iniziative

documentazione

Documento
Costitutivo

solidarietà

informazione

cultura

politica

amicizia

valori fondativi

Comunisti di Serbia (Komunisti Srbije)
Narodnih heroja 1/1 - 11070 Novi Beograd

Dal momento della distruzione della LCJ (Lega dei Comunisti di Jugoslavia, ndt) e della RFSJ (Repubblica Federativa Socialista di Jugoslavia, ndt), ovvero, sin dall'estromissione dei comunisti dal potere, nei territori della Jugoslavia la successione degli eventi si può tranquillamente definire come una contro-rivoluzione in cui è stato distrutto uno dei paesi più belli e più apprezzati del mondo. Questo è stato realizzato attraverso una sanguinosa guerra civile fratricida, risultata in molte vittime umane, enormi perdite economiche e la successiva costituzione di statarelli-nani con governi-fantoccio a servizio delle potenze straniere. Queste stesse POTENZE STRANIERE, avendo per obiettivo la distruzione della RFSJ, sono state ispiratrici, istigatrici ed organizzatrici della succesione sanguinosa degli eventi, per la quale, in qualità di loro esecutori, hanno ingaggiato anti-comunisti ed anti-jugoslavi di tutti i colori, e le forze nazionaliste-separatiste in particolare, che, purtroppo, si annidavano addirittura nell'amministrazione statale e partitica. Se vogliamo valutare la posizione e il ruolo del signor Radovan Karadžić nei tragici eventi passati, non si può contestare il fatto che egli è appartenuto al gruppo dei prominenti attori interni del dramma jugoslavo. In verità, Karadžić si è impegnato inizialmente per la conservazione della Jugoslavia, invitando bosgnacchi (musulmani bosniaci, ndt) e croati a non votare per l'uscita della Bosnia-Erzegovina dalla RFSJ. Egli, però, ha lasciato presto tale posizione di difesa della Jugoslavia ed ha iniziato a lavorare alla costituzione di uno Stato serbo indipendente nella Bosnia-Erzegovina, come reazione al comportamento anti-jugoslavo della "elite" nazional-separatista croata e bosgnacca, che aveva fatto passare la decisione referendaria sull'uscita della Bosnia-Erzegovina dalla RFSJ, una vicenda storica molto triste. Nelle vesti di anti-comunista e nazionalista serbo, il signor Karadžić si è così schierato nel novero dei prominenti attori della sanguinosa guerra in Bosnia-Erzegovina.
Questo fatto rappresenta comunque un particolare di una storia ben più ampia, in cui devono essere inclusi gli istigatori esterni e gli ispiratori della distruzione della RFSJ, i quisling locali, le forze nazional-separatiste, nonchè tutte le altre tipologie di anti-comunisti e anti-jugoslavi. In altre parole, per poter valutare le cause e le conseguenze della Guerra Civile nella RFSJ in modo più completo e oggettivo, dobbiamo collocarle nel più ampio contesto europeo. Solo in questo modo diventa possibile produrre valutazioni politiche oggettive riguardo ai tragici eventi recenti nei territori della Jugoslavia. Detto in modo figurativo, "lo spirito maligno è stato rilasciato dalla bottiglia" nel momento in cui il rapporto tra le potenze in Europa si è modificato a scapito del socialismo. E' stato in quell'occasione che, allo scopo di distruggere la RFSJ, gli Stati Uniti, paese che è stato il nostro principale antagonista, assieme con alcuni Stati di spicco dall'Europa occidentale, hanno disegnato una strategia e tattica basate sull'ANTI-COMUNISMO. Ingaggiando le forze separatiste-nazionaliste e le forze della destra borghese, che l'Esercito Popolare di Liberazione aveva sconfitto nella Seconda Guerra Mondiale in quanto collaboratori aperti o nascosti degli occupatori fascisti, GLI ISPIRATORI PRINCIPALI hanno effettuato la mobilitazione generale di tutti i nemici esterni ed interni, delle forze anti-comuniste e anti-jugoslave, che hanno distrutto la RFSJ - ed i popoli jugoslavi ne subiranno a lungo le tragiche conseguenze.

