(english / italiano / srpskohrvatski)
Sećanje na žrtve NATO agresije na SRJ
1) $100bn NATO claim: Serbian NGOs seek compensation for Yugoslavia bombing (RT)
2) Sećanje na žrtve NATO agresije na SRJ (Glassrbije.org)
3) Oggi ricorre il sedicesimo anniversario dell’inizio dei bombardamenti della NATO contro la Serbia / Mladenovic ha deposto fiori sotto il monumento „Perché?“ (Glassrbije.org)
4) ОЦЕНЕ И ЗАКЉУЧЦИ ОКРУГЛОГ СТОЛА „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – НЕ У НАТО“
5) Обележавање 16. годишњице агресије НАТО против Србије (СРЈ)
6) ВЕЧНИ ПЛАМЕН НИКО НЕ УТУЛИ / НАШ НАРОД НИКО НЕ МОЖЕ ДА ПОКОРИ (SUBNOR)
See also / vedi anche:
ЗАШТО? WHY? Revisiting NATO atrocities in Yugoslavia after 15 yrs
RT, 24 mar 2014 – Fifteen years after NATO's 78-day bombardment of Yugoslavia, memories of the bombing still haunt present-day Serbia. NATO killed over 2,000 people, hundreds were civilians, 88 were children. Serbs ask 'why?' above all. Why did NATO smash their cities, kill their children, bomb hospitals and schools? RT presents 'Zashto?' (Why?) on the trauma of terror in Serbia...
VIDEO (Part 1): https://www.youtube.com/watch?v=2M42BAJAk84
VIDEO (Part 2): https://www.youtube.com/watch?v=o9tX8onPsnM
Serbia: 16 anni fa i bombardamenti, bruciate bandiere Nato e Ue (Redazione Contropiano, 24 Marzo 2015)
ПРОТЕСТ ИСПРЕД ГЕНЕРAЛШТAБA: Шешељ и радикали запалили заставе СAД, НAТО и ЕУ (ФОТО), 24/03/2015
ЧАСОВИ ИСТОРИЈЕ О ХРАБРОСТИ (Неготин 24. март 2015.)
ВЕЧИТА ЗАХВАЛНОСТ (Зајечар 24. март 2015.)
ЗАБОРАВ ЈЕ ВЕЛИКА ГРЕХОТА (Шумадија 24. март 2015.)
http://www.subnor.org.rs/sumadija-26ХЕРОЈСКИ ОТПОР НАРОДА (Аранђеловац 24. март 2015.)
http://www.subnor.org.rs/arandjelovac-609-2
=== 2 ===
24. 03. 2015.
Il vice sindaco di Belgrado Andrej Mladenovic ha deposto i fiori ed ha acceso la candela sotto il monumento dedicato a 16 impiegati della Radio Televisione Serbia che sono stati uccisi nei bombardameenti della NATO nel 1999. Sul monumento che si trova nel parco Tasmajdan in pieno centro a Belgrado scrive „Perché?“. Mladenovic ha detto che sedici anni dopo l’aggressione della NATO le ferite non si sono rimarginate e che non deve essere dimenticato mai quello che succedeva nell’anno 1999. Il bombardamento dell’edificio della Radio Televisione Serbia e l’uccisione di 16 impiegati è un delitto storico che sarà ricordato, perchè è il simbolo del modo in cui la NATO ha attaccato la Serbia, ha detto Mladenovic. Mladenovic e il membro dell’assemblea comunale Radenko Durkovic hanno deposto la ghirlanda sulla tomba di Milica Ralic, la quale aveva soltanto tre anni quando è stata uccisa nei bombardamenti della NATO.
Miscevic e Milenkovic seguono ultima fase dello screening a Bruxelles
ВЕЧНИ ПЛАМЕН НИКО НЕ УТУЛИ
Комеморативно окупљање је почело урликом сирена у 19,58 часова, испред остатака Генералштаба у Београду, сведока монструозног напада без објаве на крају цивилизованог 20.столећа, али и поузданог доказа врхунског патриотизма и херојског отпора сваког припадника војске која ни по цену живота није, заједно са милицијом и целокупним становништвом, одступала ни за педаљ пред вишеструко бројнијим и технолошки опремљенијим непријатељем.
У бомбардовању ракетама са удаљених крстарица и из недокучиве висине, бојовници НАТО, користећи и забрањено касетно норужање и погубни осиромашени уранијум, однели су до 3.500 недужних живота и ранили више од 12,5 хиљада људи.
У исто време уништили готово читаву инфраструктуру и за дужи период, који се протеже до данашњих дана, онеспособили безброј школа, обданишта, болница, тв станица, репетитора, мостова, сеоских и градских домаћинстава.
Злочиначки нагон правдали су безочним причама о колатералној штети. од које је, на жалост и срамоту, страдало и неколико десетина деце у разним крајевима Србије.
Од ракете је у Батајници, у родној кући, убијена малецна Милица Ракић, која би сада имала 19 година…Слична коб задесила је и децу у Трстенику, Алексинцу и низу других места.
Премијер Александар Вучић поручио је свету из Београда:
”Ми не вичемо, нећемо ни политички да се делимо, сећамо се жртава достојанствено. Само не тражите од нас да заборавимо!
Нећемо сукобе ни са ким, ни са НАТО, али љубоморно чувамо своју војну неутралност.
У Европу хоћемо поносна и чистог образа, али не може нико да нам руши добре односе са Русијом и другим пријатељима на истоку”.
БРАНИЛИ СМО ПРАВО И ПРАВДУ
На комеморативној церемонији у Београду, одржаној симболично испред монументалног архитектонског здања срушеног Генералштаба, изведен је пригодан програм и завршен песмом ”Ово је Србија” у извођењу дечјег хора.
На широком простору уоквиреним булеварима Кнеза Милоша и Немањина окупило се више хиљада људи који су достајанствено и палећи свеће одавали пошту жртвама несхватљиве натовске агресије током 1999.године.
Комеморацији су присуствовали сви министри у Влади Републике Србије, генерали предвођени Љубишом Диковићем, народни посланици, представници Народне скупштине, изасланици Председника Републике.
Посебно је запажено присуство председника Републике Српске Милорада Додика. Били су и амбасадори и војни засланици многих пријатељских држава акредитованих у Србији. Затим представници верских заједница и цивилног друштва. У име СУБНОР-а Србије на комеморацији био је вд председник Душан Чукић.
