Informazione
[ Ramush Haradinaj, il terrorista dell'UCK cui e' stata assegnata in
questi giorni la surreale carica di "primo ministro della Kossova",
secondo l'articolo che riportiamo di seguito e' il mandante
dell'assassinio del testimone scomodo Tahir Zemaj. Haradinaj e'
notoriamente implicato nei crimini di guerra della primavera del 1999:
di questo si sta discutendo persino al "tribunale ad hoc" dell'Aia... ]
( procitaj isto :
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-11-19.html
Ramuš Haradinaj premijer? )
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-11-24_1.html
RAMUŠ HARADINAJ ORGANIZOVAO UBISTVO HAŠKOG SVEDOKA TAHIRA ZEMAJA
Beograd, 23. novembar 2004. godine
Pise: S. Nikolic
Tahir Zemaj, nekadašnji komandant teroristicke organizacije FARK, potom
predsednik Rugovinog DSK za opstinu Decani, njegov sin Enis Zemaj (22),
i rodjak Hasan Zemaj (30), takodje istaknuti aktivista DSK za Decani,
ubijeni su 04.01.2003. godine oko 18 casova, u blizini kombinata
"Druri"u Peci. Ova ubistvo izvršila su po nalogu Ramuša Haradinaja
braca Eljšani - Agim, Avni, Cerim, Adem i Ahmet zajedno sa Salijem
Ljajicem i Fljorim Ejupijem zvanim "Mazulj" i "Ljulji".
Da bi shvatio motiv ovog ubistva, potrebno je vratit se malo unazad i
osvetliti lik i delo Tahira Zemaja kao i istoriju sukoba
Zemaj-Haradinaj.
1. Tahir Zemaj - oficir JNA, narkodiler, pripadnik
obavestajno-politicke agenutre BND-a, terorista i funkcioner DSK
1.1 Oficir JNA
Tahir Zemaj je rodjen 1951. godine u Gornjim Streovcima kod Decana.
Posle zavrsetka vojne akademije kao potporucnik, i clan SKJ, dosao je
na sluzbu u knjazevacki garnizon. Srpski je govorio odlicno neretko se
predstavljao kao Slovenac, bio je omiljen u drustvu a u Knjazevcu je
dobio i nadimak "Toni". Iz Knjazevca je prebacen u Negotin gde je uz
kafane i kocku brzo zaboravio svoju prvu zenu Elmazu kojom su ga
roditelji jos kao dete ozenili. U Knjazevcu se vencava sa Slobodankom
Travicom s kojom je u braku ziveo tri godine. Brak je razveden po tuzbi
Slobodanke Travice a Zemaj prebacen u Zajecar.
U Zajecaru i pocinje njegova vrtoglava vojnicka karijera uz pomoc
njegovog zemljaka Alije Muhadzirija kome "Toni" postaje zamenik i ima
njegovu potpunu zastitu za svoje kockarske i kafanske bahanalije. Ubrzo
se ozenio Ljiljanom Stankovic, pravnicom u zajecarskoj privrednoj
komori. Sa njom je dobio dvoje dece. Taj brak je trajao i kad je "Toni"
otisao na KiM i tamo postao jedan od celnih ljudi u rukovodstvu
"Sekretarijata za narodnu odbranu" u Pristini.
1.2 Narkodiler
Godine 1986., Tahir Zemaj se povezao sa Dutom Kadriovskim jednim od
kumova siptarskog organizovanog kriminala. Juna iste godine Tahir Zemaj
i Daut Kadriovki, sastaju se nedaleko od restorana Rugova, u naselju
Aktas u Pristini. Sastanak je odrzan u automobilu Tahira Zemaja, i tom
prilikom je Kadriovski na rec dao Zemaju pola kilograma heroina koji je
bivsi oficir JNA a tadasnji sekretar fudbalskog kluba "TIMOK" iz
Zajecara Ram Sejdiju plasirao u Dalas - SAD. Posle prodaje prvih pola
kilograma heroina za koji je Ram Sejdiju u Dalasu uzeo 18.000$, svi su
bili zadovoljni jer su racunali da je to samo pocetak "rada" na
americkom trzistu. Nakon nekoliko dana sve se ponovilo, Zemaj je uzeo
drogu od Kadriovskog, odvezao se do Zajecara, Ram Sejdiju je drogu
zapakovao u duplo dno kofera, odvezao se na Surcinski aerodrum i odatle
u SAD, u Teksas, u Dalas. Uspesno je prosao sve aerodrumske kontrole,
medjutim nije sve islo kako je trebalo, drogu su i pre nego sto je
izasla na trziste od Deskua, coveka koji je bio zaduzen za njeno
iznosenje na narkotrziste Dalasa oteli cnrci.
Zamenik okruznog javnog tuzioca u Pristini Resat Milaku, podigao je
10.maja 1988. godine optuznicu protiv 35 osoba zato sto su u vremenskom
periodu od 1985 pa do 14. januara 1988.godine na organizovan nacin
kupovali narkoticka sredstva u vecim kolicinama u Turskoj,
transportovali ih do Pristine, gde su ih cuvali, preradjivali i
pakovali, a zatim transportovali u Italiju, Svajcarsku, SR Nemacku,
Spaniju, Madjarsku i SAD. To je bila mreza Dauta Kadriovskog, a deo nje
je bio i Tahir Zemaj. Kako je zvanicno saopsteno gotovo od prvog dana
za ovu mrezu znali su orgni SUP-a. Odredjne informacije su sa terena
stizale svakodnevno, a inspektori su budno pratili aktivnosti kompletne
mreze krijumcara. Odluka da se razbije ova mreza doneta je pocetkom
1988. godine kada se sa sigurnoscu znalo da poseduju posiljku droge.
Iznenadnim upadom u stan glavnih "mafioza" pronadjeno je u golubarniku
Bedzeta Blace 4,2 kg heroina namenjenog za transport u Madrid, stajalo
je u zvanicnom saopstenju.
Tadasnji Savezni SUP, Republicki i Pokrajinski bili su ponosni na ovu
operaciju. Medjutim, ako su zaista znali od pocetka za ovaj posao sa
narkoticima, postvlja se pitanje zasto su dozvolili i tolerisali sve to
do 1985. pa do 1988. godine. Zasto banda Kadriovskog nije uhapsena
posle 10 ili 30 kg heroina nego se cekalo da prosvercuju preko 150kg
narkotika. Osim toga pohapseni su samo clanovi bande Kadriovskog a ne i
on sam. Kadriovski je nastavio i dalje da "radi" organizujuci druge
grupe, a u poslu sa narkoticima je i danas. Ovom "uspesnom" akcijom
izgubljena je jedna od sansi da se siptarskom organizovanom kriminalu
zada ozbiljan udarac i da se razotkriju veze izmedju siptarskih
politickih struktura i kriminalaca.
1.3 Saradnik BND-a
Tahir Zemaj je zbog trgovine narkoticima, oruzjem i omogucavanja
Siptarima da ne sluze vojsku zavrsio u zatvoru, osudjen na visegodisnju
robiju. Kako je uspeo da dobije vikend iz niskog zatvora ostaje
nejasno, ali dolazi u Zajecar zdravi se sa porodicom i bezi u SR
Nemacku gde se pridruzuje siptarskim teroristickim organizacijama.
Sasvim je ocigledno da su nemacke obavestajno-bezednosne strukture
ozbiljno racunale na Tahira Zemaja u "projektovanju" dogadjaja na KiM
jer su mu nemacke vlasti dale azil! Bujar Bukosi i njegova garnitura u
koju je spadao Zemaj bili su deo politicke i obavestajne agenture koju
je BND stvorio u cilju realizacije tajnih operacija na KiM, a u svrhu
realizacije spoljnopolitickih intresa nemacke drzave na prostoru Srbije
i SRJ.
Naime, 1992. godine je samoproklamovani premijer Bujar Bukoši je uz
blagonaklonost nemackih vlasti osnovao od bivših oficira grupu "za
vojnu problematiku i bezbednost", kasnije preimenovanu u "ministarstvo
odbrane Kosova" na cijem je celu bio pukovnik Ahmet Krasnici, a kojoj
je pripadao i Tahir Zemaj. Tada su pocele i prve obuke albanskih
teorista u Nemackoj. Decembra 93. godine, Bukosi je osnovao je i fond
"Domovina zove", organizaciju za prikupljanje novaca namenjenog nabavci
oružja i opreme za "Vojsku Kosova" iz koje ce kasnije izaci teroisticka
organizacija FARK. Fond je registrovan u Nemackoj, u okviru albanske
demokratske zajednice. Fond "Domovina zove" imao je ekspoziture u 12
zemalja Evrope i Amerike. Devize koje je on sakupljao išle su delom za
obuku, opremu, naoružanje i strane placenike, a delom za propagandu i
potkupljivanje lobista i uticajnih grupa u vladajucim krugovima Zapada.
To su priznale i zapadne vlade, pa su, mada kasno, tek sredinom 1998.
godine, donele odluku o zabrani tog fonda, medjutim ona je vise bila u
fuknciiji otkazivanja "pomoci" Bukosiju i Rugovi i prilanjanja Hasimu
Taciju. I pored zabrane, fond je nastavio ilegalno da funkcionise, a
funkcionise i danas.
Koliko je zapad tolerisanjem ovakvih fondovao pomogao teoriste i uticao
na izazivanje i rasplamsavanje krize na KiM govori brojka od od 150 do
400 miliona dolara koja se slivala u ovaj fond godisnje. Novac je
sakupljan od dobrovoljnih priloga Siptara, "poreza", koje im su im
nametnuli Rugova i Bukošijeva "vlada" i zaradom od preprodaje droga,
iako mnogi danas zaradu od narkotika uglavnom pripisuju Hasimu Taciju i
teoristickoj formaciji OVK. Jedan od dokaza povezanosti bosova
siptarskog organizovanog kriminala i lidera Ibrahima Rugove poseduje i
ceska sluzba bezbednosti-BIS koja je foto-dokumentovala njegov susret
sa Princom Dobroshijem glavnim narko bosam u Ceskoj, decembra 1998,
koji mu je to prilikom dao novcani prilog.
1.4 Ratovanje protiv Srba u Hrvatskoj
Tahir Zemaj je ucetvovao u sukobu u Hrvatskoj na strani ustaskih
bojovnika, a sredinom 1988. godine je po nalogu samozvanog premijera
"kosovske vlade u egzilu" Bujara Bukosija iz Albanije dosao na KiM.
Pred naletom MUP-a Srbije u drugoj polovini septembra 1988. godine
Zemajevi teroristi ali i Haradinajevi koji su vrsili teroristicke akte
u istoj "operativnoj zoni", i medju kojima je vladalo veliko rivalstvo,
bacajuci oruzje prebegli su u Albaniju. Postoje dokazi da je Tahir
Zemaj za vreme svog kratkog boravka na KiM odgovaran za 40 ubistava
srpskih civila.
1.5 Umešanost u teroristicke akcije u Republici Makedoniji
U jednom intrvjuj listu "Koha ditore" Zemaj je rekao da se vratio na
Kosovo i Metohiju, odakle je otišao za vreme bombardovanja, da bi
"ujedinio Albance u borbi za nezavisnost i povecao profesionalizam u
"Oslobodilackoj nacionalnoj armiji u Makedoniji". Samim tim, je priznao
svoju i umešanost Ibrahima Rugove u dogadaje u Makedoniji. U
teroristicke aktivnosti siptara u Makedoniji je umesan celokupan
politicko-teoristicki establisment Siptara sa KiM. Ibrahim Rugova preko
Tahira Zemaja i njemu odanih teorista, Hasim Taci preko Azema Sulje,
Kadri Veselija i terorista iz KZK kojima je nominalni komandant bio
Agim Ceku a fiktivni Gzim Ostremi, Ramus Haradinaj preko Dauta
Haradinaja i njima odanih teorista.
Vratio sam se da bih ujedinio Albance radi suprotstavljanja
rasporedivanju srpskih snaga u kopnenoj zoni bezbednosti, podizanju
zida u Kosovskoj Mitrovici i najavljenom povratku 170.000 Srba u
Pokrajinu - kazao je Zemaj, koji je kasnije postao i funkcioner DSK,
iskazujuci time i stavove svog lidera Ibrahima Rugove. On je takodje
izrazio nadu da ce se, uz pomoc njegovog autoriteta, ujediniti
politicki faktori Kosmeta k njihovom zajednickom cilju - unapredivanju
Kosovskog zaštitnog korpusa i nezavisnosti. Iz ove recenice se videla
jasna zelja Ibrahima Rugove da preko Tahira Zemja preuzme nad KZK.
Medjutim u tome nije uspeo, Agim Ceku je i dan danas komandant KZK, a
ova formacija predstavlja licnu gardu Hasima Tacija.
Biografija Tahira Zemaja sasvim jasno pokazuje veze Ibrahima Rugove sa
terorizmom i njegovim finasiranjem od novca koji potice od trgovine
narkoticima. Takodje, optuzuje neke zapadne zemlje pre svega SR Nemacku
da je aktivno pomagala organizovanje, finasiranje i obuku siptarskih
teorista o cemu si i casni novinari iz ove zemlje pisali u njihovoj
stampi.
2. "Istorijat" licnog sukoba Tahira Zemaja sa Haradinajem i Tacijem
Licni sukob izmedju teroriste Tahira Zemaja s jedne strane i terorista
Ramusa Haradinaja i Hasima Tacija s druge ima svoje korene u
koncepcijske razlike u strategiji terorizma protiv drzave Srbije i
njenih organa bezbednosti, nacinu uvlacenja NATO-a u rat i ostvarenja
koncepta o KiM kao nezavisnoj drzavi, a zapocet je 1998. godine.
Zemajeva teroristicka formacija sastavljena od 22 oficira i stotinu
"boraca" uspela je sredinom 1998. godine da ilegalno predje granicu i
obrela se najpre u Glodjanu, sa namerom da se stacionira u Juniku i
tamo zapocne sirenje "vojske ministarstva odbrane". No, kako su dosli
na Haradinajev posed, ovaj im je u skladu sa prethodnim upozorenjima
koje je Zemaj u Albaniji dobijao od predstavnika "generalstaba OVK"
Azema Sulje, Adema Grabovcija i Saliha Jasarija, da nece biti
dobrodosao na KiM, priredio adekvatan docek. Blokirao ih je sa svojom
grupom, zapretio da ce ih eliminisati i naredio da se odmah vrate
odakle su dosli, u Albaniju. Haradinaj je dolazak Zemajeve grupe
terorista smatrao problematicnim za teroristicku OVK, posto je Zemaj
zeleo da deluje van postojece komande. Nekako je postignuto primirje
ali samo na kratko jer je ubrzo Haradinaj sa svojm grupom napao petoro
Zemajevih ljudi kvalifikujuci ih izdajicama i tom prilikom im je oteo
oruzje i novac koji su imali kod sebe.
Posle ofanzive MUPa- Srbije i Haradinaj i Zemaj se stacioniraju u
Papracanu, gde je Haradinaj uz stranu pomoc pre svega SAD i Rustema
Tetaja napravio kasarnu i poligon za obuku. U Papracanu je i Zemaj
napravio svoj stab za Metohiju naspram onom koji je nesto ranije
napravio Haradinaj za isto podrucje. U slucaj se umesao vrh
teroristicke OVK. Predstavnici "generalstaba OVK", medju njima i Hasim
Taci, dosli su u Papracane i smatrajuci da protivnickoj strani ne treba
dozvolitit da deluje smenili Zemaja sa mesta "komandanta operativne
zone Dukadjinske ravnice" i ponovo vratli Haradinaja. Tom prilikom je
Hasim Taci zvani Zmija vodio jednosatni razgovor sa Ahmetom Krasnicijem
Bukosijevim ministrom odbrane koji se nalazio u Albaniji. Posto je on
odbo da smeni Zemaja, Taci je, psujuci, Krasniciju ostro zapretio: " S
tobom cu brzo zavrsiti misiju" . Kako je Zemaj kasnije pisao u svojoj
knjizi Taci mu je tom prilikom rekao:"Protiv tebe Tahire Zemaje i
tvojih jedinica ratovacu kao protiv Srba!"
Zatim je usledilo je izvrsavanje odluke "generalstaba OVK" o
udaljavanju Zemaja i njegovih terorista iz Papracana. Naime, Haradinaj
je avgusta 1998. godine upao sa svojom grupom u kasarnu u Papracanu i
uperio puske i minobacace u Zemajaevu grupu. Dao je rok Zemaju i
njegovim oficirima pola sata da napuste kasarnu u Papracane. Ovi su to
morali da ucine, da bi se potom napravilo nekakvo primirje, ali
nakratko. Polovinom septembra i jedna i druga grupa terorista su pod
naletom MUP-a Srbije prebegle u Albaniju.
Posle dolasak KFOR-a i UNMIK-a na prostor KiM, sukob izmedju ovih
terorista je nastavljen verbalno i propagandno - i Zemaj i Haradinaj su
napisali knjige, Zemaj - "Tako je govorio Tahir Zemaj" a Haradinaj -
"Svedocenje o putu u slobodu" , u kojima su izneli niz optuzbi na racun
jedan drugog. Zemaj je u svojoj knjizi osim optuzbi na racun Haradinaja
je direktno optuzio Hasima Tacija za ubistvo Ahmeta Krasnicija, prvog
Rugovinog i Bukošijevog coveka zaduženog za stvaranje albanskih
"oružanih snaga za Kosovo" (FARK). U knjizi se Zemaj se priseca
Tacijevih pretnji Krasniciju telefonom iz Papracana, kada Krasnici nije
hteo da ga smeni sa mesta "komandanta" "operativne zone Dukadjini" - da
ce sa njim "uskoro završiti misiju" navodeci i indikativnu cinjenicu da
se Taci vece pre nego što je ubijen Krasnici, u Tirani sastao sa
Ibrahimom Keljmendijem, poznatim po prljavim likvidacijama.
Zemaj je tri puta bio meta atentata i po pristinskim medijima je javno
optuzivao Hasima Tacija i Ramusa Haradinaja, da su njhovi organizatori.
3. Tahir Zemaj haski svedok
U intervjuima datom prištinskom dnevniku "Koha ditore", Tahir Zemaj je
izjavljivao je da je kontaktirao sa zvanicnicima Haškog suda. Izvori iz
Haskog suda kazu da je Zemaj njihovim istraziteljima ispricao svoja
saznanja o zlocinima vezanim za 6 masovne grobnice kod Radonjickog
jezera. Grobnice su se nalazile u kanal izmedju Bistrice i ostrva
Radonjic, u Radonjickom jezero i u neposrednoj blizini kanala. Iz njih
je 08.09.1998.godine, izvadjeno 37 leseva oba pola, cak i ostaci jednog
deteta koje je jos pilo mleko na cuclu. Po svedocenju Zemaja,
Haradinajevi terorista su Srbe kidnapovali, dovodili na obalu kanala
izmedju Bistrice i ostrva Radonjic, ubijali ih i tela bacali u kanal,
samo jezero ili u rake koji su kidnapovani morali sami da iskopaju.
Navodi Zemaja se u potpunosti slazu sa dokazima koje MUP Srbije,
povodom ovog zlocina poseduje, a koji takodje optuzuju Ramusa
Haradinaja, kaze izvor iz haskog tribunala. Sve dokaze o ovom i drugim
zlocinima siptarskih terorista MUP Srbije je predao haskom tribunalu,
medjutim do sada ni jedan optuznica nije podignuta.
