Informazione

(srpskohrvatski / english / italiano)

In ricordo di Admira Ismic e Bosko Brkic

1) Sjećanje na ljubav: Prije 20 godina ubijeni sarajevski Romeo i Julija
2) FLASHBACK: Kurt Schork’s signature dispatch from siege of Sarajevo (By Kurt Schork - Reuters - SARAJEVO, MAY 23, 1993)
3) FLASHBACK: I corpi dei "Romeo e Giulietta" di Sarajevo trasferiti al cimitero Lion di Sarajevo (10 aprile 1996)
4) Kurt Schork, 1947-2000: Kurt Schork buried in Sarajevo (2000) / "Romeo", "Juliet" e Kurt Schork 


Sono esattamente venti anni dal vigliacco assassinio dei due fidanzati di Sarajevo: Admira Ismic e Bosko Brkic. 
Lei "bosgnacca", lui "serbo" - come si usa dire nel linguaggio "etnicamente corretto", in realtà razzista, che è diventato oggi obbligatorio. Furono colpiti da cecchini mujaheddin sulla riva del fiume. Lei rimase disperata presso il cadavere di lui finché un altro colpo vigliacco non ebbe la "pietà" di ricongiungere i loro destini. A lungo nessuno raccolse i loro corpi, stesi abbracciati proprio sulla linea del fronte. La loro "colpa": stavano scappando dalla Bosnia di Izetbegovic per raggiungere ciò che rimaneva della Jugoslavia. Per questo motivo, in Italia e in Occidente nessuno li ricorda, nessuno li piange. I media occidentali, che allora incolparono i serbi ed hanno continuato fino ad oggi a fare cieca propaganda a favore del secessionismo islamista bosgnacco, sono gli assassini morali di Admira e Bosko. Ma ricordiamo anche il caso di un giornalista onesto: Kurt Schork della Reuters, che rimase fortemente scioccato da quello che era successo, e raccontò i fatti. Oggi è sepolto vicino a loro, a Sarajevo. (a cura di Italo Slavo)


LINKOVI:

Kvadratura kruga - Boško i Admira heroji Sarajeva
http://www.youtube.com/watch?v=QNqgkwpQiLM

Romeo and Juliet in Sarajevo
http://en.wikipedia.org/wiki/Romeo_and_Juliet_in_Sarajevo

Boško i Admira - Zabranjeno pušenje
http://www.youtube.com/watch?v=OMMfW3IqiFE

Pjesma „Bosko i Admira" je najavni singl novog, desetog studijskog, albuma grupe Zabranjeno pusenje cije objavljivanje je planirano za 10. mjesec 2013. godine. Pjesma govori o istinitoj i tragicnoj ljubavi dvoje Sarajlija, Bosnjakinji i Srbinu, koji su rodjeni iste godine, o njihovoj bezgranicnoj ljubavi otkako su se upoznali u srednjoj skoli i o tome kako ih razlicitosti, ljudska zloba, rat pa cak ni smrt nisu uspjeli rastaviti.

Dok su zajedno pokusavali napustiti opkoljeni grad, sarajevski Romeo i Julija, su ubijeni 18.5.1993. godine na Vrbanja mostu. Snajperski metak pogodio je Boska koji je izdahnuo na mjestu dogadjaja. Drugi metak je pogodio Admiru. Smrtno ranjena dopuzala je do svog mrtvog decka, zagrlila ga i izdahnula.

Autori pjesme "Bosko i Admira" su Mario Vestic, Sejo Sexon i Toni Lovic. Producenti pjesme su Toni Lovic i Sejo Sexon, a pjesmu je masterirao John Davis (Metropolis Mastering London). Spot je sniman od 20. do 23.3.2013. u Sarajevu, a premijeru je imao 6.4.2013. godine, na Dan grada Sarajeva. Ekipa koja je sudjelovala u realizaciji spota:

Scenario i rezija: Zare Batinovic
Glavne uloge: Ajla Hamzic (Admira) i Junuz Elkaz (Bosko)
Producent: Dario Vitez
Organizacija i lokacije: Scout Film Sarajevo
Casting: Timka Grahic

www.facebook.com/ZabranjenoPusenje
www.zabranjeno-pusenje.com


=== 1 ===

http://www.nezavisne.com/zivot-stil/zivot/Sjecanje-na-ljubav-Prije-20-godina-ubijeni-sarajevski-Romeo-i-Julija-192584.html

Sjećanje na ljubav: Prije 20 godina ubijeni sarajevski Romeo i Julija


N.N. -  18.05.2013


Prošlo je tačno dvadeset godina od dana kada su u smrt otišli Admira Ismić i Boško Brkić.
Sarajevski Romeo i Julija, ubijeni 18. maja 1993. dok su pokušavali pobjeći iz opkoljenog Sarajeva.
Admira Ismić i Boško Bato Brkić rođeni su 1968. godine i beskrajno su se voljeli. Spremali vjenčanje. Cijelo Sarajevo je u tome vrijeme prepričavalo ljubav između Admire i Boška. Ali nisu bili spremni na Zlo, na ludilo koja se dogodilo u Sarajevu i cijeloj Bosni i Hercegovini.
Nakon više od godinu života pod opsadom Admira i Boško odlučili su napustiti Sarajevo i Bosnu i Hercegovinu, a jedini izlaz bio je preko Vrbanja mosta, gdje su došli oko oko 17 časova.
Snajperski metak je pogodio Boška i on je pao i poginuo. Drugi metak je pogodio Admiru koja je bila smrtno ranjena, ali uspjela je dopuzati do Boška, zagrliti ga, kako bi zajedno umrli.
Njihova tijela su sedam dana ležala nasred Vrbanje, jer je UNPROFOR je odbio izvlačenje tijela dok se ne proglasi primirje. Izvukli su ih pripadnici radnog voda VRS. Nekoliko dana kasnije Admira Ismić i Boško Brkić su prvo sahranjeni na groblju u Lukavici.
Po želji Admirinih roditelja, nakon rata njihova tijela su prebačena u Sarajevo i sahranjena na groblju Lav.
Istraga o ubistvu Admire i Boška nikada nije provedena, a njihov ubica nikada nije zvanično otkriven.
Život, ljubav i smrt Admire i Boška nemaju nikakvo obilježje u Sarajevu, njihovom rodnom gradu. U blizini mjesta gdje su ubijeni, uz rijeku Miljacku, počinje Vilsonovo šetalište, omiljeno sastajalište mladih. Ali, nijedno drvo, nijedna klupa ne nosi ime ovog para.
Grupa 'Zabranjeno pušenje' o ovoj nezaboravnoj ljubavi snimila je pjesmu i spot 'Boško i Admira', kao najavni singl svog desetog studijskog albuma.
Zato je pjesma ispjevana o njima mala nada da će se u ovom gradu i u ovoj zemlji poštovati ljubavi koje se „stavljaju ispred zastava“, kako pjeva Davor Sučić, frontmen gupe Zabranjeno pušenje. O osnovnoj ideji pjesme on je za RSE rekao:
„To je poznata priča sarajevska - o sarajevskom Romeu i Juliji, o Bošku i Admiri, mladim ljudima koji su nesretno stradali u ratu boreći se da nađu mjesto za svoju ljubav, za svoju slobodu. To je jedna simbolična priča koja je aktuelna i danas - poslije toliko godina mira mi još uvijek tragamo za ljubavlju i slobodom u ovoj državi. Ja sam nekako u toj priči našao dosta veze sa našim životima i sa onim što se nama danas dešava.“
Jedan od očevidaca smrti dvoje mladih, prije nekoliko godina je opisao kako je kod njih vidio nadu za život bez rata:
„Djevojka je mahala torbom, držali su se za ruku, i u tom trenutku ona je poskakivala. Najednom ih je presjekao rafal - i legli su onako zagrljeni.“
Admirini roditelji i Boškova majka mnogo puta su do sada govorili o svojoj djeci. Iz arhivskog materijala RSE izdvajamo riječi Admirinih roditelja, Zije i Nedrete Ismić:
„Stalno je govorila:’Zar misliš da je pošteno da on ide sam, a da ja ostanem?’ To da pođe bila je njena odluka. Mislila je da je ljubav jača i od smrti.“
„Umiješao se rat u ljubav, to je taj problem. A onda prestaju svi zakoni i ljubavi i svega. Postoji samo zakon rata.“
Jedna od najljepših ali i najtragičnijih ljubavnih priča nije zaštićena od politizacije, od nagađanja ko je i s koje strane ispalio smrtni rafal. Srce Boškove majke, Rade Brkić, je iskreno:
„Ne razmišljam uopšte ko ih je ubio. Jednostavno i kad bih doznala za tog čovjeka i kad bih ga vidjela pred sobom, samo bih ga pitala: ’Čovječe, zašto si to uradio?’ Ništa više.“

