Informazione

(english / srpskohrvatski)

Serbia Marks 14th Anniversary Of NATO Aggression

1) NKPJ: ČETRNAESTA GODIŠNJICA IMPERIJALISTIČKE AGRESIJE NA SR JUGOSLAVIJU
2) ПАМЋЕЊЕ ЖРТАВА ОДБРАНЕ ЗЕМЉЕ – МОРАЛНИ ДУГ
3) НЕ МОЖЕ СЕ ЗАБОРАВИТИ ЗЛОЧИН НАТО
4) Од агресије до сецесије - Видео излагања
5) СРБИЈА ПАМТИ - 14 година од почетка агресије НАТО против Србије и Црне Горе
6) ТАЈ ПЛАМЕН НИКО НЕ МОЖЕ  УТУЛИТИ
7) Serbia Marks 14th Anniversary Of NATO’s 79-Day Air War (Tanjug)
8) Pierre-Henri BUNEL / Пјер Анри Бинел: Бомбардујући Београд ...


=== 1 ===

http://www.skoj.org.rs/136.html

ČETRNAESTA GODIŠNJICA IMPERIJALISTIČKE AGRESIJE NA SR JUGOSLAVIJU

FOTOGRAFIJE: https://picasaweb.google.com/101646177625474421427/CetrnaestaGodisnjicaImperijalistickeAgresijeNaSRJugoslaviju

Aktivisti Nove komunističke partije Jugoslavije i SKOJ-a su položili vence kod spomenika "Večne vatre" u Beogradu, u spomen i slavu žrtvama zločinačke NATO agresije koja je otpočela na današnji dan, 24. marta pre tačno 14 godina. Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ) ističe da oružana agresija zapadnog imperijalizma, oličenog u njegovoj udarnoj pesnici NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju započeta 24. marta 1999. godine, predstavlja jedan od najvećih zločinačkih poduhvata u novijoj svetskoj istoriji.

Oružana agresija na SRJ bila je krvavi nastavak imperijalističke politike krupnog kapitala na prostorima Balkana. Cilj tog divljačkog čina bio je nametanje imperijalističke volje narodu SR Jugoslavije i okupacija Kosova i Metohije zarad instaliranja NATO vojne baze Bondstil na njegovoj teritoriji. Sasvim je jasno da je razvoj krize na Kosmetu 1998-99. godine bio podstaknuti spolja od strane imperijalističkih sila, prvenstveno Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke u cilju ostvarenja njihovih ekspanzionističkih ciljeva na prostoru SRJ i Balkana. Ne zaboravimo da je agresija na SRJ, mimo svakog međunarodnog prava i povelje OUN-a, bila samo uvod u slične ratove koji su se vodili kasnije protiv Avganistana, Iraka i Libije, a danas protiv Sirije. Koliko je zaista reči bilo o zaštiti prava Albanaca na Kosovu i Metohiji jasno govori činjenica da je agresija na SRJ bila isplanirana još u leto1998. što potvrđuje izjava Džejmsa Rubina data 3. avgusta 1998: “Planovi su gotovi za agresiju. Potrebna je samo politička odluka i agresija može da počne.” , dok je bivši ambasador SAD u SRJ Vilijam Montgomeri, u specijalnoj emisiji RTS (11. marta 2007) nedvosmisleno je priznao: “Agresija na Srbiju imala je za cilj da Kosovo postane samostalna država”. Nekadašnji generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson je u Strazburu, 19. oktobra 1999. godine, izjavio: “Naravno, osim što smo branili naše vrednosti, branili smo i naše strateške interese”.

Nikada u istoriji ratovanja u jednom ratu nije uspostavljen tako i toliko neravnopravan odnos vojnih i svih drugih snaga i moći kao što je to bio slučaj u agresiji NATO na Jugoslaviju. Slike razrušenih objekata i karte odabranih ciljeva jasno pokazuju da se išlo na brutalno razaranje i uništenje jedne suverene zemlje. Bio je to totalni rat sa trajnim geo-političkim i ekološkim posledicama.

NATO intervencija je sa svojih ognjišta proterala blizu 250.000 ljudi, razorila 986 civilnih objekata i upotrebila blizu 30.000 tona eksploziva u ubojnim sredstvima, uključujući i ona sa osiromašenim uranijumom, čime su izazvali najveću ekološku katastrofu u Evropi sa trajnim posledicama. SRJ je tih dana bila pretvorena i u svojevrstan poligon za probe dejstava novoproizvedenog oružja i onog čija je proizvodnja i upotreba, prema međunarodnim konvencijama, zabranjena. Imperijalističke snage NATO i terorističke bande pro-imperijalističke "Oslobodilačke vojske Kosova" ubile su više od hiljadu i ranile oko pet hiljada pripadnika vojske i policije, usmrtile dve hiljade civila, među kojima 88 dece, a desetak hiljada ranile i povredile. Kao nestali vodi se oko 2.000 stanovnika Kosova i Metohije.

Blizu 10 miliona stanovnika Srbije i Crne Gore živelo je 78 dana u svakodnevnom strahu od bombi i "pametnih" projektila koje su sejali avioni NATO-a sa bezbedne visine veće od 10.000 metara. Ogroman broj civila, ni krivih ni dužnih, pretrpeo je stres, šok, depresiju, sa trajnim duševnim poremećajem i posledicama. Nije mali broj ni onih sa postraumatskim sindromom.

NKPJ poručuje da nikada ne smemo zaboraviti zločinačka bombardovanja Niša, Surdulice, Novog Pazara, Ćuprije, Varvarina i Aleksinca, jer je tada ubijeno i ranjeno najviše civila, ali ni dejstvo po izbegličkim kolonama, vozovima, autobusima, bolnicama, školama, domovima kulture, televizijskim kućama i drugim civilnim objektima. Propagandisti NATO zgroženoj svetskoj javnosti nudili su priču o kolateralnoj šteti dok je civilno stanovništvo trpelo najveće posledice jednog besmislenog rata i vojne avanture.

Agresija na SRJ je neizbrisiva škola za sve narode, primer besmisla agresivne imperijalističke politike. U NATO agresiji na našu domovinu učestvovala je i imperijalistička tamnica naroda Evropska unija u koju protiivno njenim interesima Srbiju žele da uvedu pro-imperijalističke buržoaske vlasti u Beogradu. Kako je tada zdušno učestvovala u agresiji na SR Jugoslaviju, imperijalistička EU danas zdušno vrši pritiske na Srbiju da prizna "nezavisnost" Kosova. Bez obzira na bestidno bahanalno ponašanje imperijalističkih centara moći u Vašingtonu i Briselu NKPJ duboko veruje da će se bez obzira na zveckanje oružjem svetski imperijalizam uskoro naći na đubrištu istorije pobeđen od strane ujedinjenih naroda. Iskustva Kube i Vijetnama najbolje pokazuju da ma koliko delovao moćan imperijalizam je samo krik umirućeg kapitalizma.

Dole sa zapadnim imperijalizmom!

Slava žrtvama zločinačke NATO agresije na SR Jugoslaviju!

Živela borba jugoslovenskih naroda protiv imperijalizma i eksploatacije!

Sekretarijat NKPJ
Beograd, 24. mart 2013.god.


=== 2 ===

http://www.beoforum.rs/saopstenja-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/466-pamcenje-zrtava-odbrane-zemlje-moralni-dug.html


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - 14 ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НАТО

Разноврсним активностима у земљи и иностранству наставља се обележавање 14. годишњице од агресије НАТО пакта на Србију и Црну Гору (СРЈ). Као и свих протеклих година, покретачи и организатори ових активности су независна, нестраначка удружења Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР Србије и Клуб генерала и адмирала Србије, којима су се придружиле многе друге организације студената, спортиста, српског расејања и мировних покрета у Европи и свету. Све активности одвијају се под заједничким слоганом „Да се не заборави“.

У складу са програмом током марта месеца одржано је више промоција књига Београдског форума са темама о узроцима и последицама агресије НАТО, или издања сродне тематике. Тако су у Београду одржане промоције књига „Од агресије до сецесије“, „Од Нирнберга до Хага – поуке историје“, док је књига „Агресија НАТО – Сумрак Запада“ промовисана, како у Београду, тако у Сомбору, Чајетини, Суботици, Брислу и Сао Паолу. Наредних седмица одржаће се заказане промоције ове књиге у Зрењанину, Никозији и Линдау (Немачка).

