Il libro di Michel Chossudovsky The US-NATO War of Aggression against Yugoslavia, edito in lingua inglese e serbocroata a cura del Forum di Belgrado, è interamente disponibile online nell'originale inglese.
Il libro è stato presentato a Belgrado nell'ottobre 2022:
DISCUSSIONE con Michel Chossudovsky in occasione della presentazione del suo libro:
in serbocroato: Представљање књиге Мишела Чосудовског, Београдски форум за свет равноправних, 24. октобар 2022. године
in inglese: Launching of Michel Chossudovsky's Book, Belgrade Forum on October 24, 2022
VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=CSeP8QWMK_E
RESOCONTO con galleria fotografica: https://www.beoforum.rs/saopstenja-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/1323-promocija-knjige-qagresija-sad-i-nato-na-jugoslavijuq-prof-dr-miel-osudovski-u-beogradu-21-oktobar-2022.html
interventi
di LUKA KASTRATOVIĆ: https://www.beoforum.rs/o-agresiji-nato-1999-beogradski-forum-za-svet-ravnopravnih/1325-luka-kastratovi-izlaganje-na-promociji-knjige-miela-osudovskog-21-oktobar-2022-.html
di BRANKO KRGA: https://www.beoforum.rs/o-agresiji-nato-1999-beogradski-forum-za-svet-ravnopravnih/1326-branko-krga-izlaganje-na-promociji-knjige-m-osudovskog-21-oktobar-2022-.html
===
„Агресорски рат САД и НАТО против Југославије“ Мишел Чосудовски
Представљање књиге Мишела Чосудовског, Београдски форум за свет равноправних, 24. октобар 2022. године:
Искрено се захваљујем на овој добродошлици у Републику Србију. Морам вам рећи да је данас моје срце у Републици Србији. И посебно хвала Живадину.
Треба да знате да ми је пре неких 15 минута поклонио боцу шљивовице. Донета ми је у собу у четврт до 11, пре 15 минута. То вам је оружје за масовно уништење [смех у публици] али уједно и чин солидарности и заједничког дељења. Кад сам ушао у ову салу, та боца шљивовице била ми је у руци а онда ми је неко запленио и склонио на онај сто тамо. Али поделићемо је, попићемо је заједно кад се заврши презентација [смех]. Дакле, та боца је симбол дељења и солидарности у српском контексту.
Мислим да је ова презентација битна с обзиром на то да је свет на раскршћу најозбиљније кризе у модерној историји.
На много начина, агресија САД и НАТО на Југославију која је, узгред буди речено, трајала неких 20 и више година, јер је започела раних 1980-их година, била је генерална проба за све потоње ратове које су спонзорисале САД.
Важно је указати да су истакнути научници тај рат против Југославије назвали „праведним ратом“. Пазите, нема ничег иоле „праведног“ у том рату, то је злочиначки подухват. Ипак, има људи као што је професор Ричард А. Фолк (Richard A. Falk) са Универзитета Принстон (тренутно ангажован у антиратном покрету у вези са Украјином), који је 2001. године увео појам „праведног рата“.
Под тим је мислио на Југославију и Авганистан:
Иако је сваки случај сложен а чињенице се могу разумети на различите начине, овде ћу укратко изнети своју процену из перспективе праведног рата. Косовски рат био је праведан рат јер је покренут да би се избегло вероватно „етничко чишћење“ које спроводе српске власти бивше Југославије, а био је успешан у томе што је косовском народу пружио шансу за мирну и демократску будућност. Тај рат је био праведан упркос томе што је покренут нелегално, без одобрења Уједињених нација и упркос томе што је вођен на начин који је неоправдано произвео косовске и српске цивилне жртве док је настојао да сведе на најмању меру ризик од смрти или рањавања на страни НАТО.
И авганистански рат је био контроверзан у смислу традиције праведног рата. Рекао бих да се тај рат квалификује као случај безбедносне нужности, са аспекта високог ризика од штете повезане са опсежним присуством ал-Каиде у земљи и њеног исказаног капацитета и намере, после напада 11. септембра, да нанесе озбиљну штету Сједињеним Америчким Државама у будућности. Поново, као и код Косова, коришћена средства и остварени циљеви изазвали су озбиљне сумње у погледу праведних средстава и праведних циљева рата. Неуспех Америке да преузме ризике од копненог ратовања да би довршила мисију уништења присуства ал-Каиде, као и њен неуспех да исход испослован на бојном пољу претвори у трајни мир, изазвао је сумње у погледу опште праведности рата.
Југославија је била уводно поглавље за Авганистан, засновано на истим премисама злочина над сувереним земљама.
Требало би још рећи да су, по избијању рата против Југославије 24. марта 1999. године, напредне снаге односно левичарски покрети како у Западној Европи тако и у Северној Америци чврсто стали иза НАТО-а. То су били антиратни и антиглобалистички активисти који или ништа нису знали или су, као што сумњам, као саучесници подржавали наводни „праведни рат“ за спас албанског становништва Косова.
Такође треба да знате да сам највећи део својих истраживања урадио ван Србије. Посетио сам Србију неколико пута, а кад је започео рат 24. марта, почео сам да пишем. Многи текстови уврштени у ову књигу написани су пре више од 20 година, неки су заправо настали средином 1990-их година.
Истраживање сам започео почетком 1990-их, са фокусом на економској и социјалној димензији јер су оне кључне за разумевање војне и стратешке димензије. Ту мислим на чињеницу да је раних 1980-их година постојало нешто што би се могло описати као „план економског рата“, углавном реализован инструментима ММФ-а и Светске банке, који се у суштини састојао у разграђивању целокупне националне економије.
Сећам се да је рат против Југославије почев од 24. марта 1999. године суштински циљао цивилну инфраструктуру: школе, болнице, инфраструктуру стамбених насеља. То је обилно документовано. Ипак, ту постоји један елеменат који је више од пуког злочина.
Кад сам годину дана касније дошао у Београд, посетио сам Дечју болницу, а ту дечју болницу САД и НАТО су били утврдили као мету, стратешку мету. Кад год кажем САД и НАТО, уствари одлуке доноси САД. НАТО је тек пуки додатак Пентагона. САД и НАТО су категорички изјавили да им је циљ да спашавају животе те да зато нису бомбардовали део болнице у којем су бле смештене бебе већ су уместо тога гађали агрегате који снабдевају струјом болницу, укључујући инкубаторе за бебе. То је значило да је цела болница уништена јер су те паметне бомбе разориле основно функционисање болнице, због чега је болница морала потом да се евакуише тако да су, свакако, због тога многа деца умрла.
То је само један пример, који сам истраживао кад сам се вратио у Београд после годину дана да бих присуствовао комеморацији под покровитељством Београдског форума.
Сад бих се осврнуо на хронологију и историјат тог рата.
Почев од 1960-их и 1970-их година, Југославија је била успешна економија са социјалним пројектом. Звали су је „тржишним социјализмом“. Имала је кооперативну структуру управљања предузећима и највишу стопу раста у поређењу са европским земљама, вишу од 6 посто, као и потпуно развијену социјалну државу. Треба рећи да се тај процес одвијао у земљи која је претрпела велике губитке у Другом светском рату, чему је била посвећена јучерашња комеморација.
Први пут сам посетио Југославију 1967. године, као студент. У ствари, био сам са групом студената са Института за друштвене науке у Хагу, у Холандији. Одлучили смо да дођемо у Југославију да упознамо тај „тржишни социјализам“. Институт је све организовао.
