logo cnj
COORDINAMENTO NAZIONALE PER LA JUGOSLAVIA - ONLUS

ITALIJANSKA KOORDINACIJA ZA JUGOSLAVIJU



 
rright10.gif (248 byte) iniziative
rright10.gif (248 byte) documentazione

Documento
Costitutivo
rright10.gif (248 byte) solidarietŕ
rright10.gif (248 byte) informazione
rright10.gif (248 byte) cultura
rright10.gif (248 byte) politica
rright10.gif (248 byte) amicizia
rright10.gif (248 byte) valori fondativi


XVII Anniversario della
aggressione NATO contro la RF di Jugoslavia

24. 3. 1999 – 2016

17. godišnjica od NATO-agresije protiv SR Jugoslavije
17th Anniversary of the NATO aggression against the FR of Yugoslavia



  1. ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА 17.ГОДИШЊИЦЕ / PROGRAMMA INIZIATIVE A BELGRADO
  2. Inicijative / Iniziative / Events:
    1. ПОЛАГАЊЕ ЦВЕЋА (deposizione corone / honoring the victims)
    2. ТРИБИНA „АГРЕСИЈА НАТО 1999. ГОДИНЕ И ГЛОБАЛИЗАЦИЈА ИНТЕРВЕНЦИОНИЗМА“ (conferenza / conference)
    3. OSTALE INICIJATIVE (altre iniziative / more events)
  3. Mauro Gemma: Marzo 1999, l'aggressione USA-NATO alla Jugoslavia
  4. Giorgio Cremaschi: 24 marzo 1999, inizia la criminale guerra della Nato e dell’Italia contro la Jugoslavia
  5. Beogradski Forum: Aгресијa НАТО, 17 година после / NATO Aggression on Serbia, 17 Years Later

Isto pročitaj / Leggi anche:

CAMMINANDO NELLA SERA DEL 24 MARZO PER LE VIE DI BELGRADO (di Marco Barone, 24.3.2016)

VIDEO: GLOBALIZACIJA TERORIZMA, IZBEGLSTVA I TOTALITARIZMA
Живадин Јовановић и проф. Радован Радиновић, ТВ Мост, Нови Сад, 24.3.2016. Autor i voditelj: Milorad Vukašinović





PROGRAMMA INIZIATIVE A BELGRADO

Nel 17.mo anniversario della aggressione NATO contro la RFJ sono in programma a Belgrado:
– 23 marzo Conferenza
– 24 marzo ore 12:00 deposizione corone al monumento dei bambini vittime innocenti - parco Tašmajdan
– 24 marzo ore 13:00 deposizione corone al monumento di tutte le vittime - parco Ušče


ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА 17.ГОДИШЊИЦЕ (Izvor)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА 17.ГОДИШЊИЦЕ НАТО АГРЕСИЈЕ НА СРБИЈУ (СРЈ)

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ, СУБНОР СРБИЈЕ, КЛУБ ГЕНЕРАЛАИ АДМИРАЛА СРБИЈЕ И ДРУШТВО СРПСКИХ ДОМАЋИНА ОРГАНИЗУЈУ

ТРИБИНУ „АГРЕСИЈА НАТО 1999. ГОДИНЕ И ГЛОБАЛИЗАЦИЈА ИНТЕРВЕНЦИОНИЗМА“

Трибина ће се одржати у среду, 23. марта 2016. године у сали Градске општине Нови Београд, Булевар Михаила Пупина 167, са почетком у 10 часова.
На Трибини ће говорити: Живадин Јовановић, др Станислав Стојановић, проф. др Радован Радиновић, др Лука Кастратовић и проф. др Александар Растовић.
Почасни гости Трибине биће господин Максим Миско, председник Управе Белоруског Фонда за мир и проф. др Захарије Захариев, председник Фондације "Славјани", Бугарска.


ПОЛАГАЊЕ ЦВЕЋА КОД СПОМЕНИКА ЖРТВАМА АГРЕСИЈЕ

У четвртак, 24. марта 2016. године представници наведених организација,студената Београдског Универзитета, дипломатски представници пријатељских земаља и гости из иностранства положиће цвеће:
- у 11 часова на Споменик деци жртвама агресије, парк Ташмајдан
- у 12 часова на Споменик жртвама агресије у Парку пријатељства, Ушће, Нови Београд.


This March 24rth Serbia marks the 17th anniversary since the start of the NATO military aggression on its (FRY) territory. The Belgrade Forum for a World of Equals and some other independent civic organizations will host Conference titled “NATO aggression in 1999 and globalization of interventionism”, coming Wednesday, March 23. Following, Thursday, March 24th, wraths and flowers will be laid to the monuments of children-victims of the aggression and “Eternal Fire” monument. An Exhibition of photographs featuring the scenes from the aggression will be opened the same day in Belgrade.  Guests from Bulgaria and Belorussia, as well as diplomats from a number of friendly countries announced their attendance.


ПОЛАГАЊЕ ЦВЕЋА КОД СПОМЕНИКА ЖРТВАМА АГРЕСИЈЕ

У четвртак, 24. марта 2016. године представници наведених организација,студената Београдског Универзитета, дипломатски представници пријатељских земаља и гости из иностранства положиће цвеће:
- у 11 часова на Споменик деци жртвама агресије, парк Ташмајдан    ../immagini/bilismosamodeca.jpg
- у 12 часова на Споменик жртвама агресије у Парку пријатељства, Ушће, Нови Београд.


СРБИЈУ НИСУ МОГЛИ ДА УБИЈУ!
Срамота једног доба – Објављено под Актуелно |  24. марта 2016.


После 17 година поносно и усправно, тужним и тихим гласом, али јавно кажемо – убијали сте нас, убијали сте нашу децу, али Србију нисте убили, Србију нико не може да убије!
Овим речима је председник Владе Александар Вучић, говорећи на страдалничком мосту код Варварина, у срцу Србије, оценио срамни потез удружених натовских снага с почетка 1999. године кад је, на крају дведесетог века, једна суверена држава мучки бомбардована на основу исполитизованих измишљених побуда у намери да се један слободарски народ пороби.
На комеморативној свечаности, у присуству поносних људи, били су и председник Републике Српске Милорад Додик, председница Скупштине Србије Маја Гојковић,министри у Влади Србије, представници Војске Србије, дипломатског кора, разних организација и удружења.
У Београду, на Дедињу, почаст погинулим гардистима одао је Председник Републике Томислав Николић.
На многим местима широм државе такође су одржане комеморације са поруком да се злочини као они према Србији никад и нигде не понове. У београдском парку Ташмајдан, на споменик деци убијеној у натовској агресији, цвеће су, поред осталих, положили у име СУБНОР-а Србије потпредседник Бранислав Поповић и члан Председништва Душанка Лукић Хавелка.
У церемонијалу у Парку пријатељства, на ушћу Саве у Дунав, на обелиск који је до досовске власти носио поносно име Буктиња слободе, венац СУБНОР-а Србије положили су заменик председника Видосав Ковачевић и члан Председништва Мирољуб Васић. Такође и представници разних организација, међу њима и Београдског форума за свет равноправних и Клуба генерала и адмирала Србије, као и више дипломатских мисија акредитованих у нашој држави.