Иначе, широм Србије су, организовано или спонтано, одржани скупови посвећени првом дану бомбардовања у натовској агресији.
Тако је у Алексинцу, једном од српских градова који је много настрадао, говорио Председник Републике Томислав Николић:
”Бранећи своју територијалну целовитост, бранили смо међународни принцип целовитости сваке суверене земље на свету, бранили смо право и правду, међународне законе, Повељу ОУН, институције пред којим би требало да смо сви једнаки”.
И организације СУБНОР-а активно су, као и увек, били део свенародног сећања и одавања почасти жртвама терористичког напада НАТО на нашу земљу пре 16 година. И скренули пажњу међународној заједници, посебно и преко пријатељских ветеранских организација, на ратне страхоте баш сада у периоду кад антихитлеровска коалиција, којој су припадали наши народи кроз партизанске одреде и народноослободилачку војску, обележава и седму деценију победе над фашизмом у Другом светском рату.
=== 1 ===
$100bn NATO claim: Serbian NGOs seek compensation for Yugoslavia bombing
Published time: March 24, 2015
Two non-governmental organizations have said NATO should be required to pay compensation for the massive damage inflicted during the 1999 bombing campaign against Yugoslavia.
A meeting of the Belgrade Forum for the World of Equals and the Club of Generals and Admirals in Belgrade presented an initiative to hold 28-member NATO financially accountable for the damage that Yugoslavia sustained in the attacks.
Serbian experts put the price tag of the devastation between $60 and $100 billion.
Retired General Jovo Milanovic said that NATO’s military offensive, which was unsanctioned by the United Nations, represented "a violation of all norms of international law that caused enormous material damage to Yugoslavia and huge human casualties,” Tass quoted him as saying.
A meeting of the Belgrade Forum for the World of Equals and the Club of Generals and Admirals in Belgrade presented an initiative to hold 28-member NATO financially accountable for the damage that Yugoslavia sustained in the attacks.
Serbian experts put the price tag of the devastation between $60 and $100 billion.
Retired General Jovo Milanovic said that NATO’s military offensive, which was unsanctioned by the United Nations, represented "a violation of all norms of international law that caused enormous material damage to Yugoslavia and huge human casualties,” Tass quoted him as saying.
The participants supported Milanovic’s proposal to pursue the legal options involving financial compensation, as well as the possibility of opening criminal proceedings against western leaders who expressed their support for the aerial attacks.
Sixteen years ago, between March 24, 1999, and June 10, 1999, NATO aircraft flew over 38,000 combat missions in Yugoslavia, mostly concentrated on the capital Belgrade and in Kosovo, the flashpoint of the conflict.
Using fighter jets as well as long-range cruise missiles from warships in the Adriatic Sea, NATO destroyed vital strategic infrastructure, including bridges, government buildings and factories. The NATO campaign also targeted critical civil infrastructure, including power plants and water-processing facilities, causing substantial environmental and economic damage to the country.
Sixteen years ago, between March 24, 1999, and June 10, 1999, NATO aircraft flew over 38,000 combat missions in Yugoslavia, mostly concentrated on the capital Belgrade and in Kosovo, the flashpoint of the conflict.
Using fighter jets as well as long-range cruise missiles from warships in the Adriatic Sea, NATO destroyed vital strategic infrastructure, including bridges, government buildings and factories. The NATO campaign also targeted critical civil infrastructure, including power plants and water-processing facilities, causing substantial environmental and economic damage to the country.
On May 7, NATO forces bombed the Chinese Embassy in Belgrade, killing three Chinese journalists. Washington and NATO apologized for the bombing, blaming it on an “outdated map” provided by the CIA.
The NATO campaign resulted not just in the destruction of infrastructure but the death of hundreds of civilians as well.
Human Rights Watch reported that “as few as 489 and as many as 528 Yugoslav civilians were killed in the 90 separate incidents” in the US-led NATO campaign.
The NATO campaign resulted not just in the destruction of infrastructure but the death of hundreds of civilians as well.
Human Rights Watch reported that “as few as 489 and as many as 528 Yugoslav civilians were killed in the 90 separate incidents” in the US-led NATO campaign.
Serbian sources report a much higher fatality rate, saying more than 2,000 civilians and 1,000 servicemen were killed in the NATO bombardments, while more than 5,000 people were wounded and over a thousand went missing.
Sećanje na žrtve NATO agresije na SRJ
Uto, 24/03/2015 - 08:58 -- MRS
Komemorativnim skupovima i polaganjem cveća na spomenike danas se širom Srbije obeležava 16. godina od početka NATO agresije na našu zemlju, tada SRJ, 24. marta 1999. godine. Centralna državna komemorativna ceremonija biće održana u Beogradu, ispred zgrade bivšeg Generalštaba Vojske Srbije u 19.58 sati, a prisustvovaće joj predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, predstavnici vlade, izaslanici predsednika Republike Srbije, Skupštine Srbije, načelnik Generalštaba i drugi predstavnici Vojske Srbije, članovi diplomatskog kora, predstavnici brojnih udruženja i građana.
Nikolić: Braneći sebe, Srbija branila međunarodno pravo
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na Spomenik žrtvama NATO bombardovanja pre 16 godina u Aleksincu i poručio da uvek opraštamo, ali da nikad ne smemo da zaboravimo i da je Srbija braneći sebe branila pravo i pravdu, međunarodne zakone i institucije.
"Šesnaest godina je prošlo od kako su prve NATO bombe pale na naše gradove i sela, u njima na škole, bolnice, fabrike, televiziju i kasarne, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine, izvan njih na naše njive, aerodrome, mostove i pruge. Kada im se učinilo da to nije dovoljno, gađali su naše kuće i u kućama naše najveće blago - našu decu. Braneći svoju teritorijalnu celovitost, branili smo međunarodni princip celovitosti svake suverene zemlje na svetu, branili smo pravo i pravdu, međunarodne zakone, povelje, institucije pred kojima bi trebalo da smo svi jednaki", istakao je Nikolić.