Zemaj je haskim istraziteljima takodje dao iskaz o tome kako su mu
Ramus Haradinaj i Hasim Taci u toku 1998.godine likvidirali nekoliko
ljudi, pominjuci pri tom ime zloglasnog "porucnika" Trogera poznatog po
likvidacijama i mucenjima Srba i Siptara. Haske istrazitelje su posebno
zanimala Zemajeva saznanja o tome ko je likvidirao Ahmeta Krasnicija.
Izvor iz Haskog tribunala navodi da je Zemaj za ovo ubistvo direkno
okrivio kao organizatore Hasima Tacija, Azema Sulju ujaka Hasima
Tacija, poznatog pod nadimkom "Veliki ujak" i Kadri Veselija. a kao
ubicu Ibrahima Keljmendija.
Motiv saradnje Tahira Zemaja sa haskim tribunalom je bio osveta,
izmirenje starih politickih dugova i pokusaj da se optuzivanjem Tacija
i Haradinaja, podizanjem optuznice protiv njih od strane haskog
tribunala, razbije struktura njihove politicke moci cime bi Rugovin DSK
dobio mogucnost da nesmetano vlada pokrajinom, i samostalno u skladu sa
svojom koncepcijom pokusa da ostvari svoje separatisticke ideje.
4. Svedocenje protiv grupe "Dukadjini"
Svedocenjem pred istražiocima Haškog tribunala i na sudjenju protiv
grupi "Dukadjini" koja je bila u sastavu teroristicke OVK, terorista
Tahir Zemaj poceo da ispunjava obecanje da ce obelodaniti dokaze o
zlocinima teroriste Ramusa Haradinaja i njemu odanih terorista koji su
se borili u okviru OVK Medju teroristima iz grupe "Dukadjin" nalazio se
i brat Ramusa Haradinaja, Daut Haradinaj.
Sudenje teroristickoj grupi poznatoj pod imenom "Dukandin", jedno je od
najvecih i najzanimljivijih od dolaska KFOR-a i UNMIK-a na KiM. Ovim
sudjenjem je na posredan nacin pocelo da se dokazuje, da teroristi iz
OVK nisi bili nikakvi romanticni borci za slobodu kakvim su ih
predstavljali zapadni mediji, vec najobicnije ubice koje su ubijale i
"svoju bracu po oruzju i ideji" zbog koncepcijskih razlika i licnih
sujeta. Takodje, pocelo je da izlazi na videlo da je i frakcija
separatistickog pokreta na cijem je celu bio Ibrahim Rugova imala
"svoje" teroriste - FARK!
Sudskim vecem predsedavao je medunarodni sudija Moris de Tevanari, a
tužbu je zastupao medunarodni tužilac. Optuženi Idriz Balaj, Bekim
Zekaj, Ahmet Elšani i Ramuš Ahmetaj uhapseni su 18.juna ove godine, a
Daut Haradinaj se sam predao dan kasnije. Na sudenju pojavilo se 48
svedoka a medju njima i Tahir Zemaj, Ilir Selimaj... Optužnicu je na
pocetku sudjenja procitao medunarodni javni tužilac Antonia Astula. On
je naveo da je sve pocelo konfliktom izmedu rivalskih pripadnika OVK
(izbegao je da kaze da je sve pocelo konfliktom izmedju rivalskih
teroristickih grupa i da nisi svi sacinjavali OVK). Jednu grupu su
cinili pripadnici OVK zone Dukandin, dok su drugu predstavljali
pripadnici brigade u egzilu, koju je vodio Tahir Zemaj. Zemajeva
formacija je bila bliska Demokratskom savezu Kosova (DSK) Ibrahima
Rugove, i nazivana je Oslobodilacka armija Republike Kosovo (FARK).
Tužilac je naveo da su optuženi, 23. juna 1999. godine, ispred robne
kuce u Peci, oteli Baškima Balaja, Sinana Musaja, Rezu Osaja, Rama
Idriz Peju i Vesela Muricija, sve sa podrucja opštine Decani. Optuženi
su tu petoricu Siptara prebacili u štab OVK u Peci, a potom ih, po
nalogu Ethema Cekua, brata Agima Cekua, odveli u selo Ratište kod
Decana, kako bi se sastali sa jednim od komandanata OVK - Ramušom
Haradinajem. Tu petoricu su, prema navodima tužilaštva, do nesvesti
pretukli prvooptuženi Idriz Balaj, potom Daut Haradinaj i Bekim Zekaj.
Oteti su istog dana ponovo pretuceni, nakon cega su odvedeni u jednu
kucu iz koje su se potom culi pucnji. Prema navodima optužnice,
cetvorica otetih Siptara su ubijena, dok je Vesel Murici uspeo da
pobegne i na sudjenju pojavio kao jedan od svedoka optuzbe.
Teroriste iz grupe "Dukadjin" je sudsko vece u Okruznog suda u Pristini
zbog otmice, zlostavljanja i ubistva cetvorice, terorista iz
organizacije FARK, 13. decembra osudilo na ukupno 31 godinu zatvora.
Odbrana optuzenih je najavlila zalbu Vrhovnom sudu Kosova.
Karla zašto ne podižeš optužnicu?
Svedocenje protiv pripadnika teroristicke grupe Dukadin bila je kap
koja je preila cašu Tahir Zemaj je morao da umre. Besan zbog zatvorske
kazne na koju je osuden njegov brat, Ramuš Haradinaj je izdao nalog za
likvidaciju Zemaja kako bi ga zauvek ucutkao. Medjutim dokaza
Haradinajevih zlocina je toliko mnogo da ih ništa ne može obrisati pa
makar likvidirao pola sveta. Te dokaze je država Srbija predala Haškom
tribunalu medutim ovaj sud još uvek nije podigao optužnicu protiv
Haradinaja pa se s pravom postavlja pitanje, narocito ako se ima u vidu
slucaj Vojislava Šešelja pred Haškim tibunalom koji se tamo nalayi
navodno zbog raspirivanje verske i nacionalne mržnje, šta je još
potrebno da Haradinaj najzad bude optužen?
questi giorni la surreale carica di "primo ministro della Kossova",
secondo l'articolo che riportiamo di seguito e' il mandante
dell'assassinio del testimone scomodo Tahir Zemaj. Haradinaj e'
notoriamente implicato nei crimini di guerra della primavera del 1999:
di questo si sta discutendo persino al "tribunale ad hoc" dell'Aia... ]
( procitaj isto :
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-11-19.html
Ramuš Haradinaj premijer? )
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-11-24_1.html
RAMUŠ HARADINAJ ORGANIZOVAO UBISTVO HAŠKOG SVEDOKA TAHIRA ZEMAJA
Beograd, 23. novembar 2004. godine
Pise: S. Nikolic
Tahir Zemaj, nekadašnji komandant teroristicke organizacije FARK, potom
predsednik Rugovinog DSK za opstinu Decani, njegov sin Enis Zemaj (22),
i rodjak Hasan Zemaj (30), takodje istaknuti aktivista DSK za Decani,
ubijeni su 04.01.2003. godine oko 18 casova, u blizini kombinata
"Druri"u Peci. Ova ubistvo izvršila su po nalogu Ramuša Haradinaja
braca Eljšani - Agim, Avni, Cerim, Adem i Ahmet zajedno sa Salijem
Ljajicem i Fljorim Ejupijem zvanim "Mazulj" i "Ljulji".
Da bi shvatio motiv ovog ubistva, potrebno je vratit se malo unazad i
osvetliti lik i delo Tahira Zemaja kao i istoriju sukoba
Zemaj-Haradinaj.
1. Tahir Zemaj - oficir JNA, narkodiler, pripadnik
obavestajno-politicke agenutre BND-a, terorista i funkcioner DSK
1.1 Oficir JNA
Tahir Zemaj je rodjen 1951. godine u Gornjim Streovcima kod Decana.
Posle zavrsetka vojne akademije kao potporucnik, i clan SKJ, dosao je
na sluzbu u knjazevacki garnizon. Srpski je govorio odlicno neretko se
predstavljao kao Slovenac, bio je omiljen u drustvu a u Knjazevcu je
dobio i nadimak "Toni". Iz Knjazevca je prebacen u Negotin gde je uz
kafane i kocku brzo zaboravio svoju prvu zenu Elmazu kojom su ga
roditelji jos kao dete ozenili. U Knjazevcu se vencava sa Slobodankom
Travicom s kojom je u braku ziveo tri godine. Brak je razveden po tuzbi
Slobodanke Travice a Zemaj prebacen u Zajecar.
U Zajecaru i pocinje njegova vrtoglava vojnicka karijera uz pomoc
njegovog zemljaka Alije Muhadzirija kome "Toni" postaje zamenik i ima
njegovu potpunu zastitu za svoje kockarske i kafanske bahanalije. Ubrzo
se ozenio Ljiljanom Stankovic, pravnicom u zajecarskoj privrednoj
komori. Sa njom je dobio dvoje dece. Taj brak je trajao i kad je "Toni"
otisao na KiM i tamo postao jedan od celnih ljudi u rukovodstvu
"Sekretarijata za narodnu odbranu" u Pristini.
1.2 Narkodiler
Godine 1986., Tahir Zemaj se povezao sa Dutom Kadriovskim jednim od
kumova siptarskog organizovanog kriminala. Juna iste godine Tahir Zemaj
i Daut Kadriovki, sastaju se nedaleko od restorana Rugova, u naselju
Aktas u Pristini. Sastanak je odrzan u automobilu Tahira Zemaja, i tom
prilikom je Kadriovski na rec dao Zemaju pola kilograma heroina koji je
bivsi oficir JNA a tadasnji sekretar fudbalskog kluba "TIMOK" iz
Zajecara Ram Sejdiju plasirao u Dalas - SAD. Posle prodaje prvih pola
kilograma heroina za koji je Ram Sejdiju u Dalasu uzeo 18.000$, svi su
bili zadovoljni jer su racunali da je to samo pocetak "rada" na
americkom trzistu. Nakon nekoliko dana sve se ponovilo, Zemaj je uzeo
drogu od Kadriovskog, odvezao se do Zajecara, Ram Sejdiju je drogu
zapakovao u duplo dno kofera, odvezao se na Surcinski aerodrum i odatle
u SAD, u Teksas, u Dalas. Uspesno je prosao sve aerodrumske kontrole,
medjutim nije sve islo kako je trebalo, drogu su i pre nego sto je
izasla na trziste od Deskua, coveka koji je bio zaduzen za njeno
iznosenje na narkotrziste Dalasa oteli cnrci.
Zamenik okruznog javnog tuzioca u Pristini Resat Milaku, podigao je
10.maja 1988. godine optuznicu protiv 35 osoba zato sto su u vremenskom
periodu od 1985 pa do 14. januara 1988.godine na organizovan nacin
kupovali narkoticka sredstva u vecim kolicinama u Turskoj,
transportovali ih do Pristine, gde su ih cuvali, preradjivali i
pakovali, a zatim transportovali u Italiju, Svajcarsku, SR Nemacku,
Spaniju, Madjarsku i SAD. To je bila mreza Dauta Kadriovskog, a deo nje
je bio i Tahir Zemaj. Kako je zvanicno saopsteno gotovo od prvog dana
za ovu mrezu znali su orgni SUP-a. Odredjne informacije su sa terena
stizale svakodnevno, a inspektori su budno pratili aktivnosti kompletne
mreze krijumcara. Odluka da se razbije ova mreza doneta je pocetkom
1988. godine kada se sa sigurnoscu znalo da poseduju posiljku droge.
Iznenadnim upadom u stan glavnih "mafioza" pronadjeno je u golubarniku
Bedzeta Blace 4,2 kg heroina namenjenog za transport u Madrid, stajalo
je u zvanicnom saopstenju.
Tadasnji Savezni SUP, Republicki i Pokrajinski bili su ponosni na ovu
operaciju. Medjutim, ako su zaista znali od pocetka za ovaj posao sa
narkoticima, postvlja se pitanje zasto su dozvolili i tolerisali sve to
do 1985. pa do 1988. godine. Zasto banda Kadriovskog nije uhapsena
posle 10 ili 30 kg heroina nego se cekalo da prosvercuju preko 150kg
narkotika. Osim toga pohapseni su samo clanovi bande Kadriovskog a ne i
on sam. Kadriovski je nastavio i dalje da "radi" organizujuci druge
grupe, a u poslu sa narkoticima je i danas. Ovom "uspesnom" akcijom
izgubljena je jedna od sansi da se siptarskom organizovanom kriminalu
zada ozbiljan udarac i da se razotkriju veze izmedju siptarskih
politickih struktura i kriminalaca.
1.3 Saradnik BND-a
Tahir Zemaj je zbog trgovine narkoticima, oruzjem i omogucavanja
Siptarima da ne sluze vojsku zavrsio u zatvoru, osudjen na visegodisnju
robiju. Kako je uspeo da dobije vikend iz niskog zatvora ostaje
nejasno, ali dolazi u Zajecar zdravi se sa porodicom i bezi u SR
Nemacku gde se pridruzuje siptarskim teroristickim organizacijama.
Sasvim je ocigledno da su nemacke obavestajno-bezednosne strukture
ozbiljno racunale na Tahira Zemaja u "projektovanju" dogadjaja na KiM
jer su mu nemacke vlasti dale azil! Bujar Bukosi i njegova garnitura u
koju je spadao Zemaj bili su deo politicke i obavestajne agenture koju
je BND stvorio u cilju realizacije tajnih operacija na KiM, a u svrhu
realizacije spoljnopolitickih intresa nemacke drzave na prostoru Srbije
i SRJ.
Naime, 1992. godine je samoproklamovani premijer Bujar Bukoši je uz
blagonaklonost nemackih vlasti osnovao od bivših oficira grupu "za
vojnu problematiku i bezbednost", kasnije preimenovanu u "ministarstvo
odbrane Kosova" na cijem je celu bio pukovnik Ahmet Krasnici, a kojoj
je pripadao i Tahir Zemaj. Tada su pocele i prve obuke albanskih
teorista u Nemackoj. Decembra 93. godine, Bukosi je osnovao je i fond
"Domovina zove", organizaciju za prikupljanje novaca namenjenog nabavci
oružja i opreme za "Vojsku Kosova" iz koje ce kasnije izaci teroisticka
organizacija FARK. Fond je registrovan u Nemackoj, u okviru albanske
demokratske zajednice. Fond "Domovina zove" imao je ekspoziture u 12
zemalja Evrope i Amerike. Devize koje je on sakupljao išle su delom za
obuku, opremu, naoružanje i strane placenike, a delom za propagandu i
potkupljivanje lobista i uticajnih grupa u vladajucim krugovima Zapada.
To su priznale i zapadne vlade, pa su, mada kasno, tek sredinom 1998.
godine, donele odluku o zabrani tog fonda, medjutim ona je vise bila u
fuknciiji otkazivanja "pomoci" Bukosiju i Rugovi i prilanjanja Hasimu
Taciju. I pored zabrane, fond je nastavio ilegalno da funkcionise, a
funkcionise i danas.
Koliko je zapad tolerisanjem ovakvih fondovao pomogao teoriste i uticao
na izazivanje i rasplamsavanje krize na KiM govori brojka od od 150 do
400 miliona dolara koja se slivala u ovaj fond godisnje. Novac je
sakupljan od dobrovoljnih priloga Siptara, "poreza", koje im su im
nametnuli Rugova i Bukošijeva "vlada" i zaradom od preprodaje droga,
iako mnogi danas zaradu od narkotika uglavnom pripisuju Hasimu Taciju i
teoristickoj formaciji OVK. Jedan od dokaza povezanosti bosova
siptarskog organizovanog kriminala i lidera Ibrahima Rugove poseduje i
ceska sluzba bezbednosti-BIS koja je foto-dokumentovala njegov susret
sa Princom Dobroshijem glavnim narko bosam u Ceskoj, decembra 1998,
koji mu je to prilikom dao novcani prilog.
1.4 Ratovanje protiv Srba u Hrvatskoj
Tahir Zemaj je ucetvovao u sukobu u Hrvatskoj na strani ustaskih
bojovnika, a sredinom 1988. godine je po nalogu samozvanog premijera
"kosovske vlade u egzilu" Bujara Bukosija iz Albanije dosao na KiM.
Pred naletom MUP-a Srbije u drugoj polovini septembra 1988. godine
Zemajevi teroristi ali i Haradinajevi koji su vrsili teroristicke akte
u istoj "operativnoj zoni", i medju kojima je vladalo veliko rivalstvo,
bacajuci oruzje prebegli su u Albaniju. Postoje dokazi da je Tahir
Zemaj za vreme svog kratkog boravka na KiM odgovaran za 40 ubistava
srpskih civila.
1.5 Umešanost u teroristicke akcije u Republici Makedoniji
U jednom intrvjuj listu "Koha ditore" Zemaj je rekao da se vratio na
Kosovo i Metohiju, odakle je otišao za vreme bombardovanja, da bi
"ujedinio Albance u borbi za nezavisnost i povecao profesionalizam u
"Oslobodilackoj nacionalnoj armiji u Makedoniji". Samim tim, je priznao
svoju i umešanost Ibrahima Rugove u dogadaje u Makedoniji. U
teroristicke aktivnosti siptara u Makedoniji je umesan celokupan
politicko-teoristicki establisment Siptara sa KiM. Ibrahim Rugova preko
Tahira Zemaja i njemu odanih teorista, Hasim Taci preko Azema Sulje,
Kadri Veselija i terorista iz KZK kojima je nominalni komandant bio
Agim Ceku a fiktivni Gzim Ostremi, Ramus Haradinaj preko Dauta
Haradinaja i njima odanih teorista.
Vratio sam se da bih ujedinio Albance radi suprotstavljanja
rasporedivanju srpskih snaga u kopnenoj zoni bezbednosti, podizanju
zida u Kosovskoj Mitrovici i najavljenom povratku 170.000 Srba u
Pokrajinu - kazao je Zemaj, koji je kasnije postao i funkcioner DSK,
iskazujuci time i stavove svog lidera Ibrahima Rugove. On je takodje
izrazio nadu da ce se, uz pomoc njegovog autoriteta, ujediniti
politicki faktori Kosmeta k njihovom zajednickom cilju - unapredivanju
Kosovskog zaštitnog korpusa i nezavisnosti. Iz ove recenice se videla
jasna zelja Ibrahima Rugove da preko Tahira Zemja preuzme nad KZK.
Medjutim u tome nije uspeo, Agim Ceku je i dan danas komandant KZK, a
ova formacija predstavlja licnu gardu Hasima Tacija.
Biografija Tahira Zemaja sasvim jasno pokazuje veze Ibrahima Rugove sa
terorizmom i njegovim finasiranjem od novca koji potice od trgovine
narkoticima. Takodje, optuzuje neke zapadne zemlje pre svega SR Nemacku
da je aktivno pomagala organizovanje, finasiranje i obuku siptarskih
teorista o cemu si i casni novinari iz ove zemlje pisali u njihovoj
stampi.
2. "Istorijat" licnog sukoba Tahira Zemaja sa Haradinajem i Tacijem
Licni sukob izmedju teroriste Tahira Zemaja s jedne strane i terorista
Ramusa Haradinaja i Hasima Tacija s druge ima svoje korene u
koncepcijske razlike u strategiji terorizma protiv drzave Srbije i
njenih organa bezbednosti, nacinu uvlacenja NATO-a u rat i ostvarenja
koncepta o KiM kao nezavisnoj drzavi, a zapocet je 1998. godine.
