Srbija i Crna Gora (7--12)
7. SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE "OBJAVIO RAT" VLADI SRBIJE - DO
KONACNE POBEDE... (B. Urosevic / Artel, 5.6.2003)
8. PREZIVLJAVANJE (M. Belosevic / Artel, 1.5.2003)
9. STRATEGIJA RAZVOJA U OTEZANIM USLOVIMA (M. Markovic / Artel,
15.4.2003)
10. KAKO ZIVIMO (M. Belosevic / Artel, 12.4.2003)
11. SIVO TRŽIŠTE (M. Belosevic / Artel, 5.4.2003)
12. AUKCIJE (M. Belosevic / Artel, 21.3.2003)
=== 7 ===
SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE
"OBJAVIO RAT" VLADI SRBIJE - DO KONACNE POBEDE...
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-06-06_2.html
infograf@...
Borivoje Uroševic
Beograd, 5. juni 2003. godine
Na konferenciji za štampu, održanoj 20. maja 2003. godine predsednik
Sindikata Srbije Milenko Smiljanic je objavio generalni protest radnika
u Srbiji sledecom recenicom : ''Ne možemo više da cekamo da oni na
vlasti i dalje upravljaju našim životima i zbog toga krecemo u akciju''.
Zahtevi kojima se Sindikat obraca Vladi i od kojih nece odustati su
sledeci:
" Da se zaustavi dalje otpuštanje radnika;
" Da se donese program kojim bi se obezbedilo zapošljavanje velikog
broja nezaposlenih;
" Da se hitno utvrdi strategija razvoja Srbije, usvoje socijalni
programi i uspostavi pravi sicijalni dijalog;
" Da se, izmenama modela privatizacije, iz nje iskljuce svi koji
sumnjivim kapitalom peru pare;
" Da se sva prava zaposlenih koja proisticu iz rada regulišu iskljucivo
kolektivnim ugovorima;
" Da se izmire sva dugovanja prema zaposlenima i izvrši povezivanje
njihovog radnog staža;
" Da se odustane od svih povecanja cena koje su u nadležnosti Vlade i
organa lokalne samouprave.
Ukoliko Vlada Srbije u roku od 30 dana ne postigne odgovarajuci
sporazum u dijalogu sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i ne uvaži
iznete zahteve, Sindikat ce tražiti njenu ostavku, odnosno smenu i
raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora.
Scenario protesta zamišljen je tako što ce obustave rada i protesti
biti održani po svim vecim gradovima Srbije u odredjene dane a glavni
protest, na kome ce ucestvovati predstavnici radnika iz cele Srbije i
Beograda, održace se 25. juna 2003. godine u Beogradu.
Lepo zamišljeno, ali bojim se, teško ostvarivo.Suviše dugo se cekalo da
se stvori ''kriticna masa'' i da se izadje na ulice. Privreda više ne
radi, radnici su izgubili nadu i samopouzdanje i dok totalna glad i
nemaština ne zahvati veliku vecinu stanovništva Srbije, teško da ce se
nešto bitno pokrenuti. Samo, tada nece trebati sndikati da ih
organizuju.
Vanredno stanje, koje je u Srbiji bilo uvedeno posle ubistva premijera,
i represija vlasti prema desetinama hiljada privedenih i uhapšenih, da
bi konacno sudjenje bilo odredjeno za njih oko 40 - tak, stvorilo je
strah i nepoverenje kod gradjana. Teško ih je sada pokrenuti jer oni
koji imaju nešto ( a i to nešto je ustvari ništa ) boje se da ce ostati
i bez toga i ne bi da se javno konfrontiraju.
Ne želim da budem prorok, izaci cu na protest, ali se bojim da cemo
proci kao prilikom protesta oko Zakona o radu. A sve je, ustvari, od
toga pocelo da ide nizbrdo.
Vizija rukovodstva Sindikata Srbije i predsednika Milenka Smiljanica za
buducnost radnickog pokreta je skoro osnivanje ''Nacionalnog radnickog
konzorcijuma sa ciljem da se u privatizaciji, putem insajderske
prodaje, spreci da preduzeca odlaze u bezcenje i da ih kupuje sumnjivi
kapital. Ocekuje se da ce Konzorcijumu pristupiti sto hiljada radnika
koji ce u narednih šest godina uplatiti od 100 do 3000 evra
pojedinacno, cime ce stvoriti kapital od 50 do 100 miliona evra''.
U situaciji kada porodice radnika u Srbiji ''žive'' od mesecnih
primanja od oko 100 evra, utopija je ocekivati da ce imati da odvoje
planiranu sumu od 100 do 3000 evra, mada je ideja dobra, ali je za sada
na ''dugom štapu''.
Parola pod kojom ce se održavati protesti je : ''Za spas radništva i
privrede Srbije''.
Nasuprot analizama Sindikata i ponižavajuceg stanja velike vecine
porodica u Srbiji, zvanican izveštaj Saveznog zavoda za statistiku
govori : NEZNATNA POSKUPLJENJA U MAJU 2003. GODINE.
''Cene na malo u maju više su za 0,5 odsto od aprilskih a za 13,4 odsto
više u odnosu na maj 2002. godine''. Iz ovog izveštaja takodje vidimo
da su troškovi života u odnosu na april 2003. povecani za smo 0,4 odsto
a u poredjanju sa decembrom 2002. godine za 2,6 odsto.
Dalje se kaže da su najviše poskupeli poljoprivredni proizvodi (
ishrana ) pice i industrijski neprehrambeni proizvodi. Statistika dalje
kaže da su cene indusrijsko-prehrembenih proizvoda u maju, cak, bile
niže za 0,2 odsto u odnosu na april i da su tome doprinele niže cene
svežeg mesa i pojedinih mesnih preradjevina kao i svežeg preradjenog
mleka i masnoca.
A šta statistika ne kaže, a šta se ustvari dogodilo ?! Prekomernim
uvozom mesa, mesnih preradjevina i mleka ''ubijena'' je cena domacih
proizvoda, desetkovan je stocni fond, poskupeo je kukuruz, suša
najavljuje loš prinos ove jeseni i šta nas ceka u buducnosti ? Bez
stocnog fonda nema ni mesa, ni mleka, ni mesnih preradjevina...
Ministar poljoprivrede je podneo ostavku, ali ne zbog loše vodjene
politike u agraru ( što je bilo evidentno odavno ) vec zbog tragicnog
saobracajnog incidenta u sred Beograda, u kome je ucestvovalo njegovo
vozilo i vozac i kome je i on prisustvovao.
Statistika je zaboravila još da nam kaže da nisu možda drasticno
pojeftinile u maju mesecu lokomotive, turbine za elektrane i slicno, pa
nam je prosek tako dobar i za hvaljenje.
Šta li nas još ceka od ove ekspertske Vlade ?
I za kraj, ili umesto zakljucka, koji ostavljam Vama koji cete ovo
citati, želim da kažem da iskreno podržavam proteste u koje krecemo
ovog juna. Nešto mora ozbiljno da se dogodi da bi se promenilo na
bolje. Hoce li to biti ovoga puta vodecemo uskoro.
=== 8 ===
Mirela Beloševic: Prezivljavanje
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-05-02.html
infograf@...
Beograd, 1. maj 2003. godine
Kada su Milicu Petrovic pitali kako spaja kraj s krajem uz primanja od
5000 dinara jednostavno je odgovorila da ne zna. Mnogo je onih cija
primanja su tolika da se zapitate kako ti ljudi uspevaju da potroše
makar i samo deset hiljada dinara za hranu, plate racune, kupe lekove.
Snalaze se, a to znaci po dva posla, bar jedan u domenu sivog trzista i
možda neka pomoc sa sela. Živi se u zejdnickim domacinstvima u kojima
roditelji pomažu decu a cesto i deca roditelje. To je život ili tacnije
preživljavanje. Medjutim statisticari bi to okarakterisali kao
subjektivni utisak. Kažu, teško je od prosecnog coveka ocekivati da
realno proceni da li živi bolje ili lošije nego pre godinu dana jer to
zavisi i od ocekivanja i uporedjivanja da li su drugi u ovom periodu
materijalno bolje prošli. Analize trgovaca pokazuju da se dnevno troši
170 do 190 dinara, ili oko 2 ipo evra, a pri tom treba imati u vidu da
naši ljudi niti mogu, niti imaju naviku da idu u velike mesecne
nabavke. Ako se posmatraju mesecni troškovi, u aprilu smo recimo mogli
da kupimo pola kilograma viršli više nego u martu a to baš i nije u
skladu sa našim ocekivanjima. Zvanicna statistika kasni i prema
njihovim podacima neto plata u Srbiji bila je manja u martu za 2,3
odsto u odnosu na februar, a smanjenje zarada uticace i da penzije budu
manje za drugo tromesecje ove godine.
Prema istraživanjima Stratedžik Marketinga jedna trecina stanovništva
pokazuje veliko nezadovoljstvo ali to su subjektivne procene koje se ne
uzimaju u obzir u pravljenju strategije borbe protiv siromaštva, ali bi
ih trebalo uzeti u obzir u strategiji politickog nastupa. Objektivni
pokazatelji ukazuju da ima 10 odsto siromacnih. Pri tom ima mnogo
ugroženih a granica izmedju ove dve kategorije je tanka pa bi ovaj
procenat mogao biti i veci. U svim zemljama u tranziciji osnovni
zadatak je rad na strategiji borbe protiv siromaštva, s tim što u
principu postoje dva puta. Jedan je da se tacno definiše ko ne može bez
pomoci države i da im se onda pomaže, ali uz povratnu informaciju da li
je pomoc otišla u prave ruke. Druga mogucnost zahteva više novca za
ulaganje u privredni razvoj i time se naravno postiže dugorocno bolji
efekat. Koji put ce izabrati naši stratezi još ne znamo.
Sa rastom industrijske proizvodnje se baš ne mozemo pohvaliti. Fizicki
obim industrijske proizvodnje u martu veci je nego u februaru za 7,4
odsto ali je lošiji od prošlogodisnjeg martovskog bilansa. Strani
analiticari imaju obicaj da kažu da koliko radimo-dobro i živimo. Prema
proizvodnji mi zasluzujemo platu manju i od 140 evra. Kada dodju kod
nas i pogledaju pokazatelje proizvodnje zakljuce da je naša ekonomija
mrtva a onda s druge strane, kad izadju na ulicu i vide 5000 kafana u
Beogradu koje su pune tokom celog dana ostaju u najmanju ruku šokirani.
U odnosu na druge evropske gradove, gde su saobracajne gužve u vreme
dolaska i odlaska sa posla, kod nas je gužva uvek. Narod se negde
krece, obavlja neke poslove, snalazi se. Kada je onemogucen rad na
crnom trzistu cigareta i nafte 100000 ljudi koji su se time bavili se
odjednom preselilo u neke druge sektore i niko ne zna gde. U sferi
crnog tržista još radi 700000 ljudi. Mnogo je medju njima onih koji se
bave svim i svacim da bi preziveli jer izgubiti posao kod nas ne znaci
i brzo naci drugi.
Srednji sloj, koji su cinili polticki uticajni intelektualci, nestao je
devedestih godina. Cinilo ga je 15 do 20 odsto stanovnistva. Sada se
takodje oformio srednji sloj u istom procentu ali to više nisu
intelektualci. U Srbiji ima 60 do 80 hiljada registrovanih preduzeca i
200000 zanatskih radnji a oni koji žive od njihovog privredjivanja sada
cine srednji sloj.
Osecamo se siromašni i zato što pored sebe gledamo one koji su se
obogatili, u najmanju ruku, na cudne nacine. Zato bi borba sa
privrednim kriminalom znacila bar u psihološkom smislu, da ne gledaš
lopova pored sebe. Dugorocno, znacilo bi to i povratak investiranja u
Srbiju. Medjutim ne treba se zavaravati da ce borba biti laka. Manje
opasna možda, ali jednostavna ni malo. Oni koji su najviše zaradili
imali su i finansijske mogucnosti da plate najbolje knjigovodje tako da
prema njihovim poslovnim knjigama sve može izgledati po zakonu.
Nedostaju nam i instrumenti borbe. Poreski broj smo skoro uveli,
fiskalne kase tek pocinju da se primenjuju a još nemamo porez na dodanu
vrednost. Ocekivanja u narodu su vec porasla zbog obecanja politicara,
ali ne treba se mnogo nadati. Pomak u borbi sa privrednim kriminalom bi
medjutim bio važan, kao što rekosmo ako ni zbog cega drugog onda zbog
psiholoških razloga.
KAKO SACUVATI PROIZVODNJU OD PREKOMERNOG UVOZA
Mlekare u poslednje vreme ne otkupljuju mleko jedan ili dva dana u
nedelji. Takodje prave selekciju i otkupljuju ga uglavnom od velikih,
takozvanih robnih proizvodjaca. Bilo bi lako slegnuti ramenima uz
komentar da su to cudi trzišta, odnosno ponude i potražnje. Da li su
jedino mali proizvodjaci zabrinuti zato što im mleko nije otkupljeno
ili i sve ostale treba da brine što ce posledica verovatno biti manje
krava muzara. Sada ih umesto milion, koliko ih je donedavno bilo, ima
oko 700000. Uobicajeno je da se višak mleka javlja leti pa zato i
pitanje zašto je ove godine višak "poranio". U magacinima ima 680 tona
mleka u prahu, 670 tona maslaca i oko 435 tona sireva. Kako proizvodnja
nije povecana, utisak je da je višak nastao zbog preteranog uvoza.