On je podvukao da smo i tada upozoravali da presedan nad Srbijom otvara Pandorinu kutiju sa strašnim posledicama po međunarodnu zajednicu. Nikolić je naveo da se Srbija seća svoje nesreće, pamti svoje sugrađane, broji nevine žrtve i radi i da se, opet, kao i čitavog 20. veka, podiže iz pepela. Kako kaže, oni koji se nisu izvinili, koji se nisu suočili sa posledicama svojih pogubnih odluka i dela, koje ni jedan sud nije pozvao na odgovornost za smrtonosne „kolateralne greške", ne zaslužuju sećanje ni oprost.
Predsednik Srbije je precizirao da je Aleksinac bombardovan u više navrata, čak šest puta bio kolateralna greška, a 5. aprila, u 21.35, trinaestog dana od početka agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, pogodili su centar grada, ubili 11 i ranili 50 građana i među njima celu porodicu Milić: oca Dragomira, majku Dragicu i ćerku Snežanu.
Na spomeniku koji je podigao narod Srbije 1. novembra 1999. godine ispisana su imena 24 osobe koje su stradale u NATO bombardovanju. Pored Nikolića, u delegaciji je bio i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković. Venac je položila i delegacija Skupštine opštine Aleksinac.
***
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odao je poštu poginulim pripadnicima MUP-a tokom bombardovanja 1999. godine, porukom da njihova hrabrost i žrtva ne smeju nikada biti zaboravljeni. Kada god je bilo teško, srpski policajci bili su prvi na liniji odbrane zemlje i građana. Uvek su bili nepokolebljivi i neustrašivi, mareći više za tuđe živote nego za sopstvene, rekao je Stefanović koji je položio venac na spomen ploču poginulim pripadnicima MUP-a u Kneza Miloša.
Na brdu Štraževica, kraj Rakovice, polaganjem venaca odata je počast dvojici pripadnika Vojske Jugoslavije koji su poginuli tokom NATO agresije. Uz članove porodice i prijatelje, vence na spomen obeležje "Glasnik sa Straževice" položili su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Nebojša Stefanović, kao i predstavnici Vojske i policije.
Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović položio je cveće i zapalio sveću na spomen-obeležju "Zašto" u Tašmajdanskom parku u znak sećanja na 16 radnika RTS-a koji su poginuli u NATO bombardovanju 1999. godine. Mladenović je rekao da i 16 godina posle NATO bombardovanja rane i ožiljci još postoje i da nije i ne sme biti zaboravljeno sve što se dešavalo 1999. godine. Bombardovanje zgrade RTS-a i ubistvo 16 radnika, koji su samo radili svoj posao, akcija je koja je ušla u istoriju kao simbol kako je NATO bombardovao Srbiju, istakao je Mladenović.
Mladenović i član Gradskog veća Radenko Durković položili su venac i upalili sveće i na grobu Milice Rakić na Batajničkom groblju, trogodišnje devojčice koja je postala simbol svih nevinih žrtava NATO agresije.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je venac na spomen obeležje poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC Dragiša Mišović, koji su stradali bombardovanju 1999. godine. Vence su položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC Dragiša Mišović, kao i porodice poginulih gardista i pacijenata. Na nama je da čuvamo uspomene na sve koji su izgubili živote i da vodimo odgovornu i pametnu politiku koja ne podrazumeva gubitak života nedužnih ljudi, rekao je Mali. U raketnom napadu NATO-a 20. maja 1999. godine poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta.
Kraljevčani su, uz parastos borcima poginulim u ratovima od 1991. do 1999. godine, na Spomen-obeležju u centru Kraljeva, obeležili šesnaestu godišnjicu NATO bombardovanja Srbije. Članovi porodica, prijatelji, predstavnici Grada Kraljeva, Vojske Srbije, policije i boračkih udruženja, položili su vence kraj spomen ploče sa 86 imena poginulih Kraljevčana, od kojih 77 na Kosovu i Metohiji. Godišnjica NATO agresije obeležava se i u kasarni “Jovan Kursula” polaganjem venaca na spomen-obeležje herojima 252. oklopne brigade, kao i u kasarni u Ribnici gde se u spomen-sobi Druge brigade Kopnene vojske čuva sećanje na poginule pripadnike Vojske Srbije. Tokom NATO bombardovanja Kraljevo je na meti vazdušnih napada bilo čak 54 dana u kojima je teže ili lakše povređeno 37 civila, a uništeno je ili oštećeno 1.750 vojnih i civilnih objekata.
Pomen žrtvama na Kosovu i Metohiji
Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja. Parastosu su, pored građana, prisustvovali predstavnici Kancelarije za KiM, predstavnici opština sa severa Kosmeta i načelnik kosovskomitrovickog Okruga Vaso Jelić. Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik "Istina" koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici. U Kosovskoj Mitrovici jeza podne najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.
***
Napad na Srbiju, odnosno SRJ, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan. Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.Jugoslavija je napadnuta kao navodni krivac za humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji (neposredni povod bili su događaji u Račku) i neuspeh pregovora o budućem statusu pokrajine koji su vođeni u Rambujeu i Parizu. Nakon što je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više mesta u Srbiji i Crnoj Gori.Prema proceni Vlade Srbije u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (prema pojedinim izvorima ukupan broj poginulih bio je gotovo 4.000), a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba.Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministarstva odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca. Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara. Bombardovanje koje je trajalo 78 dana okončano je potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije. Tog dana Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne definiše širok autonomni status južne srpske pokrajine.
(Izvor: Međunarodni radio Srbija)
Uto, 24/03/2015 - 08:58 -- MRS
Komemorativnim skupovima i polaganjem cveća na spomenike danas se širom Srbije obeležava 16. godina od početka NATO agresije na našu zemlju, tada SRJ, 24. marta 1999. godine. Centralna državna komemorativna ceremonija biće održana u Beogradu, ispred zgrade bivšeg Generalštaba Vojske Srbije u 19.58 sati, a prisustvovaće joj predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, predstavnici vlade, izaslanici predsednika Republike Srbije, Skupštine Srbije, načelnik Generalštaba i drugi predstavnici Vojske Srbije, članovi diplomatskog kora, predstavnici brojnih udruženja i građana.
Nikolić: Braneći sebe, Srbija branila međunarodno pravo
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na Spomenik žrtvama NATO bombardovanja pre 16 godina u Aleksincu i poručio da uvek opraštamo, ali da nikad ne smemo da zaboravimo i da je Srbija braneći sebe branila pravo i pravdu, međunarodne zakone i institucije.