Zemajeva teroristicka formacija sastavljena od 22 oficira i stotinu
"boraca" uspela je sredinom 1998. godine da ilegalno predje granicu i
obrela se najpre u Glodjanu, sa namerom da se stacionira u Juniku i
tamo zapocne sirenje "vojske ministarstva odbrane". No, kako su dosli
na Haradinajev posed, ovaj im je u skladu sa prethodnim upozorenjima
koje je Zemaj u Albaniji dobijao od predstavnika "generalstaba OVK"
Azema Sulje, Adema Grabovcija i Saliha Jasarija, da nece biti
dobrodosao na KiM, priredio adekvatan docek. Blokirao ih je sa svojom
grupom, zapretio da ce ih eliminisati i naredio da se odmah vrate
odakle su dosli, u Albaniju. Haradinaj je dolazak Zemajeve grupe
terorista smatrao problematicnim za teroristicku OVK, posto je Zemaj
zeleo da deluje van postojece komande. Nekako je postignuto primirje
ali samo na kratko jer je ubrzo Haradinaj sa svojm grupom napao petoro
Zemajevih ljudi kvalifikujuci ih izdajicama i tom prilikom im je oteo
oruzje i novac koji su imali kod sebe.
Posle ofanzive MUPa- Srbije i Haradinaj i Zemaj se stacioniraju u
Papracanu, gde je Haradinaj uz stranu pomoc pre svega SAD i Rustema
Tetaja napravio kasarnu i poligon za obuku. U Papracanu je i Zemaj
napravio svoj stab za Metohiju naspram onom koji je nesto ranije
napravio Haradinaj za isto podrucje. U slucaj se umesao vrh
teroristicke OVK. Predstavnici "generalstaba OVK", medju njima i Hasim
Taci, dosli su u Papracane i smatrajuci da protivnickoj strani ne treba
dozvolitit da deluje smenili Zemaja sa mesta "komandanta operativne
zone Dukadjinske ravnice" i ponovo vratli Haradinaja. Tom prilikom je
Hasim Taci zvani Zmija vodio jednosatni razgovor sa Ahmetom Krasnicijem
Bukosijevim ministrom odbrane koji se nalazio u Albaniji. Posto je on
odbo da smeni Zemaja, Taci je, psujuci, Krasniciju ostro zapretio: " S
tobom cu brzo zavrsiti misiju" . Kako je Zemaj kasnije pisao u svojoj
knjizi Taci mu je tom prilikom rekao:"Protiv tebe Tahire Zemaje i
tvojih jedinica ratovacu kao protiv Srba!"
Zatim je usledilo je izvrsavanje odluke "generalstaba OVK" o
udaljavanju Zemaja i njegovih terorista iz Papracana. Naime, Haradinaj
je avgusta 1998. godine upao sa svojom grupom u kasarnu u Papracanu i
uperio puske i minobacace u Zemajaevu grupu. Dao je rok Zemaju i
njegovim oficirima pola sata da napuste kasarnu u Papracane. Ovi su to
morali da ucine, da bi se potom napravilo nekakvo primirje, ali
nakratko. Polovinom septembra i jedna i druga grupa terorista su pod
naletom MUP-a Srbije prebegle u Albaniju.
Posle dolasak KFOR-a i UNMIK-a na prostor KiM, sukob izmedju ovih
terorista je nastavljen verbalno i propagandno - i Zemaj i Haradinaj su
napisali knjige, Zemaj - "Tako je govorio Tahir Zemaj" a Haradinaj -
"Svedocenje o putu u slobodu" , u kojima su izneli niz optuzbi na racun
jedan drugog. Zemaj je u svojoj knjizi osim optuzbi na racun Haradinaja
je direktno optuzio Hasima Tacija za ubistvo Ahmeta Krasnicija, prvog
Rugovinog i Bukošijevog coveka zaduženog za stvaranje albanskih
"oružanih snaga za Kosovo" (FARK). U knjizi se Zemaj se priseca
Tacijevih pretnji Krasniciju telefonom iz Papracana, kada Krasnici nije
hteo da ga smeni sa mesta "komandanta" "operativne zone Dukadjini" - da
ce sa njim "uskoro završiti misiju" navodeci i indikativnu cinjenicu da
se Taci vece pre nego što je ubijen Krasnici, u Tirani sastao sa
Ibrahimom Keljmendijem, poznatim po prljavim likvidacijama.
Zemaj je tri puta bio meta atentata i po pristinskim medijima je javno
optuzivao Hasima Tacija i Ramusa Haradinaja, da su njhovi organizatori.
3. Tahir Zemaj haski svedok
U intervjuima datom prištinskom dnevniku "Koha ditore", Tahir Zemaj je
izjavljivao je da je kontaktirao sa zvanicnicima Haškog suda. Izvori iz
Haskog suda kazu da je Zemaj njihovim istraziteljima ispricao svoja
saznanja o zlocinima vezanim za 6 masovne grobnice kod Radonjickog
jezera. Grobnice su se nalazile u kanal izmedju Bistrice i ostrva
Radonjic, u Radonjickom jezero i u neposrednoj blizini kanala. Iz njih
je 08.09.1998.godine, izvadjeno 37 leseva oba pola, cak i ostaci jednog
deteta koje je jos pilo mleko na cuclu. Po svedocenju Zemaja,
Haradinajevi terorista su Srbe kidnapovali, dovodili na obalu kanala
izmedju Bistrice i ostrva Radonjic, ubijali ih i tela bacali u kanal,
samo jezero ili u rake koji su kidnapovani morali sami da iskopaju.
Navodi Zemaja se u potpunosti slazu sa dokazima koje MUP Srbije,
povodom ovog zlocina poseduje, a koji takodje optuzuju Ramusa
Haradinaja, kaze izvor iz haskog tribunala. Sve dokaze o ovom i drugim
zlocinima siptarskih terorista MUP Srbije je predao haskom tribunalu,
medjutim do sada ni jedan optuznica nije podignuta.
Zemaj je haskim istraziteljima takodje dao iskaz o tome kako su mu
Ramus Haradinaj i Hasim Taci u toku 1998.godine likvidirali nekoliko
ljudi, pominjuci pri tom ime zloglasnog "porucnika" Trogera poznatog po
likvidacijama i mucenjima Srba i Siptara. Haske istrazitelje su posebno
zanimala Zemajeva saznanja o tome ko je likvidirao Ahmeta Krasnicija.
Izvor iz Haskog tribunala navodi da je Zemaj za ovo ubistvo direkno
okrivio kao organizatore Hasima Tacija, Azema Sulju ujaka Hasima
Tacija, poznatog pod nadimkom "Veliki ujak" i Kadri Veselija. a kao
ubicu Ibrahima Keljmendija.
Motiv saradnje Tahira Zemaja sa haskim tribunalom je bio osveta,
izmirenje starih politickih dugova i pokusaj da se optuzivanjem Tacija
i Haradinaja, podizanjem optuznice protiv njih od strane haskog
tribunala, razbije struktura njihove politicke moci cime bi Rugovin DSK
dobio mogucnost da nesmetano vlada pokrajinom, i samostalno u skladu sa
svojom koncepcijom pokusa da ostvari svoje separatisticke ideje.
4. Svedocenje protiv grupe "Dukadjini"
Svedocenjem pred istražiocima Haškog tribunala i na sudjenju protiv
grupi "Dukadjini" koja je bila u sastavu teroristicke OVK, terorista
Tahir Zemaj poceo da ispunjava obecanje da ce obelodaniti dokaze o
zlocinima teroriste Ramusa Haradinaja i njemu odanih terorista koji su
se borili u okviru OVK Medju teroristima iz grupe "Dukadjin" nalazio se
i brat Ramusa Haradinaja, Daut Haradinaj.
Sudenje teroristickoj grupi poznatoj pod imenom "Dukandin", jedno je od
najvecih i najzanimljivijih od dolaska KFOR-a i UNMIK-a na KiM. Ovim
sudjenjem je na posredan nacin pocelo da se dokazuje, da teroristi iz
OVK nisi bili nikakvi romanticni borci za slobodu kakvim su ih
predstavljali zapadni mediji, vec najobicnije ubice koje su ubijale i
"svoju bracu po oruzju i ideji" zbog koncepcijskih razlika i licnih
sujeta. Takodje, pocelo je da izlazi na videlo da je i frakcija
separatistickog pokreta na cijem je celu bio Ibrahim Rugova imala
"svoje" teroriste - FARK!
Sudskim vecem predsedavao je medunarodni sudija Moris de Tevanari, a
tužbu je zastupao medunarodni tužilac. Optuženi Idriz Balaj, Bekim
Zekaj, Ahmet Elšani i Ramuš Ahmetaj uhapseni su 18.juna ove godine, a
Daut Haradinaj se sam predao dan kasnije. Na sudenju pojavilo se 48
svedoka a medju njima i Tahir Zemaj, Ilir Selimaj... Optužnicu je na
pocetku sudjenja procitao medunarodni javni tužilac Antonia Astula. On
je naveo da je sve pocelo konfliktom izmedu rivalskih pripadnika OVK
(izbegao je da kaze da je sve pocelo konfliktom izmedju rivalskih
teroristickih grupa i da nisi svi sacinjavali OVK). Jednu grupu su
cinili pripadnici OVK zone Dukandin, dok su drugu predstavljali
pripadnici brigade u egzilu, koju je vodio Tahir Zemaj. Zemajeva
formacija je bila bliska Demokratskom savezu Kosova (DSK) Ibrahima
Rugove, i nazivana je Oslobodilacka armija Republike Kosovo (FARK).
Tužilac je naveo da su optuženi, 23. juna 1999. godine, ispred robne
kuce u Peci, oteli Baškima Balaja, Sinana Musaja, Rezu Osaja, Rama
Idriz Peju i Vesela Muricija, sve sa podrucja opštine Decani. Optuženi
su tu petoricu Siptara prebacili u štab OVK u Peci, a potom ih, po
nalogu Ethema Cekua, brata Agima Cekua, odveli u selo Ratište kod
Decana, kako bi se sastali sa jednim od komandanata OVK - Ramušom
Haradinajem. Tu petoricu su, prema navodima tužilaštva, do nesvesti
pretukli prvooptuženi Idriz Balaj, potom Daut Haradinaj i Bekim Zekaj.
Oteti su istog dana ponovo pretuceni, nakon cega su odvedeni u jednu
kucu iz koje su se potom culi pucnji. Prema navodima optužnice,
cetvorica otetih Siptara su ubijena, dok je Vesel Murici uspeo da
pobegne i na sudjenju pojavio kao jedan od svedoka optuzbe.
Teroriste iz grupe "Dukadjin" je sudsko vece u Okruznog suda u Pristini
zbog otmice, zlostavljanja i ubistva cetvorice, terorista iz
organizacije FARK, 13. decembra osudilo na ukupno 31 godinu zatvora.
Odbrana optuzenih je najavlila zalbu Vrhovnom sudu Kosova.
Karla zašto ne podižeš optužnicu?
Svedocenje protiv pripadnika teroristicke grupe Dukadin bila je kap
koja je preila cašu Tahir Zemaj je morao da umre. Besan zbog zatvorske
kazne na koju je osuden njegov brat, Ramuš Haradinaj je izdao nalog za
likvidaciju Zemaja kako bi ga zauvek ucutkao. Medjutim dokaza
Haradinajevih zlocina je toliko mnogo da ih ništa ne može obrisati pa
makar likvidirao pola sveta. Te dokaze je država Srbija predala Haškom
tribunalu medutim ovaj sud još uvek nije podigao optužnicu protiv
Haradinaja pa se s pravom postavlja pitanje, narocito ako se ima u vidu
slucaj Vojislava Šešelja pred Haškim tibunalom koji se tamo nalayi
navodno zbog raspirivanje verske i nacionalne mržnje, šta je još
potrebno da Haradinaj najzad bude optužen?
All’interno del corso di Storia contemporanea tenuto dal prof. Nico
Perrone della facoltà di Scienze politiche di Bari, vi sarà un ciclo di
tre conferenze tenute dal dott. Andrea Catone sul tema
Origini storiche e dissoluzione della Jugoslavia
Lunedì 29 novembre - AULA Moro ore 10.00 – 12.00
Martedì 30 novembre - AULA Moro ore 12.00 – 14.00
Mercoledì 1° dicembre – AULA 3 (piano terra di Giurisprudenza) – ore
12.00 – 14.00
Per ulteriori informazioni:
most.za.beograd @... oppure
mostzabeogradbari @...
Perrone della facoltà di Scienze politiche di Bari, vi sarà un ciclo di
tre conferenze tenute dal dott. Andrea Catone sul tema
Origini storiche e dissoluzione della Jugoslavia
Lunedì 29 novembre - AULA Moro ore 10.00 – 12.00
Martedì 30 novembre - AULA Moro ore 12.00 – 14.00
Mercoledì 1° dicembre – AULA 3 (piano terra di Giurisprudenza) – ore
12.00 – 14.00
Per ulteriori informazioni:
most.za.beograd @... oppure
mostzabeogradbari @...
http://www.ilmanifesto.it
il manifesto - 21 Novembre 2004
STATI UNITI
Le profonde radici della guerra di Bush
Da Reagan Nel degrado sociale la chiave delle scelte di guerra
JOSEPH HALEVI
Secondo il New York Times il vice presidente Dick Cheney è pronto ad
abolire le tasse sui redditi per sostituirle con un'imposta sulle
vendite - paragonabile all'Iva - con funzioni fortemente regressive.
Già nel regime fiscale varato nel 2003 la riduzione delle aliquote
favorisce appena lo 0,2% più alto dei contribuenti! Questo strato sta
ricevendo tagli fiscali quindicimila volte maggiori della media
percepita dai contribuenti i quali dovranno anche sostenere il costo e
il peso dell'ulteriore sfascio dei servizi pubblici. Il londinese
Independent dell'8 novembre riassume un articolo non firmato di un alto
funzionario del dipartimento di stato pubblicato sulla rivista
elettronica statunitense Salon accessibile solo per abbonamento. Pare
che il programma della seconda presidenza Bush preveda, in stretto
coordinamento con Israele, l'eliminazione del regime baathista in Siria
nonchè delle installazioni nucleari iraniane. Il tutto condito anche
dalla promessa fatta apertamente da Bush agli anticastristi di Miami di
«liberare» Cuba. Certo, in questo caso si tratta piuttosto di aumentare
le azioni di strangolamento a di sabotaggio contro l'Avana, perché la
regola principale di Washington, dopo le esperienze della Corea e del
Vietnam, è di non impegnarsi mai direttamente contro un avversario che
possiede la capacità di aggirare la superiorità tecnico-militare
americana. Riconquistata la presidenza e assicuratosi il controllo del
senato, il gruppo al potere negli Usa si sta lanciando a capofitto
nella trasformazione del paese in un buco nero, il cui effetto, come
sappiamo, è quello di dilaniare la materia che incontra nel suo
cammino. Tuttavia il processo inizia da lontano. L'elemento di maggiore
continuità risiede nella politica estera. Ha ragione Gabriel Kolko
quando nel suo ultimo libro sostiene che dal 1945 in poi il governo Usa
ha sempre visto la politica in funzione di interventi militari e che a
questi viene affidato il compito di risolvere le questioni politiche
(Another Century of War? New York: The New Press, 2002). Per Kolko tale
visione comporta un ciclo infernale che di guerra in guerra ha finito
per far approdare il fronte sul territorio americano: il 9/11/2001
appunto. Non vi è forse continuità tra Brzezinski e Wolfowitz quando il
primo sostenne, in un'intervista al Nouvel Observateur del 15 gennaio
del 1998, che, sotto suo consiglio, Carter fece intervenire la Cia in
Afghanistan prima dell'intervento sovietico per costringere l'Urss a
impantanarsi in un suo Vietnam? E quando il giornalista francese fa
notare che ciò ha alimentato il fondamentalismo islamico Brzezinski
risponde: «cos'è più importante nei confronti della storia del mondo? I
talebani o la caduta dell'impero sovietico? Qualche islamista agitato,
o la liberazione dell'Europa centrale e la fine della Guerra Fredda?».
La continuità è non solo idoleogica ma concreta e da Brzezinski ci
porta a Clinton e da lì a Bush. Kolko sottolinea come l'intero
armamentario dell'Afghanistan venne tenuto al caldo e catapultato poi
verso la Jugoslavia fino al Kosovo sempre per effettuare guerre volte a
impedire agli europei qualsiasi coordinamento nella politica estera, e
a isolare i russi.
Assieme alla totale irresponsabilità dei dirigenti Usa, emerge anche la
piena consapevolezza dei servizi di Washington circa gli effetti di
tali politiche. Il termine «blowback», la fiamma che soffia verso chi
l'ha attizzata, fu coniato dalla Cia stessa dopo aver effettuato il
golpe contro Mossadegh in Iran nel 1953 in un rapporto segreto che
articolava la possibilità di sviluppi inattesi e contari. Ma queste
consapevolezze non portarono ad alcuna critica riguardo la validità
delle azioni intraprese. Ed è qui che si manifesta la continuità della
politica di Washington, solo che ora, e passiamo ai cambiamenti, essa
si espleta sia in uno schema di guerra permanente sia contro la
popolazione statunitense.
Il mutamento avvenne con Reagan. Non si potrà mai capire cosa stia
accadendo negli Stati uniti se non si coglie il significato della
reazione reaganiana. Distruzione dell'apparato industriale, inizio del
grande sbando della popolazione, allora prevalentemente di quella
operaia e declino mortale del sindacalismo. Oggi il processo investe
anche i colletti bianchi, Secondo un'inchiesta del Boston Globe del
novembre 2003 i posti di impiegati e tecnici in pericolo, passibili di
spostamento verso paesi esteri come l'India, sono circa 14 milioni. Il
fenomeno fu anticipato nella sua dimensione politico-istituzionale,
prima che si manifestasse, da Bertram Gross, un politico democratico
che nel 1980 pubblicò un libro eccezionale, Friendly Fascism («Fascismo
amichevole»). La tesi di Gross consisteva nell'enucleare la
riorganizzazione delle oligarchie economiche statunitensi diretta a
creare «una struttura di potere integrata tra il Big Business ed il Big
Government tramite ideologie tecnocratiche e metodi avanzati per
governare e confondere il pubblico», nonché «sovvertimento sottile
delle pratiche democratiche» e «uso diretto del terrore attuato con
violenza di bassa intensità, con un escalation poco costosa, con
terrore indiretto attraverso conflitti etnici, vari capi espiatori e
disordine programmato» (p. 170). L'assioma su cui poggiava la
ristrutturazione oligarchica era secondo Gross «la spinta a mantenere
l'unità dell'impero del mondo libero».
Rileggendolo oggi il lavoro di Gross fa risaltare la crisi indotta
negli Usa dallo sfascio dell'Urss. La Cina non era trasformabile ipso
facto in un nemico frontale credibile perché l'uso della carta cinese
contro l'Urss aveva costituito la condizione per avviare Pechino a una
accelerata integrazione economica con le multinazionali Usa dopo
l'ascesa di Deng Xiao Ping. Si ricade quindi sul modo con cui Kolko
caratterizza la strategia Usa post-sovietica: la ricerca di nemici
credibili, cioè da sposare come dice il sociologo e collaboratore della
rivista ebraica Tikun, Charles Derber (Regime Change Begins at Home,
San Francisco: BK, 2004).
