Informazione
IL PARLAMENTO FEDERALE JUGOSLAVO MANTIENE IL 29 NOVEMBRE
La Camera delle Repubbliche della RFJ ha rigettato a maggioranza la
mozione
della destra nazional-liberista D.O.S. che chiedeva la abolizione della
festa della
Repubblica (Dan Republike) del 29 novembre. La destra anticomunista ed
antijugoslava del DOS, abolendo la ricorrenza ufficiale, intendeva
marcare un ulteriore elemento di discontinuita' con la esperienza della
Repubblica Federativa e Socialista di Jugoslavia, la cui fondazione era
avvenuta proprio il 29 novembre del 1943, nel pieno della Guerra di
Liberazione partigiana.
YUGOSLAV PARLIAMENT OPENED SESSION
BELGRADE, November 28 (Tanjug) Both chambers of the Yugoslav
federal parliament convened in separate sessions in Belgrade on Tuesday
and
are in the process of approving the agenda.
Parliament should vote to approve a new governor of the
National
Bank of Yugoslavia (central bank), with Mladjan Dinkic of the Democratic
Opposition of Serbia (DOS) bloc slated for the job.
The Chamber of Republics (upper house) has blocked the DOS
motion
for voting on an amendment to the law on national holidays so that
Republic
Day should no longer be celebrated on November 29, as a relic of the now
defunct sixrepublic Yugoslav federation.
The Chamber of Citizens (lower house) has approved a report by
the
Credential Commission and verified the mandate of Vera Djurovic from the
Socialist Party of Serbia (SPS)Yugoslav Left (JUL) coalition.
---
Questo e' il bollettino di controinformazione del
Coordinamento Nazionale "La Jugoslavia Vivra'".
I documenti distribuiti non rispecchiano necessariamente le
opinioni delle realta' che compongono il Coordinamento, ma
vengono fatti circolare per il loro contenuto informativo al
solo scopo di segnalazione e commento ("for fair use only").
Per iscriversi al bollettino: <jugoinfo-subscribe@...>
Per cancellarsi: <jugoinfo-unsubscribe@...>
Per contributi e segnalazioni: <jugocoord@...>
Archivio di JUGOINFO:
> http://www.ecircle.it/an_ecircle/articles?ecircleid=91979 oppure
> http://www.egroups.com/group/crj-mailinglist/
Sito WEB del Coordinamento:
> http://digilander.iol.it/lajugoslaviavivra
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
eCircle ti offre una nuova opportunita:
la tua agenda sul web - per te e per i tuoi amici
Organizza on line i tuoi appuntamenti .
E' facile, veloce e gratuito!
Da oggi su
http://www.ecircle.it/ad196333/www.ecircle.it
La Camera delle Repubbliche della RFJ ha rigettato a maggioranza la
mozione
della destra nazional-liberista D.O.S. che chiedeva la abolizione della
festa della
Repubblica (Dan Republike) del 29 novembre. La destra anticomunista ed
antijugoslava del DOS, abolendo la ricorrenza ufficiale, intendeva
marcare un ulteriore elemento di discontinuita' con la esperienza della
Repubblica Federativa e Socialista di Jugoslavia, la cui fondazione era
avvenuta proprio il 29 novembre del 1943, nel pieno della Guerra di
Liberazione partigiana.
YUGOSLAV PARLIAMENT OPENED SESSION
BELGRADE, November 28 (Tanjug) Both chambers of the Yugoslav
federal parliament convened in separate sessions in Belgrade on Tuesday
and
are in the process of approving the agenda.
Parliament should vote to approve a new governor of the
National
Bank of Yugoslavia (central bank), with Mladjan Dinkic of the Democratic
Opposition of Serbia (DOS) bloc slated for the job.
The Chamber of Republics (upper house) has blocked the DOS
motion
for voting on an amendment to the law on national holidays so that
Republic
Day should no longer be celebrated on November 29, as a relic of the now
defunct sixrepublic Yugoslav federation.
The Chamber of Citizens (lower house) has approved a report by
the
Credential Commission and verified the mandate of Vera Djurovic from the
Socialist Party of Serbia (SPS)Yugoslav Left (JUL) coalition.
---
Questo e' il bollettino di controinformazione del
Coordinamento Nazionale "La Jugoslavia Vivra'".
I documenti distribuiti non rispecchiano necessariamente le
opinioni delle realta' che compongono il Coordinamento, ma
vengono fatti circolare per il loro contenuto informativo al
solo scopo di segnalazione e commento ("for fair use only").
Per iscriversi al bollettino: <jugoinfo-subscribe@...>
Per cancellarsi: <jugoinfo-unsubscribe@...>
Per contributi e segnalazioni: <jugocoord@...>
Archivio di JUGOINFO:
> http://www.ecircle.it/an_ecircle/articles?ecircleid=91979 oppure
> http://www.egroups.com/group/crj-mailinglist/
Sito WEB del Coordinamento:
> http://digilander.iol.it/lajugoslaviavivra
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
eCircle ti offre una nuova opportunita:
la tua agenda sul web - per te e per i tuoi amici
Organizza on line i tuoi appuntamenti .
E' facile, veloce e gratuito!
Da oggi su
http://www.ecircle.it/ad196333/www.ecircle.it
SELEZIONE NOTIZIE TANJUG 17/10-28/11/2000
http://www.egroups.com/message/crj-mailinglist/609
---
Questo e' il bollettino di controinformazione del
Coordinamento Nazionale "La Jugoslavia Vivra'".
I documenti distribuiti non rispecchiano necessariamente le
opinioni delle realta' che compongono il Coordinamento, ma
vengono fatti circolare per il loro contenuto informativo al
solo scopo di segnalazione e commento ("for fair use only").
Per iscriversi al bollettino: <jugoinfo-subscribe@...>
Per cancellarsi: <jugoinfo-unsubscribe@...>
Per contributi e segnalazioni: <jugocoord@...>
Archivio di JUGOINFO:
> http://www.ecircle.it/an_ecircle/articles?ecircleid=91979 oppure
> http://www.egroups.com/group/crj-mailinglist/
Sito WEB del Coordinamento:
> http://digilander.iol.it/lajugoslaviavivra
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
OBIETTIVO COMUNITA'
Sei proprio sicuro di voler vincere una web cam?
Dal 1 al 31 dicembre 2000 ci sono ottime probabilit`,
se crei una nuova comunit` su eCircle.it!
Controlla il regolamento su
http://www.ecircle.it/ad470046/www.ingioco.it
http://www.egroups.com/message/crj-mailinglist/609
---
Questo e' il bollettino di controinformazione del
Coordinamento Nazionale "La Jugoslavia Vivra'".
I documenti distribuiti non rispecchiano necessariamente le
opinioni delle realta' che compongono il Coordinamento, ma
vengono fatti circolare per il loro contenuto informativo al
solo scopo di segnalazione e commento ("for fair use only").
Per iscriversi al bollettino: <jugoinfo-subscribe@...>
Per cancellarsi: <jugoinfo-unsubscribe@...>
Per contributi e segnalazioni: <jugocoord@...>
Archivio di JUGOINFO:
> http://www.ecircle.it/an_ecircle/articles?ecircleid=91979 oppure
> http://www.egroups.com/group/crj-mailinglist/
Sito WEB del Coordinamento:
> http://digilander.iol.it/lajugoslaviavivra
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
OBIETTIVO COMUNITA'
Sei proprio sicuro di voler vincere una web cam?
Dal 1 al 31 dicembre 2000 ci sono ottime probabilit`,
se crei una nuova comunit` su eCircle.it!
Controlla il regolamento su
http://www.ecircle.it/ad470046/www.ingioco.it
http://www.sps.org.yu/index-ne.htm
Kongresni referat predsednika Slobodana Miloevi?a na
Petom kongresu SPS
- 25. XI 2000. godine -
Drugarice i drugovi
U Osnovama za raspravu ?lanova SPS za pripremu
ovog Kongresa ukazano je na dramati?ne, za izbore
krajnje nepovoljne okolnosti, i spoljne i
unutranje, u
kojima su odrani izbori 2000. Isto tako, bez
posebnog opisivanja, svako u ovoj sali zna kakvo je
nasilje i bezakonje nastupilo posle pu?a od 5. oktobra - paljevine
Saveznog parlamenta i nacionalne TV. O pozadini ovih doga?aja
i nastavljanju okupacije Jugoslavije koja je po?ela pre nekoliko
godina, a obelodanjena u Rambujeu i za vreme prologodinjeg
rata, bavi?e se savremenici, ali, i generacije posle nas.
Protiv ove zemlje se rat sada vodi novcem. Na sceni je veliko
potkupljivanje. Deli se veliki novac i omogu?avaju visoke
privilegije onima koji bi trebalo da pristanu na sve to je protiv
ove zemlje - na gubitak nezavisnosti, na odvajanje Crne Gore,
Kosova i Vojvodine, na ponienje i ponitavanje srpskog naroda,
na isporu?ivanje nacionalnih heroja novom Gestapou u Hagu.
Zahvaljuju?i novcu mediji su u rukama stranih obavetajnih
slubi.