Prošlogodisnji uvoz mleka i mlecnih preradjevina bio je u vrednosti od
desetak miliona dolara a u prva dva meseca ove godine vrednost uvoza je
milion dolara. Dobra vest je da je iz ministarstva poljoprivrede i
trgovine stigao predlog da se povecaju uvozne takse za mleko i mlecne
proizvode od 20 do 100 odsto. U ministarstvu trgovine kažu da ce se o
tome odlucivati ovih dana. Višak mleka za sad robne rezerve nece
otkupljivati pa bi rešenje bilo povecana potrošnja, ili izvoz. Naša
komisija obišla je mlekare i utvrdila da su najbliži zahtevima Evropske
Unije, Imlek i Suboticka mlekara. Predlozi se šalju, pa onda dolazi
komisija Evropske Unije i to može biti za nedelju ali i za godinu dana.
Do tad naša trzišta su Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Makedonija.
Povecanje potrošnje na domacem trzištu kažu proizvodjaci ne moze se
ocekivati dok god je kilogram svinjskog buta jeftiniji od kilograma
sira. Zato je potrebno da se ukine porez na promet tvrdih sireva.
MONOPOLIZACIJA TRGOVINE U BEOGRADU
U Beogradu su do nedavno bile dva velika trgovinska lanca sa
prehrambenom robom C market i Pekabeta. Sad je jedan od tih lanaca
kupio vlasnik Delte, a pri tom je i direktoru drugog lanca predložio da
se udruže u jedan nacionalni lanac. Kako nije naišao na razumevanje
druge strane, kupovao je lokacije i otvarao prodavnice uz vec
razradjene prodavnice konkurencije.Vodi se bitka u kojoj se novinari
pitaju kako ce nastupiti država kada bude prodavala svoje akcije u C
marketu. Ako vlasnik Delte kupi i deonice C marketa doci ce do
monopolizacije trgovine i do smanjenja kokurencije što nikako nije
dobro.Taman smo kao potrošaci poceli da osecamo blagodeti konkurencije
i sad bi to moglo biti uskraceno. No, o tome cemo opširnije pisati
nekom drugom prilikom.
=== 9 ===
Mirela Belosevic: Kako zivimo
http://www.artel.co.yu/glavni_sr/izbor/Jugoslavija/2003-04-13_4.html
infograf@...
Beograd, 12. april 2003. godine
Poslovna klima u nasoj zemlji je u februaru i pocetkom marta ove godine
bila nesto povoljnija u odnosu na prethodni period, ali jos nije
povoljna za inteziviranje privrednih aktivnosti, ocenjeno je u
Institutu za trzisna istrazivanja. U narednom periodu poboljsanju
uslova za privredjivanje u Srbiji i Crnoj Gori doprinece prijem u Savet
Evrope, borba protiv organizovanog kriminala i znacajan pomak u procesu
privatizacije, rekao je direktor IZIT-a Jova Todorovic.
Poboljsanju poslovne klime u februaru i pocetkom marta doprinelo je
blago povecanje industrijske proizvodnje, porast neto zarada,
poboljsanje priliva domacih i stranih porudzbina, jacanje ugovaranja
gradjevinskih poslova, smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. Medjutim,
istovremeno je doslo do povecanja broja nezaposlenih. Broj lica koja
traze zaposlenje za 1,6 odsto je veci nego u januaru a 17,9 odsto veci
nego u februaru prosle godine, dok 17 odsto radnika, kojima je
obracunata neto zarada, nisu primili plate. U februaru je zabelezeno
poboljsanje kupovne moci. Prosecna neto zarada u februaru je iznosila
10.367 dinara ili 167 evra, pa su zaposleni imali 16,6 odsto vecu
kupovnu moc nego prosle godine. Prosecna penzija je u februaru iznosila
7.243 dinara ili 117 evra, ali je realna kupovna moc penzionera bila
0,5 odsto manja nego u januaru ove godine i 0,4 odsto manja nego u
februaru prosle godine.
Analiza Ekonomskog instituta pokazuje, na osnovu ankete u 350
privrednih preduzeca da je prisutan optimizam, ali je to obicno tako
posle januarskog pada proizvodnje. Anketa je radjena pre ubistva
premijera i pokazuje da je rasla iskoriscenost kapaciteta a zalihe bile
optimalne za normalnu proizvodnju. Najveca ogranicenja bila su:
nedostatak sirovina, slaba traznja i manjak kredita. Makroekonomsku
sliku pored vec navedenog u Institutu za trzisna istrazivanja, cinila
je stabilnost cena i monetarna restrikcija.
Cene na malo u Srbiji i Crnoj Gori su u martu u odnosu na februar
povecane za 0,4 odsto, dok su troskovi zivota porasli za 0,3 odsto.
Ukoliko ne dodje do poskupljenja nafte i naftinih derivata kretanje
maloprodajnih cena ukazuje da ce godisnja inflacija biti ispod deset
odsto, zakljucili su u Saveznom zavodu za statistiku.
U prvom tromesecju ove godine vrednost dinara je, prema evru, opala za
2,6 odsto, kazu u Institutu ekonomskih nauka. Ukoliko bi se zadrzao taj
tempo na kraju godine dinar bi depresirao 10 odsto, a rast cena bi bio
veci od planiranog ekomskom poltikom, predvidjaju analiticari ovog
instituta. Takvo kretanje bi zadovoljilo izvoznike ali, dugorocno
gledano, time se ne bi obezbedio privredni rast a javili bi se i
problemi otplate spoljnog duga posle 2007. godine.
VECI IZVOZ
Ostvaren je dobar rezultat u izvozu gvozdja, celika i secera pa bi to
mogli da budu glavni domaci artikli za izvoz. Kod izvoza secera jedna
afera bi mogla da ugrozi dobre izvozne rezultate. Naime, mi smo prosle
godine izvezli sav visak secera zato sto smo dobili izuzetno povoljne
uslove od Evropske Unije. Pred kraj prosle godine i sada, striglo je
upozorenje iz Evropske Unije da nisu zadovoljni kontrolom izvoza iz
nase zemlje. Pojavila se sumnja da je neka od nasih fabrika prepakivala
uvezen secer od trske i prodavala kao secer od secerne repe, ili je
neka od susednih zemalja dosla do nase ambalaze i iskoristila nase
povoljnosti za izvoz. Osnovana je nasa komisija koja bi trebalo u roku
od mesec dana da utvrdi da li je bilo zloupotrebe a takodje i komisija
Evropske Unije ce se baviti ovim problemom. Ono sto je dobro, ovaj
slucaj inicirao je promenu propisa u toj oblasti i vise nece moci
secerane same sebi da daju potvrdu o kvalitetu secera.
JEDAN SASVIM OBICAN PRIMER IZ ZIVOTA
U svim satsitikckim pracenjima zivota obicnih ljudi primecuje se da
ipak najteze spajaju kraj s krajem ljudi sa skolskom decom. Kod nas je,
recimo, obicaj da se kraj srednje, pa i osnovne skole, obelezava tako
sto se u hotelima organizuju maturske veceri. Najjeftinija vecara uz
jedno pice i muziku po osnovcu kosta 535 dinara dok recimo u hotelu
"Hajat" srednjoskolci po osobi moraju da izdvoje od 30 do 35 evra.
Pored toga treba izdvojiti povecu sumu novca za odecu za tu priliku,
frizure i dzeparac.
PRIVATIZACIJA
Pocetkom aprila konzorcijum od 550 zaposlenih kupio je svoje preduzece
po paprenoj ceni. Najvisa cena do sada postignuta na aukcijama,
ostvarena je prilikom aukcije preduzeca "Hidrotehnika
-hidroinzinjering" Beograd. Za ovu graditeljsku firmu koja sada gradi
tri velike brane : kod Valjeva,Vranja i Kursumlije, izlicitirana je
cena od dve milijarde i trista miliona dinara ili oko 38 miliona evra.
Pocetna cena uvecana je 38 puta ali radnici nisu odustali zeleci da
sacuvaju preduzece koje su razvijali vise od pet decenija.
Skupstina akcionara Beogradske industrije piva donela je odluku da
ponudi drzavi da se dug od milijardu i cetirstotine miliona dinara
pretvori u akcije drzave. Ako bi vlada to prihvatila, drzava bi postala
vecinski vlasnik, mogla bi da trazi strateskog partnera i obezbedi
socijalni program. U Srbiji i Crnoj Gori radi 15 pivara sto je previse
za ovako malo trziste, pogotovo sto ima mnogo i uvoznog piva. Zbog
sankcija BIP ima zastarelu tehnologiju. Prosle godine ulozili su sedam
miliona evra u razvoj ali im je potrebno jos 15, pa tako ne postoji
drugi nacin za saniranje njihovih dugova drzavi, osim naravno da odu u
stecaj. Potencijalni investitori zadovoljni su njihovom lokacijom blizu
poslovnog centra Beograda ali otezavajuca okolnost je sto BIP ima vise
programa na razlicitim lokacijama: za proizvodnju slada, vode, sokova
pa im nece probleme resiti samo jedan kupac.
USKLADJIVANJE PROPISA
U toku je uskladjivanje carinskih propisa Srbije i Crne Gore. Jedan od
ciljeva harmonizacije je sprecavanje sive ekonomije. Do sada se
desavalo da se proizvodi uvoze preko Crne Gore gde je niska carinska
tarifa a prodaju u Srbiji sa visom carinskom terifom i tako stice
zarada u domenu sive ekonomije. Najvaznije za nase fabrike je da se
smanji do 5 odsto carinska stopa za repromaterijal. Uskladjivanje
obavljaju eksperti u okviru odredjenih grupacija. Tako je za tekstil to
vec obavljeno a sada se harmonizuju carinske stope za hemiju: lekove,
kozmetiku, djubrivo. Uskladjivanje ne ide bas lako, jer je 95 odsto
industrijske proizvodnje u Srbiji, zato Crnogorci imaju mnogo manje
razloga da visokim carinskim stopama stite svoje finalne proizvode.
DELEGACIJE SRBIJE I CRNE GORE NA ZASEDANJU SVETSKE BANKE I MMF
Prvi put je delegacija drzavne zajednice Srbije i Crne Gore i
delegacija iz dve clanice zajednice, otisla na sastanak Svetske banke i
Medjunarodnog monetarnog fonda . U toku su pregovori o kreditima za
podrsku privatizacije nasih preduzeca i reformu finansijskog i
bankarskog sektora. Rec je o novih 80 miliona dolara kredita u okviru
ranije odobrene sume od 540 miliona dolara na period od tri godine.
Ocekuje se da bord direktora do kraja maja ili pocetkom juna usvoji
kredit. To bi bio snazan signal podrske i verovatno bi zastoj u prilivu
stranih investicija, koji se ocekivao posle ubistva premijera, bio
kraci.
UMESTO ZAKLJUCKA
Ispitivanja javnosti pokazala su veliku podrsku borbi protiv
kriminala.Ono sto obican narod ocekuje jeste i borba protiv privrednog
kriminala. Neslaganja i optuzivanja kao sto je izjava premijera da
Narodna banka Srbije ne postoji dok se ne donese zakon, uznemiravaju ne
samo obicne ljude vec verovatno i strane investitore. Napetost na
liniji Vlada-Narodna banka Srbije pocela je da popusta nakon razgovora
premijera i guvernera Centralne banke. Iako nije bilo zvanicnog
saopstenja , niti komentara Zivkovica i Dinkica, javnost je saznala da
je dogovorena dalja saradnja Vlade i Narodne banke Srbije. Da li
politicari znaju koliko narod prizeljkuje da stranacki interesi ostanu
po strani, dok je zemlja u ovako teskoj situaciji kao sto je nasa?
=== 10 ===
Prof. dr Mihajlo Marković:
Strategija razvoja u otežanim uslovima
http://www.artel.co.yu/sr/gost/2003-06-09.html
BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH
Izlaganje Prof. dr MIHAILA MARKOVIĆA, akademika, člana SANU na okruglom
stlu na temu "Strategija razvoja u otežanim uslovima"
Beograd, 15. aprila 2003. godine
Ja bi se ograničio na temu o ciljevima društvenog razvoja. Pošto svaka
strategija podrazumeva odredjenu koncepciju o ciljevima. Pokušao bih da
pokažem kako se do jedne objektivne i široko prihvaćene koncepcije
ciljeva može doći na osnovu analize nekih medjunarodnih dokumenata, a
onda bih pokazao da je naša sadašnja situacija u potpunoj
protivrečnosti sa svim tim pretpostavkama koje su izložene u
medjunarodnim dokumentima i prema tome mi u ovom času teško možemo
govoriti o strategiji ovog našeg sadašnjeg društva. Možemo govoriti o
teorijskim pitanjima, možemo isto tako govoriti i o strateškim
pitanjima s obzirom na neke pretpostavke koje realno ne postoje kod
nas, ali praktično svaki taj naš razgovor, svaki naš pokušaj ukazivanja
na neku moguću strategiju ovog sadašnjeg društva, pre nego {šo dodje do
nekih bitnih promena, jednostavno nije moguć.