Без намере да уносим лични аспект, морам рећи да сам током посете имао мањи здравствени проблем. Отишао сам код лекара и добио третман. На моје питање „Колико дугујем?“ рекао је „Ништа“. Одговорио је „Ми у Републици Србији дочекујемо стране госте добродошлицом и пружамо им пуну здравствену заштиту“.
Ниједна друга земља на свету не би имала такву процедуру. То је била потпуно установљена здравствена покривеност за грађане Југославије и за странце. То искуство било је нешто што је остварило очит утицај на начин на који сам анализирао историјат онога што се догодило са тим друштвеним пројектом и како је он био намерно уништен.
Другим речима, друштвени пројекат [друштвени социјализам и социјална држава] реализован је уз неизбежне поделе на политичком нивоу. На крају крајева, на основу друштвеног консензуса, то је било оно што је народ Југославије хтео. И све то је сасвим хотимице уништавано низом економских, друштвених и политичких механизама почев од раних 1980-их година.
Реганова администрација је 1984. године објавила акт назван Директива по одлуци о националној безбедности. Био је то битан политички документ, под ознаком „тајно и осетљиво“. Циљ му је био да подрије тржишни социјализам и интегрише Југославију у такозвану слободну тржишну економију.
Тај документ имао је три странице. Мислим да су га многи из ове сале прочитали. У њему нема ничег тајног нити је ишта осетљиво у вези са њиме. Он је објављен. Међутим, постојала је и друга агенда која није била откривена. То је била војно обавештајна агенда.
Нисам имао увид у та документа. Али постоји један документ који сам видео а то је био извештај Светске банке објављен почетком 1990-их година, који је открио целокупну логику начина да се дестабилизује и уништи нека земља. Послао сам тај документ, он постоји у архиви Београдског форума. Морам рећи да је, у тренутку кад сам га ја добио, то био интерни документ Светске банке. Добио сам га од представника тадашње југословенске владе. Наравно, то је било нешто што није ни требало да буде објављено. Тај документ у суштини описује програм банкротирања, инициран под патронатом Светске банке, који је довео до потпуног гашења индустријског сектора, био примењен на све главне секторе југословенске привреде, а диктирали су га, наравно, повериоци владе у Београду.
Тај документ описује политике спроведене у име поверилаца Београда, које су се састојале у поступном гашењу друштвених предузећа. Другим речима, то је био услов. Постојали су и услови у погледу стечаја и приватизације. Послата је цела армија саветника и западних адвоката да спроведу ту кључну операцију. Тад је важио Закон о финансијском пословању из 1989. године, који је имао кључну улогу у стварању колапса индустријског сектора Југославије.
Историјат „хуманитарног ратовања“: НАТО-ва владавина терора на Косову. Уништење Југославије
Терминологија је по много чему била ђаволска. Процес стечаја садржавао је нешто што су звали излазним механизмом. Излазни механизам, као убијање економије, убијање индустрије. Другим речима, та предузећа су избачена са привредне сцене. То се радило на основу Закона о финансијском пословању из 1989. године. Све су у потпуности контролисали западни повериоци, ММФ и Светска банка. Већ те исте 1989. године на десетини хиљада радника је једноставно престао радни однос, а предузећа у друштвеној својини отишла су у стечај. Тиме је постављена сцена за каснију макроекономску политику, јер су та дешавања довела до осиромашења целокупног становништва. Другим речима, тиме није била потпуно убијена социјална држава јер је, како ми се чини, постојала намера да се социјална држава задржи, али је свакако била убијена општа економска структура једне суверене земље и њена друштвена достигнућа остварена после Другог светског рата.
Без залажења у детаље, тај пројекат у неким аспектима био је још смртоноснији од војних операција САД и НАТО вођених у каснијој фази. Већ те 1989. године на мети је било скоро 200 предузећа, док је скоро 100.000 радника остало без посла. То је била прва фаза пре и после шок терапије ММФ-а из јануара 1990. године. Јануара 1990. године спроведена је шок терапија ММФ-а која је, на крају, срушила фискалну структуру југословенске федерације.
Фискална структура југословенске федерације играла је кључну улогу у трансферу средстава од централне владе ка републикама. То је основа федералне структуре. Њоме се врше трансфери прихода и расхода од централне владе републикама чланицама федерације. После примене шок терапије, федерална фискална структура је уништена и растурена, чиме су широм отворена врата за стварање услова за отцепљење. Већ на почетку 1990. године отпуштено је 614.000 радника из укупног корпуса радне снаге од 2,7 милиона. Другим речима, скоро четвртина радне снаге, са највећом концентрацијом у фирмама из Србије, Боснеи Херцеговине, Македоније и са Косова које су отишле у стечај.
Причамо о шок терапији из јануара 1990. године: реч је о њиховој економској терминологији – шок терапија – идеја је била да се прође шок терапија ради опоравка.
У међувремену, фискална структура је уништена, везе између централне владе и република су урушене а у исто време све главне компоненте југословенске привреде у смислу великих компанија у области електропривреде, нафте, рафинерије, машинства, грађевинарсва доведене су до стечаја. Овде морам да напоменем да је тај процес економског распада био предуслов за такозвани грађански рат, укључујући војну интервенцију. Створене су друштвене поделе. Људи су осиромашени.
А онда је то прешло у наредну фазу, фазу војне интервенције у Босни и Херцеговини.
То се односи на Операцију Олуја у Крајини и Операцију Медачки џеп, као и разне друге војне акције у Хрватској уперене против српских цивила, од раних до средине 1990-их година.
У периоду од 1990-1995. године, стратегија америчке обавештајне службе била је да доводе своје терористе, тачније, ал-Каиду. Чланови ал-Каиде су још у раној фази били интегрисани у армију босанских муслимана. То можда не зна свако, али ал-Каида је творевина ЦИА-е из времена првог рата с Авганистаном, званог Совјетско- авганистански рат (1979-1989). Тачније, то није био Совјетско-авганистански рат већ рат у којем су САД биле спонзор такозваних „бораца за слободу“, односно групације која је касније описана као ал-Каида. У преводу, ал-Каида значи „база“, а ал-Каида је била база у ЦИА-ној бази података о борцима за слободу заврбованим да се боре против Совјетског Савеза у Авганистану.
Однос између Армије босанских муслимана и ал-Каиде документован је у конгресном документу. Другим речима, то је документ америчког Сената, који је у то време написала Републиканска странка и оптужила Клинтонову администрацију да је довела ал-Каиду. Све је то потврђено. Они су довели ал-Каиду у Босну и Херцеговину и, наравно, у каснијој фази довели су ал-Каиду и на Косово. Овде треба рећи и то да су припадници Ослободилачке војске Косова били обучавани у Авганистану, захваљујући ангажману америчких обавештајних служби.
Дакле, ОВК као ентитет била је повезана са терористима ал-Каиде у много ранијој фази, приликом обуке у Авганистану, а онда као што вам је познато, нешто касније, тим косовским терористима дат је статус Уједињеих нација. Али њихов историјат сеже уназад, све до Босне и употребе терориста за стварање услова који су, на крају, бар што се тиче Босне, изнедрили такозвани Дејстонски споразум.