Ali se rat protiv nae zemlje vodi i zastraivanjem. Sedite SPS u
Beogradu je spaljeno, rukovodstvu se preti, prislukuje se,
ucenjuje i lano optuuje.
Najja?a snaga odbrane dravnih i nacionalnih interesa je SPS i
zato je sada SPS glavni cilj napada. NJeno rasulo ili bar
destabilizacija je prioritetni zadatak neprijatelja nae drave.
Taj se zadatak sprovodi perfidno, delovanjem iznutra i
nastojanjem da se to vie ljudi, naro?ito iz rukovodstva,
me?usobno posva?a i bavi sobom. Ali i direktnim i brutalnim
pritiscima - otputanjem sa posla i poniavanjem, funkcionerima
partije ?esto se preti da napuste partiju.
Istovremeno, na sceni je apsurd - oni koji su zemlju branili i u
zemlji bili za vreme rata, proglaavaju se za neprijatelje, a oni
koji su iz zemlje pobegli, podravali bombardovanje i sara?ivali
sa agresorima, sada se pojavljuju u ulozi rodoljuba i spasilaca
zemlje. Lopovi proglaavaju lopovima potene ljude.
Ovo teko vreme zahteva odgovornost svih koji mogu da je
ponesu. Zato SPS mora da u?vrsti jedinstvo, da sebe potvrdi kao
glavni faktor odbrane dravnih i nacionalnih interesa.
Zato, SPS nema pre?eg zadatka od zadatka da zbije redove u
borbi za svoj program, odnosno za interese gra?ana i naroda. To
je zadatak ovog Kongresa.
Na 4. Kongresu ocenili smo da je zemlja u opasnosti. Na
osnovni zaklju?ak ticao se jedinstva, odnosno nunosti
povezivanja, citiram: "svih rodoljubivo orijentisanih partija i ljudi.
Naglaavaju?i da je, tako?e, citiram: " u ovom vremenu to za
nau zemlju primarni patriotski zadatak", ocenjeno je tada
doslovce:
"U ovim danima zemlja se brani od zla nadvijenog nad njom i
zajedno treba da su levica i desnica, vernici i ateisti,
visokoobrazovani i laici, stari i mladi, oni koji se nisu slagali i
voleli, oni koji nisu govorili, oni koji misle da su se zauvek i
definitivno razili. Svi koji imaju jedno zajedni?ko svojstvo - da
vole svoju zemlju. I da se ose?aju obaveznim da je brane od
statusa kolonije kojom ?e marirati strane vojske, ?ija ?e
ekonomija biti u funkciji razvoja drugih zemalja, ?ija ?e kultura
biti ukinuta, ?ija ?e prolost biti zbrisana i ?ija ?e vlast biti
sastavljena od onih potpla?enih ili ucenjenih nitarija koje svaki
narod ima i u dobra vremena, a, pogotovo, u zla".
Ideja o vladi narodnog jedinstva uspeno je realizovana punih 7
godina.
A tragi?na slabost celog patriotskog bloka, koja je
glavni razlog za sadanju krizu je njegova
nesposobnost da sa?uva jedinstvo.
Do nejedinstva u patriotskom bloku, koji je godinama
uspeno sara?ivao u vladi narodnog jedinstva, dolo je samo
delom zbog uskogrudosti naeg partijskog rukovodstva, dodue
u manjoj meri, a u ve?oj meri zbog preteranih zahteva Radikalne
stranke. U svakom slu?aju slabost patriotskog bloka, koja se
izrazila kroz nesposobnost da sa?uva jedinstvo, je glavni razlog.
A tek onda pritisci koji se vre na partiju da samo sebi trai
svoje mane, i koje ima i koje nema, a ima ih sigurno manje nego
sve druge.
Kada ve? pominjem uskogrudost, kao nau slabost koja se
ispoljila pred izbore, elim da kaem da se te slabosti nismo
oslobodili ni u pripremama za ovaj vanredni Kongres. Zbog te
slabosti na listi za partijsko rukovodstvo nema mladih, nema
seljaka, nema ena u meri koja je nuna u SPS, ?ak i uprkos
nekim naim statutarnim normama.
Drugarice i drugovi,
Samo pre devet meseci mi smo imali redovni 4. Kongres nae
partije. Na njemu je data koncepcija daljeg razvoja naeg
drutva u celini, kao i u okviru pojedinih oblasti, naro?ito u sferi
ekonomskog ivota. Za tako shva?en Kongres naa partija se
detaljno pripremila jer je trebalo da iza?emo i pred partijsku i
pred najiru javnost sa odgovorima koji su se ticali perspektive
drutva, koje skoro deceniju ivi pod velikim spoljnim pritiscima
i bori se sa mnogim unutranjim nevoljama, kao posledicama tih
pritisaka. A, zatim, samo nekoliko meseci pre Kongresa,
okon?an je rat koji je NATO vodio protiv Jugoslavije, pre svega
na teritoriji Srbije.
Uzimaju?i sve to u obzir, Socijalisti?ka partija Srbije je sebi na
tom Kongresu dala zadatak da iza?e pred sve gra?ane, pred
?itav narod, sa odgovorima koji su se ticali slobode,
nezavisnosti, ekonomskog razvoja, socijalne stabilnosti,
me?unarodne saradnje, stanja u regionu, nae budu?nosti,
delimi?no i budu?nosti uopte.
I sada, kao i onda, mislim da je taj Kongres bio jedan dragocen
doprinos budu?nosti nae zemlje, pre svega, ali da je dao i
izvesne odgovore koji su se ticali i drugih zemalja i naroda sa
kojima ulazimo u 21. vek. Uostalom, to nisu samo moje ocene ili
samo ocene nae partije o ?etvrtom Kongresu Socijalisti?ke
partije Srbije, ve? su sli?ne ili identi?ne ocene date i od strane
mnogih istaknutih svetskih politi?ara i gostiju koji su ovom
Kongresu prisustvovali, a bili su, kao to znate, predstavnici
preko 100 partija iz celog sveta. Afirmativne ocene tog
Kongresa mogle su se na?i u mnogim svetskim medijima,
mesecima, kasnije.
Bili smo, sa mnogo razloga, uvereni da, uprkos teko?a koje se
nastavljaju, pre svega u vidu spoljnih pritisaka, ulazimo u period
obnove, reformi i razvoja i u period nade da ?emo na?i
zajedni?ki jezik sa me?unarodnom zajednicom, pre svega, sa
onim demokratskim, progresivnim i humanim subjektima u
me?unarodnoj zajednici po?eti da se osloba?amo pritisaka,
ucena i pretnji koje su nam jednu deceniju ivot ?inili tekim i
vezivali nam ruke za razvoj, a pogotovo, za prosperitet.
Uostalom, odmah posle rata, mi smo sa velikim entuzijazmom i
sa velikim rezultatima uli u period obnove zemlje, odnosno
obnove svega to je u ratu porueno i tu obnovu smo gotovo
okon?ali pred izbore u septembru mesecu. Naa javnost je tu
obnovu, odnosno njene rezultate primila dobro, svetska javnost
je tu obnovu pratila i tamo gde je komentarisala, komentarisala
je veoma pozitivno. A i kako bi, druga?ije bila komentarisana
brza, uspena i samostalna obnova zemlje nastradale u ratu bez
pomo?i sa strane i bez napla?ene ratne tete.
Na saveznim izborima septembra meseca, Socijalisti?ka partija
Srbije je sa svojim koalicionim partnerima - JUL i SNP mogla da
ima ve?inu u parlamentu. Ali, bez svojih koalicionih partnera,
nije mogla da ima tu ve?inu u parlamentu i nije ula u Saveznu
vladu. Voljom SNP Crne Gore. Time se na nivou savezne drave,
Socijalisti?ka partija Srbije nala u opozicionoj ulozi. Mi ovaj
Kongres odravamo, izme?u ostalog, i zato da bismo se
pripremili za ulogu opozicione partije u saveznoj dravi i da
bismo ocenili stanje u saveznoj dravi u kojoj smo opozicija. Ali i
da bismo u?vrstili partiju pred izbore u Srbiji.
Partija koja je deset godina bila vladaju?a, sama ili sa drugim
partijama, na nivou savezne drave i na nivou Republike, razume
se, da ne moe brzo, a pogotovo, ne moe lako, da se prebaci iz
uloge vladaju?eg u ulogu opozicionog politi?kog subjekta.
Mnoge partije u svetu, a naro?ito u Evropi su posle dugog, ili
dueg perioda vrenja vlasti imale period prilago?avanja na
status opozicije. U tom periodu su gubile ?lanstvo, zatim sticale
novo, nekad su im se, posle izvesnog vremena, vra?ali stari
?lanovi, imale su tenzije u rukovodstvu, koje su se
manifestovale kao traenje opravdane, a ?esto i kao traenje
sasvim neopravdane odgovornosti, menjale su ili su samo
smatrale da treba da menjaju neto, bilo ta - program, ime,
rukovodstvo, organizacionu strukturu, medijski nastup,
simbole.... veruju?i da te promene le?e rane koje su partiju
snale situiranjem u ulogu opozicije.