Pre svega bih istakao da strateško mišljenje ne može da se zasniva na
ekstrapolacijama nekih postojećih tendencija i kretanja. Prosto,
automatsko, stihijno, produžavanje nekih datih trendova neumno je i
nedostojno slobodnog mislećeg bića. Ono pogotovo ne dolazi u obzir onda
kada u društvenim procesima ima mnogo regresivnih tendencija. Takvo
projektovanje bi samo učvrstilo kretanje od zla na još gore. Prema
tome, svaka strategija podrazumeva neki vrednosni izbor, drugim rečima,
neku koncepciju o ciljevima društvenog razvoja. Ti ciljevi mogu biti
subjektivni pristrasni, mogu izražavati egoističke interese pojedinaca,
ili posebnih društvenih grupa. Takvi će biti ugradjeni u strategiji
pojedinih vlastodržaca, posebnih društvenih grupa i političkih partija.
Svaka od tih strategija će biti različita i neprihvatljiva za pojedince
iz društvenih grupa koje imaju različite interese. Problem je kako doći
do koncepcije ciljeva koji bi bili objektivni i po mogućstvu
opšte-ljudski? Teorijski gledano, izbor bi mogao biti u formulisanju
nekih etičkih principa, koji po definiciji treba da imaju univerzalno
ljudski karakter. Pošto je etičko ono što je već po pretpostavci
univerzalno ljudsko.
Filozofija treba da bude u stanju da formuliše takve principe, ali
filozofija ima raznih. Svaka posebna filozofska škola, svaki pravac
imaće svoju teoriju etike i bar za nijansu različite formulacije tih
etičkih principa. Naravno, da bi medjusobno te razne škole i pravci
mogli da imaju dijalog i putem tog dijaloga doći do istine o onim
etičkim principima koji su zaista objektivni i univerzalni. To je tako
- teorijski gledano. Praktički gledano, moglo bi se poći od dijaloga
koji su već obavljeni i od saglasnosti koja je već postignuta u
načelima koja treba da regulišu društveni život. S te strane je
dragoceno postojanje Povelje o ljudskim pravima organizacije UN iz
1948. godine, dve konvencije o ljudskim pravima iz 1966. g., od kojih
je jedna politička a druga socijalnoekonomska. Tu je obavljen veoma
ozbiljan dijalog medju stranama različitih ideologija, različitih
političkih shvatanja koji su došli do saglasnosti oko osnovnih ljudskih
prava, ljudskih potreba.
Naravno, koncepcija ljudskih prava nosi u sebi univerzalne ljudske
vrednosti iz kojih slede etički principi, a samim tim objektivni
sveopšti ciljevi društvenog razvoja.
Već u preambuli Povelje, kaže se da je najviša težnja svakog čoveka -
stvaranje sveta u kome će ljudsko biće uživati slobodu govora i
uverenja kao i slobodu od straha i nestašice. U prvom članu Povelje
kaže se da se sva ljudska bića radjaju slobodna, jednaka u dostojanstvu
i pravima. Član drugi utvrdjuje da ne sme biti nikakve diskriminacije u
pogledu rase, boje kože, pola, jezika, religije, političkog ili drugog
mišljenja, nacionalnog ili drugog porekla, rodjenja itd. Zatim se u
članovima 9, 13, 17, 19, 20, 21, 23, 27 precizira o kojim vrstama
slobode je reč. Garantuje se sloboda kretanja, stanovanja, sloboda
mišljenja i izražavanja, sloboda mirnog zbora i udruživanja, sloboda
učestvovanja u upravljanju svojom zemljom. Garantuje se, zatim, sloboda
biranja svojih predstavnika, sloboda izbora zaposlenja, pravo na rad,
sloboda učešća u kulturnom životu zajednice, sloboda razvoja svoje
ličnosti. U svim ovim članovima Povelje, prisutna je sloboda kao
temeljna ljudska vrednost i kao etički princip, i to sloboda u daleko
širem smislu nego što je usko liberalistički shvaćena politička
sloboda, predstavnička demokratija kao društveni cilj. Reč je i o
ekonomskoj slobodi. Garantuje se pravo na rad, pravo na izbor
zanimanja, na posedovanje imovine, učešće u upravljanju. Tu je reč i o
kulturnoj slobodi, slobodi uverenja, slobodi saopštavanja svojih ideja,
pravu na školovanje, pravu na slobodno učestvovanje u kulturnom životu
zajednice. U osnovi svih tih sloboda nalazi se svestrana emancipacija
ličnosti.
Prema tome, u ovako bogatom, višedimenzionalnom smislu termina sloboda,
temeljni cilj društvenog razvoja jeste svestrani, slobodni razvoj
svakog čoveka.
Druga bitna univerzalna vrednost koja prožima celu Povelju je
jednakost, razume se ne u vulgarnom smislu jednakih stomaka ili
jednakih zarada za sve. Član prvi govori o jednakosti u dostojanstvima
i pravima. Ćlan sedmi o jednakosti pred zakonom, o podjednakoj zaštiti
protiv bilo kakve diskriminacije, o jednakom pravu na socijalnu
sigurnost, daleko šire nego jednakost u pravu na rad.. Garantuju se
pravični i povoljni uslovi rada i pravo na jednaku platu za jednak rad,
pravo na osiguranje u slučaju nesposobnosti, bolesti ili
onesposobljenja. Dalje, pravo na pravičnu nagradu koja radniku i
njegovoj porodici obezbedjuje egzistenciju koja odgovara ljudskom
dostojanstvu. Najzad, potvrdjuje se pravo na socijalnu zaštitu.
Prema tome, druga osnovna vrednost i univerzalni etnički princip jeste
jednakost koja ne treba da bude shvaćena kao apsolutno identifikovanje
nesumnjivo različitih pojedinaca, već kao jednakost pred zakonom i
jednakost nekih bitnih preduslova života, već prema dostignutom stepenu
razvoja zajednice.
Prema tome, ciljevi društvenog razvoja moraju biti i društvena pravda,
solidarnost, socijalna sigurnost, odnosno obezbedjenje nekog minimalnog
nivoa zadovoljavanja materijalnih i kulturnih potreba svih članova
zajednice, što naravno, ne negira mogućnost da neki posebno sposobni,
posebno kreativni pojedinci mogu da se uzdignu iznad tog nivoa.
U odnosu na ove temeljne vrednosti, nalaze se instrumentalne vrednosti,
posebno ekonomske, političke, kulturne. U tom smislu su recimo
ekonomski ciljevi: zadovoljavajući privredni rast, porast životnog
standarda, efikasna organizacija proizvodnje, pravična raspodela
proizvoda, puna zaposlenost, zaštita prirodne sredine, smanjenje dužine
radnog vremena. U Povelji o ljudskim pravima izričito piše da se mora
ograničavati dužina radnog vremena, a po meri povećanja produktivnosti
rada i smanjivati. Posebni politički ciljevi društvenog razvoja jesu
državna suverenost, vladavina prava, razvoj demokratskih institucija,
ravnopravnost političkih organizacija, podela vlasti, sloboda medija
javne komunikacije. Posebni kulturni ciljevi jesu maksimalno moguća
društvena podrška obrazovanju naučnom i kulturnom stvaralaštvu,
održanje ravnoteže nacionalne tradicije i globalne modernizacije,
svestrano razvijanje kulturnih institucija, ograničenje odliva mozgova
odgovarajućim materijalnim i kulturnim stimullansima itd.
Većina ovih ciljeva društvenog razvoja, nespojiva je sa politikom koja
se u našoj zemlji vodi poslednjih godina, bilo pod pritiskom
spoljašnjih činilaca, ili usled domaćih ideoloških zabluda. Tako pre
svega, nije moguća emancipacija ličnosti i demokratizacija javnog
života, ako, pre svega, postoji monopol moći jedne posebne političke
grupacije što je bila situacija i pre 2000.-te godine, a još gore, još
drastičnije, u poslednje vreme.
Drugo, ne postoji mogućnost neke demokratizacije ako se ne poštuje
izborna volja gradjana, bilo kradjom izbora ili ovim što se u poslednje
vreme dogadja; nasilnim oduzimanjem mandata jednim političkim partijama
i davanjem tih mandata drugim. Zatim, nemoguća je neka dalja
demokratizacija ako izvršna vlast dominira nad zakonodavnom i sudskom,
umesto da se one zadrže u neophodnoj ravnoteži u podeli vlasti. Zatim
nemoguća je dalja demokratizacija ako bilo koja organizacija ima
monopol na masovne medije. Isto tako, ako se na čelu mnogih preduzeća i
ustanova nalaze nekompetentni ljudi, postavljeni spoljnim, političkim
pritiskom (preko tzv. kriznih štabova), ili ako se tzv. "lustracijom"
(koja se ne samo sprema, već i sprovodi i koja je slična nekadašnjim
merilima moralno političke podobnosti) uklanjaju iz javnog života
pripadnici protivničkih političkih grupacija.
Nemoguće je kretati se ka nekoj demokratiji, ako se promenom krivičnih
zakona daju prevelika ovlašćenja policiji i tužilaštvu, tako se
politički produžava vanredno stanje i onda kada ono bude formalno
ukinuto i na taj način borba protiv organizovanog kriminala se pretvara
u obračun s političkom opozicijom.
S druge strane, u strategiju društvenog razvoja sadašnje vlasti,
sadašnjeg našeg društva, ne može biti ugradjen ni drugi temeljni cilj,
ostvarenje društvene pravde, solidarnosti i socijalne sigurnosti, jer
svi procesi idu u suprotnom pravcu. Prvo drastično se povećavaju
socijalne razlike, jer rastu razlike u prihodima pojedinaca i pojedinih
grupa gradjana. Rasprodajom društvene imovine ekspropišu se radnici
koji su je svojim radom stvorili dok se na drugoj strani stvara sloj
krupnih profitera, po modelu ranog kapitalizma 19 veka. Povećava se
nezaposlenost uz nedovoljne mere socijalne zaštite. Zatim, kao u
kapitalizmu od pre jednog veka, vlada ne preuzima nikakvu odgovornost
za proizvodnju i za njen stabilni rast. To, navodno, uopšte nije njen
posao. Privreda je u alarmantnoj stagnaciji, a nema uopšte vidljivih
napora da se ta stagnacija prevazidje.
Zatim, raste jaz izmedju uvoza i izvoza, zemlja se sve više zadužuje,
iako je imala vrlo loše iskustva sa preteranim stranim kreditima. Ranih
80-tih godina je po izjavi tadašnjeg predsednika Savezne vlade Mikulića
zemlja uzela 22 milijarde dolara kredita, platila za kamate 30
milijardi i ostalo joj je duga 20 milijardi. Za 30 milijardi kamata je
smanjila dug za dve milijarde.
I što je najtragičnije, zemlja je izgubila veliki deo državnog
suvereniteta i ne postoji mogućnost da se povede bilo kakva samostalna
razvojna politika koja bi pokušala da demobiliše sopstvene snage za
izlaz iz ogromnih rastućih teškoća.
Naše društvo svojim zakonima i svojom praksom protivreči osnovnim
principima koji su uloženi u Povelju o qudskim pravima Organizacije UN.
U takvoj situaciji može se raspravljati o teoriji razvoja, može se
praviti strategija razvoja o pretpostavkama koje realno kod nas sada ne
postoje, ali je iluzorno razgovarati o strategiji razvoja društva
onakvog kakvo postoji u Srbiji, aprila 2003. godine.
=== 11 ===
Mirela Beloševic: SIVO TRŽIŠTE
infograf@...
Beograd, 5. april 2003. godine
U Srbiji 800 000 ljudi "jedva sastavlja kraj s krajem cesto na racun
neredovne ishrane" izjavila ja Gordana Matkovic srpski ministar za
socijalna pitanja na konferenciji "Politika smanjenja siromaštva" koji
je u Centru "Sava" organizovao Centar za liberalno-demokratske studije.
Ako bi se granica u odredjivanju siromaštva pomerila za 10 odsto
naviše, sa sadšnjih 4.500 dinara mesecno po odraslom clanu domacinstva
taj broj bi porastao na milion i 600 000 gradjana. Socijalnu pomoc na
osnovu zakona prima 35 000 porodica, a 15 000 porodica dobija pomoc
koja je obezbedjena donacijama i sama ministarka je ocenila da je to
"veoma mali broj ljudi". Deciji dodatak prima 500 000 dece odnosno
svako trece dete u Srbiji. Deset odsto gradjana je ekstremno siromašno.
Narodne kuhinje funkcionisace do 31 marta na osnovu pomoci
medjunarodnog crvenog krsta a onda cemo morati da se oslonimo na
sopstvene snage, što znaci da ce morati da se ukljuce lokalni donatori.
Ministarka je ocenila da je u sistemu socijalne zaštite loše što je taj
sistem koncipiran tako da se pomoc vezuje za prosek zarada u opštinama,
pa je zbog toga u siromašnim opštinama socijalna pomoc manja nego u
onim bogatijim. Od 2000 - te godine smanjeni su zaostaci u socijalnim
davanjima. Ministarka je najavila je da ce se usvajanjem strategije za
borbu protiv siromaštva rešiti nepovezanost izmedju delova sistema za
socijalnu zaštitu.Boško Mijatovic iz Centra za liberalno-demokratske
studije predložio je da se socijalna pomoc i deciji dodatak objedine u
"porodicni dodatak". Po njegovim recima država bi ubuduce trebalo da
pomaže samo one koji nisu u stanju da se brinu o sebi. Boris Begovic,
potpredsednik Centra za liberalno-demokratske studije je rekao da bi
zakonima trebalo smanjiti socijalne zahteve investitorima , jer takvi
zahtevi usporavaju proces privatizacije.
Na sve ove brojeve i konstatcije treba dodati da 30 odsto ljudi u
Srbiji živi iskljucivo od sivog tržišta.