На Правном факултету Универзитета у Београду, студентске организације су одржале свечану академију поводом девете годишњице погрома Срба са Косова и Метохије, којој је, поред осталих, присуствовао и Патријарх Српски Господин Иринеј. На овом факултету је отворена и вишенедељна изложба фотографија о агресији НАТО-а и њеним последицама. Идуће седмице одржаће се трибина под насловом „Кад оружје проговори - право заћути“.

У препуној сали свечане дворане српског-културног друштва „Свети Сава“ у Суботици, одржана је (21. марта) промоција књиге „Агресија НАТО – Сумрак Запада“. Присутни су на почетку минутом ћутања одали пошту жртвама агресије. О књизи и поводом књиге говорили су Живадин Јовановић, Ген. Радован Радиновић, Ген. Јово Милановић, Сандра Давидовић и Ген. Слободан Петковић. Они су подсетили да је током агресије животе изгубило око 4.000, а рањено око 8.000 грађана од којих су две трећине били цивили. Указано је да је међу жртвама било и 78 деце, узраста од неколико месеци до 16 година. Није утврђен тачан број жртава од тешког рањавања, од заосталих касетних бомби, нити од одложеног дејства пројектила са осиромашеним уранијумом. Истакнуто је да су током агресије порушене десетине мостова, многа стратешки значајна индустријска постројења као што су рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду, фабрика аутомобила Црвена застава у Крагујевцу и многа друга. Указано је да директна економска штета од агресије износи преко 100 милијарди долара. Говорници су указали да је агресија имала освајачки карактер и да се њене тешке последице на економском, хуманитарном, политичком и безбедносном плану и данас осећају и да ће сезати далеко у будућност. Балкан задуго тешко може бити стабилизован. „То није био рат само против Србије (СРЈ), већ уједно и рат против Европе у коме је и сама Европа учествовала и чије ће последице задуго осећати“ – изнео је Живадин Јовановић, један од говорника на промоцији.

Политика – што слабија Србија, то јача Југославија - карактеристична за период од краја Другог светског рата до пада Берлинског зида, трансформисана је у политику - што мања Србија, то јачи интереси Вашингтона, Лондона и Берлина на Балкану. Оружана агресија 1999. године представља кулминацију такве стратегије. Ма колико опасна, апсурдна и дугорочно неодржива, та стратегија се наставља и данас и представља основу прилаза ових центара такозваним преговорима Београда и Приштине у Брислу – изнели су учесници промоције у Суботици.

ФОТО ГАЛЕРИЈА / PHOTOS: https://www.facebook.com/media/set/?set=a.440562736024273.1073741825.237292086351340&type=3

У суботу, 23. марта, одржаће се у Сава центру у Београду, Округли сто са темом „Од агресије до сецесије“ на коме ће учествовати: Проф. др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а; Адмирал Бошко Антић, члан Клуба генерала и адмирала Србије; Др Рудолф Хенсел, професор из Немачке; Др Момчило Вуксановић, председник Српског националног Савјета Црне Горе; Др Станислав Стојановић, члан Управног одбора Београдског форума; Генерал Видоје Пантелић, председник Извршног одбора Клуба генереала и адмирала; Др Мирјана Анђелковић-Лукић, публициста и научни истраживач; Генерал Спасоје Смињанић, бивши командант ратног ваздухопловства ПВО ВЈ и Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних.

У недељу, 24. марта, делегације удружења, студената, спортиста, као и страни пријатељи и грађани, положиће цвеће на споменик Деци жртвама агресије НАТО у парку Ташмајдан (у 10:30 часова). Потом је предвиђено полагање цвећа истих организација и појединаца код споменика „Вечна ватра“ у парку „Ушће“ (12:00 часова).



=== 3 ===

http://www.subnor.org.rs/agresija

Агресија

Објављено  23. март 2013.  | Од Уредник

НЕ МОЖЕ СЕ ЗАБОРАВИТИ ЗЛОЧИН НАТО

Никад нико не може заборавити оно што је НАТО урадио пре 14 година народу и држави Србији. Немилосрдним бомбардовањем од 24. марта до 10. јуна 1999, у рату који није објављен.

У акцији цинично названој ”Милосрдни анђео”, без преседана у светској историји пошто је изведена мучки и без одобрења Савета безбедности, удружене чланице западне војне алијансе побиле су недужно цивилно становништво, разрушило привредне и сличне објекте, нанели несагледиву штету и здравствене последице трујући територију недозвољеним средствима ратне технике у земљи која је један од оснивача Уједињених нација и деценијама се налазила на челу покрета који је ширио разумевање, добру вољу и мир у свету.

Поводом почетка натовског крвавог похода на Србију, у београдском Сава центру одржан је округли сто у организацији СУБНОР-а Србије, Београдског форума за свет равноправних и Клуба генерала и адмирала, на коме су еминентни сручњаци говорили о поводима,мотивима и последицама агресије из 1999. године по нашу државу, али и на односе у Европу и по читаву међународну заједницу.

У ненајављеном рату под провидном маском да је у питању одбрана албанског живља на Косову и Метохији, после наметнутих наводних преговора у Рамбујеу, где и није ни једног тренутка дошло да састанка двеју делегација, у ултиматумима које је предводила Мадлен Олбрајт поверавајући касније да је, завршавајући пољупце са тада непорецивим терористом Хашимом Тачијем, подигла Београду ”лествицу на висину која се није могла прескочити”, користећи у исто време измишљени масакр у Рачку на основу лажног извештаја америчког обавештајца Вокера, НАТО се одлучио да казни ”непослушну” Србију стравичним ракетирањем користећи и дотад неиспитано оружје и муницију..

Учесници крволочног и незапамћеног злочина су: Белгија, Холандија, Данска, Чешка, Француска,Немачка (први пут после окончања Другог светског рата), Мађарска, Италија, Шпанија, Турска, Канада, Велика Британија, Норвешка, Пољска, Португал, Луксембург и, наравно, Америка.

У ненајављеном рату агресори су убили у Србији најмање 3.799 људи, међу њима 78 деце и 1.031 војника. Рањено је око шест хиљада цивила и 5.137 војника и полицајаца.

Не само што је уништена целокупна привредна инфраструктура, болнице, школе, дечји вртићи, стамбене зграде, живот је загорчан многим будућим генерацијама сејањем бомби са уранијумским пуњењем и осталим забрањеним отровима због којих је у наглом порасту број малигних и осталих тешких и неизлечивих болести.

На скупу у Сава центру, председник Београдског форума, Живадин Јовановић, шеф дипломатије негдашње Југославије, рекао је у крцатој дваорани да се агресија, која је донела толико зла, никад неће и не може заборавити.

Председник СУБНОР-а Србије, проф.др Миодраг Зечевић, је анализирао ситуацију пре мучког бомбардовања и стање у којем се сада Србија налази.

(Реч проф.др Миодрага Зечевића можете прочитати, као издвојени прилог, на овом порталу).

Говорили су, такође, и др Момчило Вуксановић из Црне Горе, др Рудолф Ханцел из Немачке, амбасадор др Станислав Стојановић, генерали Спасоје Смиљанић и Видоје Пантелић, адмирал Бошко Антић, а надахнута млада песникиња са Косова и Метохије, Милена Павлић, рецитовала је потресну баладу ”Зар да ћутимо”.

Учесници скупа су се, поред осталог, сагласили да никад нико, што се тиче Косова и Метохије, није прихватио, па ни Савет безбедности, такозвани Ахтисаријев план на коме се сада из Брисела толико, свим снагама, инсистира и тражи да читав процес разговора и преговора буде враћен у Уједињене нације и на основу Резолуције 1244 која гарантује суверенитет Србије и на територији покрајине.

Скупу у Сава центру присуствовали су и представници дипломатског кора акредитованог у Србији, међу њима представници амбасада Русије, Кине, Белорусије, као и чланови разних невладиних организација.

У оквиру обележавања натовске агресије, у недељу, 24.марта, у београдском парку Ташмајдан, у 10.30 часова, биће положено цвеће на споменик убијеној деци.

У 12 часова, у парку Ушће, на споменик Вечни пламан, симболу отпора непријатељској агресији удружених чланова натовске алијансе, положиће венце СУБНОР Србије, Београдски форум, Клуб генерала и адмирала, представници разних организација и грађани.

Позивамо и овом приликом све људе добре воље да се придруже обележавању пред споменицима на Ташмајдану и Ушћу.