Sva ta iskustva, zemlje sa duim viepartijskim staom imaju
odavno, dobro su poznata, ali nisu bila dovoljno pra?ena u naoj
partiji, mada mislim da nisu naro?ito pra?ena ni u drugim
partijama i u naem drutvu u celini, jer smo od Drugog svetskog
rata pa do 1990. iveli u druga?ijem, jednopartijskom sistemu.
Sada smo u prilici da treba da se upoznamo sa iskustvima
drugih partija u svetu, koje su imale sli?nu situaciju sa naom i
da ih koristimo, u meri, u kojoj nam odgovaraju.
Po svemu, u takvim okolnostima najvaniji zadatak svake partije
je da utvrdi svoj identitet, ?uvaju?i dosadanji, koriguju?i ga
malo ili mnogo, ali insistiranje na identitetu partije je njen glavni
zadatak. Mislim da, u tom pogledu, naa partija treba da ostane
pri onoj koncepciji razvoja drutva sa kojom je bila prisutna na
?etvrtom Kongresu februara meseca i da, sa aspekta te
koncepcije, bude opozicija svemu to se u jugoslovenskom
drutvu sada doga?a, u onoj meri u kojoj je to suprotno naem
vi?enju interesa jugoslovenskog drutva.
Kao i na prethodnom Kongresu mi ?emo se i dalje zalagati za
Saveznu Republiku Jugoslaviju kao zajedni?ku dravu dve
ravnopravne republike - Srbije i Crne Gore. Zato ?emo biti protiv
tzv."zajednice" Srbije i Crne Gore kao dravnog reenja za ove
dve republike.
Kao i na prethodnom Kongresu zalaga?emo se za nae stavove
o Kosovu, ?vrsto uvereni u njihovu principijelnost, istinitost i
pravednost.
Od svih rana koje su nas nale, najtee je Kosovo.
Nekadanja Jugoslavija po?ela je da umire na Kosovu.
Po?etkom osamdesetih, moda sedamdesetih pa i ezdesetih,
ali nesumnjivo na Kosovu.
NJegovo osamostaljenje i otcepljenje, podsticanje mrnje
izme?u srpskog i albanskog naroda, zlonamerni pokuaji
dominacije jednog nad drugim, investiranje sa strane, izvan
Jugoslavije, u me?usobne sukobe - tako je po?ela da ulazi u
tragi?nu krizu nekadanja Jugoslavija.
Ali ta ista Kosovska pri?a najve?a je rana i ove Jugoslavije. Da
ta rana nikad ne pro?e, u?injeno je sve sa strane. Rezultati tih
napora sa strane su strah u kome ive godinama svi na Kosovu -
i Srbi i Albanci, siromatvo u koje tonu svi na Kosovu - i Srbi i
Albanci, bombardovanja od kojih su stradali svi na Kosovu - i
Srbi i Albanci, zlo koje je nadvijeno nad glavama sve dece - i
srpske i albanske.
Deo me?unarodne zajednice je okrivio Srbe i vlast u Srbiji za
genocid nad Albancima. Genocid je zahvaljuju?i njima, tom delu
me?unarodne zajednice, izvren me?utim, nad Srbima. Oni su u
najve?em delu napustili Kosovo. Lutaju kao najve?i evropski
o?ajnici rubovima teritorije na kojoj su se do nedavno nalazile i
danas se nalaze njihove ku?e, teritorije koja je bila njihova ua
ali vekovna domovina. Oni koji su tamo ostali su najve?i
mu?enici i najve?i heroji kraja ovog veka, moda, u ovom
trenutku, najve?i mu?enici i najve?i heroji na celom svetu. U
svakom slu?aju, najve?i rodoljubi.
Vie od deset godina vlast u Srbiji ?ini nad?ove?anske napore
da dokae svetu, obesnom i nedokazanom, da je Kosovo deo
Srbije. Za njih ne mora da bude ni sveti ni najvaniji deo. Ali, mi
Srbi, imamo pravo da ga tako doivljavamo, ako ga tako
doivljavamo. To je naa stvar. I ni?ija vie. Francuzi imaju Notr
Dam i Trijumfalnu kapiju, Rusi Kremlj i Borodinsku bitku,
Amerikanci Empajr Stejt bilding, Grci Akropolj, Srbi imaju
Gra?anicu, Gazimestan i Pe?ku patrijariju.
Zato je nasilje nad Kosovom nasilje nad Srbijom. Nasilje nad
Srbima sa Kosova je nasilje nad svim Srbima. To znaju svi Srbi,
?ak i oni koji su pla?eni da to zaborave. Znaju kad do?u ku?i,
kad ostanu sami, kad ih niko ne vidi.
Ali, ni Albanci na Kosovu, ?ak i oni koji u ovom trenutku imaju
podrku sila zahvaljuju?i kojima su Srbi proterani sa Kosova, ni
oni ne ive kao sre?ni ljudi. Pa ?ak i oni koji su ispunjeni
mrnjom i potrebom za nasiljem ne mogu da ive sa tom
mrnjom i nasiljem kao ivotnim izborom. Pogotovo onda i tamo
kad taj izbor i gde taj izbor nije doao iz njihovih glava i srca, ve?
iz tu?ih interesa. Tim interesima Albanci slue kao sredstvo da
rasture jo jednu zemlju, da okupiraju jo jednu teritoriju.
SPS je za slobodno Kosovo u slobodnoj Srbiji, za slobodnu Srbiju
u slobodnoj Jugoslaviji, za slobodnu Jugoslaviju na slobodnom
Balkanu, na kome u miru treba da ive sve balkanske zemlje i
njihovi narodi. SPS je za slobodu svake zemlje i svih ljudi na
svetu.
Ako je ta politi?ka platforma nedemokratska i nehumana, onda
?lanstvo ove partije trai da pro?ita tekst demokratske i
humane platforme.
Drugarice i drugovi,
Zadrao sam se na pitanju Kosova i Metohije jer sam smatrao da
je dramati?na situacija na Kosovu to zahtevala.
A sada mi dozvolite da nastavim dalje obrazloenje plaforme
SPS i politike koju ona na toj plaformi u sadanjim prilikama
treba da vodi.
Dakle, kao i na prethodnom Kongresu zalaga?emo se za
nezavisnost Jugoslavije jer je to bio istorijski princip na kome je
funkcionisao narod Srbije i Crne Gore, kroz ?itavu svoju istoriju.
Zalaga?emo se i za suverenitet Savezne Republike Jugoslavije,
ne dovode?i u pitanje, pritom, potrebu za saradnjom svake vrste
(ekonomskom, kulturnom, nau?nom, tehnolokom, politi?kom)
sa celim svetom, sa svim zemljama, sa svim ljudima, na
ravnopravnim osnovama. O?uvanje suvereniteta jedne zemlje i
njena saradnja sa drugim zemljama su, zaista, mogu?i samo ako
izme?u tih zemalja postoje odnosi ravnopravnosti i elementarno
me?usobno potovanje. Zato ?e Socijalisti?ka partija Srbije biti
protiv svih onih politi?kih, ekonomskih, nacionalnih, kulturnih,
tehnolokih i drugih ustupaka koje vlast u SRJ bude ?inila pod
formom saradnje sa svetom, a na tetu nezavisnosti i
suvereniteta zemlje.
Kad ti ustupci po?nu da se ?ine (kao to je to ve? sada po?elo
da se ?ini) obi?no se odmah ne vide, odnosno obi?no se odmah
ne vidi da se radi o ustupcima, o dovo?enju u pitanje interesa
drave i gra?ana. Suo?avanje sa posledicama tih ustupaka stie
kasnije, ?esto kada je te posledice, zaista teko otkloniti.
Socijalisti?ka partija Srbije je na to upozoravala ?itavu deceniju.
Sastav Savezne vlade je SPS liio mogu?nosti da iz pozicije
vlasti zatiti dravu i gra?ane od opasnosti za njihov ivot, koji ti
ustupci sa sobom nose, ali ?e kao opoziciona politi?ka stranka
u Jugoslaviji u?initi sve da iroka javnost, ?itav narod, upozori
na opasnost za opstanak, a pogotovo za zdrav i uspean razvoj
drutva u slu?aju da se zapo?eta praksa ograni?avanja
suvereniteta i dovo?enja u pitanje nezavisnosti zemlje nastavi.
Kao i na prethodnom Kongresu Socijalisti?ka partija Srbije ?e se
zalagati za ekonomski razvoj na principima trine ekonomije i
mnotva svojinskih odnosa kombinovanim tako da i drutvo i
gra?ani zahvaljuju?i toj kombinaciji imaju bolji standard. Za nas,
dakle, nije sporno privatno vlasnitvo. Ali su sporni svi oni oblici
vlasnitva koji se manifestuju kao otima?ina nacionalnih i
individualnih dobara, kao rasprodaja drave i siromaenje
naroda i materijalno i moralno degradiranje gra?ana koji su
svoju imovinu sticali dugo i legalno. U ovom trenutku taj proces
(tobonje) svojinske transformacije preti da se izvrgne u ono
?ega se Socijalisti?ka partija Srbije plaila da moe da se desi i
na ta je upozoravala da moe da se desi - prodavanje drutvene
i dravne imovine u bescenje stranim ili doma?im kupcima,
pojava raznih sumnjivih stranih investiranja koja bi bila izvan
mogu?nosti kontrole i procene koliko su ta investiranja u
nacionalnom interesu a koliko su mu, moda, suprotstavljena.