=== 2 ===

http://www.ksmemorial.com/romeo.htm

Kurt Schork’s signature dispatch from siege of Sarajevo


By Kurt Schork 
Reuters

SARAJEVO, May 23, 1993 - Two lovers lie dead on the banks of Sarajevo’s Miljacka river, locked in a final embrace.

For four days they have sprawled near Vrbana bridge in a wasteland of shell-blasted rubble, downed tree branches and dangling power lines.

So dangerous is the area no one has dared recover their bodies.

Bosko Brckic and Admira Ismic, both 25, were shot dead on Wednesday trying to escape the besieged Bosnian capital for Serbia.

Sweethearts since high school, he was a Serb and she was a Moslem.

"They were shot at the same time, but he fell instantly and she was still alive," recounts Dino, a soldier who saw the couple trying to cross from government territory to rebel Serb positions.

"She crawled over and hugged him and they died like that, in each other’s arms."

Squinting through a hole in the sandbagged wall of a bombed-out building, Dino points to where the couple lie mouldering amid the debris of Bosnia’s 14-month civil war.

Bosko is face-down on the pavement, right arm bent awkwardly behind him. Admira lies next to her lover, left arm across his back.

Another corpse, that of a man shot five months ago, lies nearby. The dead man’s body is so wasted his clothes seem hollow.

The government side says Serb soldiers shot the couple, but Serb forces insist Bosnian Moslem-led government troops were responsible.

"I don’t care who killed them, I just want their bodies so I can bury them," says Zijah Ismic, the dead girl’s father. "I don’t want them to rot in no-man’s land."

Government and Serb authorities have discussed the matter, but so far are refusing a cease-fire around Vrbana bridge to permit recovery of the couple.

The United Nations Protection Force (UNPROFOR), charged with providing humanitarian assistance in Sarajevo, maintains the bodies are a local issue.

"I’m an auto mechanic and I know a lot of people in this city," says the girl’s father. "Everyone is washing their hands in this case, Bosnians and Serbs alike."

In a country mad for war, Bosko and Admira were crazy for each other.

The university chemistry students dated for seven years before moving in to live together nine months ago.

With his father dead, no one would have blamed Bosko had he left Sarajevo when his mother and brother fled before war broke out last year.

Instead, he stayed in the city.

"He had no one here, just Admira," explains the dead girl’s mother.

"Bosko stayed in Sarajevo because of her. Admira wanted to repay him by travelling with him to Serbia."

Mystery, and perhaps treachery, surrounds the couple’s death. Government and Serb officials admit they agreed to let them pass through the lines last Wednesday afternoon at 4.00 pm. Bosko and Admira walked at least 500 meters along the north bank of the Miljacka river, fully exposed to soldiers on both sides.

As they passed Bosnian lines and headed for the Serb-held neighbourhood of Grbavica, someone shot them.

The young couple had been dead two days before Admira’s parents found out. Ham radio operators in Serbia contacted them trying to confirm rumours of Bosko’s death.

"I spoke to his mother then and she gave me permission to bury them together in Sarajevo," says Admira’s father. 

"We want them to lie together in the ground, just as they died together," he adds.

Frantic to retrieve the bodies, Admira’s parents are bewildered by unresponsive Bosnian and Serb bureaucracies, and by UNPROFOR’s hands-off policy.

Zijah Ismic claims he begged UNPROFOR to let him drive one of its armoured pesonnel carriers in to get his daughter.

He says the U.N. told him armour-piercing rounds from machine-guns and cannon around Vrbana bridge would go through the vehicle.

"Love took them to their deaths," Ismic says of Bosko and Admira.

"That’s proof this is not a war between Serbs and Moslems. It’s a war between crazy people, between monsters. That’s why their bodies are still out there." 



=== 3 ===

http://archiviostorico.corriere.it/1996/aprile/10/Admira_Bosko_per_sempre_uniti_co_0_9604104059.shtml

Admira e Bosko per sempre uniti

I ROMEO E GIULIETTA DI SARAJEVO

SARAJEVO . Admira Ismic e Bosko Brkic (nella foto Reuter), i "Romeo" e "Giulietta" della guerra nella ex Jugoslavia, lei musulmana e lui serbo, uccisi nel maggio del 1993 mentre tentavano di fuggire da Sarajevo, saranno finalmente sepolti nella capitale bosniaca l' uno vicino all' altra. Admira e Bosko erano stati falciati da una scarica di colpi mentre, scappando da Sarajevo, stavano per entrare nel territorio controllato dai serbi. La coppia, in un primo tempo sepolta a Lukavica, sara' oggi portata nel cimitero Lion.

Pagina 7
(10 aprile 1996) - Corriere della Sera


=== 4 ===

Kurt Schork
1947-2000

http://www.ksmemorial.com/

---

http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/863587.stm

Wednesday, 2 August, 2000, 16:29 GMT 17:29 UK

Kurt Schork buried in Sarajevo


The last remains of the former Reuters correspondent, Kurt Schork -- who became closely identified with coverage of the war in Bosnia-Hercegovina -- have been buried in Sarajevo.