SLIKE / PHOTOS: http://www.subnor.org.rs/agresija


=== 4 ===

http://www.beoforum.rs/okrugli-stolovi-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/467-okrugli-sto-od-agresije-do-secesije-video-izlagawa.html

Од агресије до сецесије - Видео излагања

недеља, 24 март 2013

СВА ПОСТАВЉЕНА ВИДЕО ИЗЛАГАЊА МОЖЕТЕ ПРАТИТИ И НА ПЛЕЈ ЛИСТИ ЈУТЈУБА:

http://www.youtube.com/playlist?list=PLNUCvycbSX3x_7tZwY_BULqBDWaGPTcfe

ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ, председник Београдског форума за свет равноправних - Уводно излагање и завршна реч:


ŽIVADIN JOVANOVIĆ - OD AGRESIJE DO SECESIJE
http://www.youtube.com/watch?v=owUvL_mP7IU

ДР МИРЈАНА АНЂЕЛКОВИЋ-ЛУКИЋ, публициста, научни истраживач:

DR MIRJANA ANĐELKOVIĆ LUKIĆ - OD AGRESIJE DO SECESIJE
http://www.youtube.com/watch?v=ys9mHMJkATA

ДР РУДОЛФ ХАНСЕЛ, професор, Немачка:

DR RUDOLF HANSEL - OD AGRESIJE DO SECESIJE 
http://www.youtube.com/watch?v=6DeJ0p5UBsc


=== 5 ===

http://www.beoforum.rs/saopstenja-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/468-srbija-pamti.html


СРБИЈА ПАМТИ - 14 година од почетка агресије НАТО против Србије и Црне Горе


недеља, 24 март 2013


Проф. Др Рудолф Хансел: „Молим за извињење у име већине мог народа“

У Београдском Сава центру одржан је Округли сто „Од агресије до сецесије“. Повод је 14. годишњица од почетка агресије НАТО на Србију и Црну Гору (СРЈ). Присутни, међу којима су били представници Срба из Црне Горе и Републике Српске и више страних дипломата акредитованих у Београду, минутом ћутања одали су пошту жртвама 78-деневне агресије НАТО. Потом су о агресији НАТО, једностраној сецесији Приштине, проблемима на Балкану, Европи и свету говорили Живадин Јовановић, председник Београедског форума, Проф. Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије, генерали Љубиша Станимировић, председник, др Видоје Пантелић и Спасоје Смиљанић, чланови Клуба генерала и адмирала Србије, адмирал Бошко Антић, др Момчило Вуксановић, председник Српског националног вијећа Црне Горе, Др Рудолф Хансел, професор из Немачке, Др Станислав Стојановић, амбасадор у пензији и Др Мирјана Анђелковић Лукић, научни истраживач и публициста.

У излагањима учесника, поред осталог, истакнуто је да су владе агресорских земаља одговорне за смрт око 4.000 и рањавање око 8.000 грађана, за ратну штету од 130 милијарди америчких долара, за коришћење пројектила са осиромашеним уранијумом, хемијског оружја и касетних бомби од чега је за протеклих 14 година страдао далеко већи број грађана Србије и Црне Горе. Оцењено је да је агресија заснована на лажним премисама, да је имала освајачки, окупаторски карактер, да је представљала важан корак у остваривању стратегије продирања САД и НАТО на Исток, према границама Русије, Каспијском басену, Блиском Истоку и Централној Азији. „Ако је рат настављање политике другим средствима, онда је мир после агресије НАТО настављање циљева рата другим средствима“, речено је. Агресија НАТО против Србије и Црне Горе представља почетак серије других ратова без сагласности Савета безбедности УН – од Авганистана, преко Ирака и Либије, до Малија и Сирије. Сви ти ратови имају исту стратешку основу – успостављање апсолутне контроле над изворима енергије и стратешких минерала, над великим тржиштима и стратешким комуникацијама. Зато се може рећи да је у току трећи светски рат „ниског интензитета“ чији је циљ прерасподела природних и економских ресурса на Планети – речено је на Округлом столу.

Преговори – да, Ахтисари – не. Не удаљавати се од резолуције СБ 1244, јер она има трајни значај као правни основ за одбрану интереса Србије. Одбрана Косова и Метохије, је одбрана Србије од других територијалних апетита. Листа захтева Србији није, нити ће бити откривена. Устав није добар. Уставне промене при садашњим трендовима, биле би горе. Од Србије се очекује само да распакује свој Устав. Нови би спаковали комесари и изасланици ЕУ. Ово су само неки од акцената из врло садржајних саопштења и дискусија на Округлом столу „Од агресије до сецесије“

Гост из Мемачке, Др Рудолф Хенсел је рекао да је агресија НАТО против Југославије била незаконита а да је тадашња немачка влада паролама о „хуманитарној интервенцији“ и „никад више Аушвиц“, обманула немачку јавност и прекршила свој Устав. Он је рекао: „Као Немац рођен пред крај Другог светског рата, данас желим да искористим прилику и замолим – такође и у име велике већине мога народа – да прихватите моје дубоко жаљење и моје извињење за патње које су немачки војници, по налогу влада у прошлом веку , причинили вашем народу – у Првом и Другом светском рату и за време агресије НАТО-а 1999. године“.
Учесници су се заложили за поименични попис свих цивилних жртава агресије, за формирање државне комисије за утврђивање последица употребе оружја са осиромашеним уранијумом, за легализацију и реновирање споменика „Вечна ватра“ у парку „Ушће“ на Новом Београду и за подизање Меморијала „Слобода“ у знак сећања на жртве свих ратова за слободу. Тај меморијал би требало да буде сличан Музеју „Јад Вашем“ у Израелу и „Арарат“ у Јерменији.
Договорено је да се интензивирају припрема за Међународну конференцију и друге тачке програма обележавања 15. годишњице од агресије идуће године.

Сутра, у недељу, 24. марта, у 10.30 ч. у парку Ташмајдан, удружења, учесници данашњег Округлог стола и други грађани, положиће цвеће код споменика деци жртвама агресије НАТО, а у 12 ч. код споменика „Вечна ватра“ у парку „Ушће“, Нови Београд.
БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
СУБНОР СРБИЈЕ
КЛУБ ГЕНЕРАЛА И АДМИРАЛА СРБИЈЕ


=== 6 ===

http://www.subnor.org.rs/vecno-secanje

Вечно сећање

Објављено  24. март 2013.  | Од СУБНОР

ТАЈ ПЛАМЕН НИКО НЕ МОЖЕ  УТУЛИТИ

Тачно у подне, 24.марта 2013, у београдском Парку пријатељства, непосредно код ушћа Саве у Дунав, положени су венци и букети разнобојног цвећа на споменик ВЕЧНИ ПЛАМЕН у знак сећања на све жртве злочиначке агресије НАТО пре четрнаест година.

Више стотина грађана опкупило се да ода пошту недужним цивилима и храбрим браниоцима који су 78 дана одолевали мучком ракетирању само технички надмоћно јачег нападача из 19 земаља учлањених у северно-атлантску војну организацију предвођену Америком и Европском унијом.

Бели споменик висок 30 метара, на врху са бакљом тешком пет тона, подигнут је у јуну 2000, на годишњицу завршетка натовске агресије, а пламен су, непосредно по октобарском преврату, угасиле новопостављене досовске власти и чак запретиле да ће обелиск порушити.

Крајње вандалски обећање није, ипак, остварено, мада се споменик – трајна тужна успомена на нецивилизацијски акт НАТО – одржао у девастираном стању до данашњих дана, мада сада делује у визуелном спољном смислу нешто пристојније захваљујући акцији неких органа и Клуба генерала и адмирала.

На споменику још стоји табла са речима великог песника Бранка Миљковића:

”ДОМОВИНИ

И кад би ме убили,

волим те”!

Кризним штабовима досовског конгломерата, присталицама и аплаудерима натовске алијансе, такви и слични стихови, патриотизам и истинско родољубље, правда и слободан човек, очигледно су боли очи у развијању њиховог поимањања демократије.

Коме сада и зашто смета споменик жртвама агресије на Ушћу у Београду?

Пламен који постоји, на врху белог поносног обелиска, у дугогодишњем Парку пријатељства, никад нико, па макар и силом, очигледно не може да утули.

На споменик су, иначе, положени венци десетина разних организација и удружења, породица убијених и настрадалих, појединаца, Скупштине општине Нови Београд, а делегацију СУБНОР-а Србије сачињавали су председник проф.др Миодраг Зечевић и чланови Председништва др Мирољуб Васић и Душан Чукић.

На Ушћу је цвеће положио и амбасадор Белорусије Чушев, као и на Ташмајдану где се налази споменик убијеној деци током бомбардовања. Ту су, поред осталих из разних удружења и дипломатског кора и потом одвојено ресорног Министарства, венац положили и чланови руководства СУБНОР-а Србије Јелисавета Миловановић, Драган Вучићевић и Милош Богићевић.