Otuda su prve posledice politike koju, u ovoj sferi, vodi nova
vlast ogroman rast cena, naro?ito elementarnih proizvoda,
ivotnih namirnica, nedostatak elektri?ne energije, (koju smo
imali u najteim periodima sankcija, ?ak i za vreme rata kada su
tokom no?i bacane bombe na elektroenergetska postrojenja, a
ve? sutradan je bilo, uglavnom, dovoljno struje na teritoriji cele
Republike kao i ?itavo vreme posle rata, sve do preuzimanja tih
poslova u ruke nove vlasti), ali i poskupljenje elektri?ne
energije, uve?anje cena lekova koje ih ?ine nedostupnim
velikom broju bolesnih ljudi, velika i nagla nezaposlenost.
Jednom re?ju, pad standarda.
Pritom, nezaposlenost nije samo posledica vo?enja pogrene
ekonomske politike, ve? ima i svoju politi?ku dimenziju. Jedan
veliki broj ljudi je otputen sa posla isklju?ivo iz politi?kih
razloga. U 21 veku i u Evropi bi trebalo da je nedopustivo
profesionalno degradiranje politi?kih neistomiljenika od strane
vlasti, a otputanje sa posla politi?kih neistomiljenika je
praksa vezana za najmra?nija iskustva terora nad ljudima u 20
veku.
Ali, kad je ve? o nasilju re?, ono se ne manifestuje samo kao
otputanje sa posla i profesionalna i ljudska degradacija na
poslu, ve? se manifestuje i kao nasilno fizi?ko uklanjanje ljudi sa
rukovode?ih funkcija na koje su ih postavile vlade, skuptine,
izabrali upravni odbori, kao otimanje imovine politi?kih
neistomiljenika i imovine stranaka i najzad, kao fizi?ko nasilje
nad pojedincima politi?kim neistomiljenicima.
Na prvi pogled je suvino, ali u stvari, je neophodno da naglasim
da je Socijalisti?ka partija u ovih deset dugih i tekih godina
svih zala ovog sveta nadvijenih nad naom malom zemljom i nad
naim malim narodom uspela da sa?uva ne samo zemlju i ne
samo da obezbedi prili?no solidan ivot za sve gra?ane, ve? je
uspela i da obezbedi funkcionisanje svih institucija na kojima
drava po?iva i koje gra?anima garantuju li?nu i imovinsku
sigurnost. Danas je funkcionisanje institucija ugroeno. One se
nalaze u rukama volje koja ne uvaava ni Ustav, ni zakone,
?esto ni elementarne moralne norme. Stotine direktora, dekana
fakulteta, rektora univerziteta, direktora bolnica, predsednika
upravnih odbora izba?eni su iz svojih kancelarija i sa svojih
funkcija na koje su ih postavile skuptine i vlade, pod pretnjama
raznih grupa ili dovoljno gnevnih ljudi pred kojima su legalno
izabrani ili legalno postavljeni, morali da se sklone - na
bolovanje bez bolesti, u preranu penziju, na odmor do koga im
nije stalo u stvarnu bolest... Ogromna ve?ina tih ljudi su ugledni
stru?njaci, ?asni gra?ani, ?esto sa dugim profesionalnim i
ivotnim iskustvom i staom.
Opredeljena za demokratsko funkcionisanje drave i
demokratski ure?eno drutvo, Socijalisti?ka partija Srbije ne
samo to izraava duboku zabrinutost za sudbinu svojih
opredeljenja, ve? izraava i najdublju zabrinutost za potovanje
elementarnih prava gra?ana i ?oveka u okolnostima kada ta
prava ne tite, za njih nadlene institucije, ve? neidentifikovana
volja, koja ?ini sve da te institucije suspenduje.
Kao i na ?etvrtom Kongresu Socijalisti?ka partija Srbije ostaje
pri svom opredeljenju za viepartijski sistem i slobodno
izraavanje razli?itih politi?kih miljenja. Uostalom, SPS je i
inicijator uvo?enja viepartijskog sistema u Srbiji. U tom smislu,
SPS ?e biti protivnik praksi koja u ovom trenutku preti da po?ne
svoj neobi?an, nastrani ivot. Da se zabrane i diskriminiu
politi?ke partije koje su opozicija vlasti samo zato to su
opozicija. SPS je u svim svojim dokumentima, a naro?ito na
?etvrtom Kongresu, istakla nunost slobodnog, istinitog i
odgovornost ure?ivanja sredstava informisanja. Socijalisti?ka
partija Srbije je vodila viegodinji rat sa medijima koji su
finansirani iz inostranstva i imali zadatak da dezinformiu
gra?ane Srbije i Jugoslavije, da ih demoraliu, da kompromituju i
lano optuuju sve za koje se proceni da nisu dovoljno lojalni
interesima van Jugoslavije da njen suverenitet bude ograni?en.
Dosledna takvom svom stavu danas, Socijalisti?ka partija Srbije
mora da izrazi najdublju zabrinutost za sudbinu drutva u kome
su iz sredstava informisanja isklju?ene razlike u miljenjima
prilog jednog jedinog miljenja. ?ak i kad bi to jedno jedino
miljenje bilo izraz apsolutne dominacije jedne politi?ke partije u
skuptini, sredstva informisanja koja dre do principa istine,
slobode i odgovornosti, ne bi smela da lie javnost drugih
miljenja, pa makar se ticala malih stranaka, neparlamentarnih
stranaka, pa ?ak i individualnih politi?kih i intelektualnih vi?enja
stvarnosti i kretanja u budu?nosti.
Kada sam, dakle, rekao da je najvaniji zadatak nae partije u
ovom vremenu da utvrdi svoj identitet, mislio sam, da ponovim
jo jednom, da SPS treba da ostane pri svim onim vrednostima
za koje je opredeljena od svog nastanka, kroz ?itavu ovu burnu
deceniju - sloboda, nezavisnost, ekonomski prosperitet,
slobodan kulturni razvoj, neprekidno poboljanje standarda
gra?ana, povezivanje sa svetom, saradnja na ravnopravnoj
osnovi sa svim narodima i zemljama. SPS, tako?e, treba da
ostane pri viziji razvoja drutva saoptenoj na ?etvrtom
Kongresu. Ali, i da priklju?i svom identitetu obavezu analiti?ne,
principijelne, javne i argumentovane kritike stvarnosti, koja je u
suprotnosti, a danas u krajnjoj suprotnosti, sa opredeljenjima
SPS i sa dokumentima ?etvrtog Kongresa stranke.
Drugi krupan zadatak SPS u sadanjim okolnostima je ne samo
o?uvanje partijske mree, ve? i irenje njene strukture i,
naravno, ta?an uvid u ?lanstvo. Posle izbornih rezultata, kao i
posle formiranja skuptinske ve?ine suprotne zalaganjima u
izbornoj kampanji, posle formiranja Savezne vlade u kojoj se
nalaze jedna leva partija i jedna koalicija od 18 politi?kih
grupacija razli?itih politi?kih orijentacija, u ?lanstvu
Socijalisti?ke partije Srbije je dolo do traumati?nih reagovanja,
izvesne pometnje, opravdane zbunjenosti, razo?arenja... Sve to
spada u normalno reagovanje, i u politi?kom i u ljudskom smislu.
Mislim da je prvi nalet takvih reakcija okon?an i da se ?lanstvo u
svim mesnim i optinskim organizacijama ili u velikoj ve?ini
okupilo oko svog Programa i svojih obaveza koje iz tog
Programa proizilaze. Pripremaju?i se, pritom, za republi?ke
izbore, koji su zakazani godinu dana ranije na opravdano
iznena?enje ?lanstva a i na, verovatno, opravdano
nezadovoljstvo ?lanstva. Naravno, kada je do zakazivanja tih
izbora dolo, SPS se za njih mora pripremiti. U uslovima
medijske blokade, to ?e biti teko. Ali, i da nema tih izbora, naa
partija ima za svoju drugu i veliku obavezu konsolidaciju
?lanstva i aktiviranje i irenje mree sa ciljem da se stvarnost
prikae onakvom kakva jeste i po hiljaditi put, na stari i novi i na
svaki na?in, kae kuda ta stvarnost vodi drutvo i gra?ane.
Ukoliko se ne bude menjala.
Kad je ve? re? o ?lanstvu, nau partiju naputaju neki njeni
?lanovi, pre svega iz rukovodstva. Za njima, naravno, ne treba
aliti. Sada je jasno da su u partiju uli jer je bila na vlasti, da su
u njoj bili dok je bila na vlasti. Prvi put kada to nije, oni je
naputaju. Pa bar kad bi je napustili tiho, samo kao
koristoljubive kukavice... Naputaju je, me?utim, burno,
manifestuju?i svoj razlaz sa strankom u kojoj su bili u njenom
vrhu i razlaz sa politikom koju su zastupali re?ima koje su
izgovarali do pre mesec dana i koje jo zvu?e u uima svih koji
su ih sluali na desetinama TV i radio stanica. Ali, ne samo
re?ima. Zastupali su politiku sa kojom se sada razilaze i delima,
koja su, tako?e, pred o?ima svih ?lanova SPS i svih gra?ana, jer
se nisu doga?ala pre tri decenije, ve? pre tri meseca. NJihov
burni razlaz sa naom partijom je samo kupovina ulaznice u
neku drugu sredinu u kojoj o?ekuju korist, pre svega
materijalnu, zatim, statusni ugled i benificije, a, moda, i da
zatite dobra koja su nelegalno i nezakonito stekli.