"Šesnaest godina je prošlo od kako su prve NATO bombe pale na naše gradove i sela, u njima na škole, bolnice, fabrike, televiziju i kasarne, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine, izvan njih na naše njive, aerodrome, mostove i pruge. Kada im se učinilo da to nije dovoljno, gađali su naše kuće i u kućama naše najveće blago - našu decu. Braneći svoju teritorijalnu celovitost, branili smo međunarodni princip celovitosti svake suverene zemlje na svetu, branili smo pravo i pravdu, međunarodne zakone, povelje, institucije pred kojima bi trebalo da smo svi jednaki", istakao je Nikolić.
On je podvukao da smo i tada upozoravali da presedan nad Srbijom otvara Pandorinu kutiju sa strašnim posledicama po međunarodnu zajednicu. Nikolić je naveo da se Srbija seća svoje nesreće, pamti svoje sugrađane, broji nevine žrtve i radi i da se, opet, kao i čitavog 20. veka, podiže iz pepela. Kako kaže, oni koji se nisu izvinili, koji se nisu suočili sa posledicama svojih pogubnih odluka i dela, koje ni jedan sud nije pozvao na odgovornost za smrtonosne „kolateralne greške", ne zaslužuju sećanje ni oprost.
Predsednik Srbije je precizirao da je Aleksinac bombardovan u više navrata, čak šest puta bio kolateralna greška, a 5. aprila, u 21.35, trinaestog dana od početka agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, pogodili su centar grada, ubili 11 i ranili 50 građana i među njima celu porodicu Milić: oca Dragomira, majku Dragicu i ćerku Snežanu.
Na spomeniku koji je podigao narod Srbije 1. novembra 1999. godine ispisana su imena 24 osobe koje su stradale u NATO bombardovanju. Pored Nikolića, u delegaciji je bio i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković. Venac je položila i delegacija Skupštine opštine Aleksinac.
***
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odao je poštu poginulim pripadnicima MUP-a tokom bombardovanja 1999. godine, porukom da njihova hrabrost i žrtva ne smeju nikada biti zaboravljeni. Kada god je bilo teško, srpski policajci bili su prvi na liniji odbrane zemlje i građana. Uvek su bili nepokolebljivi i neustrašivi, mareći više za tuđe živote nego za sopstvene, rekao je Stefanović koji je položio venac na spomen ploču poginulim pripadnicima MUP-a u Kneza Miloša.
Na brdu Štraževica, kraj Rakovice, polaganjem venaca odata je počast dvojici pripadnika Vojske Jugoslavije koji su poginuli tokom NATO agresije. Uz članove porodice i prijatelje, vence na spomen obeležje "Glasnik sa Straževice" položili su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Nebojša Stefanović, kao i predstavnici Vojske i policije.
Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović položio je cveće i zapalio sveću na spomen-obeležju "Zašto" u Tašmajdanskom parku u znak sećanja na 16 radnika RTS-a koji su poginuli u NATO bombardovanju 1999. godine. Mladenović je rekao da i 16 godina posle NATO bombardovanja rane i ožiljci još postoje i da nije i ne sme biti zaboravljeno sve što se dešavalo 1999. godine. Bombardovanje zgrade RTS-a i ubistvo 16 radnika, koji su samo radili svoj posao, akcija je koja je ušla u istoriju kao simbol kako je NATO bombardovao Srbiju, istakao je Mladenović.
Mladenović i član Gradskog veća Radenko Durković položili su venac i upalili sveće i na grobu Milice Rakić na Batajničkom groblju, trogodišnje devojčice koja je postala simbol svih nevinih žrtava NATO agresije.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je venac na spomen obeležje poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC Dragiša Mišović, koji su stradali bombardovanju 1999. godine. Vence su položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC Dragiša Mišović, kao i porodice poginulih gardista i pacijenata. Na nama je da čuvamo uspomene na sve koji su izgubili živote i da vodimo odgovornu i pametnu politiku koja ne podrazumeva gubitak života nedužnih ljudi, rekao je Mali. U raketnom napadu NATO-a 20. maja 1999. godine poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta.
Kraljevčani su, uz parastos borcima poginulim u ratovima od 1991. do 1999. godine, na Spomen-obeležju u centru Kraljeva, obeležili šesnaestu godišnjicu NATO bombardovanja Srbije. Članovi porodica, prijatelji, predstavnici Grada Kraljeva, Vojske Srbije, policije i boračkih udruženja, položili su vence kraj spomen ploče sa 86 imena poginulih Kraljevčana, od kojih 77 na Kosovu i Metohiji. Godišnjica NATO agresije obeležava se i u kasarni “Jovan Kursula” polaganjem venaca na spomen-obeležje herojima 252. oklopne brigade, kao i u kasarni u Ribnici gde se u spomen-sobi Druge brigade Kopnene vojske čuva sećanje na poginule pripadnike Vojske Srbije. Tokom NATO bombardovanja Kraljevo je na meti vazdušnih napada bilo čak 54 dana u kojima je teže ili lakše povređeno 37 civila, a uništeno je ili oštećeno 1.750 vojnih i civilnih objekata.
Pomen žrtvama na Kosovu i Metohiji
Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja. Parastosu su, pored građana, prisustvovali predstavnici Kancelarije za KiM, predstavnici opština sa severa Kosmeta i načelnik kosovskomitrovickog Okruga Vaso Jelić. Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik "Istina" koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici. U Kosovskoj Mitrovici jeza podne najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.
***
Napad na Srbiju, odnosno SRJ, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan. Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.Jugoslavija je napadnuta kao navodni krivac za humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji (neposredni povod bili su događaji u Račku) i neuspeh pregovora o budućem statusu pokrajine koji su vođeni u Rambujeu i Parizu. Nakon što je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više mesta u Srbiji i Crnoj Gori.Prema proceni Vlade Srbije u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (prema pojedinim izvorima ukupan broj poginulih bio je gotovo 4.000), a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba.Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministarstva odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca. Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara. Bombardovanje koje je trajalo 78 dana okončano je potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije. Tog dana Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne definiše širok autonomni status južne srpske pokrajine.
(Izvor: Međunarodni radio Srbija)
=== 3 ===
Oggi ricorre il sedicesimo anniversario dell’inizio dei bombardamenti della NATO contro la Serbia
24. 03. 2015.