Prema recima Tomislava Milenkovica iz Instituta za tržišna
istraživanja, u Srbiji 60 odsto zaposlenih prima plate manje od
republickog proseka (za januar 9.468 dinara). Taj sloj ne može da
podmiri potrebe ni egzistencijalnog minumuma cetvoroclanog domacinstva
koji je u januaru bio 13 000 dinara. Ako se ima u vidu da više ljudi
ostaje bez posla, pa u porodici više nisu zaposlena 2 vec samo jedan
clan, jasno je da je više onih koji pokušavaju da se snadju na sivom
tržištu. U januaru je bilo nezaposleno 923 000 lica dok od ukupnog
broja zaposlenih u Srbiji, plate nije primilo oko 262 000 ljudi (25
odsto zaposlenih). Ukoliko se zbroje svi koji žive bez prihoda, iz samo
dve pomenute kategorije, dolazi se do podtaka da je oko 1,2 miliona
ljudi upuceno na bilo kakav rad da bi opstali. Ko danas dobro živi, bez
materijalnih trzavica? Ratnih profitera nema u statistici ali zato
statistika kaže da 9,8 odsto od ukupnog broja zaposlenih ima zarade
koje premašuju 17.795 dinara, 24,4 odsto ima primanja od 11 800 do 17
800 i kad se to sabere jedna trecina stanovništva ne kuburi sa
podmirivanjem troškova. 10 odsto živi u teškom siromaštvu i potrebna im
je pomoc države. Pokazalo se da je ispravljanje cenovnih dispariteta
ipak bilo udar na standard. Skica za sliku tranzicionog pregrupisavanja
našeg društva: bogati ne pitaju koliko šta košta, porodice sa školskom
decom se dovijaju da prežive a penzioneri uredno placaju racune, kupuju
hleb i mleko.
Analiza ekonomskog instituta koja je radjena na osnovu ankete u 350
preduzeca, pre ubistva premijera, pokazuje optimizam privrednika a na
osnovu toga sto raste iskorišcenost kapaciteta i ima zaliha za
optimalno poslovanje. Kao najveci ogranicavajuci faktor privrednici su
naveli nedostatak sirovina, slabu tražnju i manjak kredita.
Makroekonomski sistem prema dr Neobojši Savicu karakterišu stabilne
cene, rast industrijske proizvodnje, monetarna restrikcija i rast plata.
Prema najnovijim podacima Ministarstva za trgovinu i turizam u Vladi
Srbije za pokrice minimalne potrošacke korpe u februaru trebalo je
izdvojiti 10.531 dinara, ili 1,02 prosecne zarade, a za prosecnu,
takozvanu proširenu korpu 17.010 dinara, odnosno 1,64 srpskih plata. U
poredjenju sa prethodnim mesecom, obe korpe ukazuju na neznatan porast
kupovne moci stanovništva, i to kod minimlne za 0,08 odsto ili 88
dinara, a prosecne za 0,15 odsto. Prosecna zarada zaposlenih u februaru
u Srbiji iznosila je 10.367 dinara i veca je za 9,5 odsto u odnosu na
januar, medjutim još je niža u odnosu na decembar prošle godine za 10,3
odsto. U prošlom mesecu povecan je broj isplacenih radnika u odnosu na
januar za 34 hiljade, a smanjen broj onih zaposlenih koji nisu primili
platu što se pozitivno odrazilo na standard. Oko 13,6 odsto radnika
primilo je polovinu prosecne zarade, 41,5 njih je dobilo izmedju 50 i
100 odsto plate, 33 odsto je dobilo do 150 procenata zarade a 11,9
odsto i vise od toga. Republicki ministar za trgovinu je na
konferenciji za novinare rekao da ostvarena kupovna moc pokazuje ponovo
povoljan trend, nakon odredjenog pogoršanja zbog januarskog pada
prosecne zarade.
U obe korpe izdaci za komunalije su veci za 67 dinara jer je nedavno
znacajno poskupela voda, otpadne vode i iznošenje smeca.
U minimalnoj korpi 63 odsto izdataka "ide" na hranu i pice, 27,5 odsto
na komunalije, PTT, saobracaj i struju a 9,4 odsto na neprehrambene
artikle.
Cene na malo posmatrano februar- januar u Srbiji porasle su za 0,6
odsto, koliko iznosi i rast troškova života, pri cemu ukupan rast cena
na malo od pocetka godine je 1,5 odsto, a troškovi života jedan odsto.
Poredjenjem kolicine proizvoda koju su gradjani mogli da kupe za
prosecnu platu februara 2002. i sada pokazuju da su im za recimo
frizider bile potrebne dve prosecne plate a sada 1,5. Kada je u pitanju
hrana, u isto vreme prošle godine za prosecnu platu moglo je da se
pazari 37 kilograma svinjetine a sada 52 kilograma.
Statistika je uporedjivala i zarade u 15 gradova Srbije. Više od
proseka zabeleženo je u Pancevu, Novom Sadu, Beogradu, Subotici, dok su
najslabije zarade registrovane u Uzicu, Smederevu, Valjevu...
=== 12 ===
Mirela Beloševic: AUKCIJE
infograf@...
Beograd, 21. mart 2003. god.
Od prodaje na aukciji u Privrednoj komori Srbije i Crne Gore državna
kasa prihodovace 458,737.000 dinara pod uslovom da svi kupci ispune
svoje obaveze i plate iznose koje su preuzeli. Po pocetnoj ceni prodato
je devet preduzeca. Najvišu cenu dostigao je ''Jugoagent'' iz Beograda
koji je za 151 milion dinara prodat konzorcijumu iz dijaspore, a
pocetna cena je bila 15,8 miliona dinara. Za clanove ovog konzorcijuma
je, kako kažu, narocito povoljna organizacija transporta sada kad je
Dunav otvoren za plovidbu. Za ovu firmu nadmetalo se 6 ucesnika.
Preduzece ima 113 zaposlenih i oko 1.000 kvadratnih metara prostora.
Protest zbog prodaje ovog preduzeca uložili su predstavnici sindikata i
penzionera te firme. Prema njihovim recima , prodajom ove firme nije
priznat kapital ranijih akcionara pošto je ova kompanija postala
akcionarsko društvo 1998. godine. Ova grupa predstavnika sindikata
istce da "Jugoagent" ima mnogo vrednije nekretnine u inostranstvu i
republikama bivše SFRJ.
Preduzece ''Seme'' iz Beograda prodato je za 132,000.000 dinara firmi
Astra simit, koje je u sastavu Kompanije "Braca Karic". U konkurenciji
dva ucesnika pocetna cena od oko 59 miliona dinara uvecana je na 132
miliona dinara. "Seme" zapošljava132 radnika, a u vlasništvu ima
dvadesetak prodavnica u Beogradu, poslovnu zgradu i magacine. Medjutim,
zbog lošag poslovanja radnici nisu primali plate nekoliko meseci.
Vlasnik trgovinskog preduzeca ''Perper'', Slobodan Jankovic proširio je
svoje kapacitete kupovinom "Rul-a" iz Leskovca za 22,733.000 dinara.
"Rul" proizvodi lustere, punjace za akumulatore i drugo, zapošljava 330
radnika, ali ima gubitke od 4o miliona dinara. Prema recima novog
vlasnika ocekuju ih novi poslovi i saradnja sa poznatom firmom "Ikea".
"Sokogradnja" iz Sokobanje prodata je za 4,000.000 dinara dvoclanom
konzorcijumu iz unutrašnjosti dok je" Ineks-trešnjica" iz Požege , koja
u svom sastavu ima jedan hotel i dva restorana prodata za 7,665.000
dinara. Prodat je "Adriakop" iz Šapca,"Gaj" iz Panceva, preduzece koje
se bavi proizvodnjom madraca za 5,100.000. Firma" Prvi maj" iz Raške
koja se bavi prozvodnjom hleba i peciva dostigla je cenu 11,200.000
dinara a "Metalac" iz Beograd 16,600.000. Trgovinsko preduzece
"Elektronabava" iz Beograda prodato je za obveznice devizne štednje u
iznosu od 954.000 dinara-pocetna cena od 50.000 dinara uvecana je 128
puta. Restorani iz Vršca prodati su za 23,361.000 dinara firmi "Mladost
turist" za obveznice stare devizne štednje. Restorani su pripadali
preduzecu "Srbija" a za njih je bila zainteresovana samo direktorka
marketinga hotela "Mladost turist" koja je predstavljala konzorcijum od
oko stotinu radnika koji su se udružili i kupili hotel sa 80 soba,
cetiri restorana a sve ukupno na oko 10.000 kvadrata , sa 85
zaposlenih...
Najinteresantniji primer u ovoj, a moglo bi se reci i u svim dosadšnjim
prodajama, je slucaj Rodoljuba Cojica koji je kupio "Moravateks" iz
Žitkovca, a zajedno sa fabrikom za proizvodnju rublja za domacinstvo
dobio i nalazište mineralne vode. "Moravateks" je sagradjen na parceli
ispod koje je izvorište mineralne vode. Zbog toga je bio spreman da
fabriku plati mnogo više od procenjene vrednosti od 2,1 milion dinara,
ali je kao jedini kupac prihvatio pocetnu cenu. Prema recima novog
vlasnika, on ima svoju firmu koja se od 1983.godine bavi geološkim
istraživanjima, te je tako i otkrio ispod "Moravateksa" veliko
nalazište mineralne vode i to sa malim procentom minerala, što znaci da
ce moci da je piju i bebe. U avgustu 2002. godine od Ministarstva za
rudarstvo i energetiku dobio je dozvolu za eksploataciju. Logicno je
onda upitati se šta ce biti sa 47 radnika do sad zaposlenih u
"Moravateksu"? Novi vlasnik obecava da nece rušiti fabriku, bar ne u
naredne dve godine,na koliko je i zakonom obavezan, a toliko mu je
vreme i potrebno da bi postavio uredjaje za eksploataciju mineralne
vode. Za jedanaest preduzeca medju kojima je i Radio B 92 aukcija je
odložena. Nova aukcija zakazana je za 7.april, a po prvi put je ucešce
potencijalnih kupaca na aukciji uslovljeno time da se na licitaciji
mogu prijaviti samo pravna i fizicka lica iz iste branše.
Pre izvesnog vremena bila je neuspela prodaja preduzeca "Dragan
Markovic" iz Obrenovca. Niko nije bio zainteresovan a sama farma nema
mogucnosti da životinjama obezbedi hranu. Životinje su izgladnele,
krave daju samo deset litara mleka. Srecni su kada obezbede životinjama
hranu za taj dan i to po sistemu iz srednjeg veka, razmenjuju životinje
za hranu. Inace cena svinjskog mesa je opala i ocekuje se da Robne
rezerve otkupe izvesnu kolicinu mesa. Medjutim dok se obavi
administrativna procedura otkup ce biti prilicno zakasnela mera.
Nedavno je i fabrika smrznute hrane i sladoleda "Frikom" prodata
hrvatskom koncernu "Agrokoru" koji je raspisao oglas za sva direktorska
mesta i šefove prodajnih mesta. Domaci menadžeri na to nisu navikli.
Prema recima sadašnjeg direktora novi vlasnik je formirao novu
skupštinu i Upravni odbor pa želi da proveri da li je moguc izbor nove
menadžerske ekipe. Planiraju da ojacaju prodajnu mrežu zašta ranije
nije bilo para. Bice otvoreni i novi distributivni centri pa ce
povecati i broj zaposlenih. U oglasu za direktorska mesta navodi se da
kandidati "moraju biti skloni neprekidnom ucenju i usavršavanju".
Hrvatski vlasnik želi da proveri da li ce prijavljeni kandidati biti
kvalitetniji od nasledjenih. Kad bude izabran direktor , on ce birati
svoj tim. Po "Agrokorovoj" koncepciji menadžerski tim ce ciniti šest a
ne kao do sada pet direktora. Ovi poslovi bi najverovatnije trebalo da
budu gotovi do pocetka sezone. Sa "Agrokorom" je dogovoreno da naš
sladoled, pod našom robnom markom ide na hrvatsko tržište, kao i povrce
i lisnata testa, pa ce prvi kontigent robe u kome je povrce krenuti
uskoro u njihove trgovine. Na taj nacin ce se izbeci posrednici jer je
"Agrokor" vec kupovao robu za svoju maloprodajnu mrežu. "Frikom" ce od
ove hrvatske firme kupovati smrznutu ribu. Da potsetimo "Agrokor" je
kupujuci "Frikom" pristao da vrati dug koji potice od pre nekoliko
godina kada je "Frikom" investirao u novu hladnjacu i pozajmio novac od
Kapital banke i Beobanke. U toku su pregovori oko nacina vracanja ovih
para.
Srpski ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovic
potvrdio je da je vlasnik kanadske firme "Jukan" privremeno odustao od
investiranja u kragujevacku fabriku "Zastava". Za ulaganje u "Zastava
automobile" zainteresovan je i Malkom Briklin, vlasnik americke
kompanije "Njukarko" sa kojim je Vlada Srbije u oktobru prošle godine
potpisala pismo o namerama koje predvidja da konacni ugovor bude
potpisan od marta ove godine. Briklin radi na finalnoj pripremi
zaokruženja finansijske konstrukcije ugovora sa "Zastavom".
Povodom najave da ce americka kompanija "Ju Es Stil" potpisati ugovor
sa koncernom crne metalurgije "Sartidom", Vlahovic je rekao da to
zavisi od okoncanja stecajnog postupka u toj smederevskoj fabrici.
7. SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE "OBJAVIO RAT" VLADI SRBIJE - DO
KONACNE POBEDE... (B. Urosevic / Artel, 5.6.2003)
8. PREZIVLJAVANJE (M. Belosevic / Artel, 1.5.2003)
9. STRATEGIJA RAZVOJA U OTEZANIM USLOVIMA (M. Markovic / Artel,
15.4.2003)
10. KAKO ZIVIMO (M. Belosevic / Artel, 12.4.2003)
11. SIVO TRŽIŠTE (M. Belosevic / Artel, 5.4.2003)
12. AUKCIJE (M. Belosevic / Artel, 21.3.2003)
=== 7 ===
SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE
"OBJAVIO RAT" VLADI SRBIJE - DO KONACNE POBEDE...
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-06-06_2.html
infograf@...
Borivoje Uroševic
Beograd, 5. juni 2003. godine
Na konferenciji za štampu, održanoj 20. maja 2003. godine predsednik
Sindikata Srbije Milenko Smiljanic je objavio generalni protest radnika
u Srbiji sledecom recenicom : ''Ne možemo više da cekamo da oni na
vlasti i dalje upravljaju našim životima i zbog toga krecemo u akciju''.
Zahtevi kojima se Sindikat obraca Vladi i od kojih nece odustati su
sledeci:
" Da se zaustavi dalje otpuštanje radnika;
" Da se donese program kojim bi se obezbedilo zapošljavanje velikog
broja nezaposlenih;
" Da se hitno utvrdi strategija razvoja Srbije, usvoje socijalni
programi i uspostavi pravi sicijalni dijalog;
" Da se, izmenama modela privatizacije, iz nje iskljuce svi koji
sumnjivim kapitalom peru pare;
" Da se sva prava zaposlenih koja proisticu iz rada regulišu iskljucivo
kolektivnim ugovorima;
" Da se izmire sva dugovanja prema zaposlenima i izvrši povezivanje
njihovog radnog staža;
" Da se odustane od svih povecanja cena koje su u nadležnosti Vlade i
organa lokalne samouprave.
Ukoliko Vlada Srbije u roku od 30 dana ne postigne odgovarajuci
sporazum u dijalogu sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i ne uvaži
iznete zahteve, Sindikat ce tražiti njenu ostavku, odnosno smenu i
raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora.
Scenario protesta zamišljen je tako što ce obustave rada i protesti
biti održani po svim vecim gradovima Srbije u odredjene dane a glavni
protest, na kome ce ucestvovati predstavnici radnika iz cele Srbije i
Beograda, održace se 25. juna 2003. godine u Beogradu.
Lepo zamišljeno, ali bojim se, teško ostvarivo.Suviše dugo se cekalo da
se stvori ''kriticna masa'' i da se izadje na ulice. Privreda više ne
radi, radnici su izgubili nadu i samopouzdanje i dok totalna glad i
nemaština ne zahvati veliku vecinu stanovništva Srbije, teško da ce se
nešto bitno pokrenuti. Samo, tada nece trebati sndikati da ih
organizuju.
Vanredno stanje, koje je u Srbiji bilo uvedeno posle ubistva premijera,
i represija vlasti prema desetinama hiljada privedenih i uhapšenih, da
bi konacno sudjenje bilo odredjeno za njih oko 40 - tak, stvorilo je
strah i nepoverenje kod gradjana. Teško ih je sada pokrenuti jer oni
koji imaju nešto ( a i to nešto je ustvari ništa ) boje se da ce ostati
i bez toga i ne bi da se javno konfrontiraju.
Ne želim da budem prorok, izaci cu na protest, ali se bojim da cemo
proci kao prilikom protesta oko Zakona o radu. A sve je, ustvari, od
toga pocelo da ide nizbrdo.
Vizija rukovodstva Sindikata Srbije i predsednika Milenka Smiljanica za
buducnost radnickog pokreta je skoro osnivanje ''Nacionalnog radnickog
konzorcijuma sa ciljem da se u privatizaciji, putem insajderske
prodaje, spreci da preduzeca odlaze u bezcenje i da ih kupuje sumnjivi
kapital. Ocekuje se da ce Konzorcijumu pristupiti sto hiljada radnika
koji ce u narednih šest godina uplatiti od 100 do 3000 evra
pojedinacno, cime ce stvoriti kapital od 50 do 100 miliona evra''.
U situaciji kada porodice radnika u Srbiji ''žive'' od mesecnih
primanja od oko 100 evra, utopija je ocekivati da ce imati da odvoje
planiranu sumu od 100 do 3000 evra, mada je ideja dobra, ali je za sada
na ''dugom štapu''.
Parola pod kojom ce se održavati protesti je : ''Za spas radništva i
privrede Srbije''.
Nasuprot analizama Sindikata i ponižavajuceg stanja velike vecine
porodica u Srbiji, zvanican izveštaj Saveznog zavoda za statistiku
govori : NEZNATNA POSKUPLJENJA U MAJU 2003. GODINE.
''Cene na malo u maju više su za 0,5 odsto od aprilskih a za 13,4 odsto
više u odnosu na maj 2002. godine''. Iz ovog izveštaja takodje vidimo
da su troškovi života u odnosu na april 2003. povecani za smo 0,4 odsto
a u poredjanju sa decembrom 2002. godine za 2,6 odsto.
Dalje se kaže da su najviše poskupeli poljoprivredni proizvodi (
ishrana ) pice i industrijski neprehrambeni proizvodi. Statistika dalje
kaže da su cene indusrijsko-prehrembenih proizvoda u maju, cak, bile
niže za 0,2 odsto u odnosu na april i da su tome doprinele niže cene
svežeg mesa i pojedinih mesnih preradjevina kao i svežeg preradjenog
mleka i masnoca.
A šta statistika ne kaže, a šta se ustvari dogodilo ?! Prekomernim
uvozom mesa, mesnih preradjevina i mleka ''ubijena'' je cena domacih
proizvoda, desetkovan je stocni fond, poskupeo je kukuruz, suša
najavljuje loš prinos ove jeseni i šta nas ceka u buducnosti ? Bez
stocnog fonda nema ni mesa, ni mleka, ni mesnih preradjevina...
Ministar poljoprivrede je podneo ostavku, ali ne zbog loše vodjene
politike u agraru ( što je bilo evidentno odavno ) vec zbog tragicnog
saobracajnog incidenta u sred Beograda, u kome je ucestvovalo njegovo
vozilo i vozac i kome je i on prisustvovao.
Statistika je zaboravila još da nam kaže da nisu možda drasticno
pojeftinile u maju mesecu lokomotive, turbine za elektrane i slicno, pa
nam je prosek tako dobar i za hvaljenje.
Šta li nas još ceka od ove ekspertske Vlade ?
I za kraj, ili umesto zakljucka, koji ostavljam Vama koji cete ovo
citati, želim da kažem da iskreno podržavam proteste u koje krecemo
ovog juna. Nešto mora ozbiljno da se dogodi da bi se promenilo na
bolje. Hoce li to biti ovoga puta vodecemo uskoro.
=== 8 ===
Mirela Beloševic: Prezivljavanje
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-05-02.html
infograf@...
Beograd, 1. maj 2003. godine
Kada su Milicu Petrovic pitali kako spaja kraj s krajem uz primanja od
5000 dinara jednostavno je odgovorila da ne zna. Mnogo je onih cija
primanja su tolika da se zapitate kako ti ljudi uspevaju da potroše
makar i samo deset hiljada dinara za hranu, plate racune, kupe lekove.
Snalaze se, a to znaci po dva posla, bar jedan u domenu sivog trzista i
možda neka pomoc sa sela. Živi se u zejdnickim domacinstvima u kojima
roditelji pomažu decu a cesto i deca roditelje. To je život ili tacnije
preživljavanje. Medjutim statisticari bi to okarakterisali kao
subjektivni utisak. Kažu, teško je od prosecnog coveka ocekivati da
realno proceni da li živi bolje ili lošije nego pre godinu dana jer to
zavisi i od ocekivanja i uporedjivanja da li su drugi u ovom periodu
materijalno bolje prošli. Analize trgovaca pokazuju da se dnevno troši
170 do 190 dinara, ili oko 2 ipo evra, a pri tom treba imati u vidu da
naši ljudi niti mogu, niti imaju naviku da idu u velike mesecne
nabavke. Ako se posmatraju mesecni troškovi, u aprilu smo recimo mogli
da kupimo pola kilograma viršli više nego u martu a to baš i nije u
skladu sa našim ocekivanjima. Zvanicna statistika kasni i prema
njihovim podacima neto plata u Srbiji bila je manja u martu za 2,3
odsto u odnosu na februar, a smanjenje zarada uticace i da penzije budu
manje za drugo tromesecje ove godine.
Prema istraživanjima Stratedžik Marketinga jedna trecina stanovništva
pokazuje veliko nezadovoljstvo ali to su subjektivne procene koje se ne
uzimaju u obzir u pravljenju strategije borbe protiv siromaštva, ali bi
ih trebalo uzeti u obzir u strategiji politickog nastupa. Objektivni
pokazatelji ukazuju da ima 10 odsto siromacnih. Pri tom ima mnogo
ugroženih a granica izmedju ove dve kategorije je tanka pa bi ovaj
procenat mogao biti i veci. U svim zemljama u tranziciji osnovni
zadatak je rad na strategiji borbe protiv siromaštva, s tim što u
principu postoje dva puta. Jedan je da se tacno definiše ko ne može bez
pomoci države i da im se onda pomaže, ali uz povratnu informaciju da li
je pomoc otišla u prave ruke. Druga mogucnost zahteva više novca za
ulaganje u privredni razvoj i time se naravno postiže dugorocno bolji
efekat. Koji put ce izabrati naši stratezi još ne znamo.
Sa rastom industrijske proizvodnje se baš ne mozemo pohvaliti. Fizicki
obim industrijske proizvodnje u martu veci je nego u februaru za 7,4
odsto ali je lošiji od prošlogodisnjeg martovskog bilansa. Strani
analiticari imaju obicaj da kažu da koliko radimo-dobro i živimo. Prema
proizvodnji mi zasluzujemo platu manju i od 140 evra. Kada dodju kod
nas i pogledaju pokazatelje proizvodnje zakljuce da je naša ekonomija
mrtva a onda s druge strane, kad izadju na ulicu i vide 5000 kafana u
Beogradu koje su pune tokom celog dana ostaju u najmanju ruku šokirani.
U odnosu na druge evropske gradove, gde su saobracajne gužve u vreme
dolaska i odlaska sa posla, kod nas je gužva uvek. Narod se negde
krece, obavlja neke poslove, snalazi se. Kada je onemogucen rad na
crnom trzistu cigareta i nafte 100000 ljudi koji su se time bavili se
odjednom preselilo u neke druge sektore i niko ne zna gde. U sferi
crnog tržista još radi 700000 ljudi. Mnogo je medju njima onih koji se
bave svim i svacim da bi preziveli jer izgubiti posao kod nas ne znaci
i brzo naci drugi.
Srednji sloj, koji su cinili polticki uticajni intelektualci, nestao je
devedestih godina. Cinilo ga je 15 do 20 odsto stanovnistva. Sada se
takodje oformio srednji sloj u istom procentu ali to više nisu
intelektualci. U Srbiji ima 60 do 80 hiljada registrovanih preduzeca i
200000 zanatskih radnji a oni koji žive od njihovog privredjivanja sada
cine srednji sloj.
Osecamo se siromašni i zato što pored sebe gledamo one koji su se
obogatili, u najmanju ruku, na cudne nacine. Zato bi borba sa
privrednim kriminalom znacila bar u psihološkom smislu, da ne gledaš
lopova pored sebe. Dugorocno, znacilo bi to i povratak investiranja u
Srbiju. Medjutim ne treba se zavaravati da ce borba biti laka. Manje
opasna možda, ali jednostavna ni malo. Oni koji su najviše zaradili
imali su i finansijske mogucnosti da plate najbolje knjigovodje tako da
prema njihovim poslovnim knjigama sve može izgledati po zakonu.
Nedostaju nam i instrumenti borbe. Poreski broj smo skoro uveli,
fiskalne kase tek pocinju da se primenjuju a još nemamo porez na dodanu
vrednost. Ocekivanja u narodu su vec porasla zbog obecanja politicara,
ali ne treba se mnogo nadati. Pomak u borbi sa privrednim kriminalom bi
medjutim bio važan, kao što rekosmo ako ni zbog cega drugog onda zbog
psiholoških razloga.
KAKO SACUVATI PROIZVODNJU OD PREKOMERNOG UVOZA
Mlekare u poslednje vreme ne otkupljuju mleko jedan ili dva dana u
nedelji. Takodje prave selekciju i otkupljuju ga uglavnom od velikih,
takozvanih robnih proizvodjaca. Bilo bi lako slegnuti ramenima uz
komentar da su to cudi trzišta, odnosno ponude i potražnje. Da li su
jedino mali proizvodjaci zabrinuti zato što im mleko nije otkupljeno
ili i sve ostale treba da brine što ce posledica verovatno biti manje
krava muzara. Sada ih umesto milion, koliko ih je donedavno bilo, ima
oko 700000. Uobicajeno je da se višak mleka javlja leti pa zato i
pitanje zašto je ove godine višak "poranio". U magacinima ima 680 tona
mleka u prahu, 670 tona maslaca i oko 435 tona sireva. Kako proizvodnja
nije povecana, utisak je da je višak nastao zbog preteranog uvoza.