Sadanji analiti?ari politi?kih prilika u ovoj zemlji ne?e imati
teak posao ako budu eleli da identifikuju kopernikanske obrte
politi?ke elite u ovoj zemlji. Pre jednu deceniju nije bilo ba
najlake na?i materijal koji pokazuje kako je ?lan Krunskog
saveta iz 1992. eufori?no pisao o socijalisti?kom
samoupravljanju kao nunom ishodu ?ove?anstva 1976. godine.
Sada je taj istraiva?ki napor sasvim lak. U toku samo jedne
jedine jeseni ove, jedne iste li?nosti su u nebeske visine
uznosile otpor NATO agresiji, a samo nekoliko dana posle pu?a,
pruale podrku evropskoj socijaldemokratiji ?ije su vlade, kao
to je poznato, bile nosioci te NATO agresije. A da ne govorim o
onim ljutim borcima za nacionalnu slobodu srpskog naroda sa
po?etka devedestih godina koji se svog u?e?a u toj borbi sada
odri?u, tvrde da je nacionalna pri?a prevazi?ena i sebe
doivljavaju isklju?ivo kao gra?ane Evrope.
Teka vremena, izme?u ostalog, postoje i zato da ?ovek pokae
koliko vredi, - da li ?e u tom tekom vremenu ostati sa onima sa
kojima je bio zajedno kada je bilo lako i lepo ili ?e oti?i drugima,
sa kojima opet moe da mu bude lako i lepo. Kao i u ivotu, tako
i u politici, postoje ljudi koji su spremni na neprekidnu selidbu ka
mestu na kome je lako i lepo, a pogotovo, ka mestu na kome se
nalazi vlast. Ali, kao i u ivotu, tako i u politici, postoje i oni
drugi, koji to vide i koji o tome treba da govore, ne zbog tih,
sklonih da se sele ka vlasti, ve? zbog vlasti. Jer svaka vlast koja
eli dobro svom narodu, mora da se ?uva kandidata za
predstavnike naroda, koji se kandiduju da narod zastupaju u
svakoj vlasti, a, u stvari, su u svakoj vlasti zainteresovani jedino
da zastupaju sami sebe.
Obra?am se svim delegatima ovog Kongresa, svim ?lanovima
SPS, svima koji mogu da ?uju ili pro?itaju moje re?i: interes nae
zemlje je da bude slobodna, nezavisna, razvijena i povezana sa
celim svetom. Interes naih gra?ana je da ive u miru i slobodi,
sigurni za svoj ivot i svoju imovinu, da svi rade i da od svog
rada ive dobro i sve bolje, da cene svoju istoriju i imaju bolju
budu?nost.
Socijalisti?ka partija Srbije ima za zadatak da titi, zastupa i
ostvaruje ovako shva?ene interese zemlje i naroda.
Zato nije vano kolika ?e biti, ve? kakva ?e biti.
Najve?a je ona partija koja je najbolja.
Socijalisti?ka partija Srbije je to bila deset godina, neka to bude
i dalje.
Copyright © Socijalisti?ka partija Srbije 1997-2000.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Vuoi sapere proprio tutto su eCircle?
Chi siamo, cosa facciamo e a cosa serviamo?
Conoscici meglio...
http://www.ecircle.it/ad474994/www.ecircle.it
Kongresni referat predsednika Slobodana Miloevi?a na
Petom kongresu SPS
- 25. XI 2000. godine -
Drugarice i drugovi
U Osnovama za raspravu ?lanova SPS za pripremu
ovog Kongresa ukazano je na dramati?ne, za izbore
krajnje nepovoljne okolnosti, i spoljne i
unutranje, u
kojima su odrani izbori 2000. Isto tako, bez
posebnog opisivanja, svako u ovoj sali zna kakvo je
nasilje i bezakonje nastupilo posle pu?a od 5. oktobra - paljevine
Saveznog parlamenta i nacionalne TV. O pozadini ovih doga?aja
i nastavljanju okupacije Jugoslavije koja je po?ela pre nekoliko
godina, a obelodanjena u Rambujeu i za vreme prologodinjeg
rata, bavi?e se savremenici, ali, i generacije posle nas.
Protiv ove zemlje se rat sada vodi novcem. Na sceni je veliko
potkupljivanje. Deli se veliki novac i omogu?avaju visoke
privilegije onima koji bi trebalo da pristanu na sve to je protiv
ove zemlje - na gubitak nezavisnosti, na odvajanje Crne Gore,
Kosova i Vojvodine, na ponienje i ponitavanje srpskog naroda,
na isporu?ivanje nacionalnih heroja novom Gestapou u Hagu.
Zahvaljuju?i novcu mediji su u rukama stranih obavetajnih
slubi.
Ali se rat protiv nae zemlje vodi i zastraivanjem. Sedite SPS u
Beogradu je spaljeno, rukovodstvu se preti, prislukuje se,
ucenjuje i lano optuuje.
Najja?a snaga odbrane dravnih i nacionalnih interesa je SPS i
zato je sada SPS glavni cilj napada. NJeno rasulo ili bar
destabilizacija je prioritetni zadatak neprijatelja nae drave.
Taj se zadatak sprovodi perfidno, delovanjem iznutra i
nastojanjem da se to vie ljudi, naro?ito iz rukovodstva,
me?usobno posva?a i bavi sobom. Ali i direktnim i brutalnim
pritiscima - otputanjem sa posla i poniavanjem, funkcionerima
partije ?esto se preti da napuste partiju.
Istovremeno, na sceni je apsurd - oni koji su zemlju branili i u
zemlji bili za vreme rata, proglaavaju se za neprijatelje, a oni
koji su iz zemlje pobegli, podravali bombardovanje i sara?ivali
sa agresorima, sada se pojavljuju u ulozi rodoljuba i spasilaca
zemlje. Lopovi proglaavaju lopovima potene ljude.
Ovo teko vreme zahteva odgovornost svih koji mogu da je
ponesu. Zato SPS mora da u?vrsti jedinstvo, da sebe potvrdi kao
glavni faktor odbrane dravnih i nacionalnih interesa.
Zato, SPS nema pre?eg zadatka od zadatka da zbije redove u
borbi za svoj program, odnosno za interese gra?ana i naroda. To
je zadatak ovog Kongresa.
Na 4. Kongresu ocenili smo da je zemlja u opasnosti. Na
osnovni zaklju?ak ticao se jedinstva, odnosno nunosti
povezivanja, citiram: "svih rodoljubivo orijentisanih partija i ljudi.
Naglaavaju?i da je, tako?e, citiram: " u ovom vremenu to za
nau zemlju primarni patriotski zadatak", ocenjeno je tada
doslovce:
"U ovim danima zemlja se brani od zla nadvijenog nad njom i
zajedno treba da su levica i desnica, vernici i ateisti,
visokoobrazovani i laici, stari i mladi, oni koji se nisu slagali i
voleli, oni koji nisu govorili, oni koji misle da su se zauvek i
definitivno razili. Svi koji imaju jedno zajedni?ko svojstvo - da
vole svoju zemlju. I da se ose?aju obaveznim da je brane od
statusa kolonije kojom ?e marirati strane vojske, ?ija ?e
ekonomija biti u funkciji razvoja drugih zemalja, ?ija ?e kultura
biti ukinuta, ?ija ?e prolost biti zbrisana i ?ija ?e vlast biti
sastavljena od onih potpla?enih ili ucenjenih nitarija koje svaki
narod ima i u dobra vremena, a, pogotovo, u zla".
Ideja o vladi narodnog jedinstva uspeno je realizovana punih 7
godina.
A tragi?na slabost celog patriotskog bloka, koja je
glavni razlog za sadanju krizu je njegova
nesposobnost da sa?uva jedinstvo.
Do nejedinstva u patriotskom bloku, koji je godinama
uspeno sara?ivao u vladi narodnog jedinstva, dolo je samo
delom zbog uskogrudosti naeg partijskog rukovodstva, dodue
u manjoj meri, a u ve?oj meri zbog preteranih zahteva Radikalne
stranke. U svakom slu?aju slabost patriotskog bloka, koja se
izrazila kroz nesposobnost da sa?uva jedinstvo, je glavni razlog.
A tek onda pritisci koji se vre na partiju da samo sebi trai
svoje mane, i koje ima i koje nema, a ima ih sigurno manje nego
sve druge.
Kada ve? pominjem uskogrudost, kao nau slabost koja se
ispoljila pred izbore, elim da kaem da se te slabosti nismo
oslobodili ni u pripremama za ovaj vanredni Kongres. Zbog te
slabosti na listi za partijsko rukovodstvo nema mladih, nema
seljaka, nema ena u meri koja je nuna u SPS, ?ak i uprkos
nekim naim statutarnim normama.