Mr Schork was killed in an ambush in Sierra Leone in May, along with a colleague from the Associated Press, Miguel Gil Moreno.

After Mr Schork's cremation in Washington, half of his ashes were taken to the Lion cemetery in Sarajevo.

He was buried next to the subjects of one of his best-known news stories -- a Muslim girl and her Serb boyfriend who were shot dead while trying to escape during the conflict.


From the newsroom of the BBC World Service


---

http://www.lorenzoc.net/?itemid=1453

ROMEO, JULIET E KURT SCHORK

mar 20 maggio 2008


Ci sono due tombe, una accanto all'altra, al Lion Cemetery di Sarajevo. 

Intorno molte altre. Quasi tutte con le stesse date: 1992,1993, 1994. 

L'assedio piu' lungo e tragico del ventesimo secolo.

La più piccola delle due tombe ha invece un'altra data: 24 maggio 2000.

Quel giorno in Sierra Leone veniva ucciso in un'imboscata uno dei reporter di guerra più bravi e preparati dai tempi del Vietnam. 

Si chiamava Kurt Schork.

Da quel maggio di otto anni fa, una parte delle sue ceneri, è stata sepolta a Sarajevo, da dove per anni raccontò la guerra e l'assedio come corrispondente della Reuters. 

Scoprì il giornalismo tardi, a 40 anni, ma per dieci fece l'inviato di guerra con grande professionalità e umanità.

Kurt Schork non è un estraneo. Vi è più familiare di quello che possiate credere, almeno per quelli che hanno una certa età e hanno anche solo ricordi sfumati della guerra in ex-jugoslavia. 

Sopra la seconda tomba del Lion Cemetery, quella più grande e bianca, c'è oggi un cuore di granito. Dentro un ritratto in bianco e nero di due ragazzi.

Si chiamavano Admira Ismic e Bosko Brkic. 

Il 19 maggio del 1993, quindici anni fa, tentavano di scappare da una Sarajevo impazzita. 

Venticinque anni. Innamorati. Lei musulmana, lui serbo-bosniaco. 

Furono ammazzati da un cecchino sul Vrbanja Bridge. 

Per 5 giorni i loro corpi rimasero sul ponte. Nessuno li voleva recuperare.

Kurt Schork fu il primo a raccontare a tutto il mondo la storia di Romeo e Giulietta a Sarajevo.

A lui oggi è intitolato un bel premio giornalistico per freelance e giornalisti di paesi in via di sviluppo.



(la foto di Admira e Bosko abbracciati sul ponte di Vrbanja e riprodotta sopra è stata scattata da Mark Milstein)



===

Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia - ONLUS
https://www.cnj.it/
http://www.facebook.com/cnj.onlus/

=== * ===



Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/



Inizio messaggio inoltrato:

Da: Alessandro Di Meo <alessandro.di.meo @ uniroma2.it>
Data: 14 maggio 2013 15.12.00 GMT+02.00
Oggetto: articolo "Pecat" in Serbia

Un articolo intervista sull'uscita in edizione serba de "L'Urlo del Kosovo".
L'articolo è pubblicato sul settimanale politico "Pecat", nell'edizione di questa settimana
(Intervju lanak na izlazu u srpsko izdanje "Urlik sa Kosova." Lanak je objavljen u nedeljniku "Pecat politickom," u ovoj nedelji)

http://www.pecat.co.rs/2013/05/alesandro-di-meo-pisac-i-dokumentarista-u-misiji-poslednje-nade/

buona lettura (dobro procitao)
Alessandro

---

(sul libro "L'Urlo del Kosovo" di A. Di Meo, e sulla sua recente pubblicazione in lingua serbocroata, si veda anche:



Алесандро ди Мео /писац и документариста/: У мисији последње наде


ИНТЕРВЈУ | НЕВЕНКА СТОЈЧЕВИЋ | MAJ 10, 2013

Разговарала Невенка Стојчевић
„Оно што ме фасцинира код Срба, то је да се овај народ, ма колико да је поражен у рату, никада није ‚савио’ пред непријатељем. Јер, то зрно поноса увек постоји у Србима, то је, напросто, метафора овога народа, због чега сам одушевљен Србима и заљубљен у њих и у Србију“

Италијан Алесандро ди Мео је пријатељ Срба, човек у мисији последње наде за судбину и живот наших косовских страдалника. На директан и неопозив начин он изговара и понавља за Србе изузетно важну, а прећутану истину. Ди Мео, наиме, у сарадњи са издавачком кућом „Пешић и синови“ ради на остваривању српске националне идеје, вредно бележећи хронику – историјске чињенице везане за свете косовске приче, такође и снимајући документарне филмове који ће остати непобитно сведочанство о величини трагедије једног народа прогнаног са свог вековног огњишта. Недавно је у Београду промовисао своју најновију књигу „Урлик са Косова“, што је био непосредан повод за наш разговор са аутором.
Откуд Ваше интересовање за проблеме Срба са Косова и Метохије? Посебно за бављење њиховом судбином у контексту бруталне агресије НАТО-а на СРЈ, у којој је учествовала и ваша земља – Италија?
Догодило се да нисам био истомишљеник оних Италијана који немају никакав отклон од учешћа своје земље у ратовима НАТО алијансе. Напротив, био сам један од оних који су исказали велики бес због војне интервенције на СРЈ 1999. године. Нисам могао да верујем да један рат може да буде хуманитаран рат, као што су говорили, али сам могао да замислим сав тај ужас и трагедију који су једну земљу и њен народ снашли после тог рата. Зато сам се веома брзо прикључио волонтерској организацији „Мост за…“ („Ponte per…“) која је желела да се посвети проблемима тих обичних, малих људи на Косову који су били препуштени сами себи. Са делегацијом ове организације сам током бомбардовања дошао у Србију. Донели смо помоћ, али пре свега солидарност и пријатељство са пострадалим народом. Најпре смо успоставили контакте са болницама у Београду, а потом сарадњу са Црвеним крстом Србије у Краљеву, где је било највише прогнаних са Косова и избегличких кампова. Тек ту смо се уверили у величину трагедије и схватили да смо урадили праву ствар.
Да ли Вам је одмах постало јасно да се над Србијом није надвио никакав „Милосрдни анђео“, већ да је у питању брутална агресија са неба?
Ми смо, наравно, схватили да се ради о агресији, и до данас је тако зовемо, јер ту није било рата. Рат се води између две стране, а овде је рат водио само један, Велики брат. Кроз године нашег боравка међу Србима и на терену, ми смо се уверили да Срби нису ти дивљи варвари како су представљени у медијима на Западу, и у Италији такође, и то смо видели на лицу места. Проучавајући српску историју, која ме веома заинтересовала, схватио сам да Срби никада нису били агресори, него су водили искључиво ратове у одбрану своје земље. Тако сам ушао у душу српског народа и схватио да је он пролио много крви за одбрану отаџбине. Видео сам да је тако било и у Другом светском рату, јер сам посетио Крагујевац, па се, по свему судећи, историја понавља. Оно што ме највише фасцинира код Срба, то је да се овај народ, ма колико да је поражен у рату, никада није „савио“ пред непријатељем. Јер, то зрно поноса увек постоји у Србима, то је, напросто, метафора овога народа, због чега сам одушевљен Србима и заљубљен у њих и Србију.