Perchè le nostre valutazioni siano più esaurienti, dobbiamo accennare al comportamento dei comunisti agli inizi e durante la crisi jugoslava. Con la distruzione della LCJ e della RFSJ, centinaia di migliaia di comunisti e combattenti della Guerra Popolare di Liberazione, così come milioni di patrioti jugoslavi, sono "rimasti di stucco" e stupefatti a tal punto da non potersi più riprendere fino alla fine della loro vita. La loro esasperazione per il crollo del movimento a cui aderivano e dello Stato che avevano amato immensamente, deriva dalla dolorosa cognizione che nel loro movimento si erano annidati tanti separatisti, nazionalisti, carrieristi ed altri tipi di anti-comunisti nascosti, laddove stupisce in modo particolare la negativa selezione dei dirigenti per gli organi dello Stato, del Partito, dell'Esercito Popolare. Tra gli otto partiti comunisti e dei lavoratori, ora operativi in Serbia, così come tra gli altri partiti comunisti e dei lavoratori esistenti nei territori jugoslavi, non si è ancora giunti ad una risposta concorde alla questione, da tutti sentita: Per quale motivo ed in quale occasione, I COMUNISTI sono rimasti in minoranza nel loro partito, mentre le "KOMUNjARE" (carrieristi, separatisti, nazionalisti ed altri tipi di anti-jugoslavi ed anti-comunisti) sono diventate preponderanti, nelle amministrazioni statali e partitiche in particolare? Secondo alcune opinioni questo è accaduto dagli anni Ottanta del secolo scorso, mentre secondo altri la degenerazione risale a molto prima, ed ha compromesso in maniera rilevante le idee comuniste nella prassi quotidiana, con conseguenze decisive per la distruzione della RFSJ.

Il risultato dei recenti eventi tragici nella Jugoslavia, esposto nella parte iniziale di quest'articolo, è esemplificato dalla situazione attuale visibile in tutte le ex-repubbliche della RFSJ. Questa situazione è direttamente correlata con l'odierno rapporto tra le potenze a livello mondiale, che va a favore degli Stati Uniti e dei loro alleati, che "democratizzano" l'umanità tramite la globalizzazione, la transizione, la privatizzazione depredante e l'impiego della forza militare. Dato tale comportamento delle grandi potenze e dato il rapporto attuale delle forze nel mondo, una collaborazione internazionale basata sull'eguaglianza, così come l'applicazione rigorosa del principio di DIRITTO e GIUSTIZIA in tutti i settori della vita e della giurisprudenza internazionale, non sono possibili. Nel passato molto recente e nel presente vediamo innumerevoli esempi nel mondo che testimoniano dell'ineguaglianza, ingiustizia, violenza, terrorismo ed "anti-terrorismo" degli Stati. Sembra che, tra tutti i guai a cui oggi l'umanità è sottoposta, il male globale più grande sia rappresentato dal cosiddetto terrorismo "anti-terroristico" degli Stati, messo in atto dagli Stati Uniti e dai loro alleati più stretti. Purtroppo, come si può notare, nel mondo odierno prevale la dominazione del capitalismo liberale selvaggio, con tutte le conseguenze negative per la civiltà mondiale e gli Stati piccoli e non-sviluppati, a cui appartiene anche il nostro paese.

Se ancora perdurerà lo stato di disunione dei partiti comunisti e dei lavoratori, in cui "i ruscellini comunisti" corrono ciascuno in una propria direzione, i processi sociali negativi in Serbia proseguiranno e continuerà ad essere promosso un sistema di valori morali e sociali basato sull'anti-comunismo e sull'ideologia del capitalismo liberale selvaggio.

Belgrado, 2 Agosto 2008

La Presidenza del Comitato Centrale Comunisti di Serbia (CK KS)

Комунисти Србије
Народних хероја 1/1, Нови Београд

     КОМУНИСТИМА СРБИЈЕ хапшење Радована Караџића није разлог за  оглашавање у јавности да би се укључили у заглушујућу халабуку и сврстали на једну од конфронтираних страна, како ону која хапшење проглашава као велику победу проевропских и “демократских” снага, тако и ону која тај догађај користи за своју политичку промоцију, или ону која га доживљава као националну трагедију. Стављајући хапшење господина Караџића у шири контекст, везан за минуле трагичне догађаје на просторима Југославије и садашње стање у нашој земљи, КОМУНИСТИ СРБИЈЕ желе o томе саопштити широј јавности своје принципијелне политичке ставове.