На оба споменика су дошли и многи млади људи, девојке и младићи, што посебно радује јер се прошлост не сме заборавити због будућности.


SLIKE / PHOTOS: http://www.subnor.org.rs/vecno-secanje?show=slide


=== 7 ===

http://www.b92.net/eng/news/society-article.php?yyyy=2013&mm=03&dd=24&nav_id=85330

Serbia Marks 14th Anniversary Of NATO’s 79-Day Air War


Tanjug News Agency
March 24, 2013


Serbia marks 14th anniversary of NATO bombing


BELGRADE: Today marks the 14th anniversary since the start of the NATO bombing campaign against Serbia, i.e. the former Federal Republic of Yugoslavia (SRJ).

The bombing lasted 79 days and resulted in at least 2,500 deaths and more than 12,500 injuries.

The attacks on Serbia started on March 24, 1999, and the last one took place near Kosovska Kamenica on June 10 at 13:15 CET.

The death toll among the military and police forces reached 1,008, including 659 soldiers and 349 policemen. Around 6,000 civilians were injured, including 2,700 children.

The total damage was estimated at dozens of billions of dollars. NATO has never disclosed its losses.

“The NATO forces killed 631 members of the Serbian Armed Forces, while 28 went missing, which means that the total number is 659, including 72 officers, 41 noncommissioned officers, 18 contract soldiers, 191 conscripts, 245 reservists, 60 military volunteers and three civilians in the army,” Serbian Defense Minister Aleksandar Vučić stated in the Serbian parliament on February 11, 2013.

According to earlier data, 5,173 soldiers and policemen were injured.

The decision to attack Yugoslavia was the first in history to be made without the approval of the UN Security Council, and the order was given to U.S. General Wesley Clark, the allied commander at the time, by NATO Secretary General Javier Solana.

Later on, in his book “Waging Modern War”, Clark revealed that the plans for the air strikes against Yugoslavia were well under way in mid-June 1998 and completed in late August of that year.

Yugoslavia was attacked under the pretext of failure of the talks on the future status of the southern Serbian province of Kosovo, held in Rambouillet and Paris.

After the decision on non-acceptance of foreign troops was ratified by the Serbian parliament, which proposed the UN forces to monitor a peaceful resolution of conflicts in Kosovo, NATO launched air raids on March 24, 1999 at 19:45 CET.

The 19-member Alliance launched projectiles from ships in the Adriatic Sea and four military bases in Italy, all with the support of strategic operators who took off from bases in Western Europe and latter in the U.S. The first targets were barracks and air defense forces in Batajnica, Mladenovac, Priština and other locations.

There is practically no city in Yugoslavia which was not targeted on a number of occasions during the 11-week campaign.

The bombing caused damage to 25,000 houses and apartment buildings and destroyed 470 kilometers of roads and 595 kilometers of railway tracks. A total of 14 airports were damaged, as well as 19 hospitals, 20 healthcare centers, 18 kindergartens, 69 schools, 176 cultural monuments and 44 bridges, while 38 more were completely destroyed.

During the campaign,

(Message over 64 KB, truncated)



(Nel 14.mo anniversario della infame aggressione della NATO contro la popolazione della Serbia - 24 Marzo 1999 -, finalizzata ad imporre per la provincia del Kosovo una nuova statualità basata sull'idea fascista pan-albanese e sull'apartheid, pubblichiamo due significativi commenti. Il primo è della dott.ssa Mirjana Andjelković Lukić, già autrice negli scorsi anni di altre analisi sulle conseguenze della violenza della NATO leggibili al nostro sito: https://www.cnj.it/24MARZO99/posledice.htm . Il secondo è di Miodrag Žečević, presidente del SUBNOR - associazione partigiani - della Serbia, che sottolinea come nel sistema mediatizzato si tenda a rappresentare come "normale" l'insieme di azioni criminali culminate con la aggressione della NATO, la cui continuità logica e simbolica con lo stragismo nazifascista del 1941-1945 dovrebbe invece essere sotto agli occhi di tutti...)


NATO agresija 14 godina posle

1) Др Мирјана Лукић Анђелковић: ЛЕТ ''МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА'' - четрнаест година после
2) проф.др Миодраг Зечевић: ПОСТАЈЕ  НОРМАЛНО  ОНО  ШТО  ЈЕ  НЕЗАМИСЛИВО


=== 1 ===



Др Мирјана Лукић Анђелковић – СПЕЦИЈАЛНО ЗА БЕОФОРУМ


И овог пролећа 2013. године сећамо се једног другог, самртног, из 1999. године кад је на наше просторе са својим отровним даровима слетео ''милосрдни анђео''. Од тог кобног 24. марта те 1999. године, за нас годишњица бомбардовања траје непрекидно, и тако ће трајати све док постојимо и ми и наши будући потомци.

Током 78 дана бомбардовања, у Србији су страдали многи градови и села. По броју страдалих у односу на укупан број становника, највише је страдала варошица на југоистоку Србије, мој завичајни град, Сурдулица, место са десетак хиљада становника. По броју жртава то је наша Герника. Прве бомбе на Сурдулицу су пале 30 марта после поноћи. У нападима авијације 5, 25 и 27 априла 1999. године, разорена је и оштећена четвртина стамбених објеката у граду. У подруму породичне куће Милића тражећи заклон од НАТО бомбардера, 27. априла у подне страдало је деветоро људи, од тога троје деце. Поводом тог страшног злочина италијански дневник „Манифесто“ изашао је 29. априла 1999. године са потпуно белом насловном страном у знак протеста због масакра који су учинили НАТО злочинци у Сурдулици. У ноћи између 30 и 31 маја 1999. године, НАТО авијација је гађала Специјалну болницу за плућне болести „Санаторијум“, павиљон у коме су биле смештене избеглице из Републике Хрватске и старачки дом. Погинуло је тринаесторо људи, 5 се воде као нестало, а рањено је 35 људи. У бомбардовању Сурдулице у периоду од 30 марта до 31 маја 1999. године, на овај градић је пало 62 пројектила, a на шире подручје око 200 веома разорних пројектила, од којих је погинуло 33 цивила, од тога дванаесторо деце. На ратишту на просторима Косова и Метохије убијена су четворица младих војних лица из Сурдулице.

НАТО се правдао да је морао да бомбардује Сурдулицу јер је у њој смештена значајна војна формација. Бомбардовали су празне касарне, знали су да се војска склонила, али циљ им је био да убију што више цивила. Цивили су били њихове „колатералне“ штете.

Трагови крвавих стопа НАТО алијансе видљиви су још увек у селу Биновце у близини Сурдулице. У дворишту једног сељака, Трифуна Митића и данас постоји дубоко заривена у земљи разорна НАТО бомба која није експлодирала. Тражио је старина да неко дође да извади бомбу из његовог дворишта, али нико не долази јер је вађење бомбе скупо. „Од 29 маја 1999. године живим као у паклу. И ја и моје комшије. Тада је НАТО испалио две бомбе на наше село. Једна је експлодирала, а друга је ова око које ја помало „мајсторишем“ сваког дана. Изем ти живот, ако нико не сме да прекорачи мој праг!“ жали се овај времешни човек. Његово „мајсторисање“ је уствари копање око бомбе не би ли је некако откопао и позвао надлежне да је изнесу из његовог дворишта. А она и даље, ево већ четрнаест година лежи у његовом дворишту и мирује, питање је докле. Плаши околне сељане и не дозвољава никоме да му уђе у двориште. Снимљен је чак и филм о њему, Трифуну бомбашу.

Време пролази, сазидале су се и поправиле разрушене куће у Сурдулици, али изгубљене животе, поготову дечје, нико не може да врати. Српска Герника сваког пролећа са пијететом и тугом сећа се својих жртава, чији животи нису морали да се на тако суров начин угасе.

У овом ненајављеном рату против СР Југославије, погинуло је 3799 људи, од тога 1031 војник, и 78 деце. Рањено и повређено је 5173 војника и полицајаца, око 6000 цивила је рањено.

''Милосрдни анђео'', затровао нас је стотинама година унапред, погађајући наша хемијска постројења, наше резервоаре нафте и бензина, наше трафостанице, гађајући нас осиромашеним ураном, мини атомским бомбама пуњеним плутонијумом, смећем из својих нуклеарних постројења.