ЖИВОТ И ДЕЛО
Алесандро ди Мео је рођен у Риму 1959. године, где је дипломирао архитектуру. Почетком деведесетих година одлази у Африку, где се упознаје са реалношћу маргинализованих и сиромашних људи Мауританије и Замбије, а марта 1999, са почетком бомбардовања, придружио се као добровољац Националном комитету удружења „Мост за…“, који се бави последицама „хуманитарних“ ратова на цивилном становништву.
У знак солидарности са српским избеглицама са Косова и Метохије иницирао је прикупљање средстава за набавку опреме за педијатријска одељења болнице „Мајка и дете“ у Београду, лекове и робу за Црвени крст у Краљеву, за лечење српске деце оболеле од тешких болести у Италији.
Организовао је различите радне кампове у летњим и зимским сиротиштима у Београду, излете и гостопримство деци из избегличких породица у Италији, као подршку материјално угроженима од 1999. до данас у десетинама и десетинама породица у Србији и на Косову и Метохији, у сарадњи са Црвеним крстом Краљева, Центром за социјални рад у Краљеву, са монасима у манастиру Дечани и Драганац.
Ради на својој докторској студији „Култура и теорија“ на Филозофском факултету Универзитета у Риму „Тор Вергата“, паралелно са студијом цркава и манастира на Косову и Метохији.


(francais / srpskohrvatski.

V. Kapuralin, presidente del SRP di Croazia, è intervenuto con una relazione sulla crisi del capitalismo alla Conferenza internazionale organizzata dal PRCF -Polo della Rinascita Comunista in Francia- a Parigi il 4 e 5 maggio scorsi )


Medjunarodna konferencija od PRCF u Parisu

1) Succès éclatant de la première conférence internationale du PRCF - Paris 4-5 mai 2013
2) Izlaganje Vladimira Kapuralina na međunarodnoj konferenciji PRCF u Parisu / Intervention de Vladimir KAPURALIN, dirigeant du Parti Socialiste Ouvrier de Croatie (SRP)


=== 1 ===


Succès éclatant de la première conférence internationale du PRCF!

Nous publions dans cette article un compte rendu de la conférence puis le rapport introductif de Georges Gastaud devant la conférence du PRCF sur les questions internationales. Nous publierons les discours des délégués étrangers au fur et à mesure qu’ils nous parviendront. Un numéro spécial d’Etincelles publiera l’ensemble des messages et interventions.

SUCCÈS ÉCLATANT de la 1ère CONFÉRENCE INTERNATIONALE du PRCF

Malgré quelques coups bas dérisoires de dernière minute*, la première conférence du PRCF sur les questions internationales a été un grand succès, tant du point de vue des contenus développés que du point de vue de l’ambiance extrêmement chaleureuse, fraternelle et internationaliste de cette première rencontre internationaliste présidée et animée par Pierre Pranchère, Léon Landini, G. Gastaud, A. Manessis et V. Flament. Que soient chaleureusement remerciés tous les militants qui se sont donnés sans compter pour le succès politique et organisationnel de cette conférence.

Il ne peut être question, dans ce premier aperçu, de donner un compte-rendu exhaustif des travaux de cette conférence qui, outre le reportage à paraître dans Initiative communiste et la publication des textes prononcés sur le tout nouveau site informatique du PRCF, donnera lieu à un numéro spécial de la revue Etincelles ;  le rapport de Georges Gastaud, détaillant les vues propres du PRCF sur l’issue révolutionnaire à apporter à la crise systémique du capitalisme plombée par la crise explosive de l’euro, la dialectique de l’internationalisme prolétarien et du patriotisme populaire permettant d’articuler dynamiquement les « quatre sorties » (de l’euro, de l’UE, de l’OTAN et du capitalisme) dans le cadre d’un large front populaire, patriotique et internationaliste, la réflexion sur les tâches du Mouvement communiste international et sur le traitement dialectique des contradictions en son sein, a été écouté avec une grande attention par les délégués français et étrangers, ainsi que les appels passionnés de l’orateur à l’unité d’action des communistes en France (étaient présents ou représentés par des messages d’amitié et d’analyse, les camarades de « Réveil communiste », de la Gauche communiste, du réseau « faire vivre et renforcer le PCF », des sections PCF de Douai et de Vénissieux, de Rouges vifs-Paris, d’Action communiste de Normandie).

Concernant les participants étrangers, ont défilé à la tribune, souvent interpellés par des questions de la salle auxquelles ils ont répondu de manière fraternelle, les représentants du Front populaire de Libération de la Palestine, du PC Danois, du PC de Pologne, du cercle communiste Julien Lahaut de Belgique, de la KSM (JC communiste de Tchéquie), du PC de Croatie, du PC des Peuples d’Espagne, du PC marxiste-léniniste de Grande-Bretagne, du PCUS (Russie et CEI**), du CSP-PC (Italie), du PC de Suède, du PADS (Algérie), du Parti Sadi du Mali, du PC de Cuba représenté par M. l’ambassadeur de Cuba, du Front populaire tunisien, de l’EMEP (Turquie), du FRUD (Djibouti), de la Marche patriotique de Colombie. Avaient adressé de très chaleureux messages le PC d’Israël, le PC des ouvriers de Hongrie (que le gouvernement fasciste hongrois veut forcer à changer de nom), la Jeunesse populaire de Pologne, le PC de Russie, Miguel Urbano Rodrigues, ancien député communiste portugais au Conseil de l’Europe, le PC d’Irlande, le Parti socialiste populaire du Mexique, le PC brésilien, le PC du Mexique, le comité Ernst Thälmann d’Allemagne, l’ABW-KPD d’Allemagne, le World Workers Party des USA, la philosophe Virginia Fontes, le Front polisario... De premiers contacts fructueux ont été pris avec le PC allemand, avec la Gauche radicale d’Afghanistan, avec le PC du Népal. Etaient également présentes sur place ou représentés par un message d’amitié l’Association d’amitié franco-coréenne, Cuba si France, les Antifascistes italiens, les Amis des républicains espagnols. Grand moment d’émotion quand l’hymne cubain et l’hymne soviétique – avec les paroles d’origine – ont été écoutés par toute la salle debout, ou lorsque les Français ont chanté « Ma France » de Ferrat. Condamnation unanime également du soutien apporté par Hollande aux forces communautaristes et djihadistes « syriennes » télécommandées par le Qatar, l’Arabie séoudite et la CIA.  Grands moments d’émotion aussi quand la conférence a salué le camarade polonais Zbigniew Wiktor, persécuté par la réaction pour sa fidélité au communisme, la JC tchèque, qui tient haut le drapeau rouge malgré les tentatives d’interdiction, les patriotes du Mali – qui ont montré que l’intervention de Hollande vise moins à réunifier le Mali qu’à pérenniser le séparatisme du nord sous protectorat français  – , le FPLP, dont plusieurs dirigeants sont dans les prisons israéliennes, Mumia Abu-Jamal, ou la mémoire du président Chavez. Très chaleureux moments aussi de fraternité internationaliste quand les camarades du PCPE, du PC italien, de Russie, etc. ont entonné dans leur langue, à côté des Français, l’Internationale, ou les chants révolutionnaires de leurs pays respectifs.