Тај наводни мировни споразум закључен је 1995. године, потписан у америчкој војној бази Дејтон, у Охају. Место договора није била Женева већ америчка војна база у Охају, под будним оком америчке владе и војске и армијом правника и консултаната. Дејтон је место на којем је написан Устав Босне и Херцеговине. То превазилази колонијализам. У Дејтону је написан устав једне наводно суверене државе. Међутим, то нипошто није суверена држава, пошто њен устав садржи одредбу која ме је запрепастила, морао сам да проучим додатке на устав, ту одредбу није било лако наћи. Устав прописује да председник Централне банке Босне и Херцеговине, која је главни инструмент монетарне и макроекономске политике, неће бити држављанин Босне и Херцеговине ни неке суседне земље. Председника или председницу именоваће ММФ. Е то је оно што зову демократијом.
Постоји транзиција из Босне на Косово. Сједињене Америчке Државе имале су приватне плаћеничке компаније јер нису желеле да буду директно умешане у сукоб. Реч је о компанији Милитари профешенел ресорсис инкорпорајтед (Military Professional Resources Incorporated, MPRI). MPRI била је укључена у обучавање терориста у Хрватској и Босни, а њено деловање у обуци је, на крају крајева, такође допринело извршењу злочина над српским становништвом у Хрватској, тачније у Крајини, Медачком џепу, ако се тачно сећам. Затим смо, наравно, имали начелника генералштаба са именом Агим Чеку, а сви знамо ко је он. Њега је регрутовала MPRI, коју углавном чине бивши високи војни официри Пентагона. Наравно, Агим Чеку је у каснијој фази постао врховни командант косовских снага. Али, пре тога, одиграо је кључну улогу у Операцији Олуја, која је била злочиначка операција усмерена против српског становништва у Хрватској.
Ту је још једна особа коју сви знате, генерал Мајкл Џексон (Michael Jackson). Не, није у питању краљ поп музике. Има нешто што треба да знате о његовој прошлости. Прво је био укључен у Хрватској, па Босни и Херцеговини, именован од стране Уједињених нација. Имао је највиши чин у британској војсци. На крају, постао је начелник генералштаба.
Али постоји нешто о Мајклу Џексону за шта мислим да људи у Србији нису чули. Ја знам јер сам ирског порекла. Мајкл Џексон био је други по рангу војни старешина у масакру Крваве недеље у Северној Ирској из 1970-их година. У то време, био је млад официр и целокупна његова обука одвијала се у Северној Ирској, углавном у акцијама против цивила. Доставићу чланак о томе. Оно што је битно је да схватимо како се злочинци постављају на високе позиције под окриљем УН. Дакле, убијање цивила је нешто што он носи са собом од свог задатка у Дерију, у Северној Ирској. Било је то 1972. године, кад су се цивили укључили у грађански протест и били стрељани, убијени по наређењу Мајкла Џексона.
Историја садржи много појединости, али боље да пређем на наредну фазу агресије САД и НАТО на Југославију, а то је нелегална инвазија и бомбардовање Југославије 1999. године и улога наводних косовских бораца за слободу, односно, ОВК. То је јавности представљено као хуманитарни подухват, медији по целом западном свету су се повиновали том опису тако да је, као што сам већ рекао, Ослободилачка војска Косова доживљена као кегитимни ентитет који штити људска права албанске мањине. То је наравно тотално смеће, јер је Ослободилачка војска Косова била повезана са организованим криминалом. Интерпол је већ имао досије о Хашиму Тачију, то је била јавна тајна. Касније су наравно борци за слободу Ослободилачке војске Косова добили, такорећи, пасоше УН-а. Тако су борци за слободу повезани са организованим криминалом постали припадници Косовсог заштитног корпуса. Све то је, наравно, било не само нелегално већ и криминално.
Крајем марта 1999. године почео сам да пиштем текст под насловом „Косовске борце за слободу финансира организовани криминал“. До тада, био сам редован аутор сарадник листа Монд дипломатик (Le Monde diplomatique) који је тада био и још увек је престижна француска месечна публикација. У то време, сарађивао сам са њима десет година, почев од 1989. године. Тај мој чланак никад није био објављен у листу Монд дипломатик, а ја сам доспео под удар разних људи са левице због моје процене Ослободилачке војске Косова.
Као што сам рекао, Ослободилачку војску Косова штитили су ЦИА и немачка обавештајна служба (Bundesnachrichtendienst, BND). Њене припаднике тренирали су обавештајни оперативци ових служби и, како сам поменуо, неке обуке обављене су у Авганистану тако да је ОВК имала везе са ал-Каидом почев од пре 1999. године. Кад је реч о медијима и овом питању, било је апсолутно забрањено поменути да Хашим Тачи има досије у Интерполу. Ја то знам, проверио сам, та информација била је позната али никад не и саоштена за време рата. Дакле, не само што је вођа једне терористичке организације био повезан са организованим криминалом, већ је тај лидер те организације постао идеалан кандидат за место шефа државе самопроглашене Републике Косово.
Иронија је у томе што је Хашим Тачи постао председник док је имао кривични досије, тако да је тек скоро 20 година касније из Хашког трибунала пристигао извештај у којем се каже да је извршио злочине против човечности и слично. Баш згодно: вест се појавила после скоро 20 година, иако се још крајем 1990-их година знало да је злочинац.
Овде морам нешто да објасним, злочинци се иначе сматрају идеалним кандидаима за највише функције (председника, премијера). Зато што слушају шта им се каже! Именована лица која су злочинци или корумпирани политичари неће преиспитивати шта им кажу људи који стоје иза њих. И шта се десило? Мафијашка држава коју је инсталирао НАТО тицала се политичког субјекта и његовог вође који је био на Интерполовој листи, али то није било битно, јер неће тај вођа доносити никакве самосталне одлуке, пошто одлуке доносе САД и НАТО. Врло згодно именовање, корисно за обе стране.
Мислим да закључим излагање тиме што ћу да истакнем колико су битни ратови које су САД и НАТО водили против Југославије да бисмо разумели шта се сада дешава у Украјини и шире. Зато што је после Југославије уследио читав низ ратова које су спонзорисали САД и НАТО, било директно или индиректно. НАТО је свакако био умешан у дешавања у Либији, Сирији и, наравно, Авганистану.
Званично, Авганистан је био пројекат НАТО-а, јер је прихваћен члан 5. Атлантског уговора и у року од три недеље после напада од 11. септембра 2001. године који су наводно извршили терористи, 7. октобра 2001. године покренули су рат против Авганистана, на основу лажне изјаве да је Авганистан некако напао Америку. Тог дана на небу изнад Њујорка није било авганистанских војних авиона док је, нешто пре тога, Осама бин Ладен био примљен на лечење у пакистанску војну болницу у Равалпиндију, врло близу америчке војне мисије. Тачно се знало где је: да ли је можда на дан 11. септембра координисао нападе из своје болничке постеље, преко свог лаптопа?
То је засебна димензија, али мислим да за оно што смо урадили, почев од Републике Србије, морамо да изградимо светски покрет против САД и НАТО и уједно против оног што је сада издаја, политичка издаја, унутар Европске уније.
Израз мафијашка држава није ограничен само на Косово. У многим аспектима, Европска унија постала је мафијашка држава. Не бих залазио дубље у ту тему, само о једном кључном именовању у Европској унији, а то је место председника Европске централне банке. Ради се о томе да Кристим Лагард, бивша генерална директорка Међународног монетарног фонда, има кривични досије у Француској. Осуђена је на казну затвора у трајању од годину дана због улоге у прању новца и преусмеравању јавних средстава. О свему постоји евиденција. Али њу су француске судије ослободиле те пресуде након што је Управни одбор ММФ-а, којим она председава, послао ноту француској влади у којој је навео да је Лагард веома поштена особа и затражио укидање пресуде. Међутим, кривични досије и даље постоји. Зашто је то важно? Зато што она извршава наређења врхушке финансијског естаблишмента. Постоје бројни елементи именовања приписивих мафијашкој држави унутар Европске уније који су актуелни.