Бомбардовање наших простора муницијом са осиромашеним ураном допринело је повећању радиоактивности не само код нас већ и у свим земљама Југоисточне Европе. Повећање радиоактивности на територији Србије, Црне Горе, Македоније, а поготову Косова и Метохије, настало је услед деловања крилатих ракета ''Томахавк'' и пројектила од 30 милиметара, који улазе у комплет наоружања америчких јуришних авиона А-10. У пробојним главама крилатих ракета ''Томахавк'' налази се око 3 килограма осиромашеног урана. Против-оклопна језгра крилате ракете и метка од 30 милиметара састоје се од отпада нуклеарног горива које садржи осиромашени уран -238 (96-99%), уран-235 (3,5-0,71%), а негде се налази и плутонијум. Кад удари у чврсту подлогу, пирофорни уран сагорева и 80% прелази у облак аеросола и прашине ураноксида, који се могу ширити десетинама километара унаоколо. Врло отровне паре аеросола и прашине урановог оксида изазивају неповратна оштећења унутрашњих органа и доводе до настајања рака. Професор др Слободан Чикарић упозорава да су леукемије и лимфоми, који чине пет одсто свих тумора, у драстичном повећању: „Од 2001. до 2010. године њихова учесталост је повећана за 110 одсто, а смртност од ових болести чак за 118 одсто. То значи да годишње бележимо пораст оболевања од леукемија и лимфома за 11 одсто, а пораст морталитета за 12 одсто. Њихова експанзија је почела 2006. године, значи седам и по година после бомбардовања, а пораст оболевања се и даље бележи. До ових података нисмо дошли напамет, већ на основу озбиљног истраживања на узорку од 5,5 милиона становника централне Србије“.

Овако велики проценат оболевања од разних врста карцинома упозорава да нас НАТО бомбардери нису гађали само муницијом са осиромашеним ураном већ и нечим много прљавијим, као плутонијум или према тврдњи немачког професора из Хајделберга др Габријела, и мини атомским бомбама.

У овим данима подсећања увек се треба сетити и оних који су својим директним учешћем и помагањем у агресији на нашу земљу допринели овако драматичном погоршању здравља наших људи и пре свега наше деце. То су Белгија, Холандија, Данска, Чешка, Француска, Немачка, Мађарска, Италија, Шпанија, Турска, Канада, Велика Британија, Норвешка, Пољска, Португал, Луксембург и Сједињене Америчке Државе.

Бомбардовањем Југославије проузрокована је еколошка катастрофа великих размера, која се прелила преко граница наше земље. Радиоактивно загађење нашег тла трајаће вековима.

Употреба муниције са осиромашеним ураном представља повреду основних принципа међународног хуманитарног права. Ти принципи се односе на забрану коришћења оружја којим се наносе непотребна разарања или сувишне патње становништва, која изазивају неселективна дејства, односно дејства против лица која не учествују у ратним операцијама, угрожавање територија неутралних земаља, које нису у сукобу. Такође је забрањена употреба загушљивих, отровних, и сличних супстанци, укључујући и биолошка средства и ону муницију која проузрокује опсежна, дуготрајна и озбиљна оштећења природне околине. Ови принципи међународног хуманитарног права су дефинисана почетком ХIX и XX века следећим документима: Хашким конвенцијама из 1899. и 1907., Женевским конвенцијама из 1923, 1925 и 1945. године и Статутом Међународног војног суда у Нирнбергу. Касније су ове конвенције допуњене забраном коришћења нагазних мина, (Женевска конвенција 1998. год.) као и забраном употребе касетних бомби.

Бомбардовањем Југославије САД су испробале своје ново прецизно оружје. Показало се на нашем тлу да је ово оружје способно да изазове техногене катастрофе великих размера погађајући одређене објекте који су еколошки опасни. У такве објекте спадају сви типови електричних централа, постројења за производњу нуклеарног горива и атомске муниције, хемијска, петрохемијска, металуршка и биотехнолошка постројења, рафинерије, складишта за њихове сировине и производе, цевоводи за транспорт нафте, гаса и амонијака, као и војни објекти који садрже опасне материје.

Систем прецизног оружја представља офанзивни систем наоружања развијене државе (или коалиције НАТО) намењеног за оружано решавање конфликтне ситуације између ривалских држава. Агресија НАТО на Југославију, према мишљењу руског војног стручњака Малишева, професора на руској Војној академији, имала је за циљ, прво, да нанесе економску, социјалну и еколошку штету непослушној држави Југославији, и друго, да да психолошку лекцију другим сувереним државама шта ће им се десити уколико се не потчине диктату силе САД.

После завршетка агресије, много људи је оболело и напрасно умирало. Тако сам сазнала да је 36 младих радника елекродистрибуције, који су механички, метлама, чистили мрежу од електропроводљивих влакана са наших далековода, умрло врло брзо после престанка бомбардовања. Овај податак ми је дао тадашњи директор српских електрана. Случај који лично знам је и мој комшија из Сурдулице, заставник у пензији, који је одмах после бомбардовања стамбене куће у Сурдулици у којој је погинуло тринаесторо људи, сишао у кратер и нашао метални део од стабилизатора ракете. Лечен је на ВМА, умро је септембра 2001. године од карцинома плућа. Мој супруг пуковник др Мирко Лукић је све време бомбардовања био на терену, извиђао бомбардована места у околини Београда и умро је од карцинома плућа 2003. године. Његова двојица колега инжењери, су такође били на истим задацима али на различитим локацијама у широј околини Београда и они су преминули од злоћудих болести; један од галопирајуће леукемије а други од неуролошке болести такође 2003. године.

Свако од нас сигурно познаје бар две младе жене које имају проблема са изношењем трудноће до краја. Све више је младих људи који тешко долазе до потомства. И то је један од дарова ''милосрдног анђела''.

Узроци разних болести и здравствених тегоба код нашег становништва нису искључиво последица радиолошке болести, које се повезују са осиромашеним ураном. Великог удела у погоршању здравља имају и хемијски продукти сагоревања, који су се ослобађали у атмосферу услед великих пожара у хемијским складиштима и нафтним резервоарима, од којих многи спадају у кумулативне отрове. Таложе се у организму и то најчешће у јетри.

Бомбардовањем СР Југославије НАТО алијанса је прекршила све међународне конвенције и без одобрења Савета безбедности УН и без најаве рата отпочела у пролеће 1999. године агресију на СРЈ. Ову бомбардерску акцију челници 
НАТО савеза назвали су "хуманитарном кампањом'' с циљем заштите албанског становништва на Косову и Метохији код нас познату под именом ''Милосрдни анђео''. 
Наш геостратешки војни стручњк, генерал др Радиновић сматра да је та агресија 19 најразвијенијих земаља Запада на једну малу земљу, која није била претња ниједној од њих, имала све карактеристике свеобухватног терористичког насиља у основи кога је било кажњавање и одмазда према једном малом слободоумном народу, промовисање доктрине новог интервенционизма изван граница НАТО земаља и рушење међународног правног и политичког система.

Ратни губици Алијансе у људству и техници никад до краја неће бити обелодањени, али се зна да су материјални губици били велики и да су имали и људске жртве. После завршетка агресије, 10 јуна 1999. године, Србија је постала тек једна од 130 земаља у свету на чијој се територији налазе амерички војници.

Бомбардовањем наше земље на нашој територији се одвијао монструозни ратни злочин и експеримент у коме су, поред бомби са осиромашеним ураном, коришћени пожари на хемијским постројењима, услед којих су настајала отровна хемијска једињења слична бојним отровима, али са продуженим дејством. Погубне последице експеримента “in vivo” цивилизованог евро-атлантског пакта биће нажалост све присутније и све теже по здравље нашег становништва. Директни кривци за то су сви они који су нас бомбардовали. Ми немамо право да им то заборавимо, нити било ко из ове земље има права да им то опрости.

Београд
08. март 2013.
др Мирјана Анђелковић Лукић, виши научни сарадник



=== 2 ===


НATO агресија

Објављено  23. март 2013.  | Од СУБНОР


ПОСТАЈЕ  НОРМАЛНО  ОНО  ШТО  ЈЕ  НЕЗАМИСЛИВО

Пише: проф.др Миодраг Зечевић



Проблем је како схватити агресију и превазићи њене последице. Агресија је извршена формално на СРЈ, која и није била држава, а Црна Гора у њеном саставу располућена у односу и према агресији и према Србији, према СР Југославији.

Глобализација у зениту, моћ САД и НАТО ничим ограничена, неконтролисана, цео свет је на њеном „тренингу“, унапред је све легализовано.

Однос Србије према реалности агресије није  проучен. Шта се све ваљало иза брда, зна веома мали број актера. Целину, мислим, нико, архиви дуго неће бити отворени.

