(Un commento della SKOJ - organizzazione giovanile del Nuovo Partito Comunista di Jugoslavia - sulla isteria anticomunista che imperversa nell'Europa "democratica")

ANTIKOMUNISTIČKA HISTERIJA U "DEMOKRATSKOJ" EVROPI NE JENJAVA

Bauk kruži Evropom - bauk komunizma. Sve sile stare Evrope ujedinile su se u svetu hajku protiv tog bauka. Iz ove činjenice proizilazi-sve evropske sile već priznaju komunizam kao silu. (Manifest Komunističke partije)

Od januara 2006. godine kada je usvojena sramna deklaracija Saveta Evrope kojom se demonizuje i izjednačava sa fašizmom socijalizam koji je postojao na prostoru bivšeg SSSR-a, Istočne i Srednje Evrope započeta je opšta antikomunistička kampanja širom Evrope.

Prva žrtva ove kampanje bila je Komunistička omladina Češke i Moravske-KSM, podmladak Komunističke partije Češke i Moravske-KSCM, partije koja ima znatan uticaj u češkom parlamentu. Zabrana rada KSM desila se upravo pred same parlamentarne izbore u Češkoj, tako da je pozadina celog slučaja bila i više nego jasna.

U godini kada je čitavo progresivno čovečanstvo s ponosom i pijetetom obeležilo 90 godina Velike oktobarske socijalističke revolucije evropska antikomunistička histerija poprimila je nove razmere.

U susednoj Mađarskoj rukovodstvo Radničke partije Mađarske osuđeno je dve godine uslovne slobode zbog «vređanja suda i države». Još od ranije u ovoj zemlji, kao i susednoj Rumuniji zabranjena je upotreba epiteta komunistička u nazivima partija, kao i upotreba crvene zvezde petokrake, simbola pod kojim je Evropa oslobođena najveće nemani – fašizma.

U Turskoj u okviru kampanje protiv sve uticajnije Komunističke partije Turske TKP uhapšen je jedan od njenih istaknutih rukovodilaca.

Ponašanje evropske buržoazije predstavlja još jedan dokaz straha od obnove socijalizma u Evropi. Ni malo ne čudi ovakvo drsko ponašanje evropske reakcije i to baš u trenutku kada je antiglobalistički pokret u svetu sve jači, kada su organizovani protesti radničke klase sve učestaliji i kada u Latinskoj Americi u državama kao što su Venecuela i Bolivija na vlast parlamentarnim putem dolaze autentični marksisti. Sramna antikomunistička histerija predstavlja samo goli strah buržoaskih partija od povratka crvenih do koga ce neminovno i doći zbog nepravde koje proizvodi kapitalističko eksploatatorsko društvo.

Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) najoštrije osuđuje antikomunističku histeriju koja je zahvatila Evropu i izražava punu solidarnost sa bratskim partijama koje su se našle na udaru sramnih akcija kukavičke evropske buržoazije.

Sekretarijat SKOJ-a

Beograd, 19. novembar 2007. god.

Contrariamente a lo acostumbrado, la 3ª Cumbre de Jefes de Estado y de gobierno de la OPEP, que se reunió en Riyad el 17 y 18 de noviembre de 2007, se convirtió en teatro de duros enfrentamientos políticos. Irán y Venezuela, países que contribuyeron ampliamente a recuperar el crédito de este cártel, plantearon claramente la posibilidad de hacerlo explotar y de cambiar radicalmente el sistema monetario mundial en su conjunto.
Mientras que el rey Abdallah de Arabia Saudita había preparado una agenda centrada en el impacto ecológico de la industria del petróleo, el presidente venezolano Hugo Chávez hizo estremecerse a la monarquía al mencionar la creciente responsabilidad de los Estados productores de petróleo hacia los países en vías de desarrollo en el contexto de alza masiva del precio del crudo. Más tarde, dio otra estocada al subrayar que el alza constituye principalmente una forma de compensar la debilidad del dólar.

Después de haber señalado ambos factores, la delegación venezolana –con el apoyo de la delegación iraní– pidió que, para proteger la economía mundial ante la fragilidad del dólar estadounidense, las transacciones petroleras internacionales dejen de facturarse en esa moneda; proposición que, de ser aceptada, obligaría a Estados Unidos a asumir él sólo el costo de su propia economía de guerra, provocando así su quiebra total en pocas horas.
La monarquía saudita –con el apoyo de los generales argelinos– se cerró el camino a esta resolución, que no fue incluida en la declaración final. Sin embargo, Venezuela e Irán se reservan la posibilidad de concretar la proposición a título particular.

Une fois n’est pas coutume, le IIIe sommet des chefs d’État et de gouvernement de l’OPEP, réuni à Riyad les 17 et 18 novembre 2007, a été le théâtre de vifs affrontements politiques. L’Iran et le Venezuela, qui ont largement contribué à restaurer le crédit du cartel, ont clairement envisagé de le faire exploser et de renverser l’ensemble du système monétaire mondial.

Alors que le roi Abdallah d’Arabie saoudite avait conçu un ordre du jour centré sur l’impact écologique de l’industrie pétrolière, le président vénézuélien Hugo Chavez a fait frémir la monarchie en évoquant la responsabilité accrue des États pétroliers par rapport aux pays en voie de développement dans le contexte d’une hausse massive du prix du brut. Puis, passant à l’estocade suivante, il a souligné que cette hausse était principalement une manière de compenser la faiblesse du dollar.

Ceci étant posé, la délégation vénézuélienne —soutenue par son homologue iranienne— a demandé que, pour protéger l’économie mondiale de la faiblesse du dollar US, les transactions pétrolières internationales ne soient plus facturées dans cette monnaie ; une proposition qui, si elle était mise en pratique, contraindrait les États-Unis à assumer seuls le coût de leur économie de guerre, et donc provoquerait leur faillite totale en quelques heures.

Montant au créneau, la monarchie séoudienne —appuyée par les généraux algériens— a fait barrage à cette résolution qui a été écartée de la déclaration finale. Cependant, le Venezuela et l’Iran se réservent la possibilité de passer à l’acte en ce qui les concerne.

Jubilej obilježen partizanskim pjesmama