Завршићу ово представљање књиге осврнувши се на природу кризе која сада погађа Европску унију и, наравно, Украјину. Све је међусобно повезано. Постоји чин економског рата којем је по много чему узор био економски рат против Југославије. Говорим о окидачу за стечаје, о дестабилизацији пољопривреде. Веома је сложен али је у суштини фокусиран на две варијабле: једна је енергија а друга је храна. Енергија је инпут за производњу, храна је опстанак. Напад на те две варијабле и деловање Сједињених Држава да блокирају снабдевање Европске уније енергентима представљају злочине против човечности.
Али на страни Европљана, то јест политичке класе или како кажемо на француском La classe politique, то је чин издаје, јер су у истој постељи са непријатељом. То је рат против Европе, а не против Русије. То је рат који се води у Европи, иза којег постоји читав историјат. Нећу овде залазити у детаље. Конкретно, Северни ток био је акт саботаже америчке владе. Имамо све информације о томе. Сам Бајден је рекао „Да, обећавам да ћемо то урадити“. Имамо доказе. Према међународном праву, чин саботаже на инфраструктури у територијалним водама суверених држава Европске уније, односно Шведске и Данске, је ратни чин, дефинише се као чин рата.
Хвала свима. Ово што ћу рећи није замишљено као „озбиљна изјава“, али лично мислим да је добра идеја да се Република Србија за сада не придружи Европској унији.
***
Питање 1: Много вам хвала што сте дошли у Београд и што сте написали ту књигу, коју једва чекам да прочитам. Имам два питања. Прво, да ли сте имали промоцију ове књиге у Канади?
Књига је доступна на нашој интернет страници. У ствари, управо данас сам је поново поставио. Веома је читана преко интернета и наставићемо да је промовишемо. Мислим да је проблем у томе што штампане верзије није лако дистрибуирати у датом контексту, због цензуре. Мој истраживачки центар је престао да штампа публикације. Пре свега, немамо ресурса за то, али смо прешли на оно што зовемо е-књиге. Управо сам завршио књигу о кризи изазваној короном за коју мислим да је такође релевантна за ову дебату. Али то је друга тема, с тим да је књига сада доступна.
Постоје српске заједнице у Северној Америци и у многим градовима у Канади, нарочито у Торонту. Мало смо изгубили контакт, али били смо веома активни 1999. године на разним местима у којима је био укључен и покојни Ремзи Кларк. Постојао је кохерентан мировни покрет. Мислим да је сада проблем у томе што немамо кохерентан мировни покрет.
Питање 2: Друго, дотакли сте се неколико питања о рату у Украјини и Европској унији и занима ме да ли планирате да напишете књигу о тим темама?
То би била веома занимљива књига.
О Украјини сам опширно писао у форми чланака и, наравно, имамо бројне сараднике и ауторе који су писали о томе. У овом тренутку, доступне су све те информације о Украјини, са дневним покривањем.
Своје новије и не тако скорашње књиге написао сам о нуклеарном рату, од којих је прва објављена 2011. године. Следила је књига под насловом „Глобализација рата“ која је изашла 2015. године и на крају моја најновија књига о корона кризи, после скоро две године истраживања, тако да је веома детаљна.
Дозволите ми да поменем само једну димензију, која је веома битна. Економска криза није почела фебруара ове [2022] године, већ јануара 2020. године. Оно што економисти не схватају, а што је уједно карактеристика наше дисциплине, јесте какви су ефекти кад спроведете изолацију која захтева затварање радне снаге и кад им затворите радна места и то истовремено у 193 земље. Последица је највећи економски и друштвени крах у светској историји, а десио се 11. марта 2020. године. То сам веома исцрпно истраживао, тако да је целокупна криза изазвана короном део нашег разумевања свега што се дешава у Украјини и свега другог.
Понављам, то је засебна тема, али та књига је доступна на интернету и постараћу се да буде доступна Београдском форуму, тако да сви заинтересовани могу добити примерак.
Мислим да сте ви у Србији на неки начин срећни што нисте морали да проживите ову кризу као грађани у већини земаља. Јер код вас је постојала свест, а ја то знам, јер долазим из Канаде, где људи и даље носе маске. Ограничења, нивои девастације су неописиви, а логика ове корона кризе је такође стечај. То је нагомилавање дуга и фискална криза државе. То пише у књизи, која има неколико поглавља о економским димензијама кризе.
===
“The US-NATO War of Aggression Against Yugoslavia“ by Michel Chossudovsky
Launching of Michel Chossudovsky's Book, Belgrade Forum on October 24, 2022
My sincere thanks for this welcome to the Republic of Serbia. I must say my heart is in the Republic of Serbia today. And my thanks to Zivadin.
I should mention that just about 15 minutes ago he gave me a bottle of Sljivovica. It was delivered to my room at quarter to 11, 15 minutes ago. It‘s a weapon of mass destruction [Laughter] but it’s also an act of solidarity and sharing. And when I arrived here I had the bottle of Sljivovica in my hands and somebody confiscated it and put it on the table over there. But we will share it, we will share it together at the end of this presentation [Laughter]. Well that bottle is a symbol of division but also solidarity in the Serbian context.
This presentation I think is important inasmuch as the world is at the crossroads of the most serious crisis in modern history.
In many regards the US-NATO war against Yugoslavia which extended incidentally over a period of 20 years or more, because it started in the early 80s was a dressed rehearsal for all US sponsored subsequent wars.
It is important to point out that prominent scholars entitled that war against Yugoslavia as a “Just War”. Now, there’s nothing “Just” about that war, it’s a criminal undertaking. But you have people like Professor Richard A. Falk from Princeton University (currently involved in the anti-war movement in relation to Ukraine), who in 2001 put forth the notion of “The Just War“.
He was referring to Yugoslavia and Afghanistan: Interview with R. Falk
Yugoslavia was a preamble to Afghanistan based on the same premises of criminality against Sovereign countries.
I should mention also that when the war on Yugoslavia broke out, on the 24th of March 1999, progressives in other words leftist movements in both Western Europe as well as North America we’re firmly behind NATO. And these were anti-war and anti-globalization activists who were either totally ignorant, but I suspect through complicity, they were supportive of the alleged “humanitarian war” to the rescue of the Albanian population of Kosovo.
I should mention that most of my research was done outside Serbia. I have visited Serbia on several occasions but when the war broke out on the 24th of March, I started writing. Many of the texts which are in this book were written more than 20 years ago, some of them were written actually in the mid 1990s.
I had started my research in the early 1990s focusing on the economic and social dimensions which are crucial to an understanding of the military and strategic dimensions. I’m referring to the fact that in the early 1980s there was, what we might describe as, an “Economic War Plan” largely with instrumented by the IMF and the World Bank, which essentially consisted in dismantling an entire National economy.
I recall that the war against Yugoslavia as of March 24 1999 was targeting essentially civilian infrastructure: schools, hospitals, the infrastructure of residential areas.
These are amply documented but there was one element which is beyond criminality.
When I was in Belgrade a year later, I visited the Children’s Hospital and the children hospital had been identified as a target, a strategic target by US – NATO. And when we say US – NATO, it’s really US. NATO is simply an appendage of the Pentagon.