     Почев од разбијања СКЈ и СФРЈ, односно од званичног силаска са власти комуниста, на просторима Југославије се ток догађаја слободно може назвати контрареволуцијом, када је разбијена једна од најлепших и најцењенијих земаља на свету. То је учињено крвавим грађанским братоубилачким ратом, чији резултат су велике људске жртве, огромни материјални губитци и стварање патуљастих државица на чијем челу су марионетске владе које служе интересима страних сила. Те исте СТРАНЕ СИЛЕ, чији је циљ био разбијање СФРЈ су биле инспиратори, потстрекачи и организатори крвавог следа догађаја, ангажујући као своје извршиоце антикомунисте и антијугословене свих врста и боја, а нарочито сепаратистичок-националистичке снаге којих је, нажалост, било и у државним и партијским руководствима. Ако желимо ценити место и улогу господина Радована Караџића у протеклим трагичним збивањима, неспорно је да је он припадао групи  истакнутих унутрашњих актера југословенске драме. Истини за вољу, Караџић се у почетку јавно залагао за очување Југославије, позивајући Бошњаке и Хрвате да на Референдуму не гласају за излазак БиХ из СФРЈ. Међутим, он је врло брзо напустијо позицију одбране Југославије и почео радити на стварању самосталне српске државе у БиХ, као одговор на антијугословенско понашање хрватске и бошњачке националистичко-сепаратистичке “елите”, која је издејствовала референдумску одлуку да БиХ изађе из СФРЈ, што је жалосна историјска чињеница. Својим ставом и понашањем у даљем току догађаја господин Караџић се, као антикомуниста и српски националиста, сврстао у групу истакнутих актера крвавог грађанског рата у БиХ.

Али, то је само делић много шире приче, у коју морају бити укључени како спољњи подстрекачи и инспиратори разбијања СФРЈ, тако у домаћи квислинзи, сепаратистичко-националистичке снаге, као и све друге врсте антикомуниста и антијугословена. Другим речима, да би узроке и последице Грађанског рата у СФРЈ ценили потпуније и објективније, морамо их ставити у шири европски контекст. Само тако је могуће дати објективне политичке оцене о протеклим трагичним догаћајима на просторима Југославије. Фигуративно речено: “Зао дух је пуштен из боце”оног тренутка када се однос снага у Европи, крајем Двадесетог века, променио на штету социјализма. Тада је наш главни антагониста, у лику САД и неколико водећих земаља Западне Европе, дефинисао стратегију и тактику за разбијање СФРЈ засновану на АНТИКОМУНИЗМУ. Ангажујући сепаратистичко-националистичке снаге и снаге грађанске деснице, које је НОВ поразила у Другом светском рату као отворене или прикривене сараднике фашистичких окупатора, ГЛАВНИ ИНСПИРАТОРИ су извршили општу мобилизацију свих спољњих и унутрашњих непријатеља, антикомунистичких и антијугословенских снага, који су разбили СФРЈ, чије трагичне последице ће народи Југославије још дуго трпети.              

Партија “КОМУНИСТИ СРБИЈЕ”енергично осуђује све злочине и њихове извршиоце, без обзира ко их је починио, по чијем налогу и у чије име, укључујући и спољње и унутрашње инспираторе, потстрекаче и организаторе, уз чију политичку, економску и војну подршку је разбијена СФРЈ.  

    Нажалост, принципијелни политички став КОМУНИСТА СРБИЈЕ о енергичној осуди свих злочина и њихових извршилаца, не може бити праведно и потпуно реализован ни у једној од новостворених марионетских државица, а још мање у  ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ, као политичкм Суду у рукама империјалистичких сила (САД, НАТО и водеће земље ЕУ) које су, заједно са домаћим сепаратистичко-националистичким квислинзима, инспирисале, организовале и разбиле СФРЈ путем крвавог грађанског рата. Њихов циљ је био да политиком стварања “крвавих граница” међу југословенским народима разбију СФРЈ и све оно шта је она значила за њене народе, за многе народе у свету, за даљи креативни развој самоуправног социјализма, за мирољубиву политику у свету и равноправне међународне односе.