Пуно непознаница. Да ли је агресија стратегијски посматрано очекивана или неочекивана од СРЈ. Да ли је она била потцењена и несхваћена као реалност? Да ли су надања од других била нестварна и прецењена моћ међународног права? Да ли смо и колико били реални у схватању наше позиције и моћи да се одупремо и издржимо?

То су само нека питања која траже одговор, али она нису битна за данашњи моменат.


НИЈЕ СПОРНО ДА СУ НАС РАРУШИЛИ…

Шта није спорно? Није спорна историјска оцена агресије НАТО на СРЈ. Није спорна њена супротност са одредбама међународног права и да је извршен геноцид и према народу и држави. Није спорна подршка ДОС-а агресији и њеног политичког и безбедоносног ангажовања на страни агресије. Није спорна улога „грађана“ који су прошли „тренинг“ служби НАТО и међународних тзв.„хуманитарних“ организација.

 Није спорно да је НАТО разрушио привреду, инфраструктуру и дугорочну развојну могућност Србије као државе и касетним бомбама и уранијумом озрачио народ и тло Србије. Није спорно да је однос НАТО и његових водећих држава, не само маћехински, већ окупаторски и осветнички.

Није спорно да им нису ни Србија као држава, нити народ српски потребни осим територије. Није спорно да смо политички и друштвено окупирани а економски зависни од финансијских међународних институција и да нисмо способни да се сами својим потенцијалима  опоравимо тако се бар и понашамо. Није спорно да Хашки суд није суд, већ политичка експозитура, који суди држави Србији и Србима.


ЖИВИМО ПОД ПРИТИСКОМ И УЦЕНАМА

Шта је наша политичка стварност. Политичке поделе јавно или нејавно остале исте, престројавање идејно недефинисано. Партије национално нејединствене, окренуте својим страначким интересима, без већег интереса за државне и националне потребе, осим за власт. Политичке партије немају јасан став о изласку из кризе, изузев општих прича, нити изграђен јавни однос према агресији.

 Национални корпус је разједињен, негује се та разједињеност. Подршка окупатора и агресора сматра се нормалним чином, а сарадња за националну обавезу и нормалним. Живимо под притиском и уценама.  Ствара се национална свест да је све боље од  поседовања патриотских осећања. Разара се национална кохезија и осећај националне историјске припадности Србији.   

Окупирано је Косово и Метохија. Интереси Србије формално заштићени Резолуцијом Савета безбедности 1244. Прогнано неалбанско становништво са Косова и Метохије енклавно још делимично задржано. У Србији створена снажна пронатовска структура која је дуго владала и још реално влада. Са НАТО као министар Вук Драшковић потписао докуменат који је неупоредиво неповољнији од оног Протокола који је 25.марта 1941. године потписала Краљевина Југославија о приступању фашистичком Тројном пакту. Разбијена је Савезна Република Југославија, а Србија је стављена под апсолутну зависност и контролу од НАТО и САД, наводно од Европске уније.

Период у Србији после агресије био је стабилизовање агресије и њених резултата. Промена односа снага у свету која је наступајућа, данашњој опцији власти у Србији, даје извесније шансе, али ширег маневарског простора нема, јер је предходна власт свесно искључила Уједињене нације и Савет безбедности, где смо једино могли да очекујемо подршку. Европски услови отварају невелики простор Србији.


БАЛКАНСКО ПИТАЊЕ ОСТАЛО ОТВОРЕНО

Балканско питање је остало отворено, многи проблеми су само привремено решени а оспорено све оно што је постојало.  Србија је и у том проблему. Све у свему, Запад је свесно деведесетих дестабилизовао и  отворио питање Балкана. Тешко је рећи да је излаз у постојећем и да је предвидив. Све варијанте су у игри.

Послеоктобарска власт 2000.године избегавала је јавну расправу о агресији. Разлог је био у политичкој и идеолошкој структури владајућег естаблишмента. Отварајући ово питање, отварили би себе, своје понашање везано за агресију. Излаз је тражен у општој српској историјској рехабилитацији колаборације са окупатором и агресором и деградирање националне свести, интереса и  патриотизма и то претварање у општи друштвени тренд. Тада нема расправе о локаторима,“тренинзима грађана“ у режији „носилаца НАТО демократије“, учешће на страни агресије од политичке подршке до учешћа у оперативно-техничким службама и активностима агресора.

У процесу опште историјске рехабилитације анационалног понашања према националном интересу и легализоване личне необавезе према државни, решавали су  и своју одговорност за понашање пре, за време и после НАТО агресије.


СВЕСНО ПРИЗНАВАЊЕ КОЛАБОРАЦИЈЕ

Ако се национално рехабилитује колаборација са фашистичким окупатором 1941-1945. и агресорима из 1999.године, онда су промењене националне вредности и ненормално постаје нормално а нормално национално понашање ненормално.

 Били ми свесни или не овог прекомпоновања националног историјског фундуса, он је битност савременог решавања изласка из  кризе – не пере се само биографија, већ се мења свест и постаје нормално оно што је некада било незамисливо – то је проблем историјског опстанка малих народа у ери глобализације.

Како изаћи из последица агресије, данас је најтеже и најважније питање Србије. Савремена власт је ”нејаки Урош” у односу на проблеме које је наследила. Потребе, захтеви и обавезе су се мултиплицирале.

Мислим да у тражењу излаза заслужује подршку савремена оријентација, па чак и када се може оспорити, јер супротно знамо шта је и како ће се завршити. Али, још нема организованих друштвених снага које би то носиле. Треба схватити да је земља разорена корупцијом и криминалом, а народ морално дестабилизован и да то онемогућује да се лако изађе из зачараног круга у који је Србија  намерно доведена. Питање је колико власт има кохезиону снагу да изнађе излаз из створеног стања и колико су јаке снаге да је у томе зауставе, јер има много удружених који спречавају и затварају излаз.

Критика је најчешће помоћ, али није излаз без хомогенизације напора. Шта ми као организације можемо да учинимо на међународном и на националном плану? Прво, да се одбрани права историјска оцена о агресији, да се очува историјски однос и национална свест о примарности националног интереса, да се друштвено рехабилитују браниоци од агресије, да се поштује народни допринос отпору агресији и гаји осуда подршке  учињене агресији, и боримо се упорно за поштовање међународног права. За сада пуно посла и обавеза и за нас.

Лично не сумњам у намере власти али имам примедбе на приоритете и хитност којом се спроводе одређене намере. То нису питања за која постоји датум „Де“. Она су ствар дуготрајног и мучног договора и преговора после кога нема повратка а историјска национална одговорност је огромна. Датуми су  велики ризик. Неповратних искустава у свету има много. Крим је историјски свеж.

Србија мора да иде у правцу којим иде. Народи се морају умирити на Балкану, али нећемо нестати као народ и земља ако у јуну и не добијемо оно што са правом очекујемо. Учињено је више од оног што се могло и требало. То је онда хир обесних и продужетак агресије и освете за слободарство према народу Србије и држави Србији. Били смо и у тежим ситуацијама. Овом народу не треба много да би се уздигао и наставио достојанствени живот каквим је историјски живео.


(Овај текст је саставни део дебате одржане у Београду, у Сава центру, одржане 23. марта, поводом четрнаест година агресије земаља НАТО на нашу државу и народ)




Iniziative segnalate a Pordenone e Bari

1) Pordenone 23/3: IL CONFINE ORIENTALE TRA MITO E REALTA’. Dibattito con Alessandra Kersevan
2) Bari 25/3: L'ITALIA IN GUERRA. Dalla “guerra del Golfo” alle “missioni umanitarie”, passando per i bombardamenti su Belgrado


=== 1 ===


Pordenone 23/3/2013: IL CONFINE ORIENTALE TRA MITO E REALTA’
 


Sabato 23 marzo – ore 17.30
saletta T. Degan presso la Biblioteca civica di Pordenone

IL CONFINE ORIENTALE TRA MITO E REALTA’:
“L’OCCUPAZIONE FASCISTA, LE STRAGI E I CAMPI DI CONCENTRAMENTO PER
SLOVENI E CROATI, LE FOIBE E L’ESODO.”