US-NATO stated categorically that their objective was to save lives and because of that they did not bomb the section of the hospital where the babies were residing, but instead they bombed the power generators which provided electricity to the hospital and to the children in incubators. What this meant is that the entire hospital was destroyed because these smart bombs had undermined the basic functioning of the hospital, which then required the subsequent evacuation of the hospital, and many children, of course, died as a result of this.
That’s one example, but it’s one example that I investigated when I returned to Belgrade a year later to attend the commemoration organized under the auspices of the Belgrade Forum.
I would like to look at the issue of chronology and history of this war.
Starting in the 1960s and 1970s, Yugoslavia was a successful economy with a social project. It was entitled “Market Socialism”, it had a cooperative structure of enterprise management and it had the highest growth rate when compared to European countries, in excess of 6 percent and a full-fledged welfare state.
I should mention that this process was in a country which had experienced heavy casualties during World War II, which were commemorated yesterday.
I should mention my first visit to Yugoslavia was in 1967 as a student. In fact, it was a group of students from the Institute of Social studies in The Hague Netherlands and we decided we wanted to go to Yugoslavia, to take cognizance of “Market Socialism”. The Institute arranged for this to take place.
Without personalizing: during this visit I had a minor health problem. I went to a clinic and received treatment from a medical doctor. Then I said “How much do I owe you?” and he said to me “Nothing”. He responded “In the Republic of Serbia we also welcome our foreign visitors and provide them with full health coverage”.
No other country in the world would have that kind of procedure. It was full-fledged health coverage for the citizens of Yugoslavia but also visitors to the country. That experience was something which had an obvious impact on the way I analyzed the history of what happened to this societal project and how it was deliberately destroyed.
In other words, a societal project [Market Socialism and the Welfare State] had been carried out, with inevitable divisions at a political level. But ultimately based on a social consensus, that was what the people of Yugoslavia wanted. And that that is what was destroyed quite deliberately through a series of economic, social and political mechanisms starting in the early 1980s.
In 1984 the Reagan Administration published what was called a National Security Decision Directive. It was an important policy document, entitled “secret and sensitive”. It was intended to undermine market socialism and integrate Yugoslavia into a so-called free market economy.
That was a 3-page document. I think that many people in this room have read this document. There’s nothing secret about it and there’s nothing sensitive about it. It was made public, but there was also another agenda which was not revealed. There was a military intelligence agenda.
I did not have access to those documents. But there was one document to which I had access and it was a World Bank report published in the early 1990s, which revealed the entire logic of how you destabilize and destroy a country.
I have sent that document, it is on file with the Belgrade Forum. I must say that at the time I received that document it was an internal document of the World Bank. I received it from a representative of the government of Yugoslavia at the time. Normally this was something that was not supposed to be released.
What this document describes is essentially a bankruptcy program, which was initiated under the auspices of the World Bank which then led to the outright closing down of the industrial sector, applied to all major sectors of the Yugoslav economy, dictated of course by the creditors of the Belgrade government.
What this report described were the policies implemented on behalf of Belgrade’s creditors, which consisted in the phasing out of socially owned Enterprises. In other words, that was the condition and then there were conditions with regard to bankruptcy and privatization.
They sent in an army of advisors and Western lawyers and consultants to implement this crucial operation. There was the Financial Operations Act of 1989, which was passed and played a crucial role in engineering the collapse of of Yugoslavia’s industrial sector.
The History of “Humanitarian Warfare”: NATO’s Reign of Terror in Kosovo, The Destruction of Yugoslavia
The terminology is diabolical in many regards. The bankruptcy process involved what they called an exit mechanism.
Exit mechanism is like killing the economy, killing the industry.
In other words these enterprises were thrown out of the economic landscape. This was under, what was called, The 1989 Financial Operations Act. It was entirely controlled by Western creditors, the IMF and the World Bank.
And already in 1989 there were tens of thousands of workers who were simply removed from their employment and the socially managed enterprises went bankrupt. In the meantime this set the stage for subsequent macroeconomic policies, because it led to the impoverishment of the entire population.
In other words, it didn’t totally kill the welfare state because, I think, there was a commitment to retaining the welfare state, but it certainly killed the whole economic structure of a sovereign country and its social achievements in the wake of World War II.
Without getting into the detail, this project, was in some regards even more deadly than the US-NATO military operations which were waged at a subsequent stage. Already in 1989 they had more than 200 enterprises which were targeted and almost a 100,000 workers lost their work. That was the first stage both prior and in the wake of the 1990 January IMF Shock Treatment.
January 1990 was the Shock Treatment by the IMF, which ultimately broke down the fiscal structure of the Yugoslav Federation.
The fiscal structure of the Yugoslav federation played a central role in the transfer of resources from the central government to the republics. That’s the basis of a federal structure. These transfers of revenues and expenditures from the central government to the member states of the Federation.
When shock treatment was applied, the federal fiscal structure was destroyed and dismantled, paving the way and creating the conditions for secession.
Already in early 1990, 614 000 workers were dismissed out of a Workforce of the order of 2.7 million. In other words, almost the quarter of the labor force with the largest concentrations of bankrupt firms in Serbia, Bosnia and Hercegovina, Macedonia and Kosovo.
The January 1990 IMF Shock Treatment: That was their economic terminology – shock treatment – the idea is that you get shock treatment and then you recover.
Meanwhile the fiscal structure is destroyed, the links between the central government and the republics are undermined and at the same time all the major components of the Yugoslavia economy with regard to large-scale electrical companies, petroleum, refinery, machinery, engineering all of this was precipitated into bankruptcy.
I should mention that this process of economic disintegration was the precondition for the so-called Civil War including military intervention. Social divisions were created. People were impoverished. And this then led to the subsequent stage of military intervention in Bosnia and Herzegovina.
It was also related to Operation Storm in Kraijina and Operation Medak Pocket and the various military actions in Croatia directed against Serbian civilians, from the early 1990s to the mid 1990s.
During the period 1990-1995, the US intelligence strategy was to bring in their terrorists namely Al-Qaeda.
Al Qaeda was integrated into the Bosnian Muslim Army as of an early stage. This is not necessarily known to everybody but Al-Qaeda was a creation of the CIA going back to first War on Afghanistan what was called the the Soviet Afghan War (1979-1989).
It wasn’t the Soviet Afghan War, it was a US sponsored war with so-called “freedom fighters”, namely what was subsequently described as Al-Qaeda. Al-Qaeda means “The base” and Al-Qaeda was the base in the CIA data bank of the Freedom Fighters who were recruited to wage war against the Soviet Union in Afghanistan.
The relationship between the Bosnia Muslim Army and Al-Qaeda is documented in a congressional document. In other words it’s a document of the US Senate, which was drafted by the Republican party at the time, and they accused the Clinton administration of bringing in Al Qaeda.
It’s all confirmed. They brought in Al-Qaeda in Bosnia and Herzegovina and, of course, they brought in Al-Qaeda into Kosovo at a subsequent stage.
I should also mention that the Kosovo Liberation Army, they were also trained in Afghanistan, courtesy of the US intelligence.
In other words, the KLA as an entity was linked up with Al-Qaeda terrorists at a much earlier stage, training in Afghanistan and then ultimately these Kosovo terrorists were given United Nations status, as you know that’s came subsequently. But the history goes back to Bosnia and the use of terrorists to create conditions which then led to ultimately, as far as Bosnia is concerned the so-called Dayton Agreement.