Prošlogodisnji uvoz mleka i mlecnih preradjevina bio je u vrednosti od
desetak miliona dolara a u prva dva meseca ove godine vrednost uvoza je
milion dolara. Dobra vest je da je iz ministarstva poljoprivrede i
trgovine stigao predlog da se povecaju uvozne takse za mleko i mlecne
proizvode od 20 do 100 odsto. U ministarstvu trgovine kažu da ce se o
tome odlucivati ovih dana. Višak mleka za sad robne rezerve nece
otkupljivati pa bi rešenje bilo povecana potrošnja, ili izvoz. Naša
komisija obišla je mlekare i utvrdila da su najbliži zahtevima Evropske
Unije, Imlek i Suboticka mlekara. Predlozi se šalju, pa onda dolazi
komisija Evropske Unije i to može biti za nedelju ali i za godinu dana.
Do tad naša trzišta su Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Makedonija.
Povecanje potrošnje na domacem trzištu kažu proizvodjaci ne moze se
ocekivati dok god je kilogram svinjskog buta jeftiniji od kilograma
sira. Zato je potrebno da se ukine porez na promet tvrdih sireva.
MONOPOLIZACIJA TRGOVINE U BEOGRADU
U Beogradu su do nedavno bile dva velika trgovinska lanca sa
prehrambenom robom C market i Pekabeta. Sad je jedan od tih lanaca
kupio vlasnik Delte, a pri tom je i direktoru drugog lanca predložio da
se udruže u jedan nacionalni lanac. Kako nije naišao na razumevanje
druge strane, kupovao je lokacije i otvarao prodavnice uz vec
razradjene prodavnice konkurencije.Vodi se bitka u kojoj se novinari
pitaju kako ce nastupiti država kada bude prodavala svoje akcije u C
marketu. Ako vlasnik Delte kupi i deonice C marketa doci ce do
monopolizacije trgovine i do smanjenja kokurencije što nikako nije
dobro.Taman smo kao potrošaci poceli da osecamo blagodeti konkurencije
i sad bi to moglo biti uskraceno. No, o tome cemo opširnije pisati
nekom drugom prilikom.
=== 9 ===
Mirela Belosevic: Kako zivimo
http://www.artel.co.yu/glavni_sr/izbor/Jugoslavija/2003-04-13_4.html
infograf@...
Beograd, 12. april 2003. godine
Poslovna klima u nasoj zemlji je u februaru i pocetkom marta ove godine
bila nesto povoljnija u odnosu na prethodni period, ali jos nije
povoljna za inteziviranje privrednih aktivnosti, ocenjeno je u
Institutu za trzisna istrazivanja. U narednom periodu poboljsanju
uslova za privredjivanje u Srbiji i Crnoj Gori doprinece prijem u Savet
Evrope, borba protiv organizovanog kriminala i znacajan pomak u procesu
privatizacije, rekao je direktor IZIT-a Jova Todorovic.
Poboljsanju poslovne klime u februaru i pocetkom marta doprinelo je
blago povecanje industrijske proizvodnje, porast neto zarada,
poboljsanje priliva domacih i stranih porudzbina, jacanje ugovaranja
gradjevinskih poslova, smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. Medjutim,
istovremeno je doslo do povecanja broja nezaposlenih. Broj lica koja
traze zaposlenje za 1,6 odsto je veci nego u januaru a 17,9 odsto veci
nego u februaru prosle godine, dok 17 odsto radnika, kojima je
obracunata neto zarada, nisu primili plate. U februaru je zabelezeno
poboljsanje kupovne moci. Prosecna neto zarada u februaru je iznosila
10.367 dinara ili 167 evra, pa su zaposleni imali 16,6 odsto vecu
kupovnu moc nego prosle godine. Prosecna penzija je u februaru iznosila
7.243 dinara ili 117 evra, ali je realna kupovna moc penzionera bila
0,5 odsto manja nego u januaru ove godine i 0,4 odsto manja nego u
februaru prosle godine.
Analiza Ekonomskog instituta pokazuje, na osnovu ankete u 350
privrednih preduzeca da je prisutan optimizam, ali je to obicno tako
posle januarskog pada proizvodnje. Anketa je radjena pre ubistva
premijera i pokazuje da je rasla iskoriscenost kapaciteta a zalihe bile
optimalne za normalnu proizvodnju. Najveca ogranicenja bila su:
nedostatak sirovina, slaba traznja i manjak kredita. Makroekonomsku
sliku pored vec navedenog u Institutu za trzisna istrazivanja, cinila
je stabilnost cena i monetarna restrikcija.
Cene na malo u Srbiji i Crnoj Gori su u martu u odnosu na februar
povecane za 0,4 odsto, dok su troskovi zivota porasli za 0,3 odsto.
Ukoliko ne dodje do poskupljenja nafte i naftinih derivata kretanje
maloprodajnih cena ukazuje da ce godisnja inflacija biti ispod deset
odsto, zakljucili su u Saveznom zavodu za statistiku.
U prvom tromesecju ove godine vrednost dinara je, prema evru, opala za
2,6 odsto, kazu u Institutu ekonomskih nauka. Ukoliko bi se zadrzao taj
tempo na kraju godine dinar bi depresirao 10 odsto, a rast cena bi bio
veci od planiranog ekomskom poltikom, predvidjaju analiticari ovog
instituta. Takvo kretanje bi zadovoljilo izvoznike ali, dugorocno
gledano, time se ne bi obezbedio privredni rast a javili bi se i
problemi otplate spoljnog duga posle 2007. godine.
VECI IZVOZ
Ostvaren je dobar rezultat u izvozu gvozdja, celika i secera pa bi to
mogli da budu glavni domaci artikli za izvoz. Kod izvoza secera jedna
afera bi mogla da ugrozi dobre izvozne rezultate. Naime, mi smo prosle
godine izvezli sav visak secera zato sto smo dobili izuzetno povoljne
uslove od Evropske Unije. Pred kraj prosle godine i sada, striglo je
upozorenje iz Evropske Unije da nisu zadovoljni kontrolom izvoza iz
nase zemlje. Pojavila se sumnja da je neka od nasih fabrika prepakivala
uvezen secer od trske i prodavala kao secer od secerne repe, ili je
neka od susednih zemalja dosla do nase ambalaze i iskoristila nase
povoljnosti za izvoz. Osnovana je nasa komisija koja bi trebalo u roku
od mesec dana da utvrdi da li je bilo zloupotrebe a takodje i komisija
Evropske Unije ce se baviti ovim problemom. Ono sto je dobro, ovaj
slucaj inicirao je promenu propisa u toj oblasti i vise nece moci
secerane same sebi da daju potvrdu o kvalitetu secera.
JEDAN SASVIM OBICAN PRIMER IZ ZIVOTA
U svim satsitikckim pracenjima zivota obicnih ljudi primecuje se da
ipak najteze spajaju kraj s krajem ljudi sa skolskom decom. Kod nas je,
recimo, obicaj da se kraj srednje, pa i osnovne skole, obelezava tako
sto se u hotelima organizuju maturske veceri. Najjeftinija vecara uz
jedno pice i muziku po osnovcu kosta 535 dinara dok recimo u hotelu
"Hajat" srednjoskolci po osobi moraju da izdvoje od 30 do 35 evra.
Pored toga treba izdvojiti povecu sumu novca za odecu za tu priliku,
frizure i dzeparac.
PRIVATIZACIJA
Pocetkom aprila konzorcijum od 550 zaposlenih kupio je svoje preduzece
po paprenoj ceni. Najvisa cena do sada postignuta na aukcijama,
ostvarena je prilikom aukcije preduzeca "Hidrotehnika
-hidroinzinjering" Beograd. Za ovu graditeljsku firmu koja sada gradi
tri velike brane : kod Valjeva,Vranja i Kursumlije, izlicitirana je
cena od dve milijarde i trista miliona dinara ili oko 38 miliona evra.
Pocetna cena uvecana je 38 puta ali radnici nisu odustali zeleci da
sacuvaju preduzece koje su razvijali vise od pet decenija.
Skupstina akcionara Beogradske industrije piva donela je odluku da
ponudi drzavi da se dug od milijardu i cetirstotine miliona dinara
pretvori u akcije drzave. Ako bi vlada to prihvatila, drzava bi postala
vecinski vlasnik, mogla bi da trazi strateskog partnera i obezbedi
socijalni program. U Srbiji i Crnoj Gori radi 15 pivara sto je previse
za ovako malo trziste, pogotovo sto ima mnogo i uvoznog piva. Zbog
sankcija BIP ima zastarelu tehnologiju. Prosle godine ulozili su sedam
miliona evra u razvoj ali im je potrebno jos 15, pa tako ne postoji
drugi nacin za saniranje njihovih dugova drzavi, osim naravno da odu u
stecaj. Potencijalni investitori zadovoljni su njihovom lokacijom blizu
poslovnog centra Beograda ali otezavajuca okolnost je sto BIP ima vise
programa na razlicitim lokacijama: za proizvodnju slada, vode, sokova
pa im nece probleme resiti samo jedan kupac.
USKLADJIVANJE PROPISA
U toku je uskladjivanje carinskih propisa Srbije i Crne Gore. Jedan od
ciljeva harmonizacije je sprecavanje sive ekonomije. Do sada se
desavalo da se proizvodi uvoze preko Crne Gore gde je niska carinska
tarifa a prodaju u Srbiji sa visom carinskom terifom i tako stice
zarada u domenu sive ekonomije. Najvaznije za nase fabrike je da se
smanji do 5 odsto carinska stopa za repromaterijal. Uskladjivanje
obavljaju eksperti u okviru odredjenih grupacija. Tako je za tekstil to
vec obavljeno a sada se harmonizuju carinske stope za hemiju: lekove,
kozmetiku, djubrivo. Uskladjivanje ne ide bas lako, jer je 95 odsto
industrijske proizvodnje u Srbiji, zato Crnogorci imaju mnogo manje
razloga da visokim carinskim stopama stite svoje finalne proizvode.
DELEGACIJE SRBIJE I CRNE GORE NA ZASEDANJU SVETSKE BANKE I MMF
Prvi put je delegacija drzavne zajednice Srbije i Crne Gore i
delegacija iz dve clanice zajednice, otisla na sastanak Svetske banke i
Medjunarodnog monetarnog fonda . U toku su pregovori o kreditima za
podrsku privatizacije nasih preduzeca i reformu finansijskog i
bankarskog sektora. Rec je o novih 80 miliona dolara kredita u okviru
ranije odobrene sume od 540 miliona dolara na period od tri godine.
Ocekuje se da bord direktora do kraja maja ili pocetkom juna usvoji
kredit. To bi bio snazan signal podrske i verovatno bi zastoj u prilivu
stranih investicija, koji se ocekivao posle ubistva premijera, bio
kraci.
UMESTO ZAKLJUCKA
Ispitivanja javnosti pokazala su veliku podrsku borbi protiv
kriminala.Ono sto obican narod ocekuje jeste i borba protiv privrednog
kriminala. Neslaganja i optuzivanja kao sto je izjava premijera da
Narodna banka Srbije ne postoji dok se ne donese zakon, uznemiravaju ne
samo obicne ljude vec verovatno i strane investitore. Napetost na
liniji Vlada-Narodna banka Srbije pocela je da popusta nakon razgovora
premijera i guvernera Centralne banke. Iako nije bilo zvanicnog
saopstenja , niti komentara Zivkovica i Dinkica, javnost je saznala da
je dogovorena dalja saradnja Vlade i Narodne banke Srbije. Da li
politicari znaju koliko narod prizeljkuje da stranacki interesi ostanu
po strani, dok je zemlja u ovako teskoj situaciji kao sto je nasa?
=== 10 ===
Prof. dr Mihajlo Marković:
Strategija razvoja u otežanim uslovima
http://www.artel.co.yu/sr/gost/2003-06-09.html
BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH
Izlaganje Prof. dr MIHAILA MARKOVIĆA, akademika, člana SANU na okruglom
stlu na temu "Strategija razvoja u otežanim uslovima"
Beograd, 15. aprila 2003. godine
Ja bi se ograničio na temu o ciljevima društvenog razvoja. Pošto svaka
strategija podrazumeva odredjenu koncepciju o ciljevima. Pokušao bih da
pokažem kako se do jedne objektivne i široko prihvaćene koncepcije
ciljeva može doći na osnovu analize nekih medjunarodnih dokumenata, a
onda bih pokazao da je naša sadašnja situacija u potpunoj
protivrečnosti sa svim tim pretpostavkama koje su izložene u
medjunarodnim dokumentima i prema tome mi u ovom času teško možemo
govoriti o strategiji ovog našeg sadašnjeg društva. Možemo govoriti o
teorijskim pitanjima, možemo isto tako govoriti i o strateškim
pitanjima s obzirom na neke pretpostavke koje realno ne postoje kod
nas, ali praktično svaki taj naš razgovor, svaki naš pokušaj ukazivanja
na neku moguću strategiju ovog sadašnjeg društva, pre nego {šo dodje do
nekih bitnih promena, jednostavno nije moguć.