Con una serie di cerimonie commemorative in Serbia è stato celebrato il sedicesimo anniversario dell’inizio dei bombardamenti della NATO. L’aggressione della NATO contro la Federazione jugoslava è iniziata il 24 marzo del 1999 ed è durarta fino al 19 giugno. I bombardamenti sono cominciati senza permesso del Consiglio di Sicurezza delle Nazioni Unite. Sono stati violati i principi fondamentali della Carta delle Nazioni Unite e dei documenti internazionali. Durante i 78 giorni dei bombardamenti sono state uccise 2.500 persone e sono state ferite 12.500, includendo 2.700 bambini. Secondo alcune stime i danni materiali hanno superato 100 miliardi di dollari. Per la prima volta nella storia moderna la decisione sull’aggressione è stata presa senza consenso del Consiglio di Sicurezza delle Nazioni Unite. La Serbia è stata attaccata con il pretesto di aver causato il fallimento delle trattative sullo status della sua regione meridionale Kosovo che sono state condotte a Rambouillet e a Parigi. Nei bombardamenti della NATO sono stati distrutti e danneggiati 25.000 edifici, 470 chilometri di strade, 595 chilometri di vie ferroviarie, 14 aeroporti, 40 ospedali, 18 asili nido, 69 scuole, 176 monumenti culturali e 44 ponti. Nel corso dell’aggressione sono stati effettuati 2.300 attacchi aerei, nei quali 1.150 velivoli hanno lanciato 420.000 proiettili e 22.000 tonnellate di esplosivo.
Mladenovic ha deposto fiori sotto il monumento „Perché?“
24. 03. 2015.
Con una serie di cerimonie commemorative in Serbia è stato celebrato il sedicesimo anniversario dell’inizio dei bombardamenti della NATO. L’aggressione della NATO contro la Federazione jugoslava è iniziata il 24 marzo del 1999 ed è durarta fino al 19 giugno. I bombardamenti sono cominciati senza permesso del Consiglio di Sicurezza delle Nazioni Unite. Sono stati violati i principi fondamentali della Carta delle Nazioni Unite e dei documenti internazionali. Durante i 78 giorni dei bombardamenti sono state uccise 2.500 persone e sono state ferite 12.500, includendo 2.700 bambini. Secondo alcune stime i danni materiali hanno superato 100 miliardi di dollari. Per la prima volta nella storia moderna la decisione sull’aggressione è stata presa senza consenso del Consiglio di Sicurezza delle Nazioni Unite. La Serbia è stata attaccata con il pretesto di aver causato il fallimento delle trattative sullo status della sua regione meridionale Kosovo che sono state condotte a Rambouillet e a Parigi. Nei bombardamenti della NATO sono stati distrutti e danneggiati 25.000 edifici, 470 chilometri di strade, 595 chilometri di vie ferroviarie, 14 aeroporti, 40 ospedali, 18 asili nido, 69 scuole, 176 monumenti culturali e 44 ponti. Nel corso dell’aggressione sono stati effettuati 2.300 attacchi aerei, nei quali 1.150 velivoli hanno lanciato 420.000 proiettili e 22.000 tonnellate di esplosivo.
Mladenovic ha deposto fiori sotto il monumento „Perché?“
24. 03. 2015.
Il vice sindaco di Belgrado Andrej Mladenovic ha deposto i fiori ed ha acceso la candela sotto il monumento dedicato a 16 impiegati della Radio Televisione Serbia che sono stati uccisi nei bombardameenti della NATO nel 1999. Sul monumento che si trova nel parco Tasmajdan in pieno centro a Belgrado scrive „Perché?“. Mladenovic ha detto che sedici anni dopo l’aggressione della NATO le ferite non si sono rimarginate e che non deve essere dimenticato mai quello che succedeva nell’anno 1999. Il bombardamento dell’edificio della Radio Televisione Serbia e l’uccisione di 16 impiegati è un delitto storico che sarà ricordato, perchè è il simbolo del modo in cui la NATO ha attaccato la Serbia, ha detto Mladenovic. Mladenovic e il membro dell’assemblea comunale Radenko Durkovic hanno deposto la ghirlanda sulla tomba di Milica Ralic, la quale aveva soltanto tre anni quando è stata uccisa nei bombardamenti della NATO.
Miscevic e Milenkovic seguono ultima fase dello screening a Bruxelles
=== 4 ===
ОЦЕНЕ И ЗАКЉУЧЦИ ОКРУГЛОГ СТОЛА „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – НЕ У НАТО“
Београд, Сава центар, 23. март 2015.
Агресија НАТО против Србије (СРЈ) 1999. представља злочин против мира и човечности за који починиоци нису одговарали.
Био је то почетк примене стратегије глобалог интервенционизма НАТО најгрубљим кршењем основних принципа међународног права и улоге Уједињених нација, односно, Савета безбедности. У најважнијој области мира и безбедности НАТО је узурпирао улогу УН.
НАТО је демонстрирао нови принцип: тамо где право спречава остваривање његових освајачких циљева, треба га уклонити.
Учесници и сви присутни на Округлом столу једнодушно су оценили да НАТО као агресивни империјалистички савез нигде на свету није био део решења већ фактор освајања, изазивања подела и сукоба, цепања држава, «контролисаног» хаоса (Авганистн, Ирак, Сирија, Јемен, Либија.
Изражено је одлучно противљење увођењу Србије у војни систем НАТО пакта путем прихватања „Индивидуалног акционог плана партнерства“ оцењујући тај докуменат као најозбиљнији ударац суверенитету, слободи и достојанству нације, као напуштање статуса војне неутралности и предају судбине земље у руке НАТО.
Уређујући не само војна питања већ и све области привредног, културног, информативног и друштвеног живота уопште, ИПАП је израз милитаристичког, ауторитарног и империјалистичког концепта НАТО. Званична образложења којима се жели умирити и обманути јавностсу оцењена као крајње неодговорна, потцењујућа и недостојна. Учесници су констатовали да се ИПАП-ом захтева окончање процеса приватизације, оцењујући да такав захтев разоткрива праву природу НАТО као полуге мултинационалног корпоративног капитала чији је циљ да успостави потпуну контролу над економским, природним и људским ресурсима у.