In 1995 there was an alleged peace agreement which was signed in a US military base in Ohio [Dayton, Ohio]. It wasn’t in Geneva, it was in a US military base in Ohio and it was monitored by the US government and military with an army of lawyers and consultants. It was at Dayton that they drafted the Constitution of Bosnia and Herzegovina.
Now this goes beyond colonialism. They drafted the Constitution of a so-called sovereign state. It wasn’t a sovereign state at all. And in that Constitution there is a clause that struck me, I went into the appendices, it wasn’t easy to find it at that time. The Constitution said that the Central Bank of Bosnia and Herzegovina, which is a key instrument of monetary and macroeconomic policy, the president of the Central Bank of Bosnia and Herzegovina will not be a citizen of Bosnia and Herzegovina, or of a neighboring country. He/she she will be appointed by the IMF. That’s what you call democracy.
There is a transition from Bosnia to Kosovo. The United States had private mercenary companies, because they wanted to avoid being directly involved. This was Military Professional Resources Incorporated (MPRI). And MPRI was involved in training terrorists in Croatia and Bosnia and ultimately these acts of training were also conducive to the crimes committed against the Serbian population in Croatia, namely Kraina, the Medak Pocket, if I recall correctly. We then had, of course, a chief of staff whose name was Agim Çeku, which of course everybody knows who he is.
But Agim Çeku was recruited by by Military Professional Resources Incorporated MPRI), mostly composed of former high level officers of the Pentagon.
Agim Çeku, of course, then became Commander in Chief of the Kosovo forces at a subsequent stage.
But in the earlier period he was instrumental in Operation Storm, which was a criminal operation directed against the Serb population in Croatia.
There is another individual which of course everybody knows, it’s General Michael Jackson. It’s not the pop singer. I think I should mention a little bit about the background of Michael Jackson. He was first involved in Croatia, Bosnia and Herzegovina, appointed by the United Nations. He held the highest rank in the British Military. And ultimately became Head of the Joint Chief of Staff.
But there’s something else about Michael Jackson which I don’t think people in Serbia know. I know that because I’m of Irish descent and he was the second officer in command of the Bloody Sunday Massacre in Northern Ireland, that was in the 1970s.
He was a young officer and all his training was based in Northern Ireland, largely directed against civilians. I will make that article available. But it’s important to understand how they appoint criminals to high-ranking positions under UN auspices.
So that in effect, the methods of killing civilians was something that he had inherited from his role in Derry, Northern Ireland. It was in 1972, when civilians were involved in a protest movement and they were shot, killed on the orders of Michael Jackson.
There is a lot of detail in history, but let me proceed to the subsequent stage of the US-Nato Aggression against Yugoslavia, which is the 1999 Illegal invasion and bombing of Yugoslavia, and the role of the alleged Kosovo Freedom Fighters namely the KLA.
This was portrayed as a humanitarian undertaking and the media conformed throughout the Western world and, as I mentioned earlier, the Kosovo Liberation Army was viewed as a legitimate entity protecting the human rights of the Albanian minority.
This of course is total rubbish, because the Kosovo Liberation Army was linked to organized crime. Hashim Thaçi had a file with Interpol, this was well known and they were, of course subsequently, the Kosovo Liberation Army freedom Fighters were then given UN passport, so to speak. The Freedom Fighters linked to organized crime then became the Kosovo Protection Corps and all of that was, of course, not only illegal but criminal.
In late March 1999, I started writing an article which was called and “Kosovo Freedom Fighters financed by organized crime“.
I was a regular contributor to the Le Monde diplomatique which was a prestigious French monthly, and still is, and I worked with them for a period of 10 years starting in 1989, and that article was never published by the Le Monde diplomatique, and I was under attack by various people on the Left regarding my assessment of the Kosovo Liberation Army.
As I mentioned earlier the Kosovo Liberation Army was protected by the CIA and German intelligence – the Bundesnachrichtendienst (BND). It was also trained by these intelligence operatives and, as I mentioned, some of the training took place in Afghanistan and the KLA had links to Al-Qaeda right from the beginning prior to 1999.
The issue was as far as media coverage was concerned: it was absolutely prohibited to mention that Hashim Thaçi was on file with Interpol.
I knew it, I checked it, that information was known but it was never released in the course of the war.
In other words not only is the leader of a terrorist organization links to organized crime, but at the same time the leader of that organization becomes the ideal candidate for position of head of state of the self-proclaimed Kosovo Republic. T
he irony is that Hashim Thaçi became president with a criminal record and it was only more than almost 20 years later that there was a report coming from the Hague Tribunal saying that he had committed crimes against humanity etc.
Very convenient: that came 20 years later, when it was known in the late 90s that he was a criminal.
But I should say one thing, criminals were considered as the ideal candidates for high office (President, Prime Minister). Why because they obey orders! Criminal appointees, corrupt politicians are not going to question the people who are behind them. So what happened: the Mafia State installed by NATO was by a political entity and a leader who was on the Interpol list, but that doesn’t matter because he’s not going to make any decisions, the decisions are taken by US – NATO and this is a very convenient appointment.
I think I should conclude referring to the utmost relevance of US-NATO wars on Yugoslavia in an understanding of what is now happening in Ukraine and beyond.
Because since Yugoslavia there have been a series of US-NATO-sponsored Wars either directly or indirectly but certainly with regard to Libya NATO was involved. Libya, Syria, of course, Afghanistan.
Afghanistan was officially a NATO project, because Article 5 of the Atlantic Treaty was endorsed and within three weeks after the 9/11 attacks allegedly by terrorist, (September 11 2001(, on October 7th 2001 they waged war on Afghanistan, based on fraudulent statement that somehow Afghanistan had attacked America. There were no Afghan jets in the skies of New York that day and meanwhile Osama bin Laden had been admitted for treatment to Pakistani military hospital in Rawalpindi within walking distance of the US military Mission,
They knew where he was: was he coordinating the 9/11 attacks from his hospital bed with his laptop?
That’s another dimension, but I think what we have undertake, starting in the Republic of Serbia, we have to build a Worldwide movement against US-NATO and also against what is now treason, political treason, within the European Union.
The term Mafia state is not limited to Kosovo. In many regards the European Union has become the Mafia state. I will not dwell upon this but there’s one key appointment in the European Union which is the president of the European Central Bank. Now it just so happens that Christine Lagarde, formerly managing director of the International Monetary Fund, has the criminal record in France. She was condemned to a prison sentence of one year attributable to her role in money laundering and deviation of public funds. It’s all on record. But she was then released of that decision by French judges when the IMF governing board, which she chairs, incidentally sent a note to the French government saying that she was a very honest person and they asked for the repeal of the Judgment. But the criminal record is still there and why is that important. Because she is obeying orders from the upper echelons of the financial establishment. There are many elements of Mafia state appointments within the European Union which are now unfolding.
I am going to complete this presentation focusing on the nature of the crisis now affecting the European Union and, of course, Ukraine. It’s interconnected.
There is an act of economic Warfare which in many regards is modeled on the act of economic Warfare against Yugoslavia.
It’s the triggering of bankruptcies, it’s the destabilization of agriculture.
It’s very complex, but it is focusing essentially on two variables:
1. energy and 2. food.
Energy is the input into production, food is survival.
Those two variables and the actions of the United States to block the supply of energy to the European Union are crimes against humanity.