Pre svega bih istakao da strateško mišljenje ne može da se zasniva na
ekstrapolacijama nekih postojećih tendencija i kretanja. Prosto,
automatsko, stihijno, produžavanje nekih datih trendova neumno je i
nedostojno slobodnog mislećeg bića. Ono pogotovo ne dolazi u obzir onda
kada u društvenim procesima ima mnogo regresivnih tendencija. Takvo
projektovanje bi samo učvrstilo kretanje od zla na još gore. Prema
tome, svaka strategija podrazumeva neki vrednosni izbor, drugim rečima,
neku koncepciju o ciljevima društvenog razvoja. Ti ciljevi mogu biti
subjektivni pristrasni, mogu izražavati egoističke interese pojedinaca,
ili posebnih društvenih grupa. Takvi će biti ugradjeni u strategiji
pojedinih vlastodržaca, posebnih društvenih grupa i političkih partija.
Svaka od tih strategija će biti različita i neprihvatljiva za pojedince
iz društvenih grupa koje imaju različite interese. Problem je kako doći
do koncepcije ciljeva koji bi bili objektivni i po mogućstvu
opšte-ljudski? Teorijski gledano, izbor bi mogao biti u formulisanju
nekih etičkih principa, koji po definiciji treba da imaju univerzalno
ljudski karakter. Pošto je etičko ono što je već po pretpostavci
univerzalno ljudsko.
Filozofija treba da bude u stanju da formuliše takve principe, ali
filozofija ima raznih. Svaka posebna filozofska škola, svaki pravac
imaće svoju teoriju etike i bar za nijansu različite formulacije tih
etičkih principa. Naravno, da bi medjusobno te razne škole i pravci
mogli da imaju dijalog i putem tog dijaloga doći do istine o onim
etičkim principima koji su zaista objektivni i univerzalni. To je tako
- teorijski gledano. Praktički gledano, moglo bi se poći od dijaloga
koji su već obavljeni i od saglasnosti koja je već postignuta u
načelima koja treba da regulišu društveni život. S te strane je
dragoceno postojanje Povelje o ljudskim pravima organizacije UN iz
1948. godine, dve konvencije o ljudskim pravima iz 1966. g., od kojih
je jedna politička a druga socijalnoekonomska. Tu je obavljen veoma
ozbiljan dijalog medju stranama različitih ideologija, različitih
političkih shvatanja koji su došli do saglasnosti oko osnovnih ljudskih
prava, ljudskih potreba.
Naravno, koncepcija ljudskih prava nosi u sebi univerzalne ljudske
vrednosti iz kojih slede etički principi, a samim tim objektivni
sveopšti ciljevi društvenog razvoja.
Već u preambuli Povelje, kaže se da je najviša težnja svakog čoveka -
stvaranje sveta u kome će ljudsko biće uživati slobodu govora i
uverenja kao i slobodu od straha i nestašice. U prvom članu Povelje
kaže se da se sva ljudska bića radjaju slobodna, jednaka u dostojanstvu
i pravima. Član drugi utvrdjuje da ne sme biti nikakve diskriminacije u
pogledu rase, boje kože, pola, jezika, religije, političkog ili drugog
mišljenja, nacionalnog ili drugog porekla, rodjenja itd. Zatim se u
članovima 9, 13, 17, 19, 20, 21, 23, 27 precizira o kojim vrstama
slobode je reč. Garantuje se sloboda kretanja, stanovanja, sloboda
mišljenja i izražavanja, sloboda mirnog zbora i udruživanja, sloboda
učestvovanja u upravljanju svojom zemljom. Garantuje se, zatim, sloboda
biranja svojih predstavnika, sloboda izbora zaposlenja, pravo na rad,
sloboda učešća u kulturnom životu zajednice, sloboda razvoja svoje
ličnosti. U svim ovim članovima Povelje, prisutna je sloboda kao
temeljna ljudska vrednost i kao etički princip, i to sloboda u daleko
širem smislu nego što je usko liberalistički shvaćena politička
sloboda, predstavnička demokratija kao društveni cilj. Reč je i o
ekonomskoj slobodi. Garantuje se pravo na rad, pravo na izbor
zanimanja, na posedovanje imovine, učešće u upravljanju. Tu je reč i o
kulturnoj slobodi, slobodi uverenja, slobodi saopštavanja svojih ideja,
pravu na školovanje, pravu na slobodno učestvovanje u kulturnom životu
zajednice. U osnovi svih tih sloboda nalazi se svestrana emancipacija
ličnosti.
Prema tome, u ovako bogatom, višedimenzionalnom smislu termina sloboda,
temeljni cilj društvenog razvoja jeste svestrani, slobodni razvoj
svakog čoveka.
Druga bitna univerzalna vrednost koja prožima celu Povelju je
jednakost, razume se ne u vulgarnom smislu jednakih stomaka ili
jednakih zarada za sve. Član prvi govori o jednakosti u dostojanstvima
i pravima. Ćlan sedmi o jednakosti pred zakonom, o podjednakoj zaštiti
protiv bilo kakve diskriminacije, o jednakom pravu na socijalnu
sigurnost, daleko šire nego jednakost u pravu na rad.. Garantuju se
pravični i povoljni uslovi rada i pravo na jednaku platu za jednak rad,
pravo na osiguranje u slučaju nesposobnosti, bolesti ili
onesposobljenja. Dalje, pravo na pravičnu nagradu koja radniku i
njegovoj porodici obezbedjuje egzistenciju koja odgovara ljudskom
dostojanstvu. Najzad, potvrdjuje se pravo na socijalnu zaštitu.
Prema tome, druga osnovna vrednost i univerzalni etnički princip jeste
jednakost koja ne treba da bude shvaćena kao apsolutno identifikovanje
nesumnjivo različitih pojedinaca, već kao jednakost pred zakonom i
jednakost nekih bitnih preduslova života, već prema dostignutom stepenu
razvoja zajednice.
Prema tome, ciljevi društvenog razvoja moraju biti i društvena pravda,
solidarnost, socijalna sigurnost, odnosno obezbedjenje nekog minimalnog
nivoa zadovoljavanja materijalnih i kulturnih potreba svih članova
zajednice, što naravno, ne negira mogućnost da neki posebno sposobni,
posebno kreativni pojedinci mogu da se uzdignu iznad tog nivoa.
U odnosu na ove temeljne vrednosti, nalaze se instrumentalne vrednosti,
posebno ekonomske, političke, kulturne. U tom smislu su recimo
ekonomski ciljevi: zadovoljavajući privredni rast, porast životnog
standarda, efikasna organizacija proizvodnje, pravična raspodela
proizvoda, puna zaposlenost, zaštita prirodne sredine, smanjenje dužine
radnog vremena. U Povelji o ljudskim pravima izričito piše da se mora
ograničavati dužina radnog vremena, a po meri povećanja produktivnosti
rada i smanjivati. Posebni politički ciljevi društvenog razvoja jesu
državna suverenost, vladavina prava, razvoj demokratskih institucija,
ravnopravnost političkih organizacija, podela vlasti, sloboda medija
javne komunikacije. Posebni kulturni ciljevi jesu maksimalno moguća
društvena podrška obrazovanju naučnom i kulturnom stvaralaštvu,
održanje ravnoteže nacionalne tradicije i globalne modernizacije,
svestrano razvijanje kulturnih institucija, ograničenje odliva mozgova
odgovarajućim materijalnim i kulturnim stimullansima itd.
Većina ovih ciljeva društvenog razvoja, nespojiva je sa politikom koja
se u našoj zemlji vodi poslednjih godina, bilo pod pritiskom
spoljašnjih činilaca, ili usled domaćih ideoloških zabluda. Tako pre
svega, nije moguća emancipacija ličnosti i demokratizacija javnog
života, ako, pre svega, postoji monopol moći jedne posebne političke
grupacije što je bila situacija i pre 2000.-te godine, a još gore, još
drastičnije, u poslednje vreme.
Drugo, ne postoji mogućnost neke demokratizacije ako se ne poštuje
izborna volja gradjana, bilo kradjom izbora ili ovim što se u poslednje
vreme dogadja; nasilnim oduzimanjem mandata jednim političkim partijama
i davanjem tih mandata drugim. Zatim, nemoguća je neka dalja
demokratizacija ako izvršna vlast dominira nad zakonodavnom i sudskom,
umesto da se one zadrže u neophodnoj ravnoteži u podeli vlasti. Zatim
nemoguća je dalja demokratizacija ako bilo koja organizacija ima
monopol na masovne medije. Isto tako, ako se na čelu mnogih preduzeća i
ustanova nalaze nekompetentni ljudi, postavljeni spoljnim, političkim
pritiskom (preko tzv. kriznih štabova), ili ako se tzv. "lustracijom"
(koja se ne samo sprema, već i sprovodi i koja je slična nekadašnjim
merilima moralno političke podobnosti) uklanjaju iz javnog života
pripadnici protivničkih političkih grupacija.
Nemoguće je kretati se ka nekoj demokratiji, ako se promenom krivičnih
zakona daju prevelika ovlašćenja policiji i tužilaštvu, tako se
politički produžava vanredno stanje i onda kada ono bude formalno
ukinuto i na taj način borba protiv organizovanog kriminala se pretvara
u obračun s političkom opozicijom.
S druge strane, u strategiju društvenog razvoja sadašnje vlasti,
sadašnjeg našeg društva, ne može biti ugradjen ni drugi temeljni cilj,
ostvarenje društvene pravde, solidarnosti i socijalne sigurnosti, jer
svi procesi idu u suprotnom pravcu. Prvo drastično se povećavaju
socijalne razlike, jer rastu razlike u prihodima pojedinaca i pojedinih
grupa gradjana. Rasprodajom društvene imovine ekspropišu se radnici
koji su je svojim radom stvorili dok se na drugoj strani stvara sloj
krupnih profitera, po modelu ranog kapitalizma 19 veka. Povećava se
nezaposlenost uz nedovoljne mere socijalne zaštite. Zatim, kao u
kapitalizmu od pre jednog veka, vlada ne preuzima nikakvu odgovornost
za proizvodnju i za njen stabilni rast. To, navodno, uopšte nije njen
posao. Privreda je u alarmantnoj stagnaciji, a nema uopšte vidljivih
napora da se ta stagnacija prevazidje.
Zatim, raste jaz izmedju uvoza i izvoza, zemlja se sve više zadužuje,
iako je imala vrlo loše iskustva sa preteranim stranim kreditima. Ranih
80-tih godina je po izjavi tadašnjeg predsednika Savezne vlade Mikulića
zemlja uzela 22 milijarde dolara kredita, platila za kamate 30
milijardi i ostalo joj je duga 20 milijardi. Za 30 milijardi kamata je
smanjila dug za dve milijarde.
I što je najtragičnije, zemlja je izgubila veliki deo državnog
suvereniteta i ne postoji mogućnost da se povede bilo kakva samostalna
razvojna politika koja bi pokušala da demobiliše sopstvene snage za
izlaz iz ogromnih rastućih teškoća.
Naše društvo svojim zakonima i svojom praksom protivreči osnovnim
principima koji su uloženi u Povelju o qudskim pravima Organizacije UN.
U takvoj situaciji može se raspravljati o teoriji razvoja, može se
praviti strategija razvoja o pretpostavkama koje realno kod nas sada ne
postoje, ali je iluzorno razgovarati o strategiji razvoja društva
onakvog kakvo postoji u Srbiji, aprila 2003. godine.
=== 11 ===
Mirela Beloševic: SIVO TRŽIŠTE
infograf@...
Beograd, 5. april 2003. godine
U Srbiji 800 000 ljudi "jedva sastavlja kraj s krajem cesto na racun
neredovne ishrane" izjavila ja Gordana Matkovic srpski ministar za
socijalna pitanja na konferenciji "Politika smanjenja siromaštva" koji
je u Centru "Sava" organizovao Centar za liberalno-demokratske studije.
Ako bi se granica u odredjivanju siromaštva pomerila za 10 odsto
naviše, sa sadšnjih 4.500 dinara mesecno po odraslom clanu domacinstva
taj broj bi porastao na milion i 600 000 gradjana. Socijalnu pomoc na
osnovu zakona prima 35 000 porodica, a 15 000 porodica dobija pomoc
koja je obezbedjena donacijama i sama ministarka je ocenila da je to
"veoma mali broj ljudi". Deciji dodatak prima 500 000 dece odnosno
svako trece dete u Srbiji. Deset odsto gradjana je ekstremno siromašno.
Narodne kuhinje funkcionisace do 31 marta na osnovu pomoci
medjunarodnog crvenog krsta a onda cemo morati da se oslonimo na
sopstvene snage, što znaci da ce morati da se ukljuce lokalni donatori.
Ministarka je ocenila da je u sistemu socijalne zaštite loše što je taj
sistem koncipiran tako da se pomoc vezuje za prosek zarada u opštinama,
pa je zbog toga u siromašnim opštinama socijalna pomoc manja nego u
onim bogatijim. Od 2000 - te godine smanjeni su zaostaci u socijalnim
davanjima. Ministarka je najavila je da ce se usvajanjem strategije za
borbu protiv siromaštva rešiti nepovezanost izmedju delova sistema za
socijalnu zaštitu.Boško Mijatovic iz Centra za liberalno-demokratske
studije predložio je da se socijalna pomoc i deciji dodatak objedine u
"porodicni dodatak". Po njegovim recima država bi ubuduce trebalo da
pomaže samo one koji nisu u stanju da se brinu o sebi. Boris Begovic,
potpredsednik Centra za liberalno-demokratske studije je rekao da bi
zakonima trebalo smanjiti socijalne zahteve investitorima , jer takvi
zahtevi usporavaju proces privatizacije.
Na sve ove brojeve i konstatcije treba dodati da 30 odsto ljudi u
Srbiji živi iskljucivo od sivog tržišta.