Drugarice i drugovi,
Samo pre devet meseci mi smo imali redovni 4. Kongres nae
partije. Na njemu je data koncepcija daljeg razvoja naeg
drutva u celini, kao i u okviru pojedinih oblasti, naro?ito u sferi
ekonomskog ivota. Za tako shva?en Kongres naa partija se
detaljno pripremila jer je trebalo da iza?emo i pred partijsku i
pred najiru javnost sa odgovorima koji su se ticali perspektive
drutva, koje skoro deceniju ivi pod velikim spoljnim pritiscima
i bori se sa mnogim unutranjim nevoljama, kao posledicama tih
pritisaka. A, zatim, samo nekoliko meseci pre Kongresa,
okon?an je rat koji je NATO vodio protiv Jugoslavije, pre svega
na teritoriji Srbije.
Uzimaju?i sve to u obzir, Socijalisti?ka partija Srbije je sebi na
tom Kongresu dala zadatak da iza?e pred sve gra?ane, pred
?itav narod, sa odgovorima koji su se ticali slobode,
nezavisnosti, ekonomskog razvoja, socijalne stabilnosti,
me?unarodne saradnje, stanja u regionu, nae budu?nosti,
delimi?no i budu?nosti uopte.
I sada, kao i onda, mislim da je taj Kongres bio jedan dragocen
doprinos budu?nosti nae zemlje, pre svega, ali da je dao i
izvesne odgovore koji su se ticali i drugih zemalja i naroda sa
kojima ulazimo u 21. vek. Uostalom, to nisu samo moje ocene ili
samo ocene nae partije o ?etvrtom Kongresu Socijalisti?ke
partije Srbije, ve? su sli?ne ili identi?ne ocene date i od strane
mnogih istaknutih svetskih politi?ara i gostiju koji su ovom
Kongresu prisustvovali, a bili su, kao to znate, predstavnici
preko 100 partija iz celog sveta. Afirmativne ocene tog
Kongresa mogle su se na?i u mnogim svetskim medijima,
mesecima, kasnije.
Bili smo, sa mnogo razloga, uvereni da, uprkos teko?a koje se
nastavljaju, pre svega u vidu spoljnih pritisaka, ulazimo u period
obnove, reformi i razvoja i u period nade da ?emo na?i
zajedni?ki jezik sa me?unarodnom zajednicom, pre svega, sa
onim demokratskim, progresivnim i humanim subjektima u
me?unarodnoj zajednici po?eti da se osloba?amo pritisaka,
ucena i pretnji koje su nam jednu deceniju ivot ?inili tekim i
vezivali nam ruke za razvoj, a pogotovo, za prosperitet.
Uostalom, odmah posle rata, mi smo sa velikim entuzijazmom i
sa velikim rezultatima uli u period obnove zemlje, odnosno
obnove svega to je u ratu porueno i tu obnovu smo gotovo
okon?ali pred izbore u septembru mesecu. Naa javnost je tu
obnovu, odnosno njene rezultate primila dobro, svetska javnost
je tu obnovu pratila i tamo gde je komentarisala, komentarisala
je veoma pozitivno. A i kako bi, druga?ije bila komentarisana
brza, uspena i samostalna obnova zemlje nastradale u ratu bez
pomo?i sa strane i bez napla?ene ratne tete.
Na saveznim izborima septembra meseca, Socijalisti?ka partija
Srbije je sa svojim koalicionim partnerima - JUL i SNP mogla da
ima ve?inu u parlamentu. Ali, bez svojih koalicionih partnera,
nije mogla da ima tu ve?inu u parlamentu i nije ula u Saveznu
vladu. Voljom SNP Crne Gore. Time se na nivou savezne drave,
Socijalisti?ka partija Srbije nala u opozicionoj ulozi. Mi ovaj
Kongres odravamo, izme?u ostalog, i zato da bismo se
pripremili za ulogu opozicione partije u saveznoj dravi i da
bismo ocenili stanje u saveznoj dravi u kojoj smo opozicija. Ali i
da bismo u?vrstili partiju pred izbore u Srbiji.
Partija koja je deset godina bila vladaju?a, sama ili sa drugim
partijama, na nivou savezne drave i na nivou Republike, razume
se, da ne moe brzo, a pogotovo, ne moe lako, da se prebaci iz
uloge vladaju?eg u ulogu opozicionog politi?kog subjekta.
Mnoge partije u svetu, a naro?ito u Evropi su posle dugog, ili
dueg perioda vrenja vlasti imale period prilago?avanja na
status opozicije. U tom periodu su gubile ?lanstvo, zatim sticale
novo, nekad su im se, posle izvesnog vremena, vra?ali stari
?lanovi, imale su tenzije u rukovodstvu, koje su se
manifestovale kao traenje opravdane, a ?esto i kao traenje
sasvim neopravdane odgovornosti, menjale su ili su samo
smatrale da treba da menjaju neto, bilo ta - program, ime,
rukovodstvo, organizacionu strukturu, medijski nastup,
simbole.... veruju?i da te promene le?e rane koje su partiju
snale situiranjem u ulogu opozicije.
Sva ta iskustva, zemlje sa duim viepartijskim staom imaju
odavno, dobro su poznata, ali nisu bila dovoljno pra?ena u naoj
partiji, mada mislim da nisu naro?ito pra?ena ni u drugim
partijama i u naem drutvu u celini, jer smo od Drugog svetskog
rata pa do 1990. iveli u druga?ijem, jednopartijskom sistemu.
Sada smo u prilici da treba da se upoznamo sa iskustvima
drugih partija u svetu, koje su imale sli?nu situaciju sa naom i
da ih koristimo, u meri, u kojoj nam odgovaraju.
Po svemu, u takvim okolnostima najvaniji zadatak svake partije
je da utvrdi svoj identitet, ?uvaju?i dosadanji, koriguju?i ga
malo ili mnogo, ali insistiranje na identitetu partije je njen glavni
zadatak. Mislim da, u tom pogledu, naa partija treba da ostane
pri onoj koncepciji razvoja drutva sa kojom je bila prisutna na
?etvrtom Kongresu februara meseca i da, sa aspekta te
koncepcije, bude opozicija svemu to se u jugoslovenskom
drutvu sada doga?a, u onoj meri u kojoj je to suprotno naem
vi?enju interesa jugoslovenskog drutva.
Kao i na prethodnom Kongresu mi ?emo se i dalje zalagati za
Saveznu Republiku Jugoslaviju kao zajedni?ku dravu dve
ravnopravne republike - Srbije i Crne Gore. Zato ?emo biti protiv
tzv."zajednice" Srbije i Crne Gore kao dravnog reenja za ove
dve republike.
Kao i na prethodnom Kongresu zalaga?emo se za nae stavove
o Kosovu, ?vrsto uvereni u njihovu principijelnost, istinitost i
pravednost.
Od svih rana koje su nas nale, najtee je Kosovo.
Nekadanja Jugoslavija po?ela je da umire na Kosovu.
Po?etkom osamdesetih, moda sedamdesetih pa i ezdesetih,
ali nesumnjivo na Kosovu.
NJegovo osamostaljenje i otcepljenje, podsticanje mrnje
izme?u srpskog i albanskog naroda, zlonamerni pokuaji
dominacije jednog nad drugim, investiranje sa strane, izvan
Jugoslavije, u me?usobne sukobe - tako je po?ela da ulazi u
tragi?nu krizu nekadanja Jugoslavija.
Ali ta ista Kosovska pri?a najve?a je rana i ove Jugoslavije. Da
ta rana nikad ne pro?e, u?injeno je sve sa strane. Rezultati tih
napora sa strane su strah u kome ive godinama svi na Kosovu -
i Srbi i Albanci, siromatvo u koje tonu svi na Kosovu - i Srbi i
Albanci, bombardovanja od kojih su stradali svi na Kosovu - i
Srbi i Albanci, zlo koje je nadvijeno nad glavama sve dece - i
srpske i albanske.
Deo me?unarodne zajednice je okrivio Srbe i vlast u Srbiji za
genocid nad Albancima. Genocid je zahvaljuju?i njima, tom delu
me?unarodne zajednice, izvren me?utim, nad Srbima. Oni su u
najve?em delu napustili Kosovo. Lutaju kao najve?i evropski
o?ajnici rubovima teritorije na kojoj su se do nedavno nalazile i
danas se nalaze njihove ku?e, teritorije koja je bila njihova ua
ali vekovna domovina. Oni koji su tamo ostali su najve?i
mu?enici i najve?i heroji kraja ovog veka, moda, u ovom
trenutku, najve?i mu?enici i najve?i heroji na celom svetu. U
svakom slu?aju, najve?i rodoljubi.