PHOTOS



OSTALE INICIJATIVE (altre iniziative / more events)


СЛОБОДА ЈЕ ЖИВОТ (Неготин – Објављено под Актуелно |  26. марта 2016.)
Борци Неготина и Крајине и представници Клуба генерала и адмирала Србије и нишке секције овог клуба пригодним комеморативним скупом обележили су седамнаесту годишњицу од НАТО агресије на Србију и СРЈ...

РАКЕТЕ НА НЕДУЖНЕ РАДНИКЕ (Бољевац – Објављено под Актуелно |  25. марта 2016.)
У месту Подгорцу, крај Бољевца, натовски ракеташи су сасули паљбу на пољопривредну фарму. Том приликом, 6. јуна 1999. погинула су три недужна радника...

ЗЛОЧИНЦИ МОРАЈУ ДА ОДГОВАРАЈУ (Аранђеловац – Објављено под Актуелно |  25. марта 2016.)
Општински одбор СУБНОР-а у Аранђеловцу обележио је пригодним манифестацијама трагичан напад западне војне алијансе на нашу земљу. Одржана је и трибина којој су присуствовали родитељи и рођаци бораца погинулих у ратовима деведесетих година...

АГРЕСОРИ ИЗ ЗАСЕДЕ (Бор – Објављено под Актуелно |  25. марта 2016.)
Председник  СУБНОР-а Бор Жарко Петровић  прочитао је  испред споменика жтвама НАТО-пакта у Бору проглас  „Да се не заборави – Агресори из заседе“ у коме је нагласио да се наша земља, иако мала и сиромашна, исцрпљена економским санкцијама и вишегодишњим ратним окружењем, успешно борила и изборила против нападача чији ни један њихов војник није смео да  крочи на територију Србије...

ЧАС ИСТОРИЈЕ О СЛОБОДИ (Крагујевац – Објављено под Актуелно |  25. марта 2016.)
Крагујевац са удружењима, Војска Србије, СУБНОР и чланови породица погинулих у натовском наподу пре 17 година окупили су се крај споменика „Успење“ и одржали својеврсни час историје, оданости, љубави и пркоса према свима који желе да угрозе нашу слободу и независност...

ЗАШТО ДЕЦА ДА СТРАДАЈУ? (Зајечар – Објављено под Актуелно |  25. марта 2016.)
Дан сећања на жртве НАТО агресије обележен је у Зајечару полагањем венаца и цвећа на Споменик борцима настрадалима у ратним сукобима на тлу бивше Југославије 1990-1999...

ЗЛОЧИН НАТО СЕ ПАМТИ (Врање – Објављено под Актуелно |  1. априла 2016.)
... У току операције „Милосрдни анђео“ за 78. дана кампање, Врање је немилосрдно 104 пута бомбардовано. На подручју Пчињског округа погинуло је 64 људи од којих 19 деце...

ЈЕДИНСТВЕНО КА ЈОШ БОЉИМ РЕЗУЛТАТИМА (Војводина – Објављено под Актуелно |  26. марта 2016.)
... Пре почетка рада Скупштине, генерал Стојан Батинић је говорио о НАТО агресији на СРЈ 1999. године...


ДЕЛЕГАЦИЈА ФОРУМА ПОЛОЖИЛА ЦВЕЋЕ НА СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЕ У ВАРВАРИНУ (среда, 01 јун 2016)
... и овог 30. маја, делегација Београдског форума за свет равноправних и Фонда дијспора за матицу коју су чинили Милица Арежина, др Станислав Стојановић, проф. др Милан Недељковић и Никола Чубрић, били су у мирном и питомом поморавском граду Варварину који је преживео велике страхоте изазване разорним бомбардовањем и рушењем познатог варваринског моста...

НЕДЕЛО СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА (Врање, 17. јуна 2016.)
... "Велика срамота у цивилизованој Европи у 21. веку. СУБНОР и народ Србије ово никада не смеју да забораве" – каже се, између осталог у саопштењу које је потписао проф. Мирољуб Стојчић у име Окружног одбора СУБНОР-а Пчињског округа...



ТРИБИНA „АГРЕСИЈА НАТО 1999. ГОДИНЕ И ГЛОБАЛИЗАЦИЈА ИНТЕРВЕНЦИОНИЗМА“

... Трибина ће се одржати у среду, 23. марта 2016. године у сали Градске општине Нови Београд, Булевар Михаила Пупина 167, са почетком у 10 часова.
На Трибини ће говорити: Живадин Јовановић, др Станислав Стојановић, проф. др Радован Радиновић, др Лука Кастратовић и проф. др Александар Растовић.
Почасни гости Трибине биће господин Максим Миско, председник Управе Белоруског Фонда за мир и проф. др Захарије Захариев, председник Фондације "Славјани", Бугарска...



Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних:
ПОЧЕТАК ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ НЕСТАБИЛНОСТИ



Дани незаборава – Објављено под Актуелно |  23. марта 2016.