But, on the part of the European, as we say in French La classe politique, it is an act of treason, because they are sleeping with the enemy.
This is a war on Europe, it’s not a war on Russia,
It’s a war in Europe and it has a whole history behind it.
I won’t enter into the details. Specifically North Stream was an act of sabotage by the US government. We have all the information to that effect and Biden said „Yes, I promise we will do it“. We have evidence. In international law, an act of sabotage directed against infrastructure in the territorial waters of sovereign states of the European Union, namely Sweden and Denmark, is an act of War, it’s defined as an act of War.
My thanks to everybody. This is not meant to be a “serious statement” but I think it’s a good idea for the Republic of Serbia not to join the European Union at this particular moment.
Question 1: Thank you very much for coming to Belgrade and for writing this book which I can’t wait to read. I have two questions. One, has there been a promotion of this book in Canada?
The book is available on our website online. Actually, I posted it back today. It has been read quite extensively online and we will continue promoting it.
I think the problem is that print versions are not easy to distribute in this particular context because there is censorship.
My research center is not continuing with print publications. First of all, we don’t have the resources, but we are now moving into what we call ebooks. I’ve just completed a book on the Corona crisis which I think is also relevant to the debate here. But that’s another topic. But yes it is available now.
There are Serbian communities in North America and many cities particularly in Canada and Toronto. I’ve lost contact a little bit because, we were very active in 1999 at various venues in which the late Ramsey Clark was involved. There was a coherent peace movement. I think the problem now is that we don’t have a coherent peace movement.
Question 2: Second, you touched upon a few issues relating to the war in Ukraine and European Union and I’m just wondering if you’re planning to write a book on those topics? It would be very interesting.
I have written extensively on Ukraine in the form of articles and, of course, we’ve also got very numerous contributors and authors which have written on that.
At this stage, all that information is available on Ukraine, in terms of daily coverage.
The books that I’ve written recently or less recently are on nuclear war, the first of which came out in 2011.
Then another book which is entitled “The globalization of War“ came out in 2015 and then my latest book is on the Corona crisis which essentially is almost two years of research, it’s very detailed.
Let me just mention one dimension, and that’s very important. The economic crisis did not start in February of this year, it started in January of 2020. And what economists do not understand, but that’s also a characteristic of our discipline, is that when you implement a lockdown requiring the confinement of the labor force and you close down the workplace in 193 countries simultaneously, what are the impacts.
it’s the largest economic and social crash in world history which was instrumented on March 11, 2020.
That I’ve tackled very extensively so that all the corona crisis is part of of our understanding of what’s happening in Ukraine and so on and so forth.
Again it’s another topic but that book is available online and I will make sure that it is also available to the Belgrade Forum so that all of you can get a copy of it.
I think in a sense you are very fortunate in Serbia not to have experienced this crisis as in most countries.
Because there was an awareness and I mean, I’m coming from Canada, people are still wearing the mask.
The restrictions, the levels of devastation are beyond description and the logic of this Corona crisis is bankruptcy as well. And it’s the building up of debt and it’s the fiscal crisis of the state. This is outlined in the book there are several chapters on the economic dimensions.
Source: https://www.globalresearch.ca/us-nato-war-aggression-against-yugoslavia-michel-chossudovsky/5799983
The US-NATO War of Aggression against Yugoslavia
Global Research E-Book, March 2021
All Global Research articles can be read in 51 languages by activating the “Translate Website” drop down menu on the top banner of our home page (Desktop version).
First published on March 21, 2021
***
Twenty-four years ago in the early hours of March 24, 1999, NATO began the bombing of the Federal Republic of Yugoslavia. “The operation was code-named “Allied Force ” – a cold, uninspired and perfectly descriptive moniker” according to Nebosja Malic.
When Belgrade was bombed, the children’s hospital was the object of air attacks. It had been singled out by military planners as a strategic target.
NATO stated that to “save the lives” of the newly born, they did not bomb the section of the hospital where the babies were residing, instead they targeted the building which housed the power generator, which meant no more power for the incubators. What this meant was that the entire hospital was for all sakes and purposes destroyed and many of the children died.
I visited that hospital, one year after the bombing in June 2000 and saw with my own eyes how they did it with utmost accuracy. These are war crimes using NATO’s so-called smart bombs.
The causes and consequences of this war against the people of Yugoslavia have been the object of a vast media disinformation campaign, which has sought to camouflage NATO and US war crimes.
Today, our thoughts are with the People of Serbia.
On the 21st of October 2022, the book was launched in Belgrade under the auspices of The Belgrade Forum, Conference Centre of the Moskva Hotel, To view the presentation click here.
Michel Chossudovsky, Belgrade, October 21, 2022
The US-NATO War of Aggression
against Yugoslavia
.
by
Michel Chossudovsky
Preface
.
Twenty-two years ago in the early hours of March 24, 1999, NATO began the bombing of the Federal Republic of Yugoslavia. “The operation was code-named “Allied Force ” – a cold, uninspired and perfectly descriptive moniker” according to Nebosja Malic.
In 1999, when Belgrade was bombed, the children’s hospital was the object of air attacks. It had been singled out by military planners as a strategic target.
NATO stated that to “save the lives” of the newly born, they did not bomb the section of the hospital where the babies were residing, instead they targeted the building which housed the power generator, which meant no more power for the incubators. What this meant that was that the entire hospital was for all sakes and purposes destroyed and many of the children died.
I visited that hospital, one year after the bombing in June 2000 and saw with my own eyes how they did it with utmost accuracy. These are war crimes using NATO’s so-called smart bombs.
In Yugoslavia, the civilian economy was the target: hospitals, airports, government buildings, manufacturing, infrastructure, not to mention 17th century churches and the country’s historical and cultural heritage.
The causes and consequences of this war have been the object of a vast media disinformation campaign, which has sought to camouflage NATO and US war crimes.
It is important to note that a (corrupt) segment of self-proclaimed “progressives” in Western Europe and North America were part of this disinformation campaign, presenting NATO military intervention as a necessary humanitarian operation geared towards protecting the rights of ethnic Albanians in Kosovo.
The intervention was in violation of international law. President Milosevic at the 1998 Rambouillet talks had refused the stationing of NATO troops inside Yugoslavia.
The Kosovo Liberation Army (KLA)
The demonization of Slobodan Milošević has served over the years to uphold the legitimacy of the NATO bombings as well as conceal the crimes committed by the Kosovo Liberation Army (KLA). It has also provided credibility to “a war crimes tribunal” under the jurisdiction of those who committed extensive war crimes in the name of social justice.
Slobodan Milosevic was arrested and deported to The Hague Tribunal ICTY detention Centre. The Just War thesis was also upheld by several prominent intellectuals who viewed the Kosovo war as: “a Just War”.
In turn the Kosovo Liberation Army (KLA) was upheld as a bona fide liberation movement, supported by Western intelligence, financed and trained by the US and NATO. The KLA had ties to organised crime. It also had links to Al Qaeda. KLA leader Hashim Thaci has been on the Interpol list in the 1990s.
The Death of Milošević
On March 11, 2006, Milošević was found dead in his prison cell. According to his lawyer, who had been in contact with him, Milosevic had been poisoned. Exactly ten years later on March 24, 2016, The Hague ICTY Tribunal exonerated Milosevic stating that he was innocent of the crimes he was accused of.
In a bitter irony, former KLA leader Hashim Thaci was rewarded for his crimes, appointed prime minster of Kosovo in 2008, and then president in early April 2016.