Prema recima Tomislava Milenkovica iz Instituta za tržišna
istraživanja, u Srbiji 60 odsto zaposlenih prima plate manje od
republickog proseka (za januar 9.468 dinara). Taj sloj ne može da
podmiri potrebe ni egzistencijalnog minumuma cetvoroclanog domacinstva
koji je u januaru bio 13 000 dinara. Ako se ima u vidu da više ljudi
ostaje bez posla, pa u porodici više nisu zaposlena 2 vec samo jedan
clan, jasno je da je više onih koji pokušavaju da se snadju na sivom
tržištu. U januaru je bilo nezaposleno 923 000 lica dok od ukupnog
broja zaposlenih u Srbiji, plate nije primilo oko 262 000 ljudi (25
odsto zaposlenih). Ukoliko se zbroje svi koji žive bez prihoda, iz samo
dve pomenute kategorije, dolazi se do podtaka da je oko 1,2 miliona
ljudi upuceno na bilo kakav rad da bi opstali. Ko danas dobro živi, bez
materijalnih trzavica? Ratnih profitera nema u statistici ali zato
statistika kaže da 9,8 odsto od ukupnog broja zaposlenih ima zarade
koje premašuju 17.795 dinara, 24,4 odsto ima primanja od 11 800 do 17
800 i kad se to sabere jedna trecina stanovništva ne kuburi sa
podmirivanjem troškova. 10 odsto živi u teškom siromaštvu i potrebna im
je pomoc države. Pokazalo se da je ispravljanje cenovnih dispariteta
ipak bilo udar na standard. Skica za sliku tranzicionog pregrupisavanja
našeg društva: bogati ne pitaju koliko šta košta, porodice sa školskom
decom se dovijaju da prežive a penzioneri uredno placaju racune, kupuju
hleb i mleko.
Analiza ekonomskog instituta koja je radjena na osnovu ankete u 350
preduzeca, pre ubistva premijera, pokazuje optimizam privrednika a na
osnovu toga sto raste iskorišcenost kapaciteta i ima zaliha za
optimalno poslovanje. Kao najveci ogranicavajuci faktor privrednici su
naveli nedostatak sirovina, slabu tražnju i manjak kredita.
Makroekonomski sistem prema dr Neobojši Savicu karakterišu stabilne
cene, rast industrijske proizvodnje, monetarna restrikcija i rast plata.
Prema najnovijim podacima Ministarstva za trgovinu i turizam u Vladi
Srbije za pokrice minimalne potrošacke korpe u februaru trebalo je
izdvojiti 10.531 dinara, ili 1,02 prosecne zarade, a za prosecnu,
takozvanu proširenu korpu 17.010 dinara, odnosno 1,64 srpskih plata. U
poredjenju sa prethodnim mesecom, obe korpe ukazuju na neznatan porast
kupovne moci stanovništva, i to kod minimlne za 0,08 odsto ili 88
dinara, a prosecne za 0,15 odsto. Prosecna zarada zaposlenih u februaru
u Srbiji iznosila je 10.367 dinara i veca je za 9,5 odsto u odnosu na
januar, medjutim još je niža u odnosu na decembar prošle godine za 10,3
odsto. U prošlom mesecu povecan je broj isplacenih radnika u odnosu na
januar za 34 hiljade, a smanjen broj onih zaposlenih koji nisu primili
platu što se pozitivno odrazilo na standard. Oko 13,6 odsto radnika
primilo je polovinu prosecne zarade, 41,5 njih je dobilo izmedju 50 i
100 odsto plate, 33 odsto je dobilo do 150 procenata zarade a 11,9
odsto i vise od toga. Republicki ministar za trgovinu je na
konferenciji za novinare rekao da ostvarena kupovna moc pokazuje ponovo
povoljan trend, nakon odredjenog pogoršanja zbog januarskog pada
prosecne zarade.
U obe korpe izdaci za komunalije su veci za 67 dinara jer je nedavno
znacajno poskupela voda, otpadne vode i iznošenje smeca.
U minimalnoj korpi 63 odsto izdataka "ide" na hranu i pice, 27,5 odsto
na komunalije, PTT, saobracaj i struju a 9,4 odsto na neprehrambene
artikle.
Cene na malo posmatrano februar- januar u Srbiji porasle su za 0,6
odsto, koliko iznosi i rast troškova života, pri cemu ukupan rast cena
na malo od pocetka godine je 1,5 odsto, a troškovi života jedan odsto.
Poredjenjem kolicine proizvoda koju su gradjani mogli da kupe za
prosecnu platu februara 2002. i sada pokazuju da su im za recimo
frizider bile potrebne dve prosecne plate a sada 1,5. Kada je u pitanju
hrana, u isto vreme prošle godine za prosecnu platu moglo je da se
pazari 37 kilograma svinjetine a sada 52 kilograma.
Statistika je uporedjivala i zarade u 15 gradova Srbije. Više od
proseka zabeleženo je u Pancevu, Novom Sadu, Beogradu, Subotici, dok su
najslabije zarade registrovane u Uzicu, Smederevu, Valjevu...
=== 12 ===
Mirela Beloševic: AUKCIJE
infograf@...
Beograd, 21. mart 2003. god.
Od prodaje na aukciji u Privrednoj komori Srbije i Crne Gore državna
kasa prihodovace 458,737.000 dinara pod uslovom da svi kupci ispune
svoje obaveze i plate iznose koje su preuzeli. Po pocetnoj ceni prodato
je devet preduzeca. Najvišu cenu dostigao je ''Jugoagent'' iz Beograda
koji je za 151 milion dinara prodat konzorcijumu iz dijaspore, a
pocetna cena je bila 15,8 miliona dinara. Za clanove ovog konzorcijuma
je, kako kažu, narocito povoljna organizacija transporta sada kad je
Dunav otvoren za plovidbu. Za ovu firmu nadmetalo se 6 ucesnika.
Preduzece ima 113 zaposlenih i oko 1.000 kvadratnih metara prostora.
Protest zbog prodaje ovog preduzeca uložili su predstavnici sindikata i
penzionera te firme. Prema njihovim recima , prodajom ove firme nije
priznat kapital ranijih akcionara pošto je ova kompanija postala
akcionarsko društvo 1998. godine. Ova grupa predstavnika sindikata
istce da "Jugoagent" ima mnogo vrednije nekretnine u inostranstvu i
republikama bivše SFRJ.
Preduzece ''Seme'' iz Beograda prodato je za 132,000.000 dinara firmi
Astra simit, koje je u sastavu Kompanije "Braca Karic". U konkurenciji
dva ucesnika pocetna cena od oko 59 miliona dinara uvecana je na 132
miliona dinara. "Seme" zapošljava132 radnika, a u vlasništvu ima
dvadesetak prodavnica u Beogradu, poslovnu zgradu i magacine. Medjutim,
zbog lošag poslovanja radnici nisu primali plate nekoliko meseci.
Vlasnik trgovinskog preduzeca ''Perper'', Slobodan Jankovic proširio je
svoje kapacitete kupovinom "Rul-a" iz Leskovca za 22,733.000 dinara.
"Rul" proizvodi lustere, punjace za akumulatore i drugo, zapošljava 330
radnika, ali ima gubitke od 4o miliona dinara. Prema recima novog
vlasnika ocekuju ih novi poslovi i saradnja sa poznatom firmom "Ikea".
"Sokogradnja" iz Sokobanje prodata je za 4,000.000 dinara dvoclanom
konzorcijumu iz unutrašnjosti dok je" Ineks-trešnjica" iz Požege , koja
u svom sastavu ima jedan hotel i dva restorana prodata za 7,665.000
dinara. Prodat je "Adriakop" iz Šapca,"Gaj" iz Panceva, preduzece koje
se bavi proizvodnjom madraca za 5,100.000. Firma" Prvi maj" iz Raške
koja se bavi prozvodnjom hleba i peciva dostigla je cenu 11,200.000
dinara a "Metalac" iz Beograd 16,600.000. Trgovinsko preduzece
"Elektronabava" iz Beograda prodato je za obveznice devizne štednje u
iznosu od 954.000 dinara-pocetna cena od 50.000 dinara uvecana je 128
puta. Restorani iz Vršca prodati su za 23,361.000 dinara firmi "Mladost
turist" za obveznice stare devizne štednje. Restorani su pripadali
preduzecu "Srbija" a za njih je bila zainteresovana samo direktorka
marketinga hotela "Mladost turist" koja je predstavljala konzorcijum od
oko stotinu radnika koji su se udružili i kupili hotel sa 80 soba,
cetiri restorana a sve ukupno na oko 10.000 kvadrata , sa 85
zaposlenih...
Najinteresantniji primer u ovoj, a moglo bi se reci i u svim dosadšnjim
prodajama, je slucaj Rodoljuba Cojica koji je kupio "Moravateks" iz
Žitkovca, a zajedno sa fabrikom za proizvodnju rublja za domacinstvo
dobio i nalazište mineralne vode. "Moravateks" je sagradjen na parceli
ispod koje je izvorište mineralne vode. Zbog toga je bio spreman da
fabriku plati mnogo više od procenjene vrednosti od 2,1 milion dinara,
ali je kao jedini kupac prihvatio pocetnu cenu. Prema recima novog
vlasnika, on ima svoju firmu koja se od 1983.godine bavi geološkim
istraživanjima, te je tako i otkrio ispod "Moravateksa" veliko
nalazište mineralne vode i to sa malim procentom minerala, što znaci da
ce moci da je piju i bebe. U avgustu 2002. godine od Ministarstva za
rudarstvo i energetiku dobio je dozvolu za eksploataciju. Logicno je
onda upitati se šta ce biti sa 47 radnika do sad zaposlenih u
"Moravateksu"? Novi vlasnik obecava da nece rušiti fabriku, bar ne u
naredne dve godine,na koliko je i zakonom obavezan, a toliko mu je
vreme i potrebno da bi postavio uredjaje za eksploataciju mineralne
vode. Za jedanaest preduzeca medju kojima je i Radio B 92 aukcija je
odložena. Nova aukcija zakazana je za 7.april, a po prvi put je ucešce
potencijalnih kupaca na aukciji uslovljeno time da se na licitaciji
mogu prijaviti samo pravna i fizicka lica iz iste branše.
Pre izvesnog vremena bila je neuspela prodaja preduzeca "Dragan
Markovic" iz Obrenovca. Niko nije bio zainteresovan a sama farma nema
mogucnosti da životinjama obezbedi hranu. Životinje su izgladnele,
krave daju samo deset litara mleka. Srecni su kada obezbede životinjama
hranu za taj dan i to po sistemu iz srednjeg veka, razmenjuju životinje
za hranu. Inace cena svinjskog mesa je opala i ocekuje se da Robne
rezerve otkupe izvesnu kolicinu mesa. Medjutim dok se obavi
administrativna procedura otkup ce biti prilicno zakasnela mera.
Nedavno je i fabrika smrznute hrane i sladoleda "Frikom" prodata
hrvatskom koncernu "Agrokoru" koji je raspisao oglas za sva direktorska
mesta i šefove prodajnih mesta. Domaci menadžeri na to nisu navikli.
Prema recima sadašnjeg direktora novi vlasnik je formirao novu
skupštinu i Upravni odbor pa želi da proveri da li je moguc izbor nove
menadžerske ekipe. Planiraju da ojacaju prodajnu mrežu zašta ranije
nije bilo para. Bice otvoreni i novi distributivni centri pa ce
povecati i broj zaposlenih. U oglasu za direktorska mesta navodi se da
kandidati "moraju biti skloni neprekidnom ucenju i usavršavanju".
Hrvatski vlasnik želi da proveri da li ce prijavljeni kandidati biti
kvalitetniji od nasledjenih. Kad bude izabran direktor , on ce birati
svoj tim. Po "Agrokorovoj" koncepciji menadžerski tim ce ciniti šest a
ne kao do sada pet direktora. Ovi poslovi bi najverovatnije trebalo da
budu gotovi do pocetka sezone. Sa "Agrokorom" je dogovoreno da naš
sladoled, pod našom robnom markom ide na hrvatsko tržište, kao i povrce
i lisnata testa, pa ce prvi kontigent robe u kome je povrce krenuti
uskoro u njihove trgovine. Na taj nacin ce se izbeci posrednici jer je
"Agrokor" vec kupovao robu za svoju maloprodajnu mrežu. "Frikom" ce od
ove hrvatske firme kupovati smrznutu ribu. Da potsetimo "Agrokor" je
kupujuci "Frikom" pristao da vrati dug koji potice od pre nekoliko
godina kada je "Frikom" investirao u novu hladnjacu i pozajmio novac od
Kapital banke i Beobanke. U toku su pregovori oko nacina vracanja ovih
para.
Srpski ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovic
potvrdio je da je vlasnik kanadske firme "Jukan" privremeno odustao od
investiranja u kragujevacku fabriku "Zastava". Za ulaganje u "Zastava
automobile" zainteresovan je i Malkom Briklin, vlasnik americke
kompanije "Njukarko" sa kojim je Vlada Srbije u oktobru prošle godine
potpisala pismo o namerama koje predvidja da konacni ugovor bude
potpisan od marta ove godine. Briklin radi na finalnoj pripremi
zaokruženja finansijske konstrukcije ugovora sa "Zastavom".
Povodom najave da ce americka kompanija "Ju Es Stil" potpisati ugovor
sa koncernom crne metalurgije "Sartidom", Vlahovic je rekao da to
zavisi od okoncanja stecajnog postupka u toj smederevskoj fabrici.