INTERVERRA’ LA STORICA
ALESSANDRA KERSEVAN*

seguirà dibattito

Negli ultimi anni in Italia si è sollevato un acceso dibattito
pubblico attorno alla costruzione di una verità ufficiale che ha dato
il via ad un walzer di commemorazioni, monumenti, lapidi,
intitolazioni di strade. Grazie al contributo di Alessandra Kersevan,
attraverso un esercizio di rigorosa contestualizzazione storica, ci
proponiamo di individuare e discutere quelli che appaiono gli elementi
di mistificazione, falsificazione e propaganda e quelli che si rifanno
ai dati reali emersi dallo studio scientifico dei fatti.
———————————

*Alessandra Kersevan è una storica, insegnante ed editrice italiana,
specializzata in storia e cultura del Friuli-Venezia Giulia e del
confine orientale tra le due guerre. Tra le sue pubblicazioni
ricordiamo “Un campo di concentramento fascista: Gonars
1942-1932” (Kappa Vu 2010) e “Lager italiani. Pulizia etnica e campi
di concentramento fascisti per civili jugoslavi 1941-1943 (Nutrimenti
2008).

Coordinamento Antifascista – Pordenone

in collaborazione con l’ANPI provinciale PN

SCARICA LA LOCANDINA:
https://www.cnj.it/INIZIATIVE/volantini/pordenone230313.pdf


=== 2 ===

1989-2012. Uno sguardo critico sul secondo “ventennio italiano”
Seminari di studio e riflessione critica promossi dall’associazione Marx XXI, Bari

lunedì 25 marzo ore 18.30
presso la biblioteca di via Borrelli 32 Bari (di fronte al Piccolo teatro)

L'Italia in guerra. Italia e NATO. Dalla “guerra del Golfo” alle “missioni umanitarie”, passando per i bombardamenti su Belgrado

introduce 
Tonino Camuso, Osservatorio sui Balcani di Brindisi e responsabile redazione di “Puglia antagonista”

coordina
Andrea Catone, direttivo associazione Marx XXI


SCARICA LA LOCANDINA: 
https://www.cnj.it/INIZIATIVE/volantini/bari250313.pdf

in allegato:

A. Catone: Le guerre del XXI secolo 
(pubblicato in: Andrea Catone, Augusto Ponzio (a cura) “Athanor - Mondo di guerra”, Meltemi, Roma, 2005, pp. 149-171)
0. Fine della guerra fredda: inizio della guerra senza fine
1. Il sistema imperialistico nella “guerra fredda”
2. 1991. Americanocentrismo
3. Alla conquista dell’Est. Il mondo neoNATO
4. 11 settembre. Guerra infinita
5. Internazionalismo a stelle e strisce: esportare con la guerra il “libero mercato”
6. Dopo la conquista di Baghdad: contraddizioni aperte nel grande disordine mondiale
https://www.cnj.it/documentazione/interventi/ACatone_guerreXXIsec_Athanor05.pdf

A. Catone: La guerra umanitaria 
(pubblicato in Umano troppo disumano, n. 11 di Athanor Semiotica, Filosofia, Arte, Letteratura, n. 11, 2007-2008, a cura di Fabio De Leonardis e Augusto Ponzio, Meltemi, Roma, pp. 309-330)
1. Un modo umano di fare la guerra
2. Diritto Internazionale Umanitario
3. Sinistra guerra umanitaria
4. Bellum iustum
5. Guerra non-guerra
6. La guerra è guerra
7. Anonima guerra-soggetto. Chi fa la guerra?
8. La “polizia internazionale”
9. Diritto d’ingerenza
10. Intervento militare umanitario
12. L’invenzione di una nuova Auschwitz
13. Effetti della guerra umanitaria
14. Dalla “guerra umanitaria” alla “guerra al terrorismo”
15. Rimozione della guerra umanitaria: cala il sipario sul Kosovo
https://www.cnj.it/documentazione/interventi/ACatone_guerraumanitaria_Athanor08.pdf

"La strategia della grande NATO" 
(cap. 3 del libro "Ricostruire il partito comunista", 2011)
59. Il principale strumento di dominazione politico-militare
60. La terza fase
61. Il controllo delle linee di rifornimento energetiche
62. La mutazione genetica
63. Obama riesuma lo scudo
64. Un nuovo concetto di sicurezza
65. La modifica dell’art. 5: guerre anche fuori dei confini dell’Alleanza
66. L’espansione ad Est
67. Rilancio dell’opzione nucleare
68. Forza di risposta e di pronto intervento
69. La Nato in Afghanistan
70. Dietro l’attacco georgiano all’Ossezia del sud
71. Sostegno a Israele
72. Intervento nell’Oceano Indiano
73. Italia e «nuovo modello di difesa»
74. Sigonella
75. Una crescente spesa militare
76. Economia e “sicurezza”
https://www.cnj.it/documentazione/interventi/GrandeNato_2011.pdf


=== * ===



Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/



Stafeta bratstva-jedinstva i Memorijalni skup 4.5.

1) Stafeta bratstva-jedinstva spremna za put po Jugoslaviji
2) Memorijalni skup povodom 33 godine od smrti Tita


=== 1 ===

http://www.titoslavija.org/novost.php?id=665

Stafeta bratstva-jedinstva spremna za put po Jugoslaviji

Dvije štafetne palice danas su izišle iz radionice u Zenici i skoro su spremne za put po Jugoslaviji.

Baš kao i prošle godine i ove godine u organizaciji Lige antifašista Jugoistočne Evrope izrađene su dvije štafetne palice koje će krajem marta ili početkom aprila krenuti na svoje putovanje jedna iz Crne gore (Istocna varijanta) a druga iz Slovenije (Zapadna varijanta)

Obadvije štafetne palice biće preuzete u Zenici 16.03.2013 godine odakle će biti prenesene u Bihać u prostorije Lige antifašista Jugoistočne Evrope a iz Bihaca ce krenuti tačno 01.04.2013 jedna prema Crnoj gori, a druga prema Sloveniji.

Zapadna Varijanta će nakon što završi svoje putovanje kroz Sloveniju i Hrvatsku 10.05.2013 vratiti se u Bihać odakle  će nakon što proputuje kroz Bosnu i Hercegovinu sresti se sa Istočnom Varijantom u Smederevu tačno 24.05.2013 odakle će 25.05.2013 jedna štafetna palica krenuti prema Kući cvijeća u Beogradu, a druga prema rodnoj kući Josipa Broza Tita u Kumrovac.