ЗЛОЧИН НЕ БРИШЕ СЕЋАЊА


У вечном сећању остају злочини натовских агресора на нашу отаџбину 1999.године. Кад су најмоћније силе света, удружене у војну машинерију под командом Америке, мучки бомбардовали недужан народ тадашње СРЈ ракетама напуњеним уранијумом и другим врстама смртоносног наоружања забрањеног по свим међународним прописима.
Минутом ћутања је у Београду почео Округли сто у организацији многољудног традиционално слободарског и атнифашистичог савеза СУБНОР-а Србије са колективним члановима, основним носиоцем успешног и веома добро посећеног скупа, Београдским форумом за свет равноправних и Клубом генерала и адмирала Србије.
У раду Округлог стола учествовали и угледни представници из Русије, Кине, Белорусије, Бугарске, Анголе, Швајцарске, затим дипломате акредитоване у нашој земљи, истакнути универзитетски професори, јавни и културни радници.
Отварајући скуп, негдашњи шеф дипломатије Живадин Јовановић је подсетио да је у агресији погинуло преко 1.000 особа разног узраста, а многи су позније оболели од последица проузрокованим злочиначким бомбардовањем. Више се и не помиње материјална штета која је, по проценама из 1999. године, премашивала 100 милијарди долара.
Агресија на СРЈ, првенствено на Србију, почетак је интервенционизма на глобалном плану. Као копија оног што је приређено на нашем тлу понављано је у Авганистану, Ираку, Либији, па онда Јемену и Малију, са превратом у Украјини и тако редом до Сирије и свега што се спрема, подстакнуто и избегличком кризом као последицом суманутог војевања, у сваком кутку планете где нису вољни да се покоравају диктату.
Редом са интервенцијама тобож у заштиту људских права и у интересу наводне демократије, шири се појас америчких војних база. После изградње огромног војног стецишта Бондстил крај Урошевца, на српском Косову и Метохији, војници НАТО су се распиштољили са најсавременијим наоружањем у Бугарској, Румунији, Пољској, низу балтичких држава и присуством на дохват руских граница претварају читаву Европу у опасан полигон какав у таквим размерама није постојао ни у доба најжешћег ”хладног рата” ондашњег СССР и САД.
На скупу су говорили и др Станислав Стојановић, др Радован Радиновић, др Лука Кастратовић и др Александар Растовић о стратегијским и историјским последицама агресије НАТО 1999.године. Учесници Округлог стола су затражили да се покрене међународни поступак против лидера ондашњих предводника напада без дозволе ОУН на самосталну и слободну државу и правди приведу почионици злочина на крају 20. века.
Властима Србије биће упућен захтев да се сваког 24. марта на свим јавним местима истакну државне заставе на пола копља у знак пијетета према страдању невиних људи и као протест што су натовски агресори разрушили готово целокупну инфраструктуру наше земље.


У Београду је 23. марта 2016. године, одржана трибина посвећена сећању на жртве агресије НАТО против Србије (СРЈ) започете пре 17 година. Организатори трибине били су: Београдски форум за свет равнопрваних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије и Друштво српских домаћина.. Трибини су присуствовали представници студената, српског расејања, Владимир Чушев, амбасадор Белорусије, дипломатски представници Руске Федерације, Народне Републике Кине, Републике Анголе, Швајцарске и других пријатељских земаља.

Минутом ћутања учесници трибине одали су пошту 1008 погинулим браниоцима - војницима и полицајцима и окјо 2500 убијених цивила, међу којима је и 80 деце од неколико месеци до пунолетства.

Учесницима Трибине обратили су се Максим Миско, председник Фонда за мир Белорусије и Захарије Захаријев, председник Фондације „Славјани“ из Бугарске. Под слоганом „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“ о последицама НАТО агресије и глобализацији интервенционозма говорили су: Живадин Јовановић, председник Београдског форума, др Радован Радиновић, генерал у пензији, др Станислав Стојановић, дипломата, генерал у пензији др Лука Кастратовић и историчар проф.др. Александар Растовић.

Запажене су оцене учесника да је агресија НАТО пре 17 година била тачка преокрета у глобалним односима ка неограниченом војном интервенционизму САД и НАТО, одлучујући корак у спровођењу стратегије ширења НАТО на Исток, ка руским границама, милитаризацију Европе и међународних односа уопште, руинирање система УН и правног поретка успостављеног на резултатима Другог светског рата и произвођења хаоса зарад лакшег остваривања егоистичних економских и геополитичких интереса. Констатовано је да време доминације униполарног поретка завршено, да су светски односи ушли у период тектонских промена и да се велики сукоби могу избећи само прихватањем Русије и Кине као равноправних партнера и незаобилазних фактора у решавању иоле озбиљнијих међународних проблема. Указано је да се међународни тероризам убрзано прелива са Средњег и Блиског Истока и Северне Африке на тло Европе и да ће се такав тренд наставити обухватајући и друге земље и континенте. Да би се то зауставило, неопходно је да Запад, а пре свега САД, напусте политику двоструких стандарда, поделу на терористичких организација на «ослободилачке» и «терористичке», на «умерене» и «екстремистичке». Ако 90-тих година није било политичке воље да се поштују одлуке Савета безбедности о прекидању финансирања, обучавања и наоружавања терористичке ОВК на Косову и Метохији, ако није схватано упозорење да Запад (НАТО) својом подршком сецесионизму на делу државне територије Србије припрема одскочну даску за тероризам и организовани криминал као централној и Западној Европи, крајње је време да схвати да је био заслепљени егоистичним интересима, нереалним геополитичким циљевима, русофобијом и србофобијом. Упозорено је да ће се преливање тероризма ка Западу убрзати уколико се хитно не пресеку канали финансирања, обуке наоружавања ИСИС-а што, превасходно зависи од политичке воље најмоћније силе Запада. Предложено је да се ихтно сазове Светска копнференција о тероризму под окриљем УН која би дала зелено светло за припрему Међународне конвенције о борби против тероризма. Учесници трибине су најоштрије осудили терористичке нападе у Белгији и претходно у Француској изражавајући саоучешће породицама невино страдалих људи.

Око 200 присутних представника нестраначких, неависних удружења прихватили су иницијативу да се Влади Републике Србије предложи да сваког 24. марта државне заставе на званичним институцијама буду спуштене на пола копља у знак сећања и поштовања људских жртава агресије НАТО.