Il apparaît de plus en plus que les tentatives multiples, de droite comme « de gauche », pour briser la dynamique du PRCF, sont vaines et vouées à l’échec. Après le succès du stand PRCF à la fête de l’Huma, l’engagement remarqué du PRCF sur des bases 100% anti-UE dans la manif du 30 septembre contre la « gouvernance européenne », les efforts conjoints du PRCF et d’autres organisations communistes UNITAIRES pour s’adresser à la classe ouvrière en lutte, le travail commun du PRCF avec des patriotes non communistes (mais non anticommunistes) pour sortir la France de l’UE par la voie progressiste, après le succès éclatant du meeting du 2 février 2013 place de Stalingrad, à l’approche des Assises du communisme auxquelles des militants du PRCF sont prêts à participer dans un esprit fraternel, l’heure est à la confiance dans l’unité d’action des communistes, dans l’unité des progressistes anti-UE, dans l’unité internationale des forces communistes et anti-impérialistes contre les guerres impérialistes, contre l’Europe impériale et contre le capitalisme en phase dégénérative aigüe.

Présents sur tous les terrains, une délégation du PRCF, accompagnée par des délégués communistes étrangers, s’est ensuite rendue à la manifestation du Front de gauche, non pas pour suivre le mot d’ordre inconsistant de « 6ème République » (dans le cadre de l’Union européenne dictatoriale !!!), mais pour interpeller fraternellement les manifestants sur la nécessité de la quadruple rupture (euro, UE, Otan, capitalisme).

Le temps des affrontements de classe revient en France face au bilan tragiquement régressif des Hollandréou et des Zapat-Euro français. Plus que jamais, union et action pour affronter l’oligarchie capitaliste, briser la tenaille politique de l’UMPS et de l’UM’Pen, et sortir notre pays de l’UE avant que ne soient arasés les acquis civilsationnels de la Révolution française, du Front populaire, du Conseil National de la Résistance et de la grande grève ouvrière de Mai 68.

* Certaines attaques dérisoires de dernière minute émanaient même de prétendus révolutionnaires dont l’inactivité sur le terrain n’a d’égale que la volonté, heureusement vaine, de nuire à autrui...

** le PRCF n’est nullement engagé, faut-il le dire, par l’intervention personnelle, faite à partir de la salle, d’une participante d’origine russe qui a trouvé certaines vertus patriotiques à Poutine et à laquelle le délégué du PCUS a très courtoisement, mais très fermement répondu. Une chose est de défendre la Russie contre l’ingérence et l’encerclement de l’impérialisme occidental au nom du droit des nations à disposer d’elles-mêmes, une autre de cautionner le régime anticommuniste en place : et pour le PRCF l’internationalisme prolétarien, la solidarité de classe des communistes, prime en toutes circonstances.

---

Ci dessous vous pouvez lire les interventions des camarades:

Quelques photos de l’événement: http://www.initiative-communiste.fr/?attachment_id=17539 - http://www.initiative-communiste.fr/?attachment_id=17540 - http://www.initiative-communiste.fr/?attachment_id=17543 - http://www.initiative-communiste.fr/?attachment_id=17545


=== 2 ===

исти текст на ћирилици:

КРИЗА КАПИТАЛИЗМА
Излагање Владимира Капуралина на међународној конференцији ПРЦФ у Парису
---



SRP na Međunarodnoj konferenciji Pole de Renaissance Communiste en France posvećenoj aktualnim događajima u svijetu



U našu redakciju stiglo je priopćenje za medije koje prenosimo u cijelosti:

U Parizu, 4-5 maja 2013.

Drage drugarice i drugovi,

Pozdravljam vas ispred Socijalističke Radničke Partije Hrvatske i svoje lično ime, a imam legitimitet i pozdraviti vas i ispred koordinacionog odbora komunističkih i radničkih partija, kojeg čini pet partija sa područja nekadašnje Jugoslavije.

Eskalacija nasilja u svijetu, koja je u tijeku, od tektonskih geopolitičkih promjena 90-ih godina prošlog stoljeća i koju provode najreakcionarnije sile razuzdanog kapitalizma, razlikuje se od intervencija i agresija koje su se događale nakon II sv. rata. Ove prve su uglavnom sprovodile SAD, dok su UN nastojale koliko toliko odgovoriti ulozi zbog koje su bile ustanovljene.

Urušavanjem socijalizma u istočnoj Evropi, 90-ih godina prošlog stoljeća, intervencije se izvode prema novim doktrinama, upotrebom novih tehnologija i poprimaju nove oblike.

Počelo je 1991. godine Prvim zaljevskim ratom, brutalnom agresijom od strane SAD-a i njenih saveznika na Irak. Nastavljeno je 1999. agresijom dotad neviđenih razmjera na SR Jugoslaviju, koja je rezultirala otimanjem dijela teritorija jednoj suverenoj državi, mimo svih međunarodnih pravnih standarda. 2001. godine uslijedila je agresija na Afganistan, koja traje do današnjih dana, a 2003. je godine slijedilo Drugi zaljevski rat, odnosno ponavljanje agresije na Irak. 2011. godine, imperijalističke sile razvijenog centra predvođene SAD-om, EU i vodećim monetarnim institucijama, uništile su Libiju, jednu socijalno prilično uravnoteženu zemlju.

Krimen libijskog vođe Gadafija sastojao se u tome što je uspješno već četiri desetljeća onemogućavao imperijalistima neograničenu eksploataciju libijske nafte i koji je dio te blagodati usmjeravao za dobrobit naroda, osiguravajući mu radna mjesta, besplatno obrazovanje, zdravstvo i stanovanje, i još k tome neku vrstu neposrednog odlučivanja. Tako je Gadafi ispunio oba kriterija iz strategije zaštite nacionalnih interesa SAD-a da bude likvidiran:

– suprotstavljanje neograničenoj imperijalnoj kontroli nad svjetskim resursima i

- remećenje svjetskog imperijalnog poretka diktature kapitala u formi parlamentarne demokracije i tobožnjih ljudskih prava, razvijanjem nekog Gadafijevog poluplemenskog socijalizma kao specifične Libijske alternative.