Да би наше оцене биле још потпуније, морамо нешто рећи и о понашању комуниста у почетку и током југословенске кризе. Разбијањем СКЈ и СФРЈ, на стотине хиљада обичних комуниста и бораца НОР, као и милиони југословенских патриота, остали су “на цедилу”и до те мере запањени да се многи од њих до краја живота неће повратити. Њихова огорченост, због слома покрета коме су припадали и Државе коју су неизмерно волели, потиче од болног сазнања да је у њиховом покрету било много сепаратиста, националиста, каријериста и других врста прикривених антикомуниста, при чему нарочито чуди негативна кадровска селекција у руководећим државним и партијским органима, укључујући и ЈНА. Осам комунистичких и радничких партија које сада делују у Србији, као ни остале КП и РП са простора Југославије, још нису дошле до усаглашених и општеприхватљивих одговора на питање: Зашто и када су КОМУНИСТИ остали у мањини у својој партији, а КОМУЊАРЕ (каријеристи, сепаратисти, националисти и остале врсте антијугословена и антикомуниста) добиле превагу, нарочито у државним и партијским руководствима ? Има мишљења да се то догодило још осамдесетих година прошлога века, а по некима и знатно раније, што је значајно компромитовало комунистичке идеје у пракси и пресудно утицало на разбијање СФРЈ. 

Резултат протеклих трагичних збивања у Југославији, који смо изнели у почетном делу текста, јесте стање које данас имамо у свим бившим републикама СФРЈ. То стање је у директној вези са садашњим односом снага на глобалном светском нивоу у корист САД и њених савезника, који глобализацијом, транзицијом, пљачкашком приватизацијом и применом војне силе “демократизују”човечанство. При таквом понашању великих сила и односу  снага у свету није могућа равноправна међународна сарадња нити доследна примена начела ПРАВА И ПРАВДЕ ни у једној области живота, укључујући и област међународног правосуђа. У непосредној прошлости и садашњости имамо безброј примера у свету који сведоче о неравноправности, неправди, насиљу, тероризму и државном “антитероризму”. Чини се да, од свих невоља са којима је човечанство данас суочено, највеће глобално зло представља тзв. “антитерористички” државни теротизам, који спроводе САД и њени најближи савезници. Нажалост, као што видимо, данас у свету још увек имамо доминацију владавине дивљег либералног капитализма, са свим негативним последицама за човечанство, а нарочито за мале и неразвијене у које спада и наша земља.

На крају треба поставити питање: Како незадовољство убедљиве већине грађана  постојећим стањем у друштву каналисати у организовану политичку снагу, која би зауставила суноврат у коме се земља налази и вратила грађанима наду да је могућа изградња праведне и просперитетне Државе са социјалним ликом, у којој би владао култ рада и стваралаштва ?  

    При оваквом стању ствари и распореду снага на јавној политичкој сцени у Србији, на којој доминирају грађанска и националистичка десница и псеудолевица, а нема праве комунистичко-радничке левице, зато што су комунистичке и радничке партије изложене снажној сатанизацији и тоталној медијској блокади, а уз то и разједињене, није могуће наћи охрабрујући одговор на постављено питање. Значајније повећање утицаја комуниста на друштвене токове у Србији, могуће је постићи само заједничким напорима комунистичких и радничких партија, тако што би се превазишла садашња разједињеност, која се у највећој мери заснива на разликама у оценама значајних догађаја из прошлости и улоге истакнутих личности у тим догађајима. Уместо спорења око прошлости треба се уједињеним снагама окренути актуелним друштвеним проблемима и задатцима комуниста у вези са тим. Да би се то постигло, први корак би морао бити израда ЈЕДИНСТВЕНЕ ИДЕЈНЕ ПЛАТФОРМЕ, у којој би приоритетно била усаглашена актуелна отворена политичка питања, чијим усвајањем од стране КП и РП би био отворен пут ка уједињењу у јединствену партију. Најважнији задатци уједињене партије би требало да буду: Омасовљење, нарочито младим људима и јачање њене акционе способности, пробијање медијске блокаде којој су комунисти већ годинама изложени, излазак на јавну политичку сцену и за почетак освојање, најмање, позиције корективног фактора у друштву.

Ако и даље остане стање разједињености комунистичких и радничких партија, у коме ће “комунистички поточићи” тећи сваки на своју страну, онда ће негативни друштвени процеси у Србији да се наставе, да се и даље промовише систем моралних и друштвених вредности заснован на антикомунизму и идејама дивљег либералног капитализма,

 У Београду, 2.8.2008. године,                                                                 
Председништво ЦК КС