Chi cerca trova e con il «blowback» attizzato da decenni, il risultato
è certo. Sposare il nemico è per Derber la condizione essenziale al
fine di ottenere la coesione di ciò che egli chiama la corpocrazia,
cioè il potere delle corporations, mantenendo il grande pubblico
all'oscuro e nella paura. Il grande pubblico, che non ha più gli
strumenti di coagulo politico-sociale ma vive chiuso negli infiniti
sobborghi, senza sindacati sul posto di lavoro e soprattutto senza
posto di lavoro. La devastazione reaganiana, la bolla dot com, hanno
obbligato la gente a lavorare tanto con posti di lavoro vieppiù
evanescenti. E' il job stesso che sta sparendo, osserva acutamente
Dreber. Questa è la chiave per interpretare la trasformazione degli
stati socialdemocratici del Midwest - ove, si ricordi, il radicalismo
operaio era spesso accompagnato da una forte fede religiosa - in zone
dominate dal radicalismo politico neoconservatore.
Fra un po' sparirà anche la Social Security, ultimo rimasuglio
rooseveltiano, i cui fondi privatizzati saranno gettati in pasto a Wall
Street.
il manifesto - 23 Novembre 2004
ASIA PACIFICO
Cina-Usa, scontro d'egemonia
JOSEPH HALEVI
La questione nucleare della Corea del nord non era nell'ordine del
giorno del Forum dei paesi dell'Asia e Pacifico, concluso domenica a
Santiago del Cile: tuttavia il presidente degli Stati uniti George W.
Bush l'ha trasformata nell'unico elemento rilevante della riunione
annuale di un' organizzazione senza peso politico-istituzionale.
L'Associazione dei paesi dell'Asia e Pacifico, Apec, fu ideata del
governo laburista australiano nel 1988. Allora l'iniziativa fu subito
sponsorizzata dagli Usa, che temevano la formazione di un blocco
economico nipponico in Asia che avrebbe indebolito l'influenza di
Washington proprio nelle zone costruite dagli Stati uniti, cioè i paesi
dell'Asean (prima fra tutti l'Indonesia di Suharto) e la Corea
merdionale. L'Apec smise però di avere qualsiasi funzione politica con
la crisi asiatica nel 1997 e il crollo del regime di Suharto l'anno
successivo. Nel frattempo il blocco economico nipponico non si è
formato, anzi l'area di egemonia nipponica sta cambiando polo di
attrazione. Infatti, il vuoto apertosi con la crisi asiatica è stato
colmato dalla Cina, che ha modificato radicalmente la natura
dell'economia politica dell'Asia. Il problema centrale per gli Stati
uniti dunque è impedire che il ruolo aggregante svolto dalla Cina sul
piano economico in Asia orientale, che ha permesso al Giappone di
uscire dalla lunga stagnazione, si trasformi in una forza politica
volta a indebolire l'egemonia Usa nella regione. In questo contesto
l'unico elemento significativo dell'incontro dell'Apec a Santiago è
stato l'uso da parte di Bush della Corea del Nord come strumento di
disarticolazione delle relazioni intra-asiatiche. Dalla crisi
artificialmente creata da Bill Clinton nel 1993, che si preparava a una
guerra anche nucleare contro la Corea del nord, i paesi asiatici non
hanno mai nascosto la loro avversione alla politica di Washington. Nel
1993-1994 Clinton fu costretto a cedere e fare marcia indietro perché
Corea del sud, Cina e più silenziosamente il Giappone furono concordi
nell'impedire azioni unilaterali americane. Malgrado alcuni contenziosi
importanti, come la vicenda dei giacimenti di gas nel mar cinese
orientale che oppone il Giappone alla Cina, l'opposizione dei due paesi
e della Corea meridionale alla linea di Washington permane.
A Santiago, Bush si è fatto carico di parlare a nome di tutti - Cina,
Russia, Giappone e Corea meridionale - dicendo che farà assumere a quei
paesi un'unica posizione nei confronti di Pyongyang, cioè quella
statunitense. Il che tradotto in soldoni signfica vi farò litigare tra
di voi.
Questo è l'obiettivo immediato del governo Usa, mentre l'opzione di una
guerra non è per nulla da scartare. Gli unici ad avere armi nucleari
operative in zona sono appunto gli Stati uniti. Del resto, appena
quattro anni dopo l'accordo del 1994 con Pyongyang, aerei Usa di stanza
nella Carolina del nord compirono esercitazioni di bombardamenti
atomici simulandoli su uno scenario nord-coreano. La «guerra (infinita)
al terrorismo» può certo avere una sua autonoma dinamica allucinante.
Tuttavia le persone che la manovrano, i Dick Cheney e i Paul Wolfowitz
sono, come già lo era Kissinger, dei glaciali calcolatori geopolitici
che hanno sempre ben presente, soprattutto il primo, gli interessi
economici che sostengono la loro geopolitica. E' interessante quindi
notare che proprio mentre Bush diceva ai cinesi, nonchè ai russi e ai
giapponesi, «parlerete tutti all'unisono con me», il presidente cinese
Hu-Jintao già si trovava in America Latina dall'11 novembre in visita
uffciale di quattro paesi: Argentina, Brasile, Cile, Cuba. Lo spirito
ed i contenuti della visita vanno completamente contro la strategia Usa
verso le Americhe volta ad agganciare, con accordi di libero scambio
bilaterali, paese per paese isolando il Mercosur. Sulla falsariga della
visita effettuata in Cina da Lula a metà dell'anno, Hu Jintao ha
proposto rapporti commerciali e strategie di investimento che
renderebbero i paesi implicati meno dipendenti dalle relazioni
verticali con gli Usa. I cinesi la sanno lunga, cosa che nelle
condizioni di oggi fa più bene che male.
[ Questa lunga e dettagliata analisi sul ruolo del servizio segreto
militare tedesco (BND) nel massacro della Jugoslavia e nell'attuale
politica dei pogrom in Kosovo si inserisce nella serie di rivelazioni
che sullo stesso tema stanno apparendo in questo periodo sulla stampa
serba e tedesca. Sullo stesso argomento invieremo una serie di
importanti articoli di Juergen Elsaesser nei prossimi giorni - nel
frattempo si veda anche:
BND-Mann an UCK-Spitze
http://it.groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/message/4024
Volontari che possano farsi carico delle traduzioni di questi documenti
dal serbocroato e dal tedesco sono ovviamente i benvenuti. (a cura di
IS) ]
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-11-23.html
BND - sredstvo operativne spoljne politike SR Nemacke
Beograd, 22. novembar 2004. god.
Pise: S. Nikolic
Crtice iz delovanja prema prostorima bivse SFRJ
POGLEDATI:
USA DEMOKRATE ORGANIZOVALE A BND PREPUSTIO SRBE SIPTARSKOM ZULUMU
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-11-22.html
1. Kratak istorijski osvrt
Aprila 1945. godine tri visoka funkcionera u vojnoj-obavestajnoj sluzbi
Vermahta ocenila su da brod tone. Bili su to general-major Rihard
Gelen, pukovnik Gehard Vesel i potpukovnik Herman Baum. Tajno su se
sastali u jednom hotelu u Saksoniji i dogovorili da se predaju
Amerikancima. Da bi kod njih ostavili sto bolji utisak, resili su da
ponesu sve poverljive materijale koji su im bili dostupni, a to je
najvise bilo izvestaja prikupljenih na istocnom frontu., nesto sto ce
OSS preteca CIA-e izuzetno ceniti. Dogovor je podrazumevao da niko
nista nece reci Amerikancima o poverljivoj arhivi, ali svako ima pravo
da pregovara u ime druge dvojice. Kolona od tri kamiona sa pedest
celicnih kofera krenula je prema Bavarskoj. Pre dolaska na odredjeni
cilj, sofere su zamenili Gelen, Vesel i Baum. Dokumentacija je
sakrivena u bavarskim brdima.
Gelen je prvi pao u ruke Amerikanaca. U pocetku mu nisu mnogo verovali,
ali kad su saznali da ga Rusi traze povezali su ga sa brigadnim
generalom Sibertom, koji je jos pre okupacije Nemacke bio spreman da
preuzme u sluzbu nemacke obavestajce kako bi oni, nihova saznanja i
mreze bile koriscene protiv Sovjeta. Ta ideja je potekla od Alana Dalas
koji je u to vreme boravio u Svajcarskoj.
Kada je potvrdjeno da je Gelen zaista vrhunski nemacki obavestajac za
istocni front i da zaista postoji pedest celicnih kofera sa poverljivim
materijalom, Gelen je prebacen u Vasington. U medjuvrmenu Baum je
obilazio zarobljenicke logore i skupljao proverene nemacke obavestajce,
narocito one koji su stekli iskustvo na istoku. Jula 1946. godine Gelen
se sa grupom saradnika vraca iz Vasingtona u Nemacku gde je Baum vec
uveliko formirao organizaciju, iz uz instrukcije Amerikanaca dogovoreno
je da on prikuplja podatke, dok bi ih Gelen i njegova grupa
analizirali, vrednovali i distribuirali.
Neizbezno je doslao do rivalstva izmedju Gelena i Bauma. Pobedio je
Gelen i Amerikanci su mu dali odresene ruka za prikupljanje informacija
iz istocnih zemalja, njihovu obradu i distribuciju. Hladni rat je vec
dobijao svoje obrise i OSS je morala da bude efikasna. Dogovoreno je da
Gelenova organizacija saradjuje sa Amerikancima sve dok se ne formira
nezavisna nemacka vlada.
Decmbra 1947. godine Gelenova organizacija se preselila u malo mesto
Pulah, deset kilometara od Minhena, u luksuzne vile u kojima su nekad
ziveli Hes, Borman, i druge nacisticke glavesine. Dekretom vlade SR
Nemacke od 01.08.1955. Gelenova organizacija transformisana je u
zvanicnu drzavnu organizaciju pod imenom Savezna obavestajna sluzba,
Bundesnachrichtendienst - BND.
Organizacija Gelen je pocela sa pedesetak ljudi, a vec 1969. godine BND
je brojao 5.000 zaposelnih i imao oko 17.000 agenata u celom svetu.
Centralizovana, dobro tehnicki opremljena, nemacki precizna i uz dobru
saradnju sa obavestajnim sluzbama NATO-zemalaja, BND je stekao ogroman
renome koji i danas ima.
2. BND - najvisa nacionalna obavestajna institucija u obavestajnom
sistemu SR Nemacke
BND predstavlja najvisu nacionalnu obavestajnu instituciju u
obavestajnom sistemu Savezne Republike Nemacke. To znaci da sve druge
sluzbe bezbednosti kao sto su Biro za radio kontrolu (AFMBW), Savezna
vojno-obavestajna sluzba (AFNB), Vojna kontraobavestajba sluzba (MAD) i
Savezni biro za zastitu Ustava (BfV), moraju da saradjuju s njom.
Duznost drugih sluzbi je da sve podatke ustupe BND-u. Medjutim,
istovremeno postoji i obaveza BND-a, da u svoje podatke inkorporise
zahteve i potrebe drugih bezbednosnih organizacija SR Nemacke, i da ih
informise o rezultatima svoga rada na poljima koja su za nju sekundarna
a za ove organizacije primarna.
3. Osnovna delatnost, korisnici informacija i saradnja sa drugim
obavestajnim sluzbama
Osnovna delatnost BND-a je prikupljanje i izucavanje podataka o drugim
drzavama, sa posebnom paznjom na sledece oblasti: politika, ekonomija,
vojska, transport i saobracaj, i tehnicki pronalasci. Korisnici
informacija BND-a su ministarstva za: spoljne poslove, privredu,
unutrasnje poslove, odbranu, iseljena lica i izbeglice i za sveopsta
nemacka pitanja. Navedena ministarstva svojim zahtevima prema BND-u,
odredjuju i angazovanje, orjentaciju i ciljeve ove obavestajne sluzbe.
Osim unutrasnjih korisnika informacija BND-a pojavljuju se i drugi
korisnici kao sto su prijateljske obavestajne sluzbe u okviru NATO-a,
prijateljske obavestajne sluzbe van NATO-a, i vrhovna komanda
NATO-a. BND, NASA i CIA su sa pocetkom sukoba u bivsoj Jugoslaviji
osnovale zajednicki obevestajni centar u Garblingenu (Nemacka) samo za
prikupljanje i anlizu informacija iz bivse Jugoslavije.
3.1 Saradnja BND i HNA
BND je uvek dobro saradjivao sa austrijskom vojnom-obavestajnom sluzbom
- HNA koja je veoma angažovana na Balkanu gde se izmedu ostalog može
osloniti na veliku mrežu obaveštajaca sa druge strane Karavanki.
Obevastajcima HNA se na predavanjima stalno napominje da za njih
postoje dva polja delovanja - jedna polovina je zapad; a po jedno celo
polje predstavljaju istok i Jugoslavija. U jednom zapisniku iz 1957.
godine o razgovoru predstavnika BND i HNA piše: "predstavnik BND "je
ukazao... da odeljenje za radio-izvidanje BND uprkos dovoljnom ljudstvu
i materijalnim sredstvima nije u mogucnosti da obradi sve oblasti, za
koje je zaduženo. Narocito se "Oblast jug-istok" (npr. Jugoslavija,
Rumunija, Bugarska, delovi Madarske itd.) veoma teško ili uopšte ne
može obuhvatiti, delom iz prijemnotehnickih razloga, delom zbog
ljudstva." Problem je rešen - i to tako sto je uz pomoc americkog novca
izgradena jedna moderna stanica za osluškivanje na istocnoj granici
Austrije kod Hainburga, kojom se mogu nadgledati telekomunikacije u
celoj bivsoj Jugoslaviji i drugim delovima jugoistocne Evrope. Austrija
je dobijala finansijsku pomoc, a za uzvrat se obavezala da informacije
prosleduje 'prijateljskim' zapadnim službama. Trake su slate u Pulah a
da ih takoreci u Austriji niko nije ni preslusavao.
"Upuceni znaju da naše službe svoje zadatke dobijaju manje od samih
Austrijanaca, a više iz Pulaha. Nemali broj oficira HNA radi prikriveno
za BND", pisao je 1979. jedan zaposleni iz HNA tadašnjem ministru
odbrane Otu Rešu. Godine 1989. sklopljen je dodatni ugovor o saradnji
na Balkanu izmeju BND, CIA, i HNA.
3.2 Saradnja BND i HNA na prostorima bivse Jugoslavije - Slovenija
U jugoslovenskoj krizi pocetkom devedesetih, HNA je uz instrukcije koje
je dobijala od BND-a funkcionisala u korist secesionista, koje su
podržavali Bon i Bec. Jednu važnu ulogu u svemu tome igrao je jedan
austrijski nacista iz funkcionerskog kadra Hajderove "Slobodarske
partije Austrije" izuzetno blizak BND-u. O tom coveku iz Slobodarske
partije i HNA, Helmutu Štubneru, pisao je "Profil" u avgustu 1995.
"Štubner je u HNA deset godina bio oficir zadužen za poducavanje novih
kadrova i stalno se kretao u ekstremno desnim krugovima. Prvo je
podržavao akciju 'Nova prava', onda se na Beckom univerzitetu spojio sa
desnim studentskim udruženjima - medu njima je bio i Franc Radl,
optužen za podmetanje pisma-bombe. U godinama koje slede Štubner je sa
jednom grupom tvrdolinijaša delovao u okružnim odborima "Slobodarske
partije", povremeno je radio i u partijskoj centrali u Becu, u
okruženju predsedavajuceg Rajnera Pavkovica. Nemackog nacionalistu
Štubnera narocito su zanimala pitanja o evropskim manjinama; on se
zajedno sa "Austrijskim udruženjem zemljaka" zalagao za nemacke manjine
u Erdelju i drugim mestima. Njegov diplomski rad iz oblasti
medunarodnog prava obradivao je 'zaštitu manjina u Sloveniji i
Hrvatskoj'."
Kada je 1. jula 1991. u Becu osnovano "Austrijsko-slovenacko društvo",
Štubner je bio jedan od protagonista koji su se zalagali za priznavanje
secesionisticke države. Osnivaci su vecinom bili iz Slobodarske
partije, izmedu ostalih i Ginter Encensdorfer, referent za nacionalna
pitanja u partiji. Iz zapisa jednog funkcionera Slobodarske partije
saznalo se da je Štubner vodio nekoliko razgovora licno, sa Hajderom. U
jednom pismu, upuceno tadašnjem generalnom sekretaru Slobodarske
partije Valteru Majšbergeru, Štubner se u februaru 1992. hvali da je sa
uspehom "smislio velikodušnu akciju" za "put samoopredeljenja Slovenije
i Hrvatske".
Nekoliko meseci kasnije Štubner je otkriven pri pokušaju stvaranja
privatne vojske u južnom Tirolu. Njegovi tadašnji partneri u Bolcanu
preneli su državnom tužilaštvu u Insbruku ono što im je rekao: "Ako
Slovenija vecim delom bez borbe uspe da dobije nezavisnost, onda je to
rezultat višegodišnje dobre vojne pripreme, koju je sprovela austrijska
obaveštajna služba. Za dan X (gradanski rat ili ratni sukob sa
Srbijom), Štubner je po nalogu HNA, sa drugim austrijskim oficirima u
Sloveniji izgradio baze za sopstvenu teritorijalnu odbranu, a ljude
poducio, pripremio i snabdeo ih oružjem. Samo zahvaljujuci ovim dobrim
pripremama, Slovenija je danas nezavisna." Prilikom kucnog pretresa je
na hard-disku Štubnerovog kompjutera pronaden "Nacrt jednog scenarija
za politicko pronalaženje cilja u aktuelnom secesionistickom sukobu u
Jugoslaviji". Ime fajla: "Južni vetar". U jednom adresaru pronadeni su
ime i adresa slovenackog šefa obaveštajne službe Renata Krajnca.
Saznanja drzavne policije Austrije - STAPO, konkurentskoj organizaciji
HNA, takodje prikazuju Štubnera kao deo koji je "smislio velikodušnu
akciju". Konkurecija izmedju STAPO i HNA je rezultat njihove politicke
privrzenosti - HNA tradicionalno privržena Austrijskoj narodnoj partiji
i Slobodarskoj partiji, dok je Stapo više pod uticajem
Socijaldemokratske partije Austrije. STAPO je i "namestio" otkrivanje
Stubnera pri pokusaju stvaranja privatne vojske kao i pustanje u
javnost kompromitujucih detalja o Stubneru i HNA. "U Stapou se tacno
secaju da su u slucaju napada od strane JNA, cinovnici HNA u džepu
imali spreman plan evakuacije za slovenacku vladu. U datom slucaju bi
Slovenci u Austriji osnovali vladu u egzilu. Supruge slovenackih
najviših politicara vec su bile smeštene u jednom skrovištu u
Gradišcu", pisao je dnevni list "Kurijer". Još tada je Stapo
pretpostavljao da se radi o "grupi agenata, koji su upadljivo bliski sa
Slobodarskom partijom". Pored Štubnera, ovoj grupi su pripadali ili je
trebalo da pripadaju HNA-brigadiri "Nj". i Volfgang Jung. "Nj". je po
"Kurijeru", imao "odlicne veze sa tadasnjim ministrom odbrane Vernerom
Faslabendom", Jung je voda Hajderovog "sigurnosno-politickog radnog
kruga" i zamenik predsednika odeljenja spoljnih poslova u HNA. Sve ove
informacije je "Kurijer" dobio iz STAPO-a, a u cilju neutralisanja
ekstremista iz Slobodarske partije i kidanju njihoih veza sa HNA.
