију председника Владе за време немачке окупације Србије,  Милана Недића.

То није добра порука за будућност Србије, као ни достојно сећање на хероје ове земље.

По свему судећи времена се мењају. А у тим и таквим временима, због нечије небриге, раније се догађало,  да појединци забораве и на заслужне историјске личности. Тако је генерал Жданов, човек који је и са нашим и совјетским борцима ослобађао Београд више пута остајао без улице која је носила његово име. Подсетио бих да је  1964. године генерал Жданов, путујући на прославу двадесете годишњице ослобођења Београда, трагично настрадао на Авали у авионској несрећи. Зато у  колективном сећању наше ослободиоце  морамо да чувамо,  и  не  смемо допустити  да историјско наслеђе  и чињенице неко релативизује, прекраја и мења.

Данас смо сведоци да  се људске вредности, хуманост, једнакост и толеранција протерују а једно од највећих зала са којим се човечанство сусрело, тероризам,  прети да угрози слободу и демократију и унизи оно највредније у човеку. 

Суочени смо са хиљадама избеглица које бежећи од ужаса, пролазе кроз нашу земљу, и не могу а да не изазову бригу у нама,  сажаљење и побуде саосећајност.

Влада Србије и њен премијер Александар Вучић  суочавају са тешким одлукама и различитим изазовима, боримо се са савременим претњама и  настојимо да све неспоразуме решавамо миром и дијалогом.  Градимо Србију  и улажемо огромне напоре у њен развој и просперитет.  Али ми данас бијемо битке и за наше историјско наслеђе – да сачувамо Косово и Метохију у саставу наше земље.

 Србија је дубоко привржена разумевању, сарадњи и ненасиљу. Вођени поукама из прошлости, Србија жели да буде стабилна и снажна, лидер мира, сарадње и помирења у региону.  

Клањам се сенима наших хероја и ослободиоца. Нека им је вечна слава!”- рекао је министар у Влади Србије Небојша Стефановић на октобарској свечаности у Градској скупштини Београда.