On 23rd March 2016, Belgrade was held hosting the Panel dedicated to the memory of the victims of NATO aggression against Serbia (the Federal Republic of Yugoslavia), launched on that day 17 years ago. The Panel was organized by the Belgrade Forum for a World of Equals, Serbian Generals and Admirals Club, SUBNOR of Serbia, and the Association of Serbian Hosts. The Panel was attended by the representatives of students, of the Serbian Diaspora, H.E. Vladimir Chushev, Ambassador of Belarus, and also by diplomats from the embassies of the Russian Federation, the People’s Republic of China, the Republic of Angola, Switzerland, and other friendly countries.
At the beginning, the participants paid a tribute to 1,008 casualties among the defenders – soldiers and policemen, and to some 2,500 killed civilians including 80 children, from few months to adolescent years old.
The participants were greeted by special guests, Mr. Maksim Misko, President of the Peace Fund of Belarus, and Prof. Dr. Zahari Zahariev, President of the Foundation “Slavyani” of Bulgaria.
Under the slogan “Never to Forget”, presentations on the consequences of NATO aggression and the globalization of interventionism were given by Mr. Živadin Jovanović, President of the Belgrade Forum, General Dr. Radovan Radinović, retired, Dr. Stanislav Stojanović, diplomat, General Dr. Luka Kastratović, retired, and Prof. Dr. Aleksandar Rastović, historian.
The key points made by the speakers underlined that NATO aggression of 17 years ago was the turning point in the global relations as the shift towards an unrestricted military interventionism by the USA and NATO, a decisive step in the implementation of NATO’s strategy of spreading eastward towards the borders of Russia, involving the militarization of both Europe and the international affairs in general, the undermining of the United Nations system and the legal order established on the grounds of the outcome of the WWII, and that its purpose was to create a chaos for the sake of facilitating the self-serving economic and geopolitical interests. It was concluded that the period of domination of unipolar order was over, that the global relations have entered a period of tectonic changes, and that a great conflict could only be avoided by recognizing Russia and China as partners on an equal footing, and also as inevitable factors in resolving any serious international problems.
It was noted that the international terrorism has been rapidly surging from the Middle East, Central Asia and Northern Africa to flood the European soil and that, in all likelihood, this trend was going to spread on to other countries and continents. The halting of this trend requires the West and, notably, the USA, to forego their double-standards policy and their ranking of terrorist organizations as ‘freedom-fighting’ vs. ‘terrorist’, or as ‘moderate’ vs. ‘extremist’ ones.
If the 1990s were marked by the lack of political will to uphold the Security Council’s decisions on discontinuing further funding, training, and arming of terrorist KLA in Kosovo and Metohija, and if nobody cared to understand that the West (NATO) support to secessionism of a part of Serbia’s state territory would amount to a foothold for the upsurge of terrorism and organized crime targeting Central and Western Europe, now it is high time that the West understand it was deluded by the egotist interests, unrealistic geopolitical goals, Russophobia and Serbophobia.
A warning was voiced that the spillover of terrorism onto the West would be gaining pace unless the channels of funding, training and arming the ISIS forces are severed, promptly, although this depends primarily on the political agenda of the mightiest Western power. A proposal was made to call for an urgent convening of a world conference on terrorism under the auspices of the United Nations, which would give the green light for the drafting of an international convention on combating terrorism.
The participants of the Panel have unanimously condemned in strongest terms the terrorist attacks in Belgium and the preceding ones in France, expressing condolences to the families of the innocent victims of these attacks.
At the end, about 200 participating representatives of independent, non-partisan associations endorsed the initiative to submit the motion to the Government of the Republic of Serbia to mark every future 24th March by lowering the national flags on all official institutions at half-mast, in a gesture of remembrance and tribute for the victims of NATO aggression.



проф. др Захарије Захариев, председник Фондације "Славјани", Бугарска


др Лука Кастратовић, генерал у пензији, члан Управе Клуба генерала и адмирала Србије


В.Максим Миско, председник Белорусог Фонда за мир, председник Управе Белоруског Фонда за мир



Проф. др Александар Растовић, члан УО Форума


др Станислав Стојановић, члан УО Форума


проф. др Радован Радиновић, генерал у пензији, члан УО Форума:
Балкан у новој геополитичкој реалности (i na JUGOINFO-u)





di Mauro Gemma, 20 Marzo 2016 – per Marx21.it

Sono passati 17 anni dallo scatenamento della guerra di aggressione alla Jugoslavia, che ha inaugurato la lunga catena di massacri e distruzioni che hanno caratterizzato tutte le innumerevoli campagne belliche della NATO destinate ad annientare interi popoli e Stati.

Il 24 marzo 1999,  l'Alleanza Atlantica, guidata dagli Stati Uniti (sotto la presidenza del piů noto esponente del clan Clinton e in presenza di un'amministrazione “democratica” - in cui si distingueva per ferocia e cinismo il segretario di Stato Madeleine Albright - che si č macchiata dei piů atroci crimini di guerra), senza alcun mandato delle Nazioni Unite (Russia e Cina minacciarono il veto nel Consiglio di Sicurezza, impedendone il pronunciamento favorevole), avviava la campagna militare, definita “Allied Force”, che, terminata due mesi dopo con la capitolazione delle autoritŕ di Belgrado, avrebbe determinato in breve tempo il completo collasso della Repubblica Federale della Jugoslavia.

L'anno seguente, attraverso una “rivoluzione colorata”, finanziata in particolare dal faccendiere George Soros (e sostenuta anche, incredibilmente, da settori della “sinistra radicale” dell'Europa occidentale), il legittimo governo jugoslavo veniva rovesciato da un moto di piazza e il presidente Slobodan Milosevic arrestato (nel 2001) e deferito al Tribunale dell'Aia per un processo farsa, conclusosi con la sua morte in carcere; il Kosovo sarebbe stato trasformato in uno stato fantoccio, guidato dai capi delle bande di trafficanti di organi umani dell'UCK, che, in un clima intimidatorio di discriminazione nei confronti delle minoranze nazionali (a cominciare da quella serba), ha consentito la costruzione della piů grande base militare USA del nostro continente, utilizzata anche come campo di prigionia, una sorta di Guantanamo europea.
Mentre la NATO avrebbe accelerato la sua “marcia trionfale” verso est, con l'incorporazione di quasi tutti gli ex stati socialisti dell'Europa centro-orientale, fino a incombere minacciosamente alle frontiere stesse della Federazione Russa, non esitando a tale scopo a sostenere un colpo di Stato in Ucraina che ha fatto calare nuovamente le ombre del nazifascismo in Europa, e ad appoggiare una guerra di sterminio contro le popolazioni russe e russofone del Donbass.

Fu una campagna condotta unicamente dal cielo, costellata di atrocitŕ inaudite, di massacri della popolazione inerme attraverso vigliacchi bombardamenti che non hanno risparmiato le strutture civili, come case, ospedali, scuole, fabbriche,  centrali e la stessa sede della Televisione jugoslava, ridotta in macerie, il 23 aprile 1999, da un'incursione che provocň 16 morti. A Belgrado furono allora colpite persino le ambasciate di paesi contrari all'avventura militare, come quella della Repubblica Popolare Cinese, con alcuni morti sotto le bombe: certo non un “errore” come ci si affrettň a comunicare, ma piuttosto un primo deliberato e minaccioso avvertimento, da parte dei fautori di un mondo “unipolare”, al grande paese socialista che stava emergendo come protagonista di primo piano della scena mondiale.