Citava akcije ja izvedena u cilju zastite ustavnog poretka Austrije.
3.3 Saradnja sa drugim obavestajnim sluzbama
BND godinama saradjuje i sa izraelskim obavestajnim sluzbama,
razmenjuci iskustva iz upotrebe tehnickih sredstava, posebno sa nekim
firmama iz izraelskog vojno-industrijskog kompleksa. Sve obavestajne
sluzbe iz nemackog obavestajnog sistema medju njima i BND, su se
angazovale na formiranju, organizaciji i obuci hrvatske obavestajne
sluzbe, a uzele su ucesce i u organizovanju obavestajne sluzbe Sovenije
i obuci kadrova za nju. Odstranjivanjem starog obavestajnog prstena u
obavestajno-bezbednosnom sistemu Hrvatske, BND je iz ovog sistema
iskljucio tzv. partizanski kadar i uspostavio potupnu kontrolu nad njim.
BND je takodje bio angazovan na formiranju, organizaciji i obuci
albanske obavestajne sluzbe. BND odlicno saradjuje i sa obavestajnim
sluzbama pojedinih arapskih i africkih zemalja. Saradnja izmedju BND-a
i uopste citavog nemackog obavestajnog sistema nikad nije bila narocito
razvijena sa britanskim obavestajnim sitemom bez obzira na pripadnost
istom vojnom savezu. Situacija nije poboljsanja ni posle konstituisanja
Evropske unije. Naprotiv, stice se utisak da rivalstvo izmedju njih
dobija sve veci znacaj.
BND ima filijale u oko 100 zemalja sveta i to nemacke poreske obveznike
kosta preko 500 miliona evra godisnje.
4. Organizaciona struktura BND
Vrh BND-a cini Generalna direkcija na cijem celu se nalazi direktor.
Diretor je direktno vezan za Saveznog kancelara. To prakticno znaci da
je BND potcinjen uredu saveznog kancelara, a njome neposredno rukovodi
sef ovog ureda, cije je sediste u zgradi vlade u Berlinu.
U Generalnoj direkciji BND-a slivaju se svi podaci koje njeni organi i
agentura prikupi. S obzirom da su ostale institucije, sem Generalne
dirkecije, kamuflirane, to se medjusobni saobracaji i kontakti , kako
sa nizim organima, tako i sa agenturom stogo zakonspirisani.
Generalna direkcija se cetsto naziva "Centrala", sediste joj je u
Pulahu, nedaleko od Minhena. BND u Pulahu zauzima 46.000 kvadratnih
metara, i smesten je u 140 zgrada, vecinom nalik na barake. Izuzev
zaposlenih i onih koji tamo stanuju, pristup u centralu BND-a je strogo
ogranicen.
Gneralna direkcija ima cetri uprave:
- Prva uprava se bavi obavestajni radom u inostranstvu. U okviru nje
nalaze se odeljenja koja se bave obavestajnim radom i prikupljanjem
informacija po odredjenim sektorima kao sto su vojska, privreda,
naoruzanje i oprema, politika tehnika i kontraspijunaza. Kroz ovih sest
odeljenja obuhvacen je sav obavestajno informativni rad na prikupljanju
informacija, a to znaci konkretan operativni rad na stvaranju agenture
i njenom rukovodjenju. Svako od navedenih odeljenja ima po 13 referata
koji obuhvataju odredjene zemlje ili sire regione, zavisno do interesa
BND-a za odredjena podrucja. Pripadnici I uprave pojavljuju se kao
instruktori u organizacionim jedinicama koje su nosioci obavestajnog
delovanja na odredjeno pravcu na primer:
Bec-Zagreb-Sarajevo-Tirana-Atina.
- Druga uprava obuhvata tehnicko-tehnolosku podrsku ostalih uprava
sluzbe i tehnicke protiv mere. Njeni zadaci se mogu sagledati iz
odeljenja koja ima u svom sastavu, a to su: prislusna sluzba veze,
elektronika, radio-prislusna sluzba kao i tajna tehnika koja ima
najsiru priemenu u operativnom radu.
- Treca uprava je analiticka i organizacijski je tako postavljena, da
je skoro potpuno identicna I upravi, ima kao i ona ista odeljenja sem
za kontraspijunazu, ali zato ima odeljenje za legalne izvore i
personalna dosije, dok je broj referata isti kao i kod I uprave. Za ovu
upravu se moze reci da je karakteristika BND-a a istovremno i imperativ
svaremene obavestajne sluzbe, jer je njen zadatak da analizira
informacije koje prikupi I uprava, da te podatke, posto su prosli kroz
odredjenu obradu, daje drugima na koriscenje, bilo u vidu, informacija
ili vec gotovih obrada i podataka.
Korisnici njenih informacija su na prvom mestu preko Predsednika BND-a,
Savezni kancelar. Ova uprava dostavlja direktne podatke ostalima - kao
sto su : savezno ministarstvo spoljnih poslova, unutrasnjih poslova,
odbrane, privrede, Savezni ured za stampu. Pored korisnika u zemlji
pojavljuju se i drugi korisnici analitickih rezultata III-ce uprave kao
sto su prijateljske obavestajne sluzbe u okviru NATO-a, prijateljske
obavestajne sluzbe van NATO-a, i vrhovna komanda NATO-a. Svakako ovo
informisanje je obostrano zasnovano na prijateljskim osnovama,
odredjenim obavezama ali i na bazi reciprociteta. U okviru BND-a ova
uprava takodje ostalim upravama daje na koriscenje rezultate svog
analitickog rada.
Moze se slobodno reci da I-va i III-ca uprava predstavljaju jednu
celinu jer I-va uprava radi na prikupljanju informacija putem raznih
izvora i svojim operativnim radom, a III-a uprava analitickim putem
sredjuje, analizira, i uopstava rezultate rada I-ve uprave za
koriscenje drugim zainteresovanim organima. Rezultate rada III-ce
uprave u punoj meri koristi i I-va uprava za poboljsanje svoga rada.
- Cetvrta uprava je za opste poslove i ona prakticno svojim radom
obsluzuje ostale tri uprave a time i celu BND. Ova uprava ima 11
odeljenja: Finansije, pravnu sluzbu, upravu, organizaciju sluzbe,
kadrovsko odeljenje, obuku, podrucje zastite, kurirsku sluzbu, vezu sa
stampom i dokumentaciju sa centralnom bibliotekom. Nazivi pojedinih
odeljenja jasno govore o njihovim osnovnim zadacima.
5. Organi dejstva BND-a
Organi dejstva BND-a su nize organizacijske jedinice - Generalna
zastupnistva. To su obavestajni centri na teritoriji SR Nemacke, koji
se nalaze u vecim mestima i administrativnim centrima, i samostalni su
u planiranju i realizaciji obavestajne penetracije prema odredjenim
pravcima. Generalna zastupnistva su organizacijski postavljena slicno
Generalnoj direkciji, sa najjace izrazenim sektorom I-ve uprave.
Obavezno su Generalna zastupnistva kamuflirana kao neka preduzeca gde
je normalan protok ljudi. Generalno zastupnistvo koje deluje prema
zmelajma bivse Jugoslavije nalazi se u Minhenu.
6. Ljudstvo
U okviru BND-a zaposleno je oko 7.000 ljudi. Svi sluzbenici BND-a koji
operativno rade imaju slobodno izabrana imena i odgovarajucu profesiju,
kao i takva dokumenta koja odgovaraju njihovom kamufliranom polozaju.
Takodje svaki pripadnik BND-a ima svoj "nuzni broj" (Nottnumer), koji
mu sluzi za identifikaciju u svojoj zemlji, kada ne zeli da otkrije
svoj pravi identitet pre organima policije, koja tada broj proverava u
centrali BND-a. U medjusobnom saobracaju pripadnci BND-a koriste se
samo pseudonimima a takav postupak je i sa agenturom gde se za svaki
izvor podataka daju ocenu verodostojnosti i vaznosti koji iznose.
Prpadnici BND-a koji rade sa agenturom zive pod posebnim rezimom (pod
drugim imenom, ograniceno im je kretanje, stalno su pod zastitom i
kontrolom). Prilikom odlaska u penziju za njih i dalje vazi obaveza
cutanja o poslu na kome su radili.
7. Agentura
7.1 Vrbovanje i obuka agenata
BND ima razradjen sistem niza postupnih mera za angazovanje agenture.
Pronalazenje kandidata za agente, pored zvanicnih organa BND-a, vrse i
posebni saradnici "Tiperi" koji su regrutovani iz takvih profesija koje
im omogucavaju veci broj kontakata sa licima koja iz inostranstva
dolaze u Saveznu Republiku Nmacku (turisticki biroi, firme,
instituti..). "Tiperov" zadatak je da pronadje lice sa odredjenim
sposobnostima, prikupi osnovne podatke o takvoj licnosti i da ih
dostavi organu BND-a, time je njegov zadatak zavrsen. Na osnovu tih
podataka, ako se donese pozitivna odluka, nastupa poseban saradnik
"Forscher" (istrazivac - proverac), ciji je zadatak da prikup detaljne
informacije o kandidatu: politicka opredeljenost, odnos prema svojoj
zemlji, drustveni polozaj, biografske podatke i sl., i da pokusa da
uspostavi licni kontakt ali samo u cilju provere. Na osnovu
prikupljenih podataka i eventualnog licnog kontakta "Forsher" predlaze
nacin stupanja u kontakt sa kandidatom za vrbovanje kao i sam proces
vrbovanja.
Sam proces vrbovanja i pripreme izvodi zvanicni organ BND-a koji se
naziva "Weber" (lice koje vrbuje). "Weber" pravi plan vrbovanja,
odabira mesto, gde ce izvrsiti vrbovanje, nacin prilazenja kandidatu i
obavlja ostale tehnicke pripreme za sto uspesnije izvrsenje svog
zadatka - vrbovanje. Pre vrbovanja uocene su mogucnosti kandidata, kao
i motivi za saradnju na osnovu koje bi pristao na vrbovanje, kakvi su
mu uslovi dolaska u SR Nemacku ili neku drugu zemlju, zbog mogucnosti
odrzavanaj veze. Kada "Weber" izvrsi vrbovanje kandidata, on ga predaje
na vezu WM "Fureru" koji se dalje brine o instruktazi agenta i
odrzavanju veze.
BND ide na dugorocniji rad sa agenturom pa joj zbog toga posvecuje punu
paznju kako u instruktazi tako i u odnosu prema njoj. Agentu se kroz
instruktazu daje znanje po pitanjima na kojima ce raditi, a narocita
paznja se posvecuje pisanju izvestaja i njihovom dostavljanju.
Izvestaju treba da budu kratki, pregledni, jasni sa oznakom
verodostojnosti podataka koji se iznose u izvestaju. Izvestaji se
najcesce salju u pismu obicne sadrzine, napisani pomocu tajnih mastila
ili specijalnog indiga. Agent dobija nekoliko adresa na koje upucuje
svoje sifrovane izvestaje. Pored toga svaki agent ima odredjeni broj
kodova za kratka saopstenja i upozorenja. U upotrebi su i mikro filmovi
iako redje zbog svoje komplikovanosti obrade od strane agenta. U cilju
odrzavanja veze sa svojom agenturom BND svakodnevno koristi emisije
niza radio stanica gde se u njihovim emisijama u pojedinim tekstovima
preko sifre daju uputstva i kratka saopstenja.
Kroz rad sa agenturom BND nastoji da sa agentom stvori odnso
medjusobnog poverenja, pa se zbog toga retko menja operativac koji
odrzava vezu sa agentom. BND u svakom pogledu vodi brigu o agentu kao
licnosti i pruza mi svaku pomoc. Placanje agenture se vrsi prema
prodkciji, tj. prema broju i kvalitetu podataka koje agent pruza, a u
pojedinim situacijama vrse se i posebna nagradjivanja u cilju
stimulisanja rada agenata i sto boljeg vezivanja u obavestajnom radu.
Sastanke sa agenturom BND odrzava u svojoj zemlji ili u trecim zmljama
(trecim zemlajma smatraju se zemlje iz kojih nije agentura sa kojom se
odrzava veza a niti obavestajna sluzba koja tu vezu odrzzva), sto na
prvom mestu zavisi od mogucnosti agenta. Rezident je uvek u susednoj
zemlji, zbog sigurnosti. Tajnosti u odrzavanju ovih sstanaka pridaje se
puna paznja prvenstveno sa aspekta cuvanja agetna.
7.2 Podela agenture
BND je izvrsio podelu svoje agenture na kategorije i to na osnovu
ciljeva za koje se odredjeni agent upotrebljava i na osnovu odnosa
agenta prema cilju i njegovim mogucnostima. Obavestajni cilejvi su :
politicki, vojni, privredni, naoruzanje i oprema i tehnika i odgovaraju
odeljenjima koja se tim pitanjima bave u okviru I-ve uprave BND-a.
Agenturu kao izvor podataka, u odnosu na cilj podeljena je na:
"P" izvori su oni agenti koji vrse vazne funkcije u drzavnom aparatu,
vojsci i sl., i mogu pruziti najkvalitetnije informacije;
"U" izvori su oni agenti koji mogu samo da opserviraju cilj bez
prodiranja u njega;
"R" izvori su najbrojniji saradnici. To su lica koja mnogo putuju i
najvise prikupljaju podatke iz one oblasti koja je najbliza njihovoj
profesiji. Podatke prikupljaju kriz razne kontakte i opservacijom.
"S" izvori su agenti ugradjeni u strane obavestajne sluzbe.
Za svakog agenta se vodi karton "WKW" (ko koga poznaje), tako da se kod
provale agenta blagovremeno obavestavaju sve veze koje mogu biti
ugrozene. Svaki slucaj otkrivanja i kompromitovanja agenture se izucava
ponaosob, utvrdjuju se uzroci kako je do toga doslo, u cemu su bile
slabosti prilikom rukovodjenja agenturom i kakve se posledice mogu
ocekivati po dalji rad.
8. Subverzija i tajne operacije - instrumenti BND-a
Posebnu paznju BND posvecuje subverzivnim aktivnostima a u okviru njih
stvaranju tzv. politicke agenture i tajnim operacijama, sve to u cilju
ostvarenja interesa SR Nemacke u odredjenoj drzavi ili regionu..
Politicka agentura je strogo namenska agentura koja se ne poistovecuje
sa obavestajnom delatnoscu. U tom smislu BND stalno prosiruje svoj
katalog "KO JE KO" u odredjenoj zemlji vodeci racuna o perspektivnim
kadrovima. U BND-u se definise lista onih koji dobijaju stipendiju za
usavrsavanje u Nemackoj. BND odredjuje koji ce strani politicar dobiti
podrsku bilo novcanu bilo finansijsku.
Stvaranje politicke agenture je proces koji se po doktrini BND-a odvija
u dva pravca:
1. stvaranje oslonca u postojecim drustveno-politickim strukturama,
2. prodiranje i stvaranje agenture u onim regionima zemlje "zrtve" i
delovima drustva koji se ocenjuju kao zariste sukoba
Vrbuje se elita - intelektualci, vrhunski strucnjaci, novinari,
urednici stampanih i elektronskih medija, bogati pojedinci u nacelu
mladi ljudi pred kojima je buducnost i koji imaju izglede da dodju na
znacajne rukovodece polozaje ili do znacajnih finansijskih sredstava.
Cilj je prodor u drustvene strukture zemlje zrtve, sa tezistem na
intelektualne krugove i sredstva informisanja. Znacajnu uloga u tim
aktivnostima pridaje se politickoj emigraciji , disidentima, i drugim
otvorenim protivnicima rezima, koji obezbedjju kanale i veze u zemlji i
izvrsavaju zadatke. Organizuje se njihovo okupljanje, podrzava
negativan stav prema postojecem sistemu... Mada su te veze otvorene,
njihova pozadina se brizljivo prikriva. Jedinstvo svih tih snaga
ostvaruje se na istovetnosti ideoloskih uverenja i politickih pogleda
sa zemljom pokroviteljom (SR Nemackom), cija je namera da se oni
nametnu masama. Cilj stvaranja politicke agenture je projektovanje
politickih dogadjaja, odnosno politicke buducnosti zemlje zrtve kao i
obezbedjenje podrske akcijama specijalnog rata a u svrhu realizacije
interesa SR Nemacke.
8.1 Polititicka agentura u Hrvatskoj
Dugorocan isplativ rad na stvaranju politicke agenture, njeno perfektno
rukovodjenje i koriscenje moglo se videti na primeru Hrvatske, gde su
upravo pripadnici politicke agenture koju je stvorio BND a u ciji
sastav su usli pripadnici ekstremnih i teoristickih ustaskih
organizacija, komunisti i disidenti kakav je recimo bio ubijeni Bruno
Busic, novinari kakvi su bili recimo nekoliko novinara "Vjesnika",
kadrovi iz INI-e, bili glavni protagnosti secesionizma. BND je kroz
jednu takvu agenturu omogucio pomirenje ustasa i partizana cime su
udareni temelji danasnjoj Hrvatskoj. U vezi s tim pisac knjige "Ratnici
u senci", Erih Smit Embaum, koja se u nemackim knjizarama pojavila
1994. godine tvrdi: "Krajem osamdesetih godina, veze izmedju hrvatskih
secesionista i BND poprimile su tako cvrste forme da su od tog trenutka
pa nadalje sve odluke u Zagrebu, sto su se donosile na planu strateskih
i personalnih pitanja, donosene u dogovoru Krajacicevog kruga i BND
instanci ustaskih emigranata". Tom krugu su pripadali Franjo Tudjman,
Stjepan Mesic, Josip Boljkovac, Josip Manolic i fra Tomislav Duka.
Kasnije su im se prikljucili Martin Spegelj, Janko Bobetko i Zvonimir
Cervenko.
8.2 Politicka agentura BND-a u okviru siptarskog secesionistickog
pokreta
BND je po slicnom sistemu stvorio politicko-obavestajnu agenturu i
medju siptarima koju su cinili pripadnici raznih siptarski
ultranacionalnih i teroristickih organizacija koje su uz precutnu
saglasnot a neke od njih iz uz gotovo otvoreno podrzavanje nemacke
drzave delovale na njenom tlu. Tako je 92. godine samoproklamovani
premijer Bujar Bukoši je uz blagonaklonost nemackih vlasti osnovao od
bivših oficira grupu "za vojnu problematiku i bezbednost", kasnije
preimenovanu u "ministarstvo odbrane Kosova". Na njenom celu je bio
Ahmet Krasnici kasnije ubijen od strane konkurentske teroristicke
organizacije OVK. U "ministarstvu odbrane Kosova" visoku funkciju je
zauzimao i Tahir Zemaj begunac iz niskog zatvora, bivsi ofici JNA, za
kojim je bila raspisana poternica a kome su nemacke vlasti dale azil!
Osnivanjem "ministarsta odbrane Kosova" pocinju u Nemackoj i intezivne
obuke siptarskih terorista koje su po peporuci BND-a vodili bivsi
oficiri Bundeswera i pripadnici Legije stranaca.