Упућен једнодушни позив надлежним властима да обуставе постпак припрема за продају Телекома, ЕПС-а, ПКБ-а, Дунав осигурања, рудника, пољопривредног земљишта, вода и других националних богатстава. Снажан јавни сектор у свакој озбиљној држави представља један од основа демократије, самосталности земље и бриге за будућност. Постављено је питање - шта остаје од слободе и демократије уколико се сви економски, финансијски и природни ресурси предају у руке мултинационалним корпорацијама земаља? Чиме ће Србија управљати?
Агресија НАТО 1999. и успостављање америчке војне базе „Бондстил“ на Косову и Метохији представљали су први корак у практичној примени освајачке стратегије НАТО на Истоку, изласка на грнице Русије и забијање клина у односима Европа - Русија. Грађански рат у Украјини је последица НАТО стратегије ширења на Исток.
НАТО и лидери неких земаља чланица, јавно су признали да је агресија 1999. извршена кршшењем међународног права и улоге Савета безбедности УН. НАТО и његове чланице су у обавези да надокнаде ратну штету Србији (СРЈ) у износу од преко 100 милијарди америчких долара.
Председник Србије Томислав Николић је је у говору одржаном прошле године у Ужицу поводом Дана државности изнео захтев за накнаду ратне штетеизазване агресијом НАТО. То предпоставља да Влада Србије предузме одговарајуће конкретне кораке да се иницијатива Председника Републике јавно изнета у име нације, званично представни НАТО-у и њеним чланицама и да се покрену преговори о томе.
Упућен је позив надлежним властима да покрену активности на утврђивању тачног броја и имена цивилних жртава агресије НАТО.
Упућен је позив надлежним властима да, у сарадњи са стручним и научним институцијама, утврде последица употребе оружја са осиромашеним уранијумом и предузму одговарајуће мере како би се отклонила велика забринутост због масовног обољевања од рака и деформитета код новорођенчади, посебно на Косову и Метохији, и здравље грађана заштитило од даљих трагичних последица
Резолуција СБ УН 1244 и Устав Србије представљају трајну основу за мирно и праведно политичко решење проблема статуса Покрајине Косово и Медтохије. Нико нема права да те основе потцењује, крши, или замењује. Правом Србије према Косову и Метохији као интегралним делом српске државне територије нико не сме трговати ни за какве краткорочне интересе јер то представља угрожавање Србије као државе.
Позивају се државне институције Србије да неодложно захтевају извршавање свих обавеза према Србији које су утврђене резолуцијом СБ УН 1244, а посебно:
А) слободан и безбедан повратак 250.000 Срба и других неалбанаца на Косово и Метохију, у најкраћем року
Б) повратак одређених контигената војске и полиције Србије на Косово и Метохију
Ц) Економску обнову и реконструкцију Србије, како је утврђено резолуцијом СБ УН 1244
Окончање деконтаминација подручја на којима је НАТО користио оружја са осиромашеним уранијумом, о трошку чланица НАТО
Деактивирање заосталих неексплодираних средстава НАТО – авионских бомби, касетних бомби и других убојних средставас, о трошку чланица НАТО.
Затражена је обнова и завршетак споменика жртвама агресије НАТО „Вечна ватра“, у парку пријатељства, Ушће, Нови Београд.
Учесници и присутни Округлом столу упућују апел надлежним институцијама да се средствима републичког буџета не финансира нико ко делује супротно националним и државним интересима, посебно они који се залажу за признавање независности насилно одузете Покрајине Косово и Метохија, или за напуштање политике војне неутралности земље.
Београд, 23. март 2015.
Агресија НАТО против Србије (СРЈ) 1999. представља злочин против мира и човечности за који починиоци нису одговарали.
Био је то почетк примене стратегије глобалог интервенционизма НАТО најгрубљим кршењем основних принципа међународног права и улоге Уједињених нација, односно, Савета безбедности. У најважнијој области мира и безбедности НАТО је узурпирао улогу УН.
НАТО је демонстрирао нови принцип: тамо где право спречава остваривање његових освајачких циљева, треба га уклонити.
Учесници и сви присутни на Округлом столу једнодушно су оценили да НАТО као агресивни империјалистички савез нигде на свету није био део решења већ фактор освајања, изазивања подела и сукоба, цепања држава, «контролисаног» хаоса (Авганистн, Ирак, Сирија, Јемен, Либија.
Изражено је одлучно противљење увођењу Србије у војни систем НАТО пакта путем прихватања „Индивидуалног акционог плана партнерства“ оцењујући тај докуменат као најозбиљнији ударац суверенитету, слободи и достојанству нације, као напуштање статуса војне неутралности и предају судбине земље у руке НАТО.
Уређујући не само војна питања већ и све области привредног, културног, информативног и друштвеног живота уопште, ИПАП је израз милитаристичког, ауторитарног и империјалистичког концепта НАТО. Званична образложења којима се жели умирити и обманути јавностсу оцењена као крајње неодговорна, потцењујућа и недостојна. Учесници су констатовали да се ИПАП-ом захтева окончање процеса приватизације, оцењујући да такав захтев разоткрива праву природу НАТО као полуге мултинационалног корпоративног капитала чији је циљ да успостави потпуну контролу над економским, природним и људским ресурсима у.
Упућен једнодушни позив надлежним властима да обуставе постпак припрема за продају Телекома, ЕПС-а, ПКБ-а, Дунав осигурања, рудника, пољопривредног земљишта, вода и других националних богатстава. Снажан јавни сектор у свакој озбиљној држави представља један од основа демократије, самосталности земље и бриге за будућност. Постављено је питање - шта остаје од слободе и демократије уколико се сви економски, финансијски и природни ресурси предају у руке мултинационалним корпорацијама земаља? Чиме ће Србија управљати?
Агресија НАТО 1999. и успостављање америчке војне базе „Бондстил“ на Косову и Метохији представљали су први корак у практичној примени освајачке стратегије НАТО на Истоку, изласка на грнице Русије и забијање клина у односима Европа - Русија. Грађански рат у Украјини је последица НАТО стратегије ширења на Исток.
НАТО и лидери неких земаља чланица, јавно су признали да је агресија 1999. извршена кршшењем међународног права и улоге Савета безбедности УН. НАТО и његове чланице су у обавези да надокнаде ратну штету Србији (СРЈ) у износу од преко 100 милијарди америчких долара.