Si trattň di una campagna, iniziata molto tempo prima con l'avvio del processo di disgregazione della Jugoslavia socialista, e caratterizzata dalla massiccia intossicazione mediatica dell'opinione pubblica occidentale. Si era avviata cosě la stagione di quella “guerra di propaganda” che, in seguito, avrebbe distinto la preparazione di tutte le aggressioni imperialiste - da allora succedutesi nelle piů diverse regioni del mondo e tragicamente in corso anche in questo momento - contro paesi e popoli che, come quello della Repubblica Federale della Jugoslavia, non intendono piegare la testa di fronte al “nuovo ordine mondiale” - con i massacri USA-NATO della popolazione civile sistematicamente presentati come “effetti collaterali”, mai come delitti deliberatamente portati a compimento.

A questa criminale impresa diede un apporto decisivo anche l'Italia - guidata allora da un governo di centro-sinistra presieduto da Massimo D'Alema - non solo con il supporto logistico ai 600 micidiali raid giornalieri contro le cittŕ e i villaggi jugoslavi, ma anche con la partecipazione diretta di piloti e aerei del nostro paese ai bombardamenti, smentita in un primo tempo dalle fonti ufficiali ma confermata da numerose testimonianze, a cui da parte governativa non si esitň a rispondere con arroganza.

Mai in seguito, dall'allora presidente del Consiglio (e da coloro che ne avallarono le scelte nel suo partito) sono venuti segnali di ripensamento autocritico rispetto a decisioni che hanno coinvolto il nostro paese in una vicenda bellica dalle cosě tragiche conseguenze, sul piano delle vittime civili (oltre 2.000 secondo alcune fonti), delle micidiali distruzioni che si proponevano di annientare ciň che rimaneva della Jugoslavia, ed anche dei devastanti effetti sull'ambiente, che non hanno risparmiato neppure le acque del Mare Adriatico che bagnano le nostre coste, inquinate da quell'uranio impoverito che, in quantitŕ massicce, fu sganciato nel corso dell'aggressione.

Occorre opportunamente rammentare che fu proprio dalle basi USA-NATO collocate sul territorio italiano che partirono le operazioni di una impresa militare che violava tutte le piů elementari norme del diritto internazionale, nel disprezzo assoluto del ruolo delle Nazioni Unite, della sua Carta costitutiva e dello stesso articolo 11 della nostra Costituzione repubblicana. Come pure non va assolutamente dimenticato che l'aggressione imperialista ebbe l'avallo sostanziale ((oltre che della gran parte dell'opposizione di centro-destra) di tutta la coalizione parlamentare che sosteneva il governo italiano e che allora non ne mise in discussione la tenuta, in un contesto vergognoso di ipocriti distinguo, patetiche giustificazioni e spudorate menzogne - smentite in seguito dalle piů autorevoli testimonianze -, utili a criminalizzare la Jugoslavia aggredita, allo scopo, da un lato, di carpire l'appoggio dell'opinione pubblica e, dall'altro, di ridimensionare la portata dell'intervento italiano nella guerra.

Oggi, mentre il nostro paese č sul punto di partecipare all'ennesima operazione militare a guida USA/NATO, riteniamo doveroso rinfrescare la memoria su quella pagina oscura della storia patria, perché sono ancora troppi quelli che ne rivendicano la legittimitŕ, come pure quelli che fingono di essersene dimenticati.





Il 24 marzo 1999 la NATO, con la partecipazione in prima fila del governo D’Alema, iniziava a bombardare ciň che restava della Jugoslavia per ottenere la secessione del Kosovo, con popolazione a maggioranza albanese. Fu una guerra tenuta in totale spregio del diritto internazionale, fu l’aggressione ad un paese democratico avvenuta solo per sporchi affari e logica di potenza. Sui mass media guerrafondai di allora, quasi tutti, ricorrevano le stesse parole false e bugiarde che sentiamo ogni. Si doveva difendere la civiltŕ europea, si dovevano fermare i nuovi Hitler, si doveva esportare la democrazia. I bombardamenti NATO uccisero 2500 persone, in gran parte civili. Alla fine il Kosovo divenne uno stato indipendente ed oggi č il centro del traffico di droga in Europa, un nodo logistico fondamentale per tutte le mafie, la sede di transito e organizzazione per gruppi jihadisti.
Ricordiamolo a tutti i fanatici attuali della guerra ed in particolare a quell’interventismo democratico ed europeista che oggi di nuova suona la sua grancassa, dal solito Blair al direttore de La Repubblica Calabresi. Questi esportatori di democrazia hanno responsabilitŕ tremende su ciň che accade oggi in Europa e in tutti gli scenari di guerra che hanno provocato ed alimentato. L’ipocrisia degli interventisti europeisti č insopportabile come le odiositŕ razziste da cui a parole prendono le distanze, per poi rivendicare l’alto valore morale dei bombardamenti.
La guerra alla Jugoslavia, i bombardamenti di Belgrado sono stati un puro e feroce atto di terrorismo e nessuno che abbia partecipato, sostenuto – o ancora sia oggi sostenga che siano necessarie – simili imprese, nessuno dei guerrafondai democratici ha per me titolo morale per dare lezioni su Bruxelles. A forza di esportare democrazia qui il bene č diventato rarissimo, mentre importiamo il terrorismo che abbiamo scatenato nel mondo.
Basta guerre.





Као и сваке године почев од 1999., и овог 24. марта одајемо почаст жртвама агресије НАТО и шаљемо поруку и позив да се оне никада не забораве, да их памте и садашње и све будуће генерације, да се страхоте и разарања које смо преживели никада и нигде не понове. Пошта жртвама одаваће се широм Србије, у њеном суседству, у српском расејању широм света. Учествоваће у томе породице и родбина пострадалих, државни органи, верске заједнице, у првом реду Српска православна црква, удружења грађана, политичке партије, грађани - појединци.
Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР, ратни ветерани, Друштво српских домаћина, Удружења породица киднапованих и несталих, Покрет за Косово и Метохију, студентске организације Београдског универзитета и многа друга независна, нестраначка удружења, и ове године као и увек до сада, одржаће у среду, 23. марта трибину „Агресија НАТО 1999. и глобализациуја интервенционизма“, у сали Скупштине општине Нови Београд, са почетком у 10 часова. У четвртак, 24. марта, у 11 часова положиће цвеће код споменика деци – жртвама агресије у Парку Ташмајдан, а потом, у 12 сати, код споменика жртвама агресије „Вечна ватра“, у Парку пријатељства, на Новом Београду. У свим овим активностима, поред чланова и пријатеља поменутих удружења, учествоваће гости из Белорусије и Бугарске, као и дипломатски представници пријатељских земаља.