Vie od deset godina vlast u Srbiji ?ini nad?ove?anske napore
da dokae svetu, obesnom i nedokazanom, da je Kosovo deo
Srbije. Za njih ne mora da bude ni sveti ni najvaniji deo. Ali, mi
Srbi, imamo pravo da ga tako doivljavamo, ako ga tako
doivljavamo. To je naa stvar. I ni?ija vie. Francuzi imaju Notr
Dam i Trijumfalnu kapiju, Rusi Kremlj i Borodinsku bitku,
Amerikanci Empajr Stejt bilding, Grci Akropolj, Srbi imaju
Gra?anicu, Gazimestan i Pe?ku patrijariju.
Zato je nasilje nad Kosovom nasilje nad Srbijom. Nasilje nad
Srbima sa Kosova je nasilje nad svim Srbima. To znaju svi Srbi,
?ak i oni koji su pla?eni da to zaborave. Znaju kad do?u ku?i,
kad ostanu sami, kad ih niko ne vidi.
Ali, ni Albanci na Kosovu, ?ak i oni koji u ovom trenutku imaju
podrku sila zahvaljuju?i kojima su Srbi proterani sa Kosova, ni
oni ne ive kao sre?ni ljudi. Pa ?ak i oni koji su ispunjeni
mrnjom i potrebom za nasiljem ne mogu da ive sa tom
mrnjom i nasiljem kao ivotnim izborom. Pogotovo onda i tamo
kad taj izbor i gde taj izbor nije doao iz njihovih glava i srca, ve?
iz tu?ih interesa. Tim interesima Albanci slue kao sredstvo da
rasture jo jednu zemlju, da okupiraju jo jednu teritoriju.
SPS je za slobodno Kosovo u slobodnoj Srbiji, za slobodnu Srbiju
u slobodnoj Jugoslaviji, za slobodnu Jugoslaviju na slobodnom
Balkanu, na kome u miru treba da ive sve balkanske zemlje i
njihovi narodi. SPS je za slobodu svake zemlje i svih ljudi na
svetu.
Ako je ta politi?ka platforma nedemokratska i nehumana, onda
?lanstvo ove partije trai da pro?ita tekst demokratske i
humane platforme.
Drugarice i drugovi,
Zadrao sam se na pitanju Kosova i Metohije jer sam smatrao da
je dramati?na situacija na Kosovu to zahtevala.
A sada mi dozvolite da nastavim dalje obrazloenje plaforme
SPS i politike koju ona na toj plaformi u sadanjim prilikama
treba da vodi.
Dakle, kao i na prethodnom Kongresu zalaga?emo se za
nezavisnost Jugoslavije jer je to bio istorijski princip na kome je
funkcionisao narod Srbije i Crne Gore, kroz ?itavu svoju istoriju.
Zalaga?emo se i za suverenitet Savezne Republike Jugoslavije,
ne dovode?i u pitanje, pritom, potrebu za saradnjom svake vrste
(ekonomskom, kulturnom, nau?nom, tehnolokom, politi?kom)
sa celim svetom, sa svim zemljama, sa svim ljudima, na
ravnopravnim osnovama. O?uvanje suvereniteta jedne zemlje i
njena saradnja sa drugim zemljama su, zaista, mogu?i samo ako
izme?u tih zemalja postoje odnosi ravnopravnosti i elementarno
me?usobno potovanje. Zato ?e Socijalisti?ka partija Srbije biti
protiv svih onih politi?kih, ekonomskih, nacionalnih, kulturnih,
tehnolokih i drugih ustupaka koje vlast u SRJ bude ?inila pod
formom saradnje sa svetom, a na tetu nezavisnosti i
suvereniteta zemlje.
Kad ti ustupci po?nu da se ?ine (kao to je to ve? sada po?elo
da se ?ini) obi?no se odmah ne vide, odnosno obi?no se odmah
ne vidi da se radi o ustupcima, o dovo?enju u pitanje interesa
drave i gra?ana. Suo?avanje sa posledicama tih ustupaka stie
kasnije, ?esto kada je te posledice, zaista teko otkloniti.
Socijalisti?ka partija Srbije je na to upozoravala ?itavu deceniju.
Sastav Savezne vlade je SPS liio mogu?nosti da iz pozicije
vlasti zatiti dravu i gra?ane od opasnosti za njihov ivot, koji ti
ustupci sa sobom nose, ali ?e kao opoziciona politi?ka stranka
u Jugoslaviji u?initi sve da iroka javnost, ?itav narod, upozori
na opasnost za opstanak, a pogotovo za zdrav i uspean razvoj
drutva u slu?aju da se zapo?eta praksa ograni?avanja
suvereniteta i dovo?enja u pitanje nezavisnosti zemlje nastavi.
Kao i na prethodnom Kongresu Socijalisti?ka partija Srbije ?e se
zalagati za ekonomski razvoj na principima trine ekonomije i
mnotva svojinskih odnosa kombinovanim tako da i drutvo i
gra?ani zahvaljuju?i toj kombinaciji imaju bolji standard. Za nas,
dakle, nije sporno privatno vlasnitvo. Ali su sporni svi oni oblici
vlasnitva koji se manifestuju kao otima?ina nacionalnih i
individualnih dobara, kao rasprodaja drave i siromaenje
naroda i materijalno i moralno degradiranje gra?ana koji su
svoju imovinu sticali dugo i legalno. U ovom trenutku taj proces
(tobonje) svojinske transformacije preti da se izvrgne u ono
?ega se Socijalisti?ka partija Srbije plaila da moe da se desi i
na ta je upozoravala da moe da se desi - prodavanje drutvene
i dravne imovine u bescenje stranim ili doma?im kupcima,
pojava raznih sumnjivih stranih investiranja koja bi bila izvan
mogu?nosti kontrole i procene koliko su ta investiranja u
nacionalnom interesu a koliko su mu, moda, suprotstavljena.
Otuda su prve posledice politike koju, u ovoj sferi, vodi nova
vlast ogroman rast cena, naro?ito elementarnih proizvoda,
ivotnih namirnica, nedostatak elektri?ne energije, (koju smo
imali u najteim periodima sankcija, ?ak i za vreme rata kada su
tokom no?i bacane bombe na elektroenergetska postrojenja, a
ve? sutradan je bilo, uglavnom, dovoljno struje na teritoriji cele
Republike kao i ?itavo vreme posle rata, sve do preuzimanja tih
poslova u ruke nove vlasti), ali i poskupljenje elektri?ne
energije, uve?anje cena lekova koje ih ?ine nedostupnim
velikom broju bolesnih ljudi, velika i nagla nezaposlenost.
Jednom re?ju, pad standarda.
Pritom, nezaposlenost nije samo posledica vo?enja pogrene
ekonomske politike, ve? ima i svoju politi?ku dimenziju. Jedan
veliki broj ljudi je otputen sa posla isklju?ivo iz politi?kih
razloga. U 21 veku i u Evropi bi trebalo da je nedopustivo
profesionalno degradiranje politi?kih neistomiljenika od strane
vlasti, a otputanje sa posla politi?kih neistomiljenika je
praksa vezana za najmra?nija iskustva terora nad ljudima u 20
veku.
Ali, kad je ve? o nasilju re?, ono se ne manifestuje samo kao
otputanje sa posla i profesionalna i ljudska degradacija na
poslu, ve? se manifestuje i kao nasilno fizi?ko uklanjanje ljudi sa
rukovode?ih funkcija na koje su ih postavile vlade, skuptine,
izabrali upravni odbori, kao otimanje imovine politi?kih
neistomiljenika i imovine stranaka i najzad, kao fizi?ko nasilje
nad pojedincima politi?kim neistomiljenicima.
Na prvi pogled je suvino, ali u stvari, je neophodno da naglasim
da je Socijalisti?ka partija u ovih deset dugih i tekih godina
svih zala ovog sveta nadvijenih nad naom malom zemljom i nad
naim malim narodom uspela da sa?uva ne samo zemlju i ne
samo da obezbedi prili?no solidan ivot za sve gra?ane, ve? je
uspela i da obezbedi funkcionisanje svih institucija na kojima
drava po?iva i koje gra?anima garantuju li?nu i imovinsku
sigurnost. Danas je funkcionisanje institucija ugroeno. One se
nalaze u rukama volje koja ne uvaava ni Ustav, ni zakone,
?esto ni elementarne moralne norme. Stotine direktora, dekana
fakulteta, rektora univerziteta, direktora bolnica, predsednika
upravnih odbora izba?eni su iz svojih kancelarija i sa svojih
funkcija na koje su ih postavile skuptine i vlade, pod pretnjama
raznih grupa ili dovoljno gnevnih ljudi pred kojima su legalno
izabrani ili legalno postavljeni, morali da se sklone - na
bolovanje bez bolesti, u preranu penziju, na odmor do koga im
nije stalo u stvarnu bolest... Ogromna ve?ina tih ljudi su ugledni
stru?njaci, ?asni gra?ani, ?esto sa dugim profesionalnim i
ivotnim iskustvom i staom.
Opredeljena za demokratsko funkcionisanje drave i
demokratski ure?eno drutvo, Socijalisti?ka partija Srbije ne
samo to izraava duboku zabrinutost za sudbinu svojih
opredeljenja, ve? izraava i najdublju zabrinutost za potovanje
elementarnih prava gra?ana i ?oveka u okolnostima kada ta
prava ne tite, za njih nadlene institucije, ve? neidentifikovana
volja, koja ?ini sve da te institucije suspenduje.