Председник Србије Томислав Николић је је у говору одржаном прошле године у Ужицу поводом Дана државности изнео захтев за накнаду ратне штетеизазване агресијом НАТО. То предпоставља да Влада Србије предузме одговарајуће конкретне кораке да се иницијатива Председника Републике јавно изнета у име нације, званично представни НАТО-у и њеним чланицама и да се покрену преговори о томе.
Упућен је позив надлежним властима да покрену активности на утврђивању тачног броја и имена цивилних жртава агресије НАТО.
Упућен је позив надлежним властима да, у сарадњи са стручним и научним институцијама, утврде последица употребе оружја са осиромашеним уранијумом и предузму одговарајуће мере како би се отклонила велика забринутост због масовног обољевања од рака и деформитета код новорођенчади, посебно на Косову и Метохији, и здравље грађана заштитило од даљих трагичних последица
Резолуција СБ УН 1244 и Устав Србије представљају трајну основу за мирно и праведно политичко решење проблема статуса Покрајине Косово и Медтохије. Нико нема права да те основе потцењује, крши, или замењује. Правом Србије према Косову и Метохији као интегралним делом српске државне територије нико не сме трговати ни за какве краткорочне интересе јер то представља угрожавање Србије као државе.
Позивају се државне институције Србије да неодложно захтевају извршавање свих обавеза према Србији које су утврђене резолуцијом СБ УН 1244, а посебно:
А) слободан и безбедан повратак 250.000 Срба и других неалбанаца на Косово и Метохију, у најкраћем року
Б) повратак одређених контигената војске и полиције Србије на Косово и Метохију
Ц) Економску обнову и реконструкцију Србије, како је утврђено резолуцијом СБ УН 1244
Окончање деконтаминација подручја на којима је НАТО користио оружја са осиромашеним уранијумом, о трошку чланица НАТО
Деактивирање заосталих неексплодираних средстава НАТО – авионских бомби, касетних бомби и других убојних средставас, о трошку чланица НАТО.
Затражена је обнова и завршетак споменика жртвама агресије НАТО „Вечна ватра“, у парку пријатељства, Ушће, Нови Београд.
Учесници и присутни Округлом столу упућују апел надлежним институцијама да се средствима републичког буџета не финансира нико ко делује супротно националним и државним интересима, посебно они који се залажу за признавање независности насилно одузете Покрајине Косово и Метохија, или за напуштање политике војне неутралности земље.
Београд, 23. март 2015.
=== 5 ===
Обележавање 16. годишњице агресије НАТО против Србије (СРЈ)
уторак, 24 март 2015
Обележавајући 16 годишњицу агресије НАТО против Србије (СРЈ), Београдски форум, Клуб генерала и адмирала, СУБНОР и друге нестраначке, независне организације, положиле су венце и цвеће код Споменика Деци жртвама агресије НАТО у парку Ташмајдан, Београд и код Споменика „Вечна ватра“, Парк пријатељства, Нови Београд.
Код споменика Деци жртвама НАТО бомбардовања, први су цвеће положили родитељи и чланови породице Драгане Димић, девојчице која је погинула на Косову и Метохији, затим представници организатора, Српског националног вијећа из Црне Горе, студентске омладине Београда, млади из Подгорице, Бања Луке и Косовске Митровице, затим Александар Чепурин - амбасадор Русије, Владимир Чушев - амбасадор Белорусије, Адела Мајра Руиз Гарсија - амбасадорка Кубе, Диа Надер де ел Андари - отправница послова амбасаде Венецуеле, дипломатски представници других земаља и велики број грађана.
Потом су представници истих организација положили венце и цвеће код споменика свим жртвама агресије НАТО пакта у Парку пријатељства, где је церемонија почела тачно у 12 сати.
Ове активности пратио је велики број грађана међу којима је запажено учешће омладине, као и велики број домаћих и страних медија.
Представници медија су показали посебно интересовање за оцене карактера документа „Индивидуални акциони план партнерства Србије са НАТОм“ и да ли потписивање тог документа значи напуштање политике војне неутралности Србије коју је утврдила Народна скупштина.
Београд, 24.3.2015.
Информативни сектор Београдског форума
Невена Таушан Ергић, портпарол
Обележавајући 16 годишњицу агресије НАТО против Србије (СРЈ), Београдски форум, Клуб генерала и адмирала, СУБНОР и друге нестраначке, независне организације, положиле су венце и цвеће код Споменика Деци жртвама агресије НАТО у парку Ташмајдан, Београд и код Споменика „Вечна ватра“, Парк пријатељства, Нови Београд.
Код споменика Деци жртвама НАТО бомбардовања, први су цвеће положили родитељи и чланови породице Драгане Димић, девојчице која је погинула на Косову и Метохији, затим представници организатора, Српског националног вијећа из Црне Горе, студентске омладине Београда, млади из Подгорице, Бања Луке и Косовске Митровице, затим Александар Чепурин - амбасадор Русије, Владимир Чушев - амбасадор Белорусије, Адела Мајра Руиз Гарсија - амбасадорка Кубе, Диа Надер де ел Андари - отправница послова амбасаде Венецуеле, дипломатски представници других земаља и велики број грађана.
Потом су представници истих организација положили венце и цвеће код споменика свим жртвама агресије НАТО пакта у Парку пријатељства, где је церемонија почела тачно у 12 сати.
Ове активности пратио је велики број грађана међу којима је запажено учешће омладине, као и велики број домаћих и страних медија.
Представници медија су показали посебно интересовање за оцене карактера документа „Индивидуални акциони план партнерства Србије са НАТОм“ и да ли потписивање тог документа значи напуштање политике војне неутралности Србије коју је утврдила Народна скупштина.
Београд, 24.3.2015.
Информативни сектор Београдског форума
Невена Таушан Ергић, портпарол
=== 6 ===
Сећање
Објављено под Актуелно | 24. март 2015.
Објављено под Актуелно | 24. март 2015.
ВЕЧНИ ПЛАМЕН НИКО НЕ УТУЛИ
Широм Србије одржавају се комеморативни скупови посвећени срамним данима из 1999. године кад су најмоћније државе света почеле немилосрдно уништавање ракетама нашу земљу и народ.
У Београду, на ушћу Саве у Дунав у Парку пријатељства, код обелиска на чијем је врху горела буктиња коју нико и никад не може да утули за успомену на страдалнике, положени су венци и цвеће многобројних патриотских организација.
Венац жртвама НАТО бомардовања положили су у име СУБНОР-а Србије чланови Председништва Драгомир Вучићевић и Ратко Слијепчевић.