Decembra 93. godine, Bukosi je osnovao je i fond "Domovina zove",
organizaciju za prikupljanje novaca namenjenog nabavci oružja i opreme
za "Vojsku Kosova" iz koje ce kasnije izaci teroristicka organizacija
FARK. Fond je registrovan u Nemackoj, u okviru albanske demokratske
zajednice i imao je filijale u 12 zemalja Evrope i Amerike. Devize koje
je on sakupljao išle su delom za obuku, opremu, naoružanje i strane
placenike, a delom za propagandu i potkupljivanje lobista i uticajnih
grupa u vladajucim krugovima Zapada. To su priznale i zapadne vlade, pa
su, mada kasno, tek sredinom 1998. godine, donele odluku o zabrani tog
fonda, medjutim ona je vise bila u fuknciiji otkazivanja "pomoci"
Bukosiju i Rugovi i prilanjanja Hasimu Taciju. I pored zabrane, fond je
nastavio ilegalno da funkcionise, a funkcionise i danas. O sva
upozorenja koja je upucivala SDB u vezi navedenih aktivnosti SR Nemacka
se oglusivala.
BND i CIA su pocetkom 1996. godine su svoju pomoc usmerile prema
ljudima koji su stvorili teroristicku organizaciju OVK iz cisto
prakticnih razloga - koncepcija za koju su se zalagali Bukosi i Rugova
bila je isuvise spora za realizaciju njihovih interesa na prostoru SRJ,
u teroristima OVK su videli brze resenje. Rugova je sklonjen u stranu
kako bi posle vojne intervencije mogao realtivno neokaljan da bude
ponovo politicki rehabilitovan a teroristima iz OVK je prepusteno da
etnicki gotovo ociste KiM od Srba. Rugova je politicki rehabilitovan uz
pomoc SAD i EU u kojoj glavnu rec vodi Nemacka i danas je nekakv
predsednik Kosova a na delu imamo pokusaj neutralisanja terorista iz
OVK cije su vodje postale vodje politickih partija. U tom pokusaju SAD
i Nemacka preko svoji obavestajnih sluzbi koriste koncept i strategiju
"suprostavljanja siptara siptarima" sve pod velom sudjenja za zlocine
koje su teroristi iz OVK pocinili nad civilima siptarima, pripadnicima
druge teroristicke formacije FARK i velom borbe protiv organizovanog
kriminala. Cilj je podrzati uspostavljanje politicke vlasti i moci
jednog saradnika u ovom slucaju Ibrahima Rugove i neutralisanje drugih
saradnika zbog njihovih pretenzija koje mogu destabilizovati citav
region. SAD i Nemacka ne zele, bar za sada nove sukobe u regionu, jedan
od njihovih geopolitickih ciljeva je ispunjen, stacionirane su na KiM,
koja predstavlja makro tvrdjavu Balkana odakle je moguce kontrolisati
saobracajnice, koridore i strateske pravce na Balkanu. Osim toga na KiM
se nalaze prirodni resursi vredni vise desetina milijardi dolara i
kontrolom nad njima u dobroj meri se moze kontrolisati privredni razvoj
citave Srbije sto je tema jednog posebnog teksta.
9. Tajne operacije - Hrvatska
Uklapajuci se u americku koncepciju sukoba niskog inteziteta, uz
jednovremenu realizaciju svojih posebnih interesa (pokusaj nametanja
novog faktora i sila u Istocnoj Evropi, Balkan kao odskocna daska za
dalje sirenje uticaja na Istok) na prostoru bivse SFRJ, BND je bio u
prilici da tajnim operacijama, obavi najveci deo posla zahvaljujuci
svojim vezama sa emigrantskim organizacijama i profasistickim
teroristickim grupama u Sloveniji i Hrvatskoj, ali i koriscenjem svoje
obavestajne i gore pomenute politicke agenture.
Kljucni covek BND-a, koji je uz aminavanje Klausa Kinkela, direktora
BND-a od 1979. do 1982. godine, a tadasnjeg ministra inostranih poslova
SR Nemacke, radio na projektu hrvatske secesije bio je Klaus Derner.
Klaus Kinkel je jos dok je bio na funkciji sefa nemacke obavestajne
sluzbe radio na razbijanju Jugoslavije, a postavljenjem na funkciju
ministra inostranih poslova je to samo nastavio. Pomenuti Derner je od
pocetka sedamdesetih radio na tlu Jugoslavije i uspostavio je posebno
bliske kontakte odrzavao sa Krajacicem a potom i njegovim krugom koji
su sacinjavali Josip Manolic, Josip Boljkovac, Franjo Tudjman i Stipe
Mesic. Dener je bio zaduzen da "pomiri" ustaske emigrante i teroriste i
bivse komuniste a potom nacionaliste. U tu svrhu on je organizovao
veliki broj njihovih sastanaka u Nemackoj i Austriji ali i u nemackom
konzulatu u Zagrebu.
Zapazenu ulogu u je imao i Johan Dengler, bivsi oficir Vermahta,
austrijski diplomata i obavestajac visokog iskustva jos iz drugog
svetskog rata. Johan Dengler nije bio obavestajac koji sakuplja podatke
vec je otkrivao politicare sa kojima se u perspektivi moze raditi - sto
u prevodu znaci one na koje moze da se utice. Kao dugogodisnji konzul
Austrije u Zagrebu i ambasador u Budimpesti, bio je u mogucnosti da
pomogne nacionalistickim snagama u Hrvatskoj da povezu cvrsce sa
uticajnim licnostima u Becu, Budimpesti, Vatikanu, a posebno u Bonu,
angazujuci im i obavestajne kontakte. On je odigrao veoma vaznu ulogu u
povezivanju vrhovnistva Hrvatske sa nemackim politickim i obavestajnim
vrhom. Bio je izuzetno blizak sa Vladom Gotovcem, Stankom Goldstajnom,
i Hrvojem Sasicem. Kao veznik nemacke obavestajen sluzbe, krajem 1990.
godine, licno je Tudjmanu izlozio kompletnu strategiju i sugerisao
nacin i postupke pri razbijanju Jugoslavije i otcepljenju Hrvatske.
Nikako ne sme da se u svemu ovome zaboravi lik i delo dr. Ernesta
Buera. Bauer je rodjen u folksdojcerskoj porodici u Zagrebu 1910.
godine. Po zavrsenom filozofskom fakultetu 1937. godine predavao je
istoriju u Zagrebu i Vinkovcima. U vreme NDH bio je sef ABVER-a za
Bjelovar, potom konzul NDH u Pragu i atase za propagandu u Bukurestu.
Sve vreme je u ovom gradovima istovremeno obavljao i poslove za ABVER.
Posle rata je doktorirao u Gracu, 1953. godine i sve vreme bio jedan od
rukovodecih ljudi u "Hrvatskom nacionalnom vecu". Iako je 1957. godine
penzionisan kao general-potpukovnik BND-a, on prakticno nikad nije
otisao u penziju, posebno kad je rec o njegovom angazovanju prema SFRJ.
Susret Tudjmana i Bauera organizovao je bivsi pukovnik ABVER-a Vladimir
Musa. Juna 198. godine Tudjman je posetio u Nemackoj Ernesta Bauera i
tom prilikom su dogovorena osnovna nacela HDZ-a i udareni temelji
njegove totalitarne vlasti. Bauer je tom prilikom postavio Tudjamnu
odredjene uslove, cijim bi ispunjavanje pomogao svom "pulenu" da doje
na vlast. Tudjman je dobio "domaci" zadatak da pronalzazi puteve
povezivanja HDZ sa muslimanskim stanovnistvom BiH. U tome je svako
nasao svoj interes. Nemackoj je bio potreban saveznik koji ima korene u
Aziji, gde su izvori nafte - muslimani, a Hrvatskoj koja ima lobi,
strategijski - zaledje. Osim toga Bauer je od Tudjamna trazio da u vrhu
buduce hrvatske policije i diplomatije budu "provereni Hrvati", Gojko
Susak i Perica Juric, zvanicno jastrebovi HDZa u stvari agenti BND-a
koji su Tudjmana trebali da drze na oku. Tudjman je prihvatio ovu
ponudu. Najveca zasluga ovog penzionisanog generala BND-a je sto
Tudjamnu pomogao da stupi u vezu sa BND i CIA i sto je HDZ za izbornu
kampanju iz Nemacke dobila 6 miliona DM.
9.1 Ilegalno naoruzavanje Slovenaca, Hrvata i muslimana
Da bi osigurala da svoj suverenitet brane vojnim sredstvima SR Nemacka
je obezbedila ilegalno naoruzavanje oruzanih snaga Slovenije i Hrvatske
- za izvodjaca radova je bio odredjen BND. BND je hrvatskim i
slovenackim bankarima i trgovcima oruzjem omogucio kontakte sa
medjunarodnim trgovcima oruzjem, a onda se postarao da sve ide glatko.
Medju partnerima BND-a u naoruzavanju Hrvatske i Slovenije bili su
trgovci oruzjem Karl Hajnc Sulc, Mertins-firma Meleks, Hriscanska
milicija iz Bejruta... Karl Hajnc Sulc je kupio velike kolicine oruzja
i vojnog materijala bivse istoconemacke vojske i sve to preproda
Tudjmanu. Sulca je Tudjmanu preporucio BND koji je i kontrolisao citav
posao. Nemacko oruzje je u Sloveniju i Hrvatsku stizalo zaobilaznim
putem, tako je licenca za proizvodnju Ambrust raketa prodata Belgiji i
Singapuru a odatle su trgovci oruzjem uz podrsku BND-a to oruzje
prodavali Hrvatskoj i Sloveniji. Standardna oprema Hrvata su postale
puske i revolveri MP-5 proizvodjaca Heckler/Koch, a na tone oruzja i
opreme iz bivseg DDR-a medju njima puske AK-74, municija, kamioni,
transporteri, je takodje na ovaj nacin isporuceno Hrvatskoj.
Osim ilegalnog naoruzavanja Slovenaca i Hrvata, SR Nemacka je aktivno
ucestvovala i u naoruzavanju muslimana u BiH. Novinari nemackog TV
magazina "Monitor" su 27. februara 1997. godine argumentovano dokazali
da je BND bio umesan u ilegano naoruzavanje muslimana u BiH. Kljucna
licnost u citavoj toj prici bio je Kristof fon Becold, rukovodilac
nemacke delegacije u posmatrackoj misiji EU za Hrvatsku i Bosnu. Fon
Becold je rukovodio zagrbackom filijalom BND-a ciji je centar bio u
jednoj vili, u diplomatskoj cetvrti Zagreba. Novinarima "Monitora",
lekari i osoblje bihacke bolnice priznali da su nemacki posmatraci pod
zastavom EU u dzipovima dovozili municiju koja je bila skrivena u
paketima sa oznakom "decja hrana" i "mleko u prahu". O tome postoje
cak, i knjige i primopredaji "robe", koja pokazuje da je samo jednom
prilikom, 27.marta 1994. jedna nemacki "posmatrac" dovezao 17.280
metaka raznog kalibra. Osim toga agenti i saradnici BND-a su u Sarajevo
prenosili i velike kolicine novca, pa su pojedine posiljke bile "teske"
i do 50.000 DM. Zamenik Kristofa fon Becolda u posmatrackoj misiji EU
bio je pukovnik Grapengeter koji je pre dolaska u Zagreb radio u Rimu,
tako da je bio dobro upoznat sa situacijom na prostoru bivse
Jugoslavije. Grapengeter je bio veza BND-a sa visokim predstavnicimsa
hrvatske i muslimanske vojske.
Zapazenu ulogu u naoruzavanju muslimana u BiH imao je i Nurif
Rizvanovic koji je kao oficir JNA 1987. godine osudjen na kaznu zatora
od 7 godine zato sto je za potrebe BND-a pod pseudonimom "BND-270"
prikupljao podatke o JNA i odbrani zemlje stepenovane kao vojna tajna.
Rizvanovica koji je na izdrzavanje kazne u KP Dob kod Ljublajne otisao
9.marta 1988 oslobodila je nova vlast Slovenije 1990 godine. Posle toga
on je osnovao firmu "Lanfer" za sedistem u Novom Mestu koja istovremeno
bila obavestjani punkt BND-a. Po zadacima BND-a Rizvanovic je ilgalno
uzvozio naooruzanje za potrebe SDA u istocnoj Bosni. Operacija sa
Rizvanovicem nije dugo trajala, jer je on bio covek koji je prvenstveno
radi za sebe, svoju materijalnu korist, i zavrsila se skandalom u koji
su bili upelteni i Adil Osmanovic Taran covek BND-a koji je bio poslat
da kontrole Rizvanovica i Hriz Redzic, muslimanski poslanim u skupstini
BiH, takodje na vezi BND-a.
Zakljucak
Sve ovo govori da je Nemacka dugo vremena sredstvima operativne spoljne
politike pripremala teren za nastupanje u ulozi velike politicke sile
kako na istoku, tako i na zapadu evropskog kontinenta. Bon je posle
osvajanja punog suvereniteta krenuo u ekspanzivni prodor a Balkan mu je
posluzio samo kao odskocna daska za dalje sirenje svog uticaja na
Istok. Jedna od glavnih poluga u tom sirenju Nemacke predstavlja BND,
posle pada Varsavskog pakta druga najveca tajna sluzba u Evropi.
Zahvaljujuci preko 80 filijala sirom sveta, saradnji sa preko 150
drugih tajnih sluzbi, vrhunskim tehnoloskim pozicijama i zastrasujucem
ekonomskom potencijalu Nemacke, BND preti da postane jos uticajniji
faktor moci u medjunarodnoj politici, utoliko pre sto u medjudrzavnim
odnosima nastupa i dalje sa tradicionalnim politickim sredstvima moci
iz perioda hladnog rata.
Medjutim, na osnovu iznetog o organizaciji i metodama rada BND-a ne
treba izvuci zakljucak da je to savrsena obavestajna organizacija kojoj
se ne moze suprostaviti u njenom delovanju. BND je pored uspeha imala i
niz vrlo ozbiljnih neuspeha u svom radu, a o tome dovoljno govori
situacija iz 1969. i 1970. godine kad je Saveznu republiku Nemacku
zahvatio talas samoubistava odgovornih funkcionera, sto je svakako bilo
u vezi sa obavestajnim radom. Osim toga treba dodati su pripreme za
izvodjenje teroristickog akta AL-Qai'de (teroristicki napad na WTC)
dobrim delom izvedene u Nemackoj a da citav njihov obavestajno
bezbednosni sistem nije imao nikakve informacije o tome.
militare tedesco (BND) nel massacro della Jugoslavia e nell'attuale
politica dei pogrom in Kosovo si inserisce nella serie di rivelazioni
che sullo stesso tema stanno apparendo in questo periodo sulla stampa
serba e tedesca. Sullo stesso argomento invieremo una serie di
importanti articoli di Juergen Elsaesser nei prossimi giorni - nel
frattempo si veda anche:
BND-Mann an UCK-Spitze
http://it.groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/message/4024
Volontari che possano farsi carico delle traduzioni di questi documenti
dal serbocroato e dal tedesco sono ovviamente i benvenuti. (a cura di
IS) ]
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-11-23.html
BND - sredstvo operativne spoljne politike SR Nemacke
Beograd, 22. novembar 2004. god.
Pise: S. Nikolic
Crtice iz delovanja prema prostorima bivse SFRJ
POGLEDATI:
USA DEMOKRATE ORGANIZOVALE A BND PREPUSTIO SRBE SIPTARSKOM ZULUMU
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-11-22.html
1. Kratak istorijski osvrt
Aprila 1945. godine tri visoka funkcionera u vojnoj-obavestajnoj sluzbi
Vermahta ocenila su da brod tone. Bili su to general-major Rihard
Gelen, pukovnik Gehard Vesel i potpukovnik Herman Baum. Tajno su se
sastali u jednom hotelu u Saksoniji i dogovorili da se predaju
Amerikancima. Da bi kod njih ostavili sto bolji utisak, resili su da
ponesu sve poverljive materijale koji su im bili dostupni, a to je
najvise bilo izvestaja prikupljenih na istocnom frontu., nesto sto ce
OSS preteca CIA-e izuzetno ceniti. Dogovor je podrazumevao da niko
nista nece reci Amerikancima o poverljivoj arhivi, ali svako ima pravo
da pregovara u ime druge dvojice. Kolona od tri kamiona sa pedest
celicnih kofera krenula je prema Bavarskoj. Pre dolaska na odredjeni
cilj, sofere su zamenili Gelen, Vesel i Baum. Dokumentacija je
sakrivena u bavarskim brdima.
Gelen je prvi pao u ruke Amerikanaca. U pocetku mu nisu mnogo verovali,
ali kad su saznali da ga Rusi traze povezali su ga sa brigadnim
generalom Sibertom, koji je jos pre okupacije Nemacke bio spreman da
preuzme u sluzbu nemacke obavestajce kako bi oni, nihova saznanja i
mreze bile koriscene protiv Sovjeta. Ta ideja je potekla od Alana Dalas
koji je u to vreme boravio u Svajcarskoj.
Kada je potvrdjeno da je Gelen zaista vrhunski nemacki obavestajac za
istocni front i da zaista postoji pedest celicnih kofera sa poverljivim
materijalom, Gelen je prebacen u Vasington. U medjuvrmenu Baum je
obilazio zarobljenicke logore i skupljao proverene nemacke obavestajce,
narocito one koji su stekli iskustvo na istoku. Jula 1946. godine Gelen
se sa grupom saradnika vraca iz Vasingtona u Nemacku gde je Baum vec
uveliko formirao organizaciju, iz uz instrukcije Amerikanaca dogovoreno
je da on prikuplja podatke, dok bi ih Gelen i njegova grupa
analizirali, vrednovali i distribuirali.
Neizbezno je doslao do rivalstva izmedju Gelena i Bauma. Pobedio je
Gelen i Amerikanci su mu dali odresene ruka za prikupljanje informacija
iz istocnih zemalja, njihovu obradu i distribuciju. Hladni rat je vec
dobijao svoje obrise i OSS je morala da bude efikasna. Dogovoreno je da
Gelenova organizacija saradjuje sa Amerikancima sve dok se ne formira
nezavisna nemacka vlada.
Decmbra 1947. godine Gelenova organizacija se preselila u malo mesto
Pulah, deset kilometara od Minhena, u luksuzne vile u kojima su nekad
ziveli Hes, Borman, i druge nacisticke glavesine. Dekretom vlade SR
Nemacke od 01.08.1955. Gelenova organizacija transformisana je u
zvanicnu drzavnu organizaciju pod imenom Savezna obavestajna sluzba,
Bundesnachrichtendienst - BND.
Organizacija Gelen je pocela sa pedesetak ljudi, a vec 1969. godine BND
je brojao 5.000 zaposelnih i imao oko 17.000 agenata u celom svetu.
Centralizovana, dobro tehnicki opremljena, nemacki precizna i uz dobru
saradnju sa obavestajnim sluzbama NATO-zemalaja, BND je stekao ogroman
renome koji i danas ima.
2. BND - najvisa nacionalna obavestajna institucija u obavestajnom
sistemu SR Nemacke
BND predstavlja najvisu nacionalnu obavestajnu instituciju u
obavestajnom sistemu Savezne Republike Nemacke. To znaci da sve druge
sluzbe bezbednosti kao sto su Biro za radio kontrolu (AFMBW), Savezna
vojno-obavestajna sluzba (AFNB), Vojna kontraobavestajba sluzba (MAD) i
Savezni biro za zastitu Ustava (BfV), moraju da saradjuju s njom.