Kao i na ?etvrtom Kongresu Socijalisti?ka partija Srbije ostaje
pri svom opredeljenju za viepartijski sistem i slobodno
izraavanje razli?itih politi?kih miljenja. Uostalom, SPS je i
inicijator uvo?enja viepartijskog sistema u Srbiji. U tom smislu,
SPS ?e biti protivnik praksi koja u ovom trenutku preti da po?ne
svoj neobi?an, nastrani ivot. Da se zabrane i diskriminiu
politi?ke partije koje su opozicija vlasti samo zato to su
opozicija. SPS je u svim svojim dokumentima, a naro?ito na
?etvrtom Kongresu, istakla nunost slobodnog, istinitog i
odgovornost ure?ivanja sredstava informisanja. Socijalisti?ka
partija Srbije je vodila viegodinji rat sa medijima koji su
finansirani iz inostranstva i imali zadatak da dezinformiu
gra?ane Srbije i Jugoslavije, da ih demoraliu, da kompromituju i
lano optuuju sve za koje se proceni da nisu dovoljno lojalni
interesima van Jugoslavije da njen suverenitet bude ograni?en.
Dosledna takvom svom stavu danas, Socijalisti?ka partija Srbije
mora da izrazi najdublju zabrinutost za sudbinu drutva u kome
su iz sredstava informisanja isklju?ene razlike u miljenjima
prilog jednog jedinog miljenja. ?ak i kad bi to jedno jedino
miljenje bilo izraz apsolutne dominacije jedne politi?ke partije u
skuptini, sredstva informisanja koja dre do principa istine,
slobode i odgovornosti, ne bi smela da lie javnost drugih
miljenja, pa makar se ticala malih stranaka, neparlamentarnih
stranaka, pa ?ak i individualnih politi?kih i intelektualnih vi?enja
stvarnosti i kretanja u budu?nosti.
Kada sam, dakle, rekao da je najvaniji zadatak nae partije u
ovom vremenu da utvrdi svoj identitet, mislio sam, da ponovim
jo jednom, da SPS treba da ostane pri svim onim vrednostima
za koje je opredeljena od svog nastanka, kroz ?itavu ovu burnu
deceniju - sloboda, nezavisnost, ekonomski prosperitet,
slobodan kulturni razvoj, neprekidno poboljanje standarda
gra?ana, povezivanje sa svetom, saradnja na ravnopravnoj
osnovi sa svim narodima i zemljama. SPS, tako?e, treba da
ostane pri viziji razvoja drutva saoptenoj na ?etvrtom
Kongresu. Ali, i da priklju?i svom identitetu obavezu analiti?ne,
principijelne, javne i argumentovane kritike stvarnosti, koja je u
suprotnosti, a danas u krajnjoj suprotnosti, sa opredeljenjima
SPS i sa dokumentima ?etvrtog Kongresa stranke.
Drugi krupan zadatak SPS u sadanjim okolnostima je ne samo
o?uvanje partijske mree, ve? i irenje njene strukture i,
naravno, ta?an uvid u ?lanstvo. Posle izbornih rezultata, kao i
posle formiranja skuptinske ve?ine suprotne zalaganjima u
izbornoj kampanji, posle formiranja Savezne vlade u kojoj se
nalaze jedna leva partija i jedna koalicija od 18 politi?kih
grupacija razli?itih politi?kih orijentacija, u ?lanstvu
Socijalisti?ke partije Srbije je dolo do traumati?nih reagovanja,
izvesne pometnje, opravdane zbunjenosti, razo?arenja... Sve to
spada u normalno reagovanje, i u politi?kom i u ljudskom smislu.
Mislim da je prvi nalet takvih reakcija okon?an i da se ?lanstvo u
svim mesnim i optinskim organizacijama ili u velikoj ve?ini
okupilo oko svog Programa i svojih obaveza koje iz tog
Programa proizilaze. Pripremaju?i se, pritom, za republi?ke
izbore, koji su zakazani godinu dana ranije na opravdano
iznena?enje ?lanstva a i na, verovatno, opravdano
nezadovoljstvo ?lanstva. Naravno, kada je do zakazivanja tih
izbora dolo, SPS se za njih mora pripremiti. U uslovima
medijske blokade, to ?e biti teko. Ali, i da nema tih izbora, naa
partija ima za svoju drugu i veliku obavezu konsolidaciju
?lanstva i aktiviranje i irenje mree sa ciljem da se stvarnost
prikae onakvom kakva jeste i po hiljaditi put, na stari i novi i na
svaki na?in, kae kuda ta stvarnost vodi drutvo i gra?ane.
Ukoliko se ne bude menjala.
Kad je ve? re? o ?lanstvu, nau partiju naputaju neki njeni
?lanovi, pre svega iz rukovodstva. Za njima, naravno, ne treba
aliti. Sada je jasno da su u partiju uli jer je bila na vlasti, da su
u njoj bili dok je bila na vlasti. Prvi put kada to nije, oni je
naputaju. Pa bar kad bi je napustili tiho, samo kao
koristoljubive kukavice... Naputaju je, me?utim, burno,
manifestuju?i svoj razlaz sa strankom u kojoj su bili u njenom
vrhu i razlaz sa politikom koju su zastupali re?ima koje su
izgovarali do pre mesec dana i koje jo zvu?e u uima svih koji
su ih sluali na desetinama TV i radio stanica. Ali, ne samo
re?ima. Zastupali su politiku sa kojom se sada razilaze i delima,
koja su, tako?e, pred o?ima svih ?lanova SPS i svih gra?ana, jer
se nisu doga?ala pre tri decenije, ve? pre tri meseca. NJihov
burni razlaz sa naom partijom je samo kupovina ulaznice u
neku drugu sredinu u kojoj o?ekuju korist, pre svega
materijalnu, zatim, statusni ugled i benificije, a, moda, i da
zatite dobra koja su nelegalno i nezakonito stekli.
Sadanji analiti?ari politi?kih prilika u ovoj zemlji ne?e imati
teak posao ako budu eleli da identifikuju kopernikanske obrte
politi?ke elite u ovoj zemlji. Pre jednu deceniju nije bilo ba
najlake na?i materijal koji pokazuje kako je ?lan Krunskog
saveta iz 1992. eufori?no pisao o socijalisti?kom
samoupravljanju kao nunom ishodu ?ove?anstva 1976. godine.
Sada je taj istraiva?ki napor sasvim lak. U toku samo jedne
jedine jeseni ove, jedne iste li?nosti su u nebeske visine
uznosile otpor NATO agresiji, a samo nekoliko dana posle pu?a,
pruale podrku evropskoj socijaldemokratiji ?ije su vlade, kao
to je poznato, bile nosioci te NATO agresije. A da ne govorim o
onim ljutim borcima za nacionalnu slobodu srpskog naroda sa
po?etka devedestih godina koji se svog u?e?a u toj borbi sada
odri?u, tvrde da je nacionalna pri?a prevazi?ena i sebe
doivljavaju isklju?ivo kao gra?ane Evrope.
Teka vremena, izme?u ostalog, postoje i zato da ?ovek pokae
koliko vredi, - da li ?e u tom tekom vremenu ostati sa onima sa
kojima je bio zajedno kada je bilo lako i lepo ili ?e oti?i drugima,
sa kojima opet moe da mu bude lako i lepo. Kao i u ivotu, tako
i u politici, postoje ljudi koji su spremni na neprekidnu selidbu ka
mestu na kome je lako i lepo, a pogotovo, ka mestu na kome se
nalazi vlast. Ali, kao i u ivotu, tako i u politici, postoje i oni
drugi, koji to vide i koji o tome treba da govore, ne zbog tih,
sklonih da se sele ka vlasti, ve? zbog vlasti. Jer svaka vlast koja
eli dobro svom narodu, mora da se ?uva kandidata za
predstavnike naroda, koji se kandiduju da narod zastupaju u
svakoj vlasti, a, u stvari, su u svakoj vlasti zainteresovani jedino
da zastupaju sami sebe.
Obra?am se svim delegatima ovog Kongresa, svim ?lanovima
SPS, svima koji mogu da ?uju ili pro?itaju moje re?i: interes nae
zemlje je da bude slobodna, nezavisna, razvijena i povezana sa
celim svetom. Interes naih gra?ana je da ive u miru i slobodi,
sigurni za svoj ivot i svoju imovinu, da svi rade i da od svog
rada ive dobro i sve bolje, da cene svoju istoriju i imaju bolju
budu?nost.
Socijalisti?ka partija Srbije ima za zadatak da titi, zastupa i
ostvaruje ovako shva?ene interese zemlje i naroda.
Zato nije vano kolika ?e biti, ve? kakva ?e biti.
Najve?a je ona partija koja je najbolja.
Socijalisti?ka partija Srbije je to bila deset godina, neka to bude
i dalje.
Copyright © Socijalisti?ka partija Srbije 1997-2000.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Vuoi sapere proprio tutto su eCircle?
Chi siamo, cosa facciamo e a cosa serviamo?
Conoscici meglio...
http://www.ecircle.it/ad474994/www.ecircle.it