---

http://www.facebook.com/events/355046337944288

Štafeta bratstva-jedinstva 2013

evento pubblico · creato da Antifašistička Liga Jugoistočne Evrope

Dalle 15 aprile alle ore 20.00 alle 25 maggio alle ore 23.00

KRETANJE STAFETE 2013 GODINE

16. marta – Štafetu preuzima Liga antifašista Jugoistočne Evrope i sa Štafetom isti dan dolazi u Bihać.
14.aprila – Iz Bihaća Štafetu prebacuje u Banja Luku odakle autobusom u 20,00 sati Štafeta putuje u Nikšić (Crna gora). U crnoj gori Štafetu preuzimaju Članovi organizacionog odbora iz Crne Gore (Radislav Stanišić) ujutro 15.aprila oko 6,00 sati.
28.aprila – Oko 17,00 sati autobusom iz Nikšića Štafetu Radislav Stanišić šalje za Skoplje gdje Štafetu 29.aprila ujutro oko 3,00 sati kad stize autobus preuzima Udruženje ,,Titovi sledbenici“ (Dragan Panko Markovski)
05.maja– Štafeta iz Makedonije treba da bude upućena u Niš gdje će je preuzeti Duško Stajkov. O tome kako i na koji način će Štafeta biti predata iz Skoplja u Niš treba da se dogovore Dragan Panko Markovski i Duško Stajkov. 
Duško Stajkov će organizirati preuzimanje Štafete iz Makedonije, a potom organizirati kretanje Štafete kroz slijedeća mjesta: Svrljig, Zaječar, Knjaževac, Pirot, Bela Palanka, Niš i druga mjesta kroz Srbiju gdje uspije organizirati
15.maja- Štafeta iz Niša treba da bude prebačena u Belu crkvu gdje će je od Duška Stajkova preuzeti Anđelka Krstić. O tome kako će Štafeta iz Niša biti prebačena u Belu crkvu treba da se dogovore Suško Stojakov i Anđelka Krstić
20.maj - Štafeta iz Bele crkve treba da bude prebačena u Smederevo gdje Štafetu od Anđelke Krstić preuzima Tanja Matejić. O tome na koji način će Štafeta biti prebačena u Smederevo će se dogovoriti Anđelka i Tanja
24.maja –u popodnevnim satima najkasnije do 18,00 sati u Smederevo dolaze nosioci Štafete (omladinci iz BiH) koji će 20 ili 21.maja krenuti iz Bihaća zajedno sa pratiocima Štafete iz Bihaća, Banja Luke, Travnika, Zenice, Sarajeva, Tuzle i Doboja koji budu željeli ići u Smederevo sa Ligom antifašista. Tanja Matejić organizuje doček svih koji će doći u Smederevo.
25.maja – Najkasnije u 12,00 sati Štafeta iz Smedereva stiže u Beograd ispred kuće Cvijeća na parking gdje dolaze autobusi. Svi pristigli pratioci Štafete iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i drugih republika koji žele biti u pratnji Štafete treba da sačekaju Štafetu. Organizaciju i odgovornost u Beogradu u ime Lige antifašista Jugoistočne Evrope preuzima Vladimir Milosavljević zajedno sa Tanjom Matejić (prestavljaju Štafetu obavezno kao Jugoslovensku) Svi koji budu stigli do 12,00 sati u Beograd trebaju kad stigne Štafeta iz Smedereva da se priključe koloni. U 12,00 sati sve treba da bude spremno da se organizirano krene prema muzeju 25.maj. Naprijed ide Štafeta koju će nositi omladinci i omladinke iz BiH. Uporedo sa Štafetom ide zastava Lige antifašista Jugoistočne Evrope i zastava Jugoslavije koje takođe nose omladinci. Iza njih idu sve druge zastave i transparenti. Sve druge zastave i transparenti su iza Štafete raspoređeni tako da je vidljivo da u organizaciji nošenja Štafete su učestvovale organizacije iz cijele Jugoslavije. Dolaskom do bine koja će biti postavljena ispred muzeja 25.maj obraća se samo jedan omladinac ili omladinka koji nisi Štafetu u ime svih naroda i narodnosti Jugoslavije. Pročitaće pismo koje će biti unaprijed napisano.
Službeno organizator projekta nošenja Štafete je Liga antifašista Jugoistočne Evrope (Organizacioni odbor) zajedno sa svim organizacijama sa prostora Jugoslovenskih republika koje su kolektivni članovi Lige antifašista i organizacije koje podržavaju Jugoslovenski antifašistički pokret. Treba naročito u Beogradu kad Štafeta krene prema muzeju 25.maj i kad dođe do bine da bude uočljivo i na prvi pogled prepoznatljivo da se radi o Jugoslovenskoj Štafeti zato je važno svaki detalj da bude dobro organiziran.
Prilikom davanja izjava novinarima trebalo bi obavezno naglasiti da je Liga antifašista Jugoistočne Evrope Jugoslovenski antifašistički pokret (kao što i jeste) jer tako je registrovana poslije odrzanog Kongresa 29 i 30.10.2011 godine, ali naglasiti da su u organizaciji učestvovale partije i Udruženja iz svih Jugoslovenskih republika od Slovenije do Makedonije.
P.S Svaki čovjek (član organizacionog odbora) koji će biti zadužen za organizaciju prijema i daljnjeg slanja Štafete dobiće posebnu odluku u kojoj će biti upustvo i zaduženje oko prijema i predaje štafete koju će ovjeriti Liga antifašista Jugoistočne Evrope tako da cjelokupna organizacija ima nekakvog smisla.

Drugi dio organizacije (koji nije tehnički vezan za naprijed pobrojane Crnu goru, Makedoniju i Srbiju)
Od 30.aprila do 09. maja– Štafeta u organizaciji drugarice Ivi Špelko obilaziće mjesta u Sloveniji, a od 10 do 18 maja u Hrvatskoj u organizaciji Ivana Plješe. Iz Zagreba Štafeta 19.maja dolazi u Bihać.
Ispred muzeja Prvog zasjedanja AVNOJ-a u Bihaću Štafeta kreće za Smederevo gdje se sastaje sa Štafetom koja je krenula iz Bihaća u Cenu goru 14.aprila. Vreme polaska Štafete iz Bihaća biti će prilagođeno tako da stigne u Smederevo u predviđeno vreme 24.maja u 18,00. Plan kretanja kroz Bosnu i Hercegovinu posebno je napravljen i biće dostavljen organizatorima u svakom gradu kroz koji će proći Štafeta.
Kako se vidi dvije Štafetne palice će fizički obići gradove u svim Jugoslovenskim republikama. U Smederevu Štafeta koja stigne iz Bosne zajedno sa nosiocima Štafete koje će predvoditi predsjednik Lige antifašista Jugoistočne Evrope će prenoćiti u Smederevu, a u ranim jutarnjim satima i pored najavljene zabrane dolaska štafete u Kumrovec krenuti i stići u Kumrovec najkasnije do 11,00 sati 25.maja.


=== 2 ===


(Iniziativa di fronte alla "casa dei Fiori" - il memoriale di Tito - nel XXXIII anniversario della sua morte)



Sabato 4 maggio 2013
dalle 9.00 alle 12.40
presso: Muzej istorije Jugoslavije - Kuca cveca

Drugi tradicionalni memorijalni skup povodom 33 godine od smrti naseg marsala, vrhovnog komandanta i predsednika Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita.

Postovani drugarice i drugovi!
Dragi prijatelji!
Saborci!

Izuzetna nam je cast i zadovoljstvo da Vas pozovemo da 4. maja 2013. godine u Beogradu prisustvujete drugom tradicionalnom memorijalnom skupu povodom 33 godine od smrti naseg marsala, vrhovnog komandanta i predsednika Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita. 
Pored komemoracije najvecem sinu nasih naroda i narodnosti skup ce se baviti temom Jugoslavije i samoupravnog socijalizma. Zato bi nam bilo jako drago ako biste uzeli ucesce u skupu i pripremili kraci prigodan govor, koji ce ispred svake delegacije odrzati za to ovlasceni predstavnik. Govori i ucesce na skupu trebaju biti prijavljeni najkasnije nedelju dana pre odrzavanja manifestacije, tj. do 27. 04. 2013. godine
Zato bi Vas zamolili da svoje govore i potvrdu o prisustvu na skupu dostavite do naznacenog datuma na e mail adresu JUgoslovenskog Centra Tito: 
yucentartito@... 
Ili na adresu: 
JUgoslovenski Centar Tito – Savez Komunista Jugoslavije u Srbiji
Obilicev Venac 4/5 
11000 Beograd 
Srbija


Protokol skupa:

9 - 10 casova - Okupljanje delegacija na platou ispred memorijalnog centra Josip Broz Tito. 
10 – 11 casova zajednicko polaganje venaca predstavnika svih organizacija na grob marsala Tita
11 casova - Ulazak u salu memorijalnog centra, intoniranje himne SFRJ “Hej Sloveni”, intoniranje “Internacionale” i pozdravni govor domacina skupa.
11 i 15 casova – Obracanje predstavnika delegacija ucesnica na skupu i to sledecim redom: SR Hrvatska, SR Bosna i Hercegovina, SR Slovenija, SR Makedonija, SR Crna gora i SR Srbija.
12 i 15 casova – Govor general – pukovnika JNA druga Stevana Mirkovica
12 i 40 casova prigodan koktel.


Postovani drugarice i drugovi!
Dragi prijatelji!
Saborci!

Iskreno se nadamo da cete naci vremena i snage da se odazovete na nas poziv i da prisustvujete skupu u organizaciji JUgoslovenskog Centra Tito. 
Dodjite da pokazemo da nas jos uvek ima, da ideja Jugoslovenstva, nesvrstanosti, miroljubive aktivne koegistencije, samoupravnog socijalizma, bratstva i jedinstva nije mrtva. Dodjite da zajedno, ujedinjeni u zajednickoj borbi, jaci nego ikada, pod zastavom Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije zapocnemo borbu za obnovu najlepse drzave na svetu. Da pretke ne obrukamo, a potomke ne razocaramo.


DO POBEDE!!!
SMRT FASIZMU!!! SLOBODA NARODU!!!
ZIVELA SOCIJALISTICKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA!!!
ZIVEO MARSAL TITO!!!


=== * ===



Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/


  1. 7623 Visnjica broj 908
  2. 7620 Merkel beim Bund der Vertriebenen
  3. 7621 KRAJINA Notizie - Marzo 2013
  4. 7619 Sinti und Roma in Deutschland: Ende der Freizügigkeit
  5. 7616 313-2013: La Serbie commémore l’édit de Milan
  6. 7617 Iniziative segnalate a Trieste, Roma e Torino
  7. 7618 Croazia: armi che vengono, armi che vanno
  8. 7615 Visnica broj 907
  9. 7613 1999 - 2013. Verso il 24 Marzo
  10. 7614 11 marzo 1944 - 2013: La strage di Pozza (Acquasanta Terme AP)

Subcategories

Jugoinfo

Voce jugoslava / Jugoslavenski glas