Meanwhile, the United States established Camp Bondsteel in 1999, “the largest and the most expensive foreign military base built in Europe since the Vietnam War”.
It took the “international community” more than twenty years to acknowledge that Hashim Thaci had committed extensive crimes against humanity.
In June 2020, Kosovo President Hashim Thaci “was charged with 10 counts of war crimes and crimes against humanity for his role in the country’s conflict in the 1990s” by the Kosovo Tribunal in The Hague. He continues to be described as a wartime hero.
.
In retrospect, the war on Yugoslavia was a “dress rehearsal” for subsequent US-NATO sponsored “humanitarian wars” including Afghanistan (2001), Iraq (2003), Libya (2011), Syria (2011), Ukraine (2014), Yemen (2015).
Who are the war criminals? In a bitter irony, the so-called International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY) in The Hague is controlled by those who have committed extensive war crimes.
According to Nuremberg jurisprudence, the ultimate war crime consists in starting a war. According to William Rockler, former prosecutor of the Nuremberg War Crimes Tribunal:
“The [1999] bombing war violates and shreds the basic provisions of the United Nations Charter and other conventions and treaties; the attack on Yugoslavia constitutes the most brazen international aggression since the Nazis attacked Poland to prevent “Polish atrocities” against Germans. The United States has discarded pretensions to international legality and decency, and embarked on a course of raw imperialism run amok.”
According to Nuremberg jurisprudence, NATO heads of State and heads of government are responsible for the supreme crime: “the crime against peace.”
Reagan’s NSDD 133 (1984) “Secret and Sensitive”
There is evidence that the US administration in liason with its allies took the decision in the early 1980s to destabilise and dismantle Yugoslavia. (See Chapter I )
The decision to destroy Yugoslavia as a country and carve it up into a number of small proxy states was taken by the Reagan adminstration in the early 1980s.
A “Secret Sensitive” National Security Decision Directive (NSDD 133) entitled “US Policy towards Yugoslavia.” (Declassified) set the foreign policy framework for the destabilization of Yugoslavia’s model of market socialism and the establishment of a US sphere of influence in Southeastern Europe.
Yugoslavia in the wake of World War II was in many regards “an economic success story” of market socialism. In the two decades before 1980, annual gross domestic product (GDP) growth averaged 6.1 percent, medical care was free, the rate of literacy was 91 percent, and life expectancy was 72 years.
While NSDD 133 was in itself a somewhat innocous document, it provided legitimacy to the imposition of “free market reforms”. A series of covert intelligence operations were also implemented, which consisted in creating and supporting secessionist paramilitary armies, first in Bosnia then in Kosovo.
These covert operations were combined with the destabilization of the Yugoslav economy discussed in Chapter I below. The application of strong economic medicine under the helm of the IMF and the World Bank ultimately led to the destruction of Yugoslavia’s industrial base, the demise of the workers’ cooperatives and the dramatic impoverishment of its population.
Kosovo “Independence”
The record of US-NATO war crimes is important in assessing recent developments in Kosovo.
From the outset of their respective mandates in June 1999, both NATO and the UN Mission to Kosovo (UNMIK) have actively supported the KLA, which has committed numerous atrocities.
Since 1999, State terrorism in Kosovo has become an integral part of NATO’s design.
The destruction of the Federal Republic of Yugoslavia is characterised by three interrelated processes:
1) the destabilization of Yugoslavia’s national economy which started in the early 1980s,
2) the covert support to armed insurgencies in Bosnia, Kosovo and Macedonia,
3) the 1999 NATO bombing campaign.
This E-book is a retrospect. It takes the reader back in history. Several of the texts were written at the height of 1999 bombing campaign or shortly thereafter.
In Chapter 1 which was written in 1995 (subsequently updated), we review the destruction and partition of the federal Republic of Yugoslavia including the engineered bankruptcy imposed by the World Bank, which led to the demise of Yugoslavia’s industrial sector in the late 1980s.
On January 1, 1990, the IMF launched its “shock treatment” economic package which required the suspension of transfer payments from Belgrade to the governments of the Republics and Autonomous Provinces. In one fell swoop, the reformers had engineered the collapse of Yugoslavia’s federal fiscal structure and mortally wounded its federal political institutions.
Chapter II, focuses on the role of the Kosovo Liberation Army (KLA). The ties of the KLA to organized crime were not only known, they were actively fostered by the US and NATO.
Chapter III examines the issue of war crimes resulting from NATO’s March-June 1999 “humanitarian bombings” largely directed against civilians. Up to thirty percent of those killed in the bombings were children. In addition to the use of cluster bombs, the Alliance used toxic radioactive shells and missiles containing depleted uranium.
Chapter IV reviews “NATO’s Reign of Terror” in Kosovo in the wake of the 1999 war. The massacres directed against Serbs, ethnic Albanians, Roma and other ethnic groups were conducted on the instructions of the military command of the Kosovo Liberation Army (KLA).
Chapter V focusses on the installation of a de facto “Mafia State” in Kosovo.
Chapter VI analyses the environmental catastrophe resulting from US-NATO bombings of the Pancevo chemical weapons plant close to Belgrade.
Chapter VII focusses on the spread of radioactive dust from the use of Depleted Uranium ammunition during the 78 days bombing raids. These bombing raids resulted in a significant incidence of cancer particularly among children.
Chapter VIII analyses the 2001 terrorist attacks in Macedonia led by the National Liberation Army (NLA), an affiliate of the Kosovo based KLA.
Chapter IX focusses on the central role of Al Qaeda and its links to the armed insurgencies in Bosnia, Kosovo and Macedonia.
Except for minor editing, these chapters were written from 1995 to 2001. Several chapters were written at the height of the 1999 bombing campaign.
Michel Chossudovsky, Global Research, Montreal, March 24, 2021
About the author:
Michel Chossudovsky is an award-winning author, Professor of Economics (emeritus) at the University of Ottawa, Founder and Director of the Centre for Research on Globalization (CRG), He is the author of eleven books including The Globalization of Poverty and The New World Order (2003), America’s “War on Terrorism” (2005), Towards a World War III Scenario: The Dangers of Nuclear War (2011), The Globalization of War, America’s Long War against Humanity (2015). He is a contributor to the Encyclopaedia Britannica.
His writings have been published in more than twenty languages.
In 2014, he was awarded the Gold Medal for Merit of the Republic of Serbia for his writings on NATO’s war of aggression against Yugoslavia.
Michel Chossudovsky, Global Research, March 2021, This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
See Michel Chossudovsky, Biographical Note
Copyright: Centre for Research on Globalization (CRG). March 2021.
Table of Contents
Preface
Author’s Introductory Note
.
Chapter I
Economic War Crimes: Dismantling Former Yugoslavia, Recolonizing Bosnia-Herzegovina
Chapter II
Kosovo “Freedom Fighters” Financed by Organised Crime
Chapter III
NATO’s War of Aggression against Yugoslavia: Who are the War Criminals?
Chapter IV
NATO has Installed a Reign of Terror in Kosovo
Chapter V
The Installation of a Mafia State in Kosovo
Chapter VI
NATO Willfully Triggered an Environmental Catastrophe In Yugoslavia
Chapter VII
Low Intensity Nuclear War, NATO War Crimes in the Balkans
Chapter VIII
Washington Behind the 2001 Terrorist Attacks In Macedonia
Chapter IX
“OsamaGate”: Kosovo, Macedonia and Bosnia “Freedom Fighters” Supported by Al Qaeda