Duznost drugih sluzbi je da sve podatke ustupe BND-u. Medjutim,
istovremeno postoji i obaveza BND-a, da u svoje podatke inkorporise
zahteve i potrebe drugih bezbednosnih organizacija SR Nemacke, i da ih
informise o rezultatima svoga rada na poljima koja su za nju sekundarna
a za ove organizacije primarna.
3. Osnovna delatnost, korisnici informacija i saradnja sa drugim
obavestajnim sluzbama
Osnovna delatnost BND-a je prikupljanje i izucavanje podataka o drugim
drzavama, sa posebnom paznjom na sledece oblasti: politika, ekonomija,
vojska, transport i saobracaj, i tehnicki pronalasci. Korisnici
informacija BND-a su ministarstva za: spoljne poslove, privredu,
unutrasnje poslove, odbranu, iseljena lica i izbeglice i za sveopsta
nemacka pitanja. Navedena ministarstva svojim zahtevima prema BND-u,
odredjuju i angazovanje, orjentaciju i ciljeve ove obavestajne sluzbe.
Osim unutrasnjih korisnika informacija BND-a pojavljuju se i drugi
korisnici kao sto su prijateljske obavestajne sluzbe u okviru NATO-a,
prijateljske obavestajne sluzbe van NATO-a, i vrhovna komanda
NATO-a. BND, NASA i CIA su sa pocetkom sukoba u bivsoj Jugoslaviji
osnovale zajednicki obevestajni centar u Garblingenu (Nemacka) samo za
prikupljanje i anlizu informacija iz bivse Jugoslavije.
3.1 Saradnja BND i HNA
BND je uvek dobro saradjivao sa austrijskom vojnom-obavestajnom sluzbom
- HNA koja je veoma angažovana na Balkanu gde se izmedu ostalog može
osloniti na veliku mrežu obaveštajaca sa druge strane Karavanki.
Obevastajcima HNA se na predavanjima stalno napominje da za njih
postoje dva polja delovanja - jedna polovina je zapad; a po jedno celo
polje predstavljaju istok i Jugoslavija. U jednom zapisniku iz 1957.
godine o razgovoru predstavnika BND i HNA piše: "predstavnik BND "je
ukazao... da odeljenje za radio-izvidanje BND uprkos dovoljnom ljudstvu
i materijalnim sredstvima nije u mogucnosti da obradi sve oblasti, za
koje je zaduženo. Narocito se "Oblast jug-istok" (npr. Jugoslavija,
Rumunija, Bugarska, delovi Madarske itd.) veoma teško ili uopšte ne
može obuhvatiti, delom iz prijemnotehnickih razloga, delom zbog
ljudstva." Problem je rešen - i to tako sto je uz pomoc americkog novca
izgradena jedna moderna stanica za osluškivanje na istocnoj granici
Austrije kod Hainburga, kojom se mogu nadgledati telekomunikacije u
celoj bivsoj Jugoslaviji i drugim delovima jugoistocne Evrope. Austrija
je dobijala finansijsku pomoc, a za uzvrat se obavezala da informacije
prosleduje 'prijateljskim' zapadnim službama. Trake su slate u Pulah a
da ih takoreci u Austriji niko nije ni preslusavao.
"Upuceni znaju da naše službe svoje zadatke dobijaju manje od samih
Austrijanaca, a više iz Pulaha. Nemali broj oficira HNA radi prikriveno
za BND", pisao je 1979. jedan zaposleni iz HNA tadašnjem ministru
odbrane Otu Rešu. Godine 1989. sklopljen je dodatni ugovor o saradnji
na Balkanu izmeju BND, CIA, i HNA.
3.2 Saradnja BND i HNA na prostorima bivse Jugoslavije - Slovenija
U jugoslovenskoj krizi pocetkom devedesetih, HNA je uz instrukcije koje
je dobijala od BND-a funkcionisala u korist secesionista, koje su
podržavali Bon i Bec. Jednu važnu ulogu u svemu tome igrao je jedan
austrijski nacista iz funkcionerskog kadra Hajderove "Slobodarske
partije Austrije" izuzetno blizak BND-u. O tom coveku iz Slobodarske
partije i HNA, Helmutu Štubneru, pisao je "Profil" u avgustu 1995.
"Štubner je u HNA deset godina bio oficir zadužen za poducavanje novih
kadrova i stalno se kretao u ekstremno desnim krugovima. Prvo je
podržavao akciju 'Nova prava', onda se na Beckom univerzitetu spojio sa
desnim studentskim udruženjima - medu njima je bio i Franc Radl,
optužen za podmetanje pisma-bombe. U godinama koje slede Štubner je sa
jednom grupom tvrdolinijaša delovao u okružnim odborima "Slobodarske
partije", povremeno je radio i u partijskoj centrali u Becu, u
okruženju predsedavajuceg Rajnera Pavkovica. Nemackog nacionalistu
Štubnera narocito su zanimala pitanja o evropskim manjinama; on se
zajedno sa "Austrijskim udruženjem zemljaka" zalagao za nemacke manjine
u Erdelju i drugim mestima. Njegov diplomski rad iz oblasti
medunarodnog prava obradivao je 'zaštitu manjina u Sloveniji i
Hrvatskoj'."
Kada je 1. jula 1991. u Becu osnovano "Austrijsko-slovenacko društvo",
Štubner je bio jedan od protagonista koji su se zalagali za priznavanje
secesionisticke države. Osnivaci su vecinom bili iz Slobodarske
partije, izmedu ostalih i Ginter Encensdorfer, referent za nacionalna
pitanja u partiji. Iz zapisa jednog funkcionera Slobodarske partije
saznalo se da je Štubner vodio nekoliko razgovora licno, sa Hajderom. U
jednom pismu, upuceno tadašnjem generalnom sekretaru Slobodarske
partije Valteru Majšbergeru, Štubner se u februaru 1992. hvali da je sa
uspehom "smislio velikodušnu akciju" za "put samoopredeljenja Slovenije
i Hrvatske".
Nekoliko meseci kasnije Štubner je otkriven pri pokušaju stvaranja
privatne vojske u južnom Tirolu. Njegovi tadašnji partneri u Bolcanu
preneli su državnom tužilaštvu u Insbruku ono što im je rekao: "Ako
Slovenija vecim delom bez borbe uspe da dobije nezavisnost, onda je to
rezultat višegodišnje dobre vojne pripreme, koju je sprovela austrijska
obaveštajna služba. Za dan X (gradanski rat ili ratni sukob sa
Srbijom), Štubner je po nalogu HNA, sa drugim austrijskim oficirima u
Sloveniji izgradio baze za sopstvenu teritorijalnu odbranu, a ljude
poducio, pripremio i snabdeo ih oružjem. Samo zahvaljujuci ovim dobrim
pripremama, Slovenija je danas nezavisna." Prilikom kucnog pretresa je
na hard-disku Štubnerovog kompjutera pronaden "Nacrt jednog scenarija
za politicko pronalaženje cilja u aktuelnom secesionistickom sukobu u
Jugoslaviji". Ime fajla: "Južni vetar". U jednom adresaru pronadeni su
ime i adresa slovenackog šefa obaveštajne službe Renata Krajnca.
Saznanja drzavne policije Austrije - STAPO, konkurentskoj organizaciji
HNA, takodje prikazuju Štubnera kao deo koji je "smislio velikodušnu
akciju". Konkurecija izmedju STAPO i HNA je rezultat njihove politicke
privrzenosti - HNA tradicionalno privržena Austrijskoj narodnoj partiji
i Slobodarskoj partiji, dok je Stapo više pod uticajem
Socijaldemokratske partije Austrije. STAPO je i "namestio" otkrivanje
Stubnera pri pokusaju stvaranja privatne vojske kao i pustanje u
javnost kompromitujucih detalja o Stubneru i HNA. "U Stapou se tacno
secaju da su u slucaju napada od strane JNA, cinovnici HNA u džepu
imali spreman plan evakuacije za slovenacku vladu. U datom slucaju bi
Slovenci u Austriji osnovali vladu u egzilu. Supruge slovenackih
najviših politicara vec su bile smeštene u jednom skrovištu u
Gradišcu", pisao je dnevni list "Kurijer". Još tada je Stapo
pretpostavljao da se radi o "grupi agenata, koji su upadljivo bliski sa
Slobodarskom partijom". Pored Štubnera, ovoj grupi su pripadali ili je
trebalo da pripadaju HNA-brigadiri "Nj". i Volfgang Jung. "Nj". je po
"Kurijeru", imao "odlicne veze sa tadasnjim ministrom odbrane Vernerom
Faslabendom", Jung je voda Hajderovog "sigurnosno-politickog radnog
kruga" i zamenik predsednika odeljenja spoljnih poslova u HNA. Sve ove
informacije je "Kurijer" dobio iz STAPO-a, a u cilju neutralisanja
ekstremista iz Slobodarske partije i kidanju njihoih veza sa HNA.
Citava akcije ja izvedena u cilju zastite ustavnog poretka Austrije.
3.3 Saradnja sa drugim obavestajnim sluzbama
BND godinama saradjuje i sa izraelskim obavestajnim sluzbama,
razmenjuci iskustva iz upotrebe tehnickih sredstava, posebno sa nekim
firmama iz izraelskog vojno-industrijskog kompleksa. Sve obavestajne
sluzbe iz nemackog obavestajnog sistema medju njima i BND, su se
angazovale na formiranju, organizaciji i obuci hrvatske obavestajne
sluzbe, a uzele su ucesce i u organizovanju obavestajne sluzbe Sovenije
i obuci kadrova za nju. Odstranjivanjem starog obavestajnog prstena u
obavestajno-bezbednosnom sistemu Hrvatske, BND je iz ovog sistema
iskljucio tzv. partizanski kadar i uspostavio potupnu kontrolu nad njim.
BND je takodje bio angazovan na formiranju, organizaciji i obuci
albanske obavestajne sluzbe. BND odlicno saradjuje i sa obavestajnim
sluzbama pojedinih arapskih i africkih zemalja. Saradnja izmedju BND-a
i uopste citavog nemackog obavestajnog sistema nikad nije bila narocito
razvijena sa britanskim obavestajnim sitemom bez obzira na pripadnost
istom vojnom savezu. Situacija nije poboljsanja ni posle konstituisanja
Evropske unije. Naprotiv, stice se utisak da rivalstvo izmedju njih
dobija sve veci znacaj.
BND ima filijale u oko 100 zemalja sveta i to nemacke poreske obveznike
kosta preko 500 miliona evra godisnje.
4. Organizaciona struktura BND
Vrh BND-a cini Generalna direkcija na cijem celu se nalazi direktor.
Diretor je direktno vezan za Saveznog kancelara. To prakticno znaci da
je BND potcinjen uredu saveznog kancelara, a njome neposredno rukovodi
sef ovog ureda, cije je sediste u zgradi vlade u Berlinu.
U Generalnoj direkciji BND-a slivaju se svi podaci koje njeni organi i
agentura prikupi. S obzirom da su ostale institucije, sem Generalne
dirkecije, kamuflirane, to se medjusobni saobracaji i kontakti , kako
sa nizim organima, tako i sa agenturom stogo zakonspirisani.
Generalna direkcija se cetsto naziva "Centrala", sediste joj je u
Pulahu, nedaleko od Minhena. BND u Pulahu zauzima 46.000 kvadratnih
metara, i smesten je u 140 zgrada, vecinom nalik na barake. Izuzev
zaposlenih i onih koji tamo stanuju, pristup u centralu BND-a je strogo
ogranicen.
Gneralna direkcija ima cetri uprave:
- Prva uprava se bavi obavestajni radom u inostranstvu. U okviru nje
nalaze se odeljenja koja se bave obavestajnim radom i prikupljanjem
informacija po odredjenim sektorima kao sto su vojska, privreda,
naoruzanje i oprema, politika tehnika i kontraspijunaza. Kroz ovih sest
odeljenja obuhvacen je sav obavestajno informativni rad na prikupljanju
informacija, a to znaci konkretan operativni rad na stvaranju agenture
i njenom rukovodjenju. Svako od navedenih odeljenja ima po 13 referata
koji obuhvataju odredjene zemlje ili sire regione, zavisno do interesa
BND-a za odredjena podrucja. Pripadnici I uprave pojavljuju se kao
instruktori u organizacionim jedinicama koje su nosioci obavestajnog
delovanja na odredjeno pravcu na primer:
Bec-Zagreb-Sarajevo-Tirana-Atina.
- Druga uprava obuhvata tehnicko-tehnolosku podrsku ostalih uprava
sluzbe i tehnicke protiv mere. Njeni zadaci se mogu sagledati iz
odeljenja koja ima u svom sastavu, a to su: prislusna sluzba veze,
elektronika, radio-prislusna sluzba kao i tajna tehnika koja ima
najsiru priemenu u operativnom radu.
- Treca uprava je analiticka i organizacijski je tako postavljena, da
je skoro potpuno identicna I upravi, ima kao i ona ista odeljenja sem
za kontraspijunazu, ali zato ima odeljenje za legalne izvore i
personalna dosije, dok je broj referata isti kao i kod I uprave. Za ovu
upravu se moze reci da je karakteristika BND-a a istovremno i imperativ
svaremene obavestajne sluzbe, jer je njen zadatak da analizira
informacije koje prikupi I uprava, da te podatke, posto su prosli kroz
odredjenu obradu, daje drugima na koriscenje, bilo u vidu, informacija
ili vec gotovih obrada i podataka.
Korisnici njenih informacija su na prvom mestu preko Predsednika BND-a,
Savezni kancelar. Ova uprava dostavlja direktne podatke ostalima - kao
sto su : savezno ministarstvo spoljnih poslova, unutrasnjih poslova,
odbrane, privrede, Savezni ured za stampu. Pored korisnika u zemlji
pojavljuju se i drugi korisnici analitickih rezultata III-ce uprave kao
sto su prijateljske obavestajne sluzbe u okviru NATO-a, prijateljske
obavestajne sluzbe van NATO-a, i vrhovna komanda NATO-a. Svakako ovo
informisanje je obostrano zasnovano na prijateljskim osnovama,
odredjenim obavezama ali i na bazi reciprociteta. U okviru BND-a ova
uprava takodje ostalim upravama daje na koriscenje rezultate svog
analitickog rada.
Moze se slobodno reci da I-va i III-ca uprava predstavljaju jednu
celinu jer I-va uprava radi na prikupljanju informacija putem raznih
izvora i svojim operativnim radom, a III-a uprava analitickim putem
sredjuje, analizira, i uopstava rezultate rada I-ve uprave za
koriscenje drugim zainteresovanim organima. Rezultate rada III-ce
uprave u punoj meri koristi i I-va uprava za poboljsanje svoga rada.
- Cetvrta uprava je za opste poslove i ona prakticno svojim radom
obsluzuje ostale tri uprave a time i celu BND. Ova uprava ima 11
odeljenja: Finansije, pravnu sluzbu, upravu, organizaciju sluzbe,
kadrovsko odeljenje, obuku, podrucje zastite, kurirsku sluzbu, vezu sa
stampom i dokumentaciju sa centralnom bibliotekom. Nazivi pojedinih
odeljenja jasno govore o njihovim osnovnim zadacima.
5. Organi dejstva BND-a
Organi dejstva BND-a su nize organizacijske jedinice - Generalna
zastupnistva. To su obavestajni centri na teritoriji SR Nemacke, koji
se nalaze u vecim mestima i administrativnim centrima, i samostalni su
u planiranju i realizaciji obavestajne penetracije prema odredjenim
pravcima. Generalna zastupnistva su organizacijski postavljena slicno
Generalnoj direkciji, sa najjace izrazenim sektorom I-ve uprave.
Obavezno su Generalna zastupnistva kamuflirana kao neka preduzeca gde
je normalan protok ljudi. Generalno zastupnistvo koje deluje prema
zmelajma bivse Jugoslavije nalazi se u Minhenu.
6. Ljudstvo
U okviru BND-a zaposleno je oko 7.000 ljudi. Svi sluzbenici BND-a koji
operativno rade imaju slobodno izabrana imena i odgovarajucu profesiju,
kao i takva dokumenta koja odgovaraju njihovom kamufliranom polozaju.
Takodje svaki pripadnik BND-a ima svoj "nuzni broj" (Nottnumer), koji
mu sluzi za identifikaciju u svojoj zemlji, kada ne zeli da otkrije
svoj pravi identitet pre organima policije, koja tada broj proverava u
centrali BND-a. U medjusobnom saobracaju pripadnci BND-a koriste se
samo pseudonimima a takav postupak je i sa agenturom gde se za svaki
izvor podataka daju ocenu verodostojnosti i vaznosti koji iznose.
Prpadnici BND-a koji rade sa agenturom zive pod posebnim rezimom (pod
drugim imenom, ograniceno im je kretanje, stalno su pod zastitom i
kontrolom). Prilikom odlaska u penziju za njih i dalje vazi obaveza
cutanja o poslu na kome su radili.
7. Agentura
7.1 Vrbovanje i obuka agenata
BND ima razradjen sistem niza postupnih mera za angazovanje agenture.
Pronalazenje kandidata za agente, pored zvanicnih organa BND-a, vrse i
posebni saradnici "Tiperi" koji su regrutovani iz takvih profesija koje
im omogucavaju veci broj kontakata sa licima koja iz inostranstva
dolaze u Saveznu Republiku Nmacku (turisticki biroi, firme,
instituti..). "Tiperov" zadatak je da pronadje lice sa odredjenim
sposobnostima, prikupi osnovne podatke o takvoj licnosti i da ih
dostavi organu BND-a, time je njegov zadatak zavrsen. Na osnovu tih
podataka, ako se donese pozitivna odluka, nastupa poseban saradnik
"Forscher" (istrazivac - proverac), ciji je zadatak da prikup detaljne
informacije o kandidatu: politicka opredeljenost, odnos prema svojoj
zemlji, drustveni polozaj, biografske podatke i sl., i da pokusa da
uspostavi licni kontakt ali samo u cilju provere. Na osnovu
prikupljenih podataka i eventualnog licnog kontakta "Forsher" predlaze
nacin stupanja u kontakt sa kandidatom za vrbovanje kao i sam proces
vrbovanja.
Sam proces vrbovanja i pripreme izvodi zvanicni organ BND-a koji se
naziva "Weber" (lice koje vrbuje). "Weber" pravi plan vrbovanja,
odabira mesto, gde ce izvrsiti vrbovanje, nacin prilazenja kandidatu i
obavlja ostale tehnicke pripreme za sto uspesnije izvrsenje svog
zadatka - vrbovanje. Pre vrbovanja uocene su mogucnosti kandidata, kao
i motivi za saradnju na osnovu koje bi pristao na vrbovanje, kakvi su
mu uslovi dolaska u SR Nemacku ili neku drugu zemlju, zbog mogucnosti
odrzavanaj veze. Kada "Weber" izvrsi vrbovanje kandidata, on ga predaje
na vezu WM "Fureru" koji se dalje brine o instruktazi agenta i
odrzavanju veze.
BND ide na dugorocniji rad sa agenturom pa joj zbog toga posvecuje punu
paznju kako u instruktazi tako i u odnosu prema njoj. Agentu se kroz
instruktazu daje znanje po pitanjima na kojima ce raditi, a narocita
paznja se posvecuje pisanju izvestaja i njihovom dostavljanju.