У центру Београда, у парку на Ташмајдану, од 2000. године налази се споменик настрадалој деци у ракетирању злочинаца из натовског војног савеза.
У име Владе Србије венац је положио министар Александар Вулин. Поштовање жртвама исказао је и СУБНОР Србије, цвеће су положили Јелисавета Миловановић и Милош Богићевић.
На споменик изгинулој деци цвеће су донели и многобројни средњошколци и студенти Београдског универзитета, као и Клуб генерала и адмирала Србије, Београдски форум за свет равноправних и друге респектабилне организације. Посебно и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин и амбасадор Белорусије Владимир Чушев.
У Београду, на ушћу Саве у Дунав у Парку пријатељства, код обелиска на чијем је врху горела буктиња коју нико и никад не може да утули за успомену на страдалнике, положени су венци и цвеће многобројних патриотских организација.
Венац жртвама НАТО бомардовања положили су у име СУБНОР-а Србије чланови Председништва Драгомир Вучићевић и Ратко Слијепчевић.
У центру Београда, у парку на Ташмајдану, од 2000. године налази се споменик настрадалој деци у ракетирању злочинаца из натовског војног савеза.
У име Владе Србије венац је положио министар Александар Вулин. Поштовање жртвама исказао је и СУБНОР Србије, цвеће су положили Јелисавета Миловановић и Милош Богићевић.
На споменик изгинулој деци цвеће су донели и многобројни средњошколци и студенти Београдског универзитета, као и Клуб генерала и адмирала Србије, Београдски форум за свет равноправних и друге респектабилне организације. Посебно и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин и амбасадор Белорусије Владимир Чушев.
---
Србија
Објављено под Актуелно | 25. март 2015.
Објављено под Актуелно | 25. март 2015.
НАШ НАРОД НИКО НЕ МОЖЕ ДА ПОКОРИ
Ми смо мала земља, али чврста и поносна, у којој живи народ који је немогуће покорити!
Овим речима се, у уторак вече, обратио Србији председник Владе Александар Вучић.
Повод је шеснаестогодишњица мучког напада удружених најјачих и најбогатијих држава света, предвођених САД и НАТО алијансом, у необјављеном рату ракетама у суманутих 78 дана без повода и одобрења Савета безбедности ОУН.
НЕ ТРАЖИТЕ ДА ЗАБОРАВИМО
Овим речима се, у уторак вече, обратио Србији председник Владе Александар Вучић.
Повод је шеснаестогодишњица мучког напада удружених најјачих и најбогатијих држава света, предвођених САД и НАТО алијансом, у необјављеном рату ракетама у суманутих 78 дана без повода и одобрења Савета безбедности ОУН.
НЕ ТРАЖИТЕ ДА ЗАБОРАВИМО
Комеморативно окупљање је почело урликом сирена у 19,58 часова, испред остатака Генералштаба у Београду, сведока монструозног напада без објаве на крају цивилизованог 20.столећа, али и поузданог доказа врхунског патриотизма и херојског отпора сваког припадника војске која ни по цену живота није, заједно са милицијом и целокупним становништвом, одступала ни за педаљ пред вишеструко бројнијим и технолошки опремљенијим непријатељем.
У бомбардовању ракетама са удаљених крстарица и из недокучиве висине, бојовници НАТО, користећи и забрањено касетно норужање и погубни осиромашени уранијум, однели су до 3.500 недужних живота и ранили више од 12,5 хиљада људи.
У исто време уништили готово читаву инфраструктуру и за дужи период, који се протеже до данашњих дана, онеспособили безброј школа, обданишта, болница, тв станица, репетитора, мостова, сеоских и градских домаћинстава.
Злочиначки нагон правдали су безочним причама о колатералној штети. од које је, на жалост и срамоту, страдало и неколико десетина деце у разним крајевима Србије.
Од ракете је у Батајници, у родној кући, убијена малецна Милица Ракић, која би сада имала 19 година…Слична коб задесила је и децу у Трстенику, Алексинцу и низу других места.
Премијер Александар Вучић поручио је свету из Београда:
”Ми не вичемо, нећемо ни политички да се делимо, сећамо се жртава достојанствено. Само не тражите од нас да заборавимо!
Нећемо сукобе ни са ким, ни са НАТО, али љубоморно чувамо своју војну неутралност.
У Европу хоћемо поносна и чистог образа, али не може нико да нам руши добре односе са Русијом и другим пријатељима на истоку”.
БРАНИЛИ СМО ПРАВО И ПРАВДУ
На комеморативној церемонији у Београду, одржаној симболично испред монументалног архитектонског здања срушеног Генералштаба, изведен је пригодан програм и завршен песмом ”Ово је Србија” у извођењу дечјег хора.
На широком простору уоквиреним булеварима Кнеза Милоша и Немањина окупило се више хиљада људи који су достајанствено и палећи свеће одавали пошту жртвама несхватљиве натовске агресије током 1999.године.
Комеморацији су присуствовали сви министри у Влади Републике Србије, генерали предвођени Љубишом Диковићем, народни посланици, представници Народне скупштине, изасланици Председника Републике.
Посебно је запажено присуство председника Републике Српске Милорада Додика. Били су и амбасадори и војни засланици многих пријатељских држава акредитованих у Србији. Затим представници верских заједница и цивилног друштва. У име СУБНОР-а Србије на комеморацији био је вд председник Душан Чукић.
Иначе, широм Србије су, организовано или спонтано, одржани скупови посвећени првом дану бомбардовања у натовској агресији.
Тако је у Алексинцу, једном од српских градова који је много настрадао, говорио Председник Републике Томислав Николић:
”Бранећи своју територијалну целовитост, бранили смо међународни принцип целовитости сваке суверене земље на свету, бранили смо право и правду, међународне законе, Повељу ОУН, институције пред којим би требало да смо сви једнаки”.
И организације СУБНОР-а активно су, као и увек, били део свенародног сећања и одавања почасти жртвама терористичког напада НАТО на нашу земљу пре 16 година. И скренули пажњу међународној заједници, посебно и преко пријатељских ветеранских организација, на ратне страхоте баш сада у периоду кад антихитлеровска коалиција, којој су припадали наши народи кроз партизанске одреде и народноослободилачку војску, обележава и седму деценију победе над фашизмом у Другом светском рату.