Sa istim ciljem nastavlja se agonija iračkog naroda, traži se povod za napad na Iran, a posebno opasan po svjetski mir je razvoj sukoba legitimne sirijske vojske sa pobunjenicima i stranim plaćenicima, različitih struja, koje su poticane opskrbljene i financirane od imperijalističkih centara moći. 

Razlog što do sada tamo nije došlo do ponavljanja libijskog scenarija, nalazimo prvenstveno u odlučnom protivljenju Rusije i Kine, koji je u slučaju priprema agresije na Libiju ili SR Jugoslaviju izostao.

U svim tim slučajevima radi se o klasičnoj borbi za prostor u cilju osvajanja tuđih teritorija na kojima se po ustaljenom postupku obara postojeća vlast i uspostavljaju podanički protektorati u kojima novopostavljena marionetska vodstva omogućavaju eksploataciju prirodnih resursa i infrastrukture, ali i korištenje novoosvojenog prostora u strateškom nadmetanju.

Tome u prilog svjedoči i najnovija intervencija francuske tzv. socijalističke vlade u bivšoj koloniji Mali, radi ovladavanja njezinim bogatim rudnim blagom, sa jasnom tendencijom neokolonijalne dominacije u Africi.

Za sve te intervencije značajan je neselektivni odabir živih ciljeva, odnosno rastući udio civilnih žrtava u odnosu na vojne i velika infrastrukturna razaranja, koje agresori eufemistički nazivaju kolateralne žrtve.

Parametri po kojima se intervencije i agresije nakon 90-ih godina prošlog stoljeća razlikuju od onih prije tog perioda, su više nego očiti. Iako SAD i dalje određuju: gdje, protiv koga, kada i zašto intervenirati i u tim intervencijama imaju glavnu ulogu, ali one više nisu same, cilj im je dio tereta vođenja rata i ljudskih žrtava, prebaciti na svoje saveznike i domaće marionete. A novu dimenziju predstavlja uključivanje subjekata poput NATO i EU. Tokom cijelog tog perioda obezvrjeđivana je uloga UN i ona je supstituirana sa NATO. Upravo brutalnu intervenciju u Libiji, su formalno i omogućile UN, čime su od subjekta mira, postale subjektom agresije, svrstavši se uz agresora.

Novi intervencijski val o kojemu je riječ razlikuje se i po apsurdnoj upotrebi oružja, koja kontaminiraju prostor, za jedan vrlo dugi vremenski period. To determinira kapitalizam kao destruktivni poredak.

Tehnologija zla, koju imperijalizam primjenjuje, osim što ukida suverenitet država i naroda, omogućila je izabranima da odlučuju o životu i smrti pojedinaca i čitavih naroda. Suština današnjeg načina upotrebe sile sastoji se u određivanju tko smije a tko ne smije ubijati. Naravno jedini režimi koji imaju pravo ubijati su režimi tzv. zapadne demokracije, jer oni to čine na osnovu procedure koju izvlače iz dubine korijena njihovog poimanja slobode u korištenju argumenta sile. Pa smo tako svjedoci, da ljudi mogu biti ubijeni i u spavaćoj sobi u pidžami i da sve to bude prenašano video linkom, za strogo odabranu publiku. Time je u realni svijet derivirala nekadašnja imaginarna filmska priča u kojoj je agent 007, tada jedini imao licencu da ubije.

Kriza koja traje već petu godinu ugrožava radne ljude i većinu građana i u samoj EU i ona ne posustaje. Zaduživanja i nezaposlenost rastu, a stečena radna i socijalna prava se reduciraju.

Neke zemlje poput Grčke, Portugala i Španjolske tlači se do iznad granica izdržljivosti. Njemačka nastoji ostaviti utisak da je krizu prevladala, ali krijući istinu o stanju nižih slojeva svojih građana. 

Nekoliko je argumenata zbog kojih ne prihvaćamo tumačenje vodećih imperijalističkih krugova da se radi o monetarnoj ili financijskoj krizi:

Prvo: ona traje predugo i da se radi isključivo o financijskoj krizi, bila bi već prevladana.

Drugo: ne radi se o nedostatku novca, jer njega ima više nego ikada. Samo što se on ne koristi kao u Gadafijevoj Libiji ili Chavezovoj Venezueli, za dobrobit širokih slojeva stanovništva, već se višak vrijednosti u obliku profita slijeva u džepove plutokracije na čelu moćnih financijskih institucija.

Stoga na osnovu svih relevantnih pokazatelja zaključujemo da se radi o krizi sistema kao takvog u cjelini.

Urušavanjem socijalizma u Istočnoj Evropi, nestale su mnoge energije iz kojih je snagu crpio radnički i sindikalni pokret evropskog zapada. Osim toga restrukturiranjem privrede, sve većim udjelom servisnog udjela rada u odnosu na onaj proizvodni nepovoljno utječe na nivo revolucionarne svijesti zaposlenih.

Rast nezaposlenosti, pad broja zaposlenih, sve veći udio zapošljavanja na određeno radno vrijeme u odnosu na neodređeno, obnavljanje radnih ugovora, često i na vrlo kratke intervale, uzrokuje trajnu nesigurnost radnika i dovodi do neprestanog smanjenja broja organiziranih radnika.

Društvene mreže i spontane, često vrlo masivne akcije radnika i nezadovoljnih građana nisu dovoljna zamjena za nedostatak svijesti i radničke solidarnosti, koji su danas, na puno nižoj razini od one prije jednog stoljeća, pa imamo primjere jačanja ekstremističkih grupa, sve do eksplicitno fašističkih.

Budući da su kritika i samokritika ugrađeni u same temelje djelovanja revolucionarne ljevice moramo pogledat istini u oči i prihvatiti činjenicu da i sami snosimo veliku odgovornost za postojeće stanje.

Sveprisutna nesloga, rivalstvo, personalne ambicije, fragmentacija do atomizacije na ljevici, multipliciranje broja organizacija sa malobrojnim članstvom, oportunizam, skretanje sa revolucionarnog puta i priklanjanje reformizmu i socijaldemokraciji, uz eksplicitnu podršku pojedinih komunističkih partija vojnim intervencijama, čini nas nepouzdanim i neozbiljnim osloncem za široke mase.

Time direktno radimo u korist vlastite štete i pomažemo svojem klasnom neprijatelju. Condicio sine qua non bilo kakvog pomaka u toj borbi je prevladavanje postojećih podijeljenosti na klasnoj osnovi.

Kapitalizam, koji je ispunio svoju povijesnu misiju ne nudi više odgovore na potrebe čovječanstva i on stvara sve dublje društvene, političke, ali i ekološke krize, čime se određuje kao destruktivan poredak. Analiza te destrukcije nameće potrebu pomaka težišta akcije iz esencijalne sfere u egzistencijalnu. Ne uspije li čovječanstvo ukinuti kapitalizam, ukinuti će on čovječanstvo.