Агресија НАТО трајала је непрекидно 79 дана. Извршена је у савезу НАТО и терористичке „ОВК“. Током агресије убијено је укупно око 3.500, а рањено 12.500 грађана. Од тога, према званичном, објављеном списку, у редовима војске и полиције погинуло је 1.008 бораца, од којих 659 војника и 349 полицајаца.
НАТО никад није објавио своје губитке.

Утврдити списак цивилних жртава

Списак цивила жртава агресије НАТО, још увек није прецизно утврђен. Најчешће се у јавности користи процена да је током оружане агресије НАТО погинуло око 2.500 и рањено око 6.000 цивила. Удружења грађана као што су Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР, Клуб генерала и адмирала Србије, Удружење ветерана Србије, Удружење српских домаћина, Удружење породица несталих и отетих лица, покрет за Косово и Метохију и друга упорно захтевају од надлежних власти да, преко јединица локалне самоуправе, направе комплетан списак цивилних жртава. Сада је то још увек могуће и знатно лакше, него што ће бити протеком времена. Иако је и са највиших нивоа власти било јавних обећања да ће се то урадити то, нажалост, није остварено. Зато тај захтев ова удружења грађана и сада бнављају верујући да је то дуг према недужним жртвама, дуг према историји, према садашњим и будућим генерацијама. То је важно и да би се прекинула посве недолична јавна спорења око тога да ли неко преувеличава или смањује број жртава. И без тога, превише је подела које развлаче енергију и одвлаче пажњу од извора и правих узрока проблема са којима су држава и друштво суочени.
Не постоје статистички подаци о томе колико је рањених умрло због последица нанетих повреда или као жртве накнадно експлодираних касетних и других бомби у периоду по завршетку војне агресије НАТО.Не постоје обједињени подаци колико је стручњака погинуло на пословима деминирања, уклањања убојних средстава или од заосталих касетних бомби. Поготову је непознато колико је људи, жена и деце умрло протеклих година од последица пројектила са осиромашеним уранијумом које су користиле снаге агресорских земаља.НАТО. Фебруара 2001. године, Савезна влада основала је Комитет чији је мандат био да „испита дугорочне последице оружја са осиромашеним уранијумом по здравље људи и животну средину“, којим је председавао савезни министар Миодраг Ковач. Комитет никада није објавио своје налазе. Савезна Република Југославија (Заједница Србије и Црне Горе) је укинута па је до данашњег дана остало непознато да ли је ико пре, или после тога, предузео било какве мере да се утврди истина о последицама коришћења осуромашеног уранијума и других недопустивих оружја од стране НАТО снага. У Србији и данас влада „уранијумска тишина“ за разлику од многих националних и међународних институција у Европи које о последицама осиромашеног уранијума по здравље њихових војника, континуирано расправљају и захтевају одговорност.

Затражити накнаду ратне штете

Укупна економска штета од агресије процењена је 1999. године на око 100 милијарди америчких долара. О томе је писала и светска штампа, укључујући „Нјујорк тајмс“. Лидери НАТО јавно су признали да је НАТО покретањем агресије 1999. против Србије (СРЈ) прекршио међународно право. Председнички кандидат Републиканаца у САД Доналд Трам недавно се јавно извинио због учешћа САД у нападу на Србију, за злочине и разарања која су притом узрокована земљи савезници у два светска рата. Агресију као противправни, криминални акт осудили су највећи умови новије цивилизације, стручњаци и аналитичари међу којима су нобеловци Александар Солжењицин, Харолд Пинтер, Нелсон Мандела и други. Затим, Руски Патријарх Алексиј, француски генерал Жан Мари Галоа, немачки политичар Вили Вимер, амерички научник Ноам Чомски, бивши амерички јавни тужилац Ремзи Кларк, канадски научник Мишел Чосудовски, швајцарски и светски еколог Франц Вебер, славни грчки уметник Микис Теодоракис и многи други.
Потпуно је јасно, дакле, да постоје и правне, и политичке и моралне обавезе земаља чланица НАТО да Србији надокнаде ратну штету. Да ли ће оне и када то учинити, зависи од њиховог односа према Србији и српском народу, али и од њиховог односа према међународном и националном праву па и цивилизацијским тековинама.
Председник Србије Томислав Николић је пре две године у свом јавном обраћању изјавио да је НАТО у обавези да надокнади ратну одштету Србији. Многи научници и специјалисти за међународно право, јавне личности и добар део политичара из целог света, такође сматра да Србија има право и да треба да затражи исплату ратне одштете.
До сада, нема информација да су надлежни органи Србије предузели било какве конкретне кораке у том правцу.
Агресија припремљена пре Рамбујеа, за њен почетак био је потребан алиби
Одлука о нападу НАТО на Југославију донета је без сагласности Савета безбедности УН, а наређење америчком генералу Веслију Кларку, у то време команданту савезничких снага, дао је генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Кларк је у својој књизи „Вођење модерних ратова“, открио да су планови за ваздушне нападе на Југославију били припремани пуном паром још од јуна 1998. године и да су завршени крајем августа исте године.

Југославија је нападнута наводно због неуспеха разговора о будућем статусу јужне српске Покрајине Косово одржаних у Рамбијеу код Париза. Преговора у Рамбујеу и Паризу није било па ни споразум није постигнут. Одговорност за то није на страни Србије (СРЈ), већ на онима који су у Рамбујеу тражили алибит за агресију која је пре топга била до детаља испланирана. Они који су изјавили да су лествицу у Рамбујеу подигли тако високо да је Слободан Милошевић не може прескочити. Они којима је би потребан преседан за све потоње агресије и интервенције – од Авганистана, преко Ирака, Либије до Јемена и Сирије. Они који су устоличили стратегију експанзије на руске границе, ближе Сибиру и Централној Азији. САД су унапред обезбедиле да у Рамбујеу не дође ни до каквог договора. То су били наводни преговори као алиби за спровђење до детаља раније разрађеног плана за агресију. Циљ плана је био да се СРЈ за неколико дана положи на колена и да непосредни резултат буде – збацивање Милошевића. Његова независна политика била је препрека стратегији распоређивања америчких трупа на читавој територији СРЈ, као први, најважнији корак војне експанзије САД на Исток, односно, на руске границе.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, којом је предложено да снаге УН надгледају мирно решавање сукоба на Косову, НАТО је почео ваздушне нападе 24. марта 1999. године у 19:45 по централном европском времену.