Vladimir Kapuralin
Socijalistička Radnička Partija Hrvatske


---


Intervention de Vladimir KAPURALIN, dirigeant du Parti Socialiste Ouvrier de Croatie (SRP)

CONFÉRENCE SUR LES QUESTIONS INTERNATIONALES, PARIS 4 ET 5 MAI 2013

V. Kapuralin était mandaté par la Coordination des Partis Communistes et Ouvriers de l’ex-Yougoslavie, à la conférence du PRCF sur les questions internationale, Paris, 4-5 mai 2013


(castellano / italiano)

Iniziative segnalate

1) Udine 14 maggio: FOIBE TRA STORIA E MEMORIA
2) Torino 17 maggio: presentazione di DAL CAUCASO AGLI APPENNINI – Gli azerbaigiani nella Resistenza italiana
3) Padova 18-30 maggio: BALKAN WINDOWS 2013
*** giovedì 23 maggio: Il cimitero partigiano di Mostar, tavola rotonda sul salvataggio e recupero ***
4) Brescia 18-19 maggio: SCONFINAteMENTI
5) Madrid, 30 de Mayo: SREBRENICA – CIUDAD SIN DIOS


=== 1 ===

Udine 14/5/2013
Sala del Pianoforte di Palazzo Caiselli bis - Vicolo Florio 2/b, Udine

FOIBE TRA STORIA E MEMORIA

Ne parliamo con:

Joze Pirijevec
storico, docente di Storia all'Università del Litorale - Univerza za Primorskem

Gaetano Dato
PhD, ricercatore all'Università degli Studi di Trieste

Alessandra Kersevan
storica e coordinatrice, per la KappaVu, della collana "Resistenza Storica"

introduce e modera: 
Gaia Baraccetti
giornalista e scrittrice

scarica la locandina (N.B.: Erroneamente sulla locandina c’è scritto mercoledì ma in realtà si tratta di martedì 14 maggio):



=== 2 ===



Da: Iniziativa PARTIGIANI! <partigiani7maggio @ tiscali.it>

Oggetto: Fwd: presentazione e libro "Dal Caucaso agli Appennini – gli azerbaigiani nella Resistenza italiana"

Data: 8 maggio 2013 22.18.22 GMT+02.00



Da: Ufficio Stampa Sandro Teti Editore <stampa @ sandrotetieditore.it>
Data: 07 maggio 2013 12.53.32 GMT+02.00
Oggetto: presentazione e libro "Dal Caucaso agli Appennini – gli azerbaigiani nella Resistenza italiana"

Gentile redazione,

troviamo il vostro sito molto interessante e soprattutto in linea con molti dei nostri progetti in cantiere e di prossima pubblicazione. siamo lieti, infatti, di segnalarvi intanto due presentazioni che ci saranno al Salone del Libro di Torino, e l'uscita di un libro sui partigiani azerbaigiani in Italia. 

Una pagina ancora del tutto sconosciuta della Resistenza italiana. Sarà presentato venerdì 17 maggio, presso il Museo Diffuso della Resistenza, Dal Caucaso agli Appennini – gli azerbaigiani nella Resistenza italiana di Mikhail Talalay. Un testo che traccia una linea di collegamento nuova e inaspettata tra il nostro paese e la poco conosciuta repubblica caucasica dell’Azerbaigian, oggi in forte sviluppo.
Oltre 5 mila partigiani sovietici parteciparono alla Resistenza italiana; tra questi alcune centinaia erano azerbaigiani. Evadendo dalle carceri, fuggendo dai campi di lavoro, disertando dai reparti filonazisti, si unirono ai patrioti italiani nella lotta per la libertà del nostro Paese. Dal Caucaso agli Appennini narra la loro storia attraverso documenti e fotografie inediti provenienti dagli archivi di Baku, Mosca, Bologna, Trieste, Pistoia, Piacenza, Milano e Bergamo.

è inoltre in uscita il nuovo numero della nostra rivista "Il Calendario del Popolo", che ha proprio in questo numero al suo interno un inserto dedicato alle ragazze e ai ragazzi della Resistenza. 

in allegato troverete il comunicato della presentazione del libro Dal Caucaso agli Appennini – gli azerbaigiani nella Resistenza italiana.

qualora interessati, sarà nostra premura inviarvi il volume e la rivista.
in attesa di un vostro riscontro,

vi auguro buona giornata e buon lavoro,
un caro saluto,

Ufficio Stampa

Sandro Teti Editore
piazza Sant'Egidio, 9
00153 Roma
tel.: +39.06.58179056
stampa@...
tel.: +39.06.58334070
fax +39.06.233236789
info@...
www.sandrotetieditore.it


=== 3 ===

Da:  brunomaran @ tiscali.it
Oggetto: evento 23 maggio padova galleria gasparotto
Data: 13 maggio 2013 10.26.23 GMT+02.00

COMUNICATO
CON PREGHIERA DI DIFFUSONE

VI SEGNALO l'evento 

nell'ambito
di BALKAN WINDOWS 2013
SCENARI DAL DOPOGUERRA
promosso dal Comune di Padova ,
dall'associazione Xearte ,
dal gruppo Controluce 

per il  recupero e il salvataggio del Cimitero partigiano di Mostar in Bosnia-Erzegovina che è in condizioni pietose anche a causa delle politiche del "nuovo governo" della città, che non riconosce il ruolo della guerra partigiana del 1941-45 nella storia della Bosnia-Erzegovina.
E' importante questo momento di riflessione sul ruolo dei monumenti della memoria, che in molti paesi sono vituperati e spesso sconfessati
Cosa del resto che accade anche nel nostro paese...

Vi attendo GIOVEDI 23 maggio alle ore 21.00 a Padova presso la galleria Gasparotto
tra Corso del Popolo e via D. Valeri passaggio Gaudenzio
fermata metrotram Trieste

grazie dell'attenzione
cordialmente
bruno maran 

---

Padova 18-30 maggio - Piazzetta Gasparotto - C.so del Popolo

La galleria Gasparotto si trova a Padova, tra C.so del Popolo e Via D. Valeri, vi si accede tramite il passaggio pedonale L. Gaudenzio


BALKAN WINDOWS 2013
Scenari dal dopoguerra 

Eventi vari dal 18 al 30 maggio
---
sabato 18 maggio ore 18.00 
SCENARI DAL DOPOGUERRA 
installazione a cura del laboratorio Artequartiere/Quartiere arte 
con Alessio Brugnoli, Donatella Edini, Marta Bresciani, Bruno Maran e altri artisti 

---
martedì 21 maggio ore 21.00
riflessioni e approfondimenti dal convegno
"I Balcani vent’anni dopo. La questione balcanica nell'attualità europea" 
coordina Luca Barbieri - Corriere del Veneto 
partecipano le associazioni che hanno creato
"PADOVA per i BALCANI" 

---
giovedì 23 maggio ore 21.00
Il cimitero partigiano di Mostar, 
un’opera dell'arch. Bogdan Bogdanović 
Tavola rotonda sul salvataggio e recupero