Разарање цивилних објеката и структура

19-члана Алијанса лансирала је ракете са бродова у Јадранском мору и из четири војне базе у Италији, уз подршку стратешких оператора који су полетали из база из западне Европе а касније и из САД. Прве мете били су гарнизони и одбрамбене снаге у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим локацијама. Одбрана се показала жилавиј9ом и снажнијом него што су НАТО планери могли и да замисле. Руководство НАСТО и политички врхови водећих чланица су сматрали да је ради заштите кредибилитета војне алијансе било неопходно прећи на другу фазу – разарања цивилних објеката, цивилне инфраструктуре и градова. Циљ је био – застрашити и поколебати нацију, разбити јединство народа, државног руководства и одбрамбених оружаних снага, подстаћи дезертерство и опозицију. Нема града у Југославији који није бар једном био мета жестоког напада из ваздуха који су трајали 11 недеља.

Ракетама и бомбама НАТО оштећено је 25.000 кућа и стамбених зграда и уништиле 470 километара путева и 595 километара железничких шина. Оштећено је укупно 14 аеродрома, као и 19 болница, 20 домова здравља, 18 вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 мостова, док је још 38 мостова било потпуно уништено.

У току кампање, изведено је 2.300 налета у нападима на 995 објеката по Србији, док је 1.150 борбених авиона испалило скоро 420.000 пројектила укупне масе од 22.000 тона.

НАТО је испалио 1.300 крстарећих ракета, бацио 37.000 касетних бомби које су убиле око 200 људи и повредиле још неколико стотина. При томе су коришћени пројектили пуњени осиромашеним уранијумом који трајно угрожава земљиште, воду и ваздух, улази у ланац исхране и изазива длекосежне последице по здравље људи и живих бића уопште.

Уништена је једна трећина електроенергетских капацитета у земљи, бомбардоване су две рафинерије нафте, у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО употребиле су први пут и такозване графитне бомбе нарушавајући функционисање електроенергетског система. НАТО је свесно лишавао снабдевања струјом домаћинства, болнице, породилишта, дечје вртиће, пекаре...

Гарантовање суверенитета интегритета и крај агресије

Суочен са све већим дипломатским притисцима, НАТО је закључио бомбардовања уз потписивање Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. Године. Последња ракета лансирана је у близини Косовске Каменице, 10. јуна око 13:15 сати.

Истог дана, Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244, после чега је у Покрајину Косово у саставу КФОР-а послато укупно 37.200 војника, углавном, из земаља чланица НАТО, уз симболично учешће из других земаља, са задатком да очувају мир и безбедност. После 17 година на Косову и Метохији налази се око 5.000 припадника КФОР-а. Резолуцијом СБ УН 1244 утврђено је, поред осталог, да се гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије (СРЈ), да је Косово и Метохија интегрални део Србије и да се будући статус Покрајине дефинише као широка аутономија у оквиру Србије, да ће се у Покрајину вратити контигенти војске и полиције Србије (чији мандат укључује и контролу граничних прелаза), слободан и безбедан повратак свих избеглица и протераних лица, обнова и реконструкција и друго.
У протеклом периоду, док је Покрајина под мандатом Уједињених нација, док је КФОР имао мандат гаранта безбедности, око 250.000 Срба и других не-Албанаца било је приморано да напусте Косово и Метохију. Чак ни 17 година касније њима није дозвољено да се врате својим домовима и имањима. Многи од њих још увек живе у такозваним центрима за колективни смештај на ободима Београда, Ниша, Краљевао, Крагујевца и других градова у Србији. Они који су остали у Покрајини и даље су изложени свакодневним претњама и нападима од стране албанских екстремиста, па чак и убиствима. Политички прогон лидера српског народа у Покрајини се наставља, чак и повећава.
Руководсто у Приштини 2008. године једнострано је прогласило независност кршећи резолуцију СБ УН 1244 која гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије (СРЈ), а Косово и Метохију третира као аутономију унутар Србије (СРЈ), Устав Србије (СРЈ) и основне принципе међународног права. Чланице НАТО су прве признале самопроглашену неѕависност. Као и агресија 1999. тако и илегално отцепљење 2008. постали су преседани који, пре свега, оптерећује Европу, али и укупне односе у свету. Да ли је само први преседан по вољи водећих сила НАТО, или је, можда, и други. Наравно, уз примену дуплих стандарда?
У међувремену, резолуција СБ УН 1244 гурнута је у страну, готово заборављена. Преговори о статусу Косова и Метохије измештени су са једино легитимног колосека Савета безбедности УН и пренети на колосек ЕУ у Брислу. Иако се формално ти преговори одвијају под патронатом ЕУ, доминантни утицај на њихов ток и резултате задржале су САД, као доминантна сила унутар НАТО. На тај начин је обезбеђен континуитет остваривања циљева оружане агресије НАТО, до данашњег периода. Прихватајући измештање преговарачког процеса из оквира Савета безбедности УН, државно руководство Србије, на челу са Борисом Тадићем и министром за иностране послове Вуком Јеремићем, практично се одрекло подршке Русије и Кине као сталних чланица СБ УН, предајући се на милост и немилост администрацији САД и бриселским комесарима. Та одлука показаће се као велика историјска грешка. Таква каква је, она ипак, не може бити алиби за потоње власти које су се определиле, не само да је следе, већ да је брзоплето следе и спроводе, настојећи да јавност Србије убеде како је то у интересу светле будућности Србије и „бољег живота“ њених грађана. Бриселски преговори одвијају се по правилима трговине, трампе или „дила“ (deal) – признавање независности, методом корак по корак, до тачке без повратка, за чланство у ЕУ. Паралелно, Србија чини тешко схватљиве концесије НАТО-у дајући припадницима 28 чланица Алијансе дипломатски статус и права која на њеној територији немају ни њени војници, ни њени грађани.
У име чега?







(...) NATO 1999 aggression against Serbia (FRY) was a turning point in world relations towards negating of the World order established after Second World War, weakening of United Nations and International Law, globalization of the interventionism, new arms race and West-East confrontation.  Nevertheless, multi-polarization of global world relations is inevitable process based on the rising potentials and roles of Russia, China, the BRICS and other independent countries. In this  period of profound global changes the danger and risks for peace and stability come from those forces which have long enjoyed privileges in world relations and which believe that it is possible to protect the privileges using their military power. This kind of reasoning is misleading. The only way to safeguard peace and stability today is in shared responsibility in solving all major international problems, return to respect of the basic principles of International law, primarily, principle of sovereign equality of nations, democratization instead of militarization of international relations, respect of the role of United Nations.
NATO aggression on Serbia (FRY) lasted 79 days and resulted in at least 2,500 dead civilians, plus 1.008 dead soldiers and policemen and more than 12,500 wounded. The aggression was conducted in alliance with the terrorist KLA.
The attacks on Serbia started on March 24, 1999, and the last one took place near Kosovska Kamenica on June 10 at 13:15 CET.
NATO has never disclosed its losses.
The list of civilians killed by NATO has not as yet been completed. Civic Associations like Belgrade Forum for a World of Equals, Generals and Admirals Club of Serbia, Veteran Association of Serbia, Serbian Host Society, Association of Families of Missing and Abducted Persons and others, have been repeatedly demanding competent authorities to complete the list of civilian victims, but so far without results.
There is no record as to how many of wounded people died as a consequence of injuries during aggression or unexploded cluster bombes in the period after the end of bombing. It remains unknown also how many persons have died in the past years as a consequence of depleted uranium missiles used by NATO. On February 2nd, 2001, the Federal Government established special Committee, headed by the Federal Minister Miodrag Kovac, mandated to “investigate long term consequences of depleted uranium missiles on the health of people and on natural environment. It never came to the public with its findings. Later the Federation of Yugoslavia (Serbia and Montenegro) was dissolved. It is noteworthy to remind that former NATO Secretary General Xavier Solana played key role in the process of separation of Montenegro from Serbia.
The total economic damage was estimated in 1999 at 100 billions of US dollars. Many civic associations have addressed initiative to the competent Serbian authorities to demand war damage compensation from NATO and governments of NATO member countries. The more so that NATO leaders have publically recognized that NATO has violated international Law instigating aggression against Serbia (FRY). Serbian President Tomislav Nikolic in his public address last year declared that NATO is obliged to pay war compensation to Serbia. Many scholars, International law specialists, public figures and politicians from around the world, consider also that Serbia is entitled and should demand war compensation. So far, the public received no information about concrete steps undertaken by the Government.

The decision to attack Yugoslavia was the first in history to be made without the approval of the UN Security Council, and the order was given to U.S. General Wesley Clark, the allied commander at the time, by NATO Secretary General Javier Solana.

Later on, in his book “Waging Modern War”, Clark revealed that the plans for the air strikes against Yugoslavia were well under way in mid-June 1998 and completed in late August of that year.

Yugoslavia was attacked under the pretext of failure of the talks on the future status of the southern Serbian province of Kosovo and Metohija, held in Rambouillet and Paris in January and March 1999. In fact, plans to launch military attacks on Serbia (FRY) were finalized already in August 1999, while so called Rambouillet and Paris negotiation served as mere alibi to make the chosen victim responsible.

The 19-member Alliance launched projectiles from ships in the Adriatic Sea and four military bases in Italy, all with the support of strategic air bombers which took off from bases in Western Europe and latter in the U.S. The first targets were barracks and air defense forces in Batajnica, Mladenovac, Priština and other locations. NATO planners predictions were that they would finish with President Slobodan Milosevic`s defense forces within a couple of days but those estimates proved to be inaccurate. This was prompted NATO to changed the tactics. Its politicians and generals concluded that “in order to protect Alliance’s credibility”, it was necessary to launch massive attacks on civilian targets, including cities, towns hospitals, schools, electricity transformers, passenger trains…

There is practically no city in Yugoslavia which was not targeted on a number of occasions during the 11-week aggression.
Thus, 50th anniversary of NATO`s foundation, celebrated at the Washington Summit, was marked by a total war against small independent European country, in contravention of the basic principles of international law. At the same time, it was the war against UN, OSCE and Europe itself. It was precedent for ensuing wars in Afghanistan, Iraq, Libya, Mali, Yemen, and Syria. Military interventionism has become globalized and the world less secure. It was the start of militarization of Europe and world relations in general. From 19 members at the time of aggression on Serbia (FRY), NATO has become military monster of 29 members and several dozen associated members through so called Partnership for Peace and other forms of associations. USA military bases have been mushrooming form South East and Central Europe toward Russian borders. It is NATO strategy of expansion towards East that led to Maiden tragic events and coup in Ukraine.
It was the tactics of financing, arming and training of extremists and terrorists forces first applied in Kosovo and Metohija to destroy territorial integrity and over through legitimate government in Serbia (FRY) that later were used as a blueprint in Syria and elsewhere.
The bombing caused damage to 25,000 houses and apartment buildings and destroyed 470 kilometers of roads and 595 kilometers of railway tracks. A total of 14 airports were damaged, as well as 19 hospitals, 20 healthcare centers, 18 kindergartens, 69 schools, 176 cultural monuments and 44 bridges, while 38 more were completely destroyed.

During the campaign, 2,300 air attacks were carried out on 995 facilities around Serbia and 1,150 fighter jets fired nearly 420,000 missiles to the total weight of 22,000 tons.

NATO fired 1,300 cruise missiles, dropped 37,000 cluster bombs. Alliance’s forces also used banned depleted uranium missiles.

A third of the electric energy capacity of the country was destroyed, two oil refineries, in Pančevo and Novi Sad, were bombed, and NATO forces used for the first time so-called graphite bombs to disable electrical power systems.

Facing mounting diplomatic pressure, NATO ended the bombing with the signing of the Military Technical Agreement in Kumanovo on June 9, 1999, and the latest missiles fell near Kosovska Kamenica on June 10 at 13:30 CET.

The NATO secretary general issued an order to stop the bombing on June 10, after which Yugoslav forces began to withdraw from Kosovo.

On that day, the UN Security Council adopted Resolution 1244, and a total of 37,200 KFOR soldiers from 36 countries were sent to the province, with a mission to preserve peace and security.

About 250.000 of Serbs and other non-Albanians have been forced out of Kosovo and Metohija since KFOR and UNMIK took over control of this Serbian Province. Even 17 years after they have not been allowed to safely return to their homes and estates. Great many of them still live in so called Centers for collective shelter in suburbs of Belgrade, Nis, Kraljevo, Kragujevac and other Serbian cities. Those who stayed in the Province continue to be threatened, attacked, and even killed on a daily basis by  extremists.

The Belgrade Forum for a World of Equals







Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia - onlus
 
sito internet: https://www.cnj.it/
posta elettronica: j u g o c o o r d @ t i s c a l i . i t
notiziario telematico JUGOINFO:
http://groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/messages