Foto e video-proiezione di Bruno Maran 
intervengono: Andrea Colasio - ass. Cultura Comune di Padova, 
arch. Antonio Draghi, prof. Maurizio Angelini - Anpi Veneto, 
Gianni Rocco - Associazione per la Pace, 
prof. Mauro Bertagnin - Univ. di Udine 

in collaborazione con ANPI Padova 

***
Balkan Windows 2013
Scenari dal dopoguerra

Galleria Piazzetta Gasparotto
Passaggio L. Gaudenzio – C.so del Popolo – Padova

giovedì 23 maggio – ore 21.00

Il cimitero partigiano di Mostar, un’opera dell'arch. Bogdan Bogdanović - Tavola rotonda sul salvataggio e recupero

Foto e video-proiezione di Bruno Maran

Intervengono: Andrea Colasio - ass. Cultura comune di Padova, arch. Antonio Draghi, prof. Maurizio Angelini - Anpi Veneto, Gianni Rocco - Associazione per la Pace, prof. Mauro Bertagnin - Univ. di Udine

Nella parte occidentale della città di Mostar, dominata da ampi spazi verdi, si trova questo grandioso Cimitero Monumentale.
Citando testualmente dal sito ufficiale del comune di Mostar: "Nella parte occidentale della città, dominata da ampi spazi verdi, si trova questo grandioso Cimitero Monumentale. Fu costruito nel 1965 (nel periodo di rinnovamento e ricostruzione successivo alla fine della seconda guerra mondiale) dall'architetto Bogdan Bogdanović, in memoria dei partigiani di Mostar caduti durante il conflitto bellico. Il Cimitero accoglie 661 lapidi ed ogni pietra racchiude un proprio significato simbolico, come il Monumento stesso".
Mi è venuto quasi da ridere leggendo questa descrizione perché il cimitero si trova in realtà in condizioni di completo abbandono e in rovina e non a causa di episodi di bellici...
Gran parte delle lapidi sono divelte e spezzate, gettate alla rinfusa nell'erba alta non tagliata da tempo, fra cumuli di immondizia, cocci di bottiglia, frutto di festini notturni e scritte ustasha e da croci uncinate. Dopo le devastazioni della guerra del 1992-‘95, il Cimitero monumentale è stato bonificato e, in un paio di occasioni, se ne è tentato il recupero, ma ogni volta ha subito pesanti attacchi vandalici. Il cimitero sale sul lato di una collina nella sezione abitata dalla comunità croata nei pressi dello stadio cittadino. Sul posto ho scoperto che le mine non erano un problema e che la reticenza era dovuta ad altro. Di recente i boschi che lo circondano sono stati incendiati e assomiglia più ad una lugubre discarica a cielo aperto che ad altro.

---
martedì 28 maggio ore 21.00
Colloquio intorno al libro
UNA LUNGA SCIA COLOR CENERE 
edizioni La città del sole
incontro tra l'autore Bruno Maran, 
la prof. Irene Barrichello, il dott. Davide Gobbo e Vice Pol


=== 4 ===

Da: Zastava [mailto: zastavabrescia @ libero.it] 
Inviato: mercoledì 8 maggio 2013 21.10 

ASSOCIAZIONE  ZASTAVA – BRESCIA PER LA SOLIDARIETA’ INTERNAZIONALE - ONLUS

Via F.lli Folonari, 20 – 25126  BRESCIA (c/o Camera del Lavoro )  TEL. 347.3224436 - 347.2259942             http://digilander.iol.it/zastavabrescia/       mail : zastavabrescia@...  

FB : www.facebook.com/ZASTAVABRESCIA


 

                        Cari amici,

 

            Vi invio i volantini riguardanti l’ iniziativa “ SCONFINAteMENTI “, alla quale da tempo si sta lavorando e che vede la luce in prossimità della ricorrenza della strage di piazza Loggia.

 

         Un gruppo di giovani artisti serbi aderenti al Centro Culturale Studentesco di Kragujevac  - a ottobre scorso -ci ha proposto di realizzare un momento di incontro dei loro impegni culturali – poetici, teatrali, musicali – con un importante promotore di cultura che noi abbiamo individuato nel Caffè Letterario di Brescia.

 

         L’ iniziativa, grazie al grande impegno anche della nostra Associazione, è andata avanti e così nei giorni di sabato18 e domenica 19 maggio si realizzerà con la partecipazione di un folto gruppo di artisti serbi ed italiani.

 

         Il mio invito è a partecipare alle varie iniziative in campo, le quali, al di la del valore culturale, esprimono – per parte nostra - un sentimento di solidarietà nei confronti di un popolo da tanto tempo sottoposto a condizioni di vita precarie a causa dell’ aggressione che ha distrutto, nel 1999, l’ economia  e non solo, ma soprattutto la loro speranza in una vita normale.

 

         Nonostante ciò, grandi sforzi sono fatti dalla scuola e dalla cultura serbe per uscire dall’ isolamento in cui sono state poste da più di un ventennio. Per questo riteniamo più che giusto aiutare e sostenere tutti gli sforzi che vengono fatti per sviluppare iniziative come questa che consentano di esternare sentimenti e storie di vita che da tempo sono scomparse dai mass media internazionali.

 

                            Grazie.  Cordiali saluti,

 

                            Riccardo Pilato


Scarica la locandina:

Evento facebook:


=== 5 ===

Madrid, 30 de Mayo de 2013
19:30, Círculo de Bellas Artes - calle Alcalá 42, 28014 Madrid

Conferencia: 

Srebrenica – Ciudad sin Dios ( Srebrenica – Godless city ) 

Participarán:

Michel Collon, escritor y periodista belga, autor de varios libros sobre las guerras civiles en la ex Yugoslavia (http://www.michelcollon.info/);

Eduardo Luis Aguirre, Profesor de Derecho Penal y Criminología e Investigador de la UNLPampa, Argentina (http://www.campusapp.com.ar/presentacion/aguirre.html)

Stephen Karganovich, abogado estadounidense de origen serbio, presidente de la ONG Srebrenica Historical Project de La Haya, Holanda (http://www.srebrenica-project.com/).

Presenta y modera Aleksandar Vuksanović





  1. 7678 USAID sotto accusa
  2. 7677 Del sovversivismo di questa classe dirigente
  3. 7679 Pulizia etnica in Croazia
  4. 7674 (AVVISO) 5x1000 - o altro contributo - a CNJ-onlus
  5. 7675 Sporazum iz Brisla?
  6. 7676 Noam Comski: Evropa je veoma rasisticko drustvo
  7. 7673 Straordinaria partecipazione a Lubiana e Belgrado
  8. 7672 Visnjica broj 914
  9. 7670 Visnjica broj 913
  10. 7671 Iniziative segnalate a Belgrado-Bergamo-Trieste

Subcategories

Jugoinfo

Voce jugoslava / Jugoslavenski glas