Izvestaju treba da budu kratki, pregledni, jasni sa oznakom
verodostojnosti podataka koji se iznose u izvestaju. Izvestaji se
najcesce salju u pismu obicne sadrzine, napisani pomocu tajnih mastila
ili specijalnog indiga. Agent dobija nekoliko adresa na koje upucuje
svoje sifrovane izvestaje. Pored toga svaki agent ima odredjeni broj
kodova za kratka saopstenja i upozorenja. U upotrebi su i mikro filmovi
iako redje zbog svoje komplikovanosti obrade od strane agenta. U cilju
odrzavanja veze sa svojom agenturom BND svakodnevno koristi emisije
niza radio stanica gde se u njihovim emisijama u pojedinim tekstovima
preko sifre daju uputstva i kratka saopstenja.
Kroz rad sa agenturom BND nastoji da sa agentom stvori odnso
medjusobnog poverenja, pa se zbog toga retko menja operativac koji
odrzava vezu sa agentom. BND u svakom pogledu vodi brigu o agentu kao
licnosti i pruza mi svaku pomoc. Placanje agenture se vrsi prema
prodkciji, tj. prema broju i kvalitetu podataka koje agent pruza, a u
pojedinim situacijama vrse se i posebna nagradjivanja u cilju
stimulisanja rada agenata i sto boljeg vezivanja u obavestajnom radu.
Sastanke sa agenturom BND odrzava u svojoj zemlji ili u trecim zmljama
(trecim zemlajma smatraju se zemlje iz kojih nije agentura sa kojom se
odrzava veza a niti obavestajna sluzba koja tu vezu odrzzva), sto na
prvom mestu zavisi od mogucnosti agenta. Rezident je uvek u susednoj
zemlji, zbog sigurnosti. Tajnosti u odrzavanju ovih sstanaka pridaje se
puna paznja prvenstveno sa aspekta cuvanja agetna.
7.2 Podela agenture
BND je izvrsio podelu svoje agenture na kategorije i to na osnovu
ciljeva za koje se odredjeni agent upotrebljava i na osnovu odnosa
agenta prema cilju i njegovim mogucnostima. Obavestajni cilejvi su :
politicki, vojni, privredni, naoruzanje i oprema i tehnika i odgovaraju
odeljenjima koja se tim pitanjima bave u okviru I-ve uprave BND-a.
Agenturu kao izvor podataka, u odnosu na cilj podeljena je na:
"P" izvori su oni agenti koji vrse vazne funkcije u drzavnom aparatu,
vojsci i sl., i mogu pruziti najkvalitetnije informacije;
"U" izvori su oni agenti koji mogu samo da opserviraju cilj bez
prodiranja u njega;
"R" izvori su najbrojniji saradnici. To su lica koja mnogo putuju i
najvise prikupljaju podatke iz one oblasti koja je najbliza njihovoj
profesiji. Podatke prikupljaju kriz razne kontakte i opservacijom.
"S" izvori su agenti ugradjeni u strane obavestajne sluzbe.
Za svakog agenta se vodi karton "WKW" (ko koga poznaje), tako da se kod
provale agenta blagovremeno obavestavaju sve veze koje mogu biti
ugrozene. Svaki slucaj otkrivanja i kompromitovanja agenture se izucava
ponaosob, utvrdjuju se uzroci kako je do toga doslo, u cemu su bile
slabosti prilikom rukovodjenja agenturom i kakve se posledice mogu
ocekivati po dalji rad.
8. Subverzija i tajne operacije - instrumenti BND-a
Posebnu paznju BND posvecuje subverzivnim aktivnostima a u okviru njih
stvaranju tzv. politicke agenture i tajnim operacijama, sve to u cilju
ostvarenja interesa SR Nemacke u odredjenoj drzavi ili regionu..
Politicka agentura je strogo namenska agentura koja se ne poistovecuje
sa obavestajnom delatnoscu. U tom smislu BND stalno prosiruje svoj
katalog "KO JE KO" u odredjenoj zemlji vodeci racuna o perspektivnim
kadrovima. U BND-u se definise lista onih koji dobijaju stipendiju za
usavrsavanje u Nemackoj. BND odredjuje koji ce strani politicar dobiti
podrsku bilo novcanu bilo finansijsku.
Stvaranje politicke agenture je proces koji se po doktrini BND-a odvija
u dva pravca:
1. stvaranje oslonca u postojecim drustveno-politickim strukturama,
2. prodiranje i stvaranje agenture u onim regionima zemlje "zrtve" i
delovima drustva koji se ocenjuju kao zariste sukoba
Vrbuje se elita - intelektualci, vrhunski strucnjaci, novinari,
urednici stampanih i elektronskih medija, bogati pojedinci u nacelu
mladi ljudi pred kojima je buducnost i koji imaju izglede da dodju na
znacajne rukovodece polozaje ili do znacajnih finansijskih sredstava.
Cilj je prodor u drustvene strukture zemlje zrtve, sa tezistem na
intelektualne krugove i sredstva informisanja. Znacajnu uloga u tim
aktivnostima pridaje se politickoj emigraciji , disidentima, i drugim
otvorenim protivnicima rezima, koji obezbedjju kanale i veze u zemlji i
izvrsavaju zadatke. Organizuje se njihovo okupljanje, podrzava
negativan stav prema postojecem sistemu... Mada su te veze otvorene,
njihova pozadina se brizljivo prikriva. Jedinstvo svih tih snaga
ostvaruje se na istovetnosti ideoloskih uverenja i politickih pogleda
sa zemljom pokroviteljom (SR Nemackom), cija je namera da se oni
nametnu masama. Cilj stvaranja politicke agenture je projektovanje
politickih dogadjaja, odnosno politicke buducnosti zemlje zrtve kao i
obezbedjenje podrske akcijama specijalnog rata a u svrhu realizacije
interesa SR Nemacke.
8.1 Polititicka agentura u Hrvatskoj
Dugorocan isplativ rad na stvaranju politicke agenture, njeno perfektno
rukovodjenje i koriscenje moglo se videti na primeru Hrvatske, gde su
upravo pripadnici politicke agenture koju je stvorio BND a u ciji
sastav su usli pripadnici ekstremnih i teoristickih ustaskih
organizacija, komunisti i disidenti kakav je recimo bio ubijeni Bruno
Busic, novinari kakvi su bili recimo nekoliko novinara "Vjesnika",
kadrovi iz INI-e, bili glavni protagnosti secesionizma. BND je kroz
jednu takvu agenturu omogucio pomirenje ustasa i partizana cime su
udareni temelji danasnjoj Hrvatskoj. U vezi s tim pisac knjige "Ratnici
u senci", Erih Smit Embaum, koja se u nemackim knjizarama pojavila
1994. godine tvrdi: "Krajem osamdesetih godina, veze izmedju hrvatskih
secesionista i BND poprimile su tako cvrste forme da su od tog trenutka
pa nadalje sve odluke u Zagrebu, sto su se donosile na planu strateskih
i personalnih pitanja, donosene u dogovoru Krajacicevog kruga i BND
instanci ustaskih emigranata". Tom krugu su pripadali Franjo Tudjman,
Stjepan Mesic, Josip Boljkovac, Josip Manolic i fra Tomislav Duka.
Kasnije su im se prikljucili Martin Spegelj, Janko Bobetko i Zvonimir
Cervenko.
8.2 Politicka agentura BND-a u okviru siptarskog secesionistickog
pokreta
BND je po slicnom sistemu stvorio politicko-obavestajnu agenturu i
medju siptarima koju su cinili pripadnici raznih siptarski
ultranacionalnih i teroristickih organizacija koje su uz precutnu
saglasnot a neke od njih iz uz gotovo otvoreno podrzavanje nemacke
drzave delovale na njenom tlu. Tako je 92. godine samoproklamovani
premijer Bujar Bukoši je uz blagonaklonost nemackih vlasti osnovao od
bivših oficira grupu "za vojnu problematiku i bezbednost", kasnije
preimenovanu u "ministarstvo odbrane Kosova". Na njenom celu je bio
Ahmet Krasnici kasnije ubijen od strane konkurentske teroristicke
organizacije OVK. U "ministarstvu odbrane Kosova" visoku funkciju je
zauzimao i Tahir Zemaj begunac iz niskog zatvora, bivsi ofici JNA, za
kojim je bila raspisana poternica a kome su nemacke vlasti dale azil!
Osnivanjem "ministarsta odbrane Kosova" pocinju u Nemackoj i intezivne
obuke siptarskih terorista koje su po peporuci BND-a vodili bivsi
oficiri Bundeswera i pripadnici Legije stranaca.
Decembra 93. godine, Bukosi je osnovao je i fond "Domovina zove",
organizaciju za prikupljanje novaca namenjenog nabavci oružja i opreme
za "Vojsku Kosova" iz koje ce kasnije izaci teroristicka organizacija
FARK. Fond je registrovan u Nemackoj, u okviru albanske demokratske
zajednice i imao je filijale u 12 zemalja Evrope i Amerike. Devize koje
je on sakupljao išle su delom za obuku, opremu, naoružanje i strane
placenike, a delom za propagandu i potkupljivanje lobista i uticajnih
grupa u vladajucim krugovima Zapada. To su priznale i zapadne vlade, pa
su, mada kasno, tek sredinom 1998. godine, donele odluku o zabrani tog
fonda, medjutim ona je vise bila u fuknciiji otkazivanja "pomoci"
Bukosiju i Rugovi i prilanjanja Hasimu Taciju. I pored zabrane, fond je
nastavio ilegalno da funkcionise, a funkcionise i danas. O sva
upozorenja koja je upucivala SDB u vezi navedenih aktivnosti SR Nemacka
se oglusivala.
BND i CIA su pocetkom 1996. godine su svoju pomoc usmerile prema
ljudima koji su stvorili teroristicku organizaciju OVK iz cisto
prakticnih razloga - koncepcija za koju su se zalagali Bukosi i Rugova
bila je isuvise spora za realizaciju njihovih interesa na prostoru SRJ,
u teroristima OVK su videli brze resenje. Rugova je sklonjen u stranu
kako bi posle vojne intervencije mogao realtivno neokaljan da bude
ponovo politicki rehabilitovan a teroristima iz OVK je prepusteno da
etnicki gotovo ociste KiM od Srba. Rugova je politicki rehabilitovan uz
pomoc SAD i EU u kojoj glavnu rec vodi Nemacka i danas je nekakv
predsednik Kosova a na delu imamo pokusaj neutralisanja terorista iz
OVK cije su vodje postale vodje politickih partija. U tom pokusaju SAD
i Nemacka preko svoji obavestajnih sluzbi koriste koncept i strategiju
"suprostavljanja siptara siptarima" sve pod velom sudjenja za zlocine
koje su teroristi iz OVK pocinili nad civilima siptarima, pripadnicima
druge teroristicke formacije FARK i velom borbe protiv organizovanog
kriminala. Cilj je podrzati uspostavljanje politicke vlasti i moci
jednog saradnika u ovom slucaju Ibrahima Rugove i neutralisanje drugih
saradnika zbog njihovih pretenzija koje mogu destabilizovati citav
region. SAD i Nemacka ne zele, bar za sada nove sukobe u regionu, jedan
od njihovih geopolitickih ciljeva je ispunjen, stacionirane su na KiM,
koja predstavlja makro tvrdjavu Balkana odakle je moguce kontrolisati
saobracajnice, koridore i strateske pravce na Balkanu. Osim toga na KiM
se nalaze prirodni resursi vredni vise desetina milijardi dolara i
kontrolom nad njima u dobroj meri se moze kontrolisati privredni razvoj
citave Srbije sto je tema jednog posebnog teksta.
9. Tajne operacije - Hrvatska
Uklapajuci se u americku koncepciju sukoba niskog inteziteta, uz
jednovremenu realizaciju svojih posebnih interesa (pokusaj nametanja
novog faktora i sila u Istocnoj Evropi, Balkan kao odskocna daska za
dalje sirenje uticaja na Istok) na prostoru bivse SFRJ, BND je bio u
prilici da tajnim operacijama, obavi najveci deo posla zahvaljujuci
svojim vezama sa emigrantskim organizacijama i profasistickim
teroristickim grupama u Sloveniji i Hrvatskoj, ali i koriscenjem svoje
obavestajne i gore pomenute politicke agenture.
Kljucni covek BND-a, koji je uz aminavanje Klausa Kinkela, direktora
BND-a od 1979. do 1982. godine, a tadasnjeg ministra inostranih poslova
SR Nemacke, radio na projektu hrvatske secesije bio je Klaus Derner.
Klaus Kinkel je jos dok je bio na funkciji sefa nemacke obavestajne
sluzbe radio na razbijanju Jugoslavije, a postavljenjem na funkciju
ministra inostranih poslova je to samo nastavio. Pomenuti Derner je od
pocetka sedamdesetih radio na tlu Jugoslavije i uspostavio je posebno
bliske kontakte odrzavao sa Krajacicem a potom i njegovim krugom koji
su sacinjavali Josip Manolic, Josip Boljkovac, Franjo Tudjman i Stipe
Mesic. Dener je bio zaduzen da "pomiri" ustaske emigrante i teroriste i
bivse komuniste a potom nacionaliste. U tu svrhu on je organizovao
veliki broj njihovih sastanaka u Nemackoj i Austriji ali i u nemackom
konzulatu u Zagrebu.
Zapazenu ulogu u je imao i Johan Dengler, bivsi oficir Vermahta,
austrijski diplomata i obavestajac visokog iskustva jos iz drugog
svetskog rata. Johan Dengler nije bio obavestajac koji sakuplja podatke
vec je otkrivao politicare sa kojima se u perspektivi moze raditi - sto
u prevodu znaci one na koje moze da se utice. Kao dugogodisnji konzul
Austrije u Zagrebu i ambasador u Budimpesti, bio je u mogucnosti da
pomogne nacionalistickim snagama u Hrvatskoj da povezu cvrsce sa
uticajnim licnostima u Becu, Budimpesti, Vatikanu, a posebno u Bonu,
angazujuci im i obavestajne kontakte. On je odigrao veoma vaznu ulogu u
povezivanju vrhovnistva Hrvatske sa nemackim politickim i obavestajnim
vrhom. Bio je izuzetno blizak sa Vladom Gotovcem, Stankom Goldstajnom,
i Hrvojem Sasicem. Kao veznik nemacke obavestajen sluzbe, krajem 1990.
godine, licno je Tudjmanu izlozio kompletnu strategiju i sugerisao
nacin i postupke pri razbijanju Jugoslavije i otcepljenju Hrvatske.
Nikako ne sme da se u svemu ovome zaboravi lik i delo dr. Ernesta
Buera. Bauer je rodjen u folksdojcerskoj porodici u Zagrebu 1910.
godine. Po zavrsenom filozofskom fakultetu 1937. godine predavao je
istoriju u Zagrebu i Vinkovcima. U vreme NDH bio je sef ABVER-a za
Bjelovar, potom konzul NDH u Pragu i atase za propagandu u Bukurestu.
Sve vreme je u ovom gradovima istovremeno obavljao i poslove za ABVER.
Posle rata je doktorirao u Gracu, 1953. godine i sve vreme bio jedan od
rukovodecih ljudi u "Hrvatskom nacionalnom vecu". Iako je 1957. godine
penzionisan kao general-potpukovnik BND-a, on prakticno nikad nije
otisao u penziju, posebno kad je rec o njegovom angazovanju prema SFRJ.
Susret Tudjmana i Bauera organizovao je bivsi pukovnik ABVER-a Vladimir
Musa. Juna 198. godine Tudjman je posetio u Nemackoj Ernesta Bauera i
tom prilikom su dogovorena osnovna nacela HDZ-a i udareni temelji
njegove totalitarne vlasti. Bauer je tom prilikom postavio Tudjamnu
odredjene uslove, cijim bi ispunjavanje pomogao svom "pulenu" da doje
na vlast. Tudjman je dobio "domaci" zadatak da pronalzazi puteve
povezivanja HDZ sa muslimanskim stanovnistvom BiH. U tome je svako
nasao svoj interes. Nemackoj je bio potreban saveznik koji ima korene u
Aziji, gde su izvori nafte - muslimani, a Hrvatskoj koja ima lobi,
strategijski - zaledje. Osim toga Bauer je od Tudjamna trazio da u vrhu
buduce hrvatske policije i diplomatije budu "provereni Hrvati", Gojko
Susak i Perica Juric, zvanicno jastrebovi HDZa u stvari agenti BND-a
koji su Tudjmana trebali da drze na oku. Tudjman je prihvatio ovu
ponudu. Najveca zasluga ovog penzionisanog generala BND-a je sto
Tudjamnu pomogao da stupi u vezu sa BND i CIA i sto je HDZ za izbornu
kampanju iz Nemacke dobila 6 miliona DM.
9.1 Ilegalno naoruzavanje Slovenaca, Hrvata i muslimana
Da bi osigurala da svoj suverenitet brane vojnim sredstvima SR Nemacka
je obezbedila ilegalno naoruzavanje oruzanih snaga Slovenije i Hrvatske
- za izvodjaca radova je bio odredjen BND. BND je hrvatskim i
slovenackim bankarima i trgovcima oruzjem omogucio kontakte sa
medjunarodnim trgovcima oruzjem, a onda se postarao da sve ide glatko.
Medju partnerima BND-a u naoruzavanju Hrvatske i Slovenije bili su
trgovci oruzjem Karl Hajnc Sulc, Mertins-firma Meleks, Hriscanska
milicija iz Bejruta... Karl Hajnc Sulc je kupio velike kolicine oruzja
i vojnog materijala bivse istoconemacke vojske i sve to preproda
Tudjmanu. Sulca je Tudjmanu preporucio BND koji je i kontrolisao citav
posao. Nemacko oruzje je u Sloveniju i Hrvatsku stizalo zaobilaznim
putem, tako je licenca za proizvodnju Ambrust raketa prodata Belgiji i
Singapuru a odatle su trgovci oruzjem uz podrsku BND-a to oruzje
prodavali Hrvatskoj i Sloveniji. Standardna oprema Hrvata su postale
puske i revolveri MP-5 proizvodjaca Heckler/Koch, a na tone oruzja i
opreme iz bivseg DDR-a medju njima puske AK-74, municija, kamioni,
transporteri, je takodje na ovaj nacin isporuceno Hrvatskoj.
Osim ilegalnog naoruzavanja Slovenaca i Hrvata, SR Nemacka je aktivno
ucestvovala i u naoruzavanju muslimana u BiH. Novinari nemackog TV
magazina "Monitor" su 27. februara 1997. godine argumentovano dokazali
da je BND bio umesan u ilegano naoruzavanje muslimana u BiH. Kljucna
licnost u citavoj toj prici bio je Kristof fon Becold, rukovodilac
nemacke delegacije u posmatrackoj misiji EU za Hrvatsku i Bosnu. Fon
Becold je rukovodio zagrbackom filijalom BND-a ciji je centar bio u
jednoj vili, u diplomatskoj cetvrti Zagreba. Novinarima "Monitora",
lekari i osoblje bihacke bolnice priznali da su nemacki posmatraci pod
zastavom EU u dzipovima dovozili municiju koja je bila skrivena u
paketima sa oznakom "decja hrana" i "mleko u prahu". O tome postoje
cak, i knjige i primopredaji "robe", koja pokazuje da je samo jednom
prilikom, 27.marta 1994. jedna nemacki "posmatrac" dovezao 17.280
metaka raznog kalibra. Osim toga agenti i saradnici BND-a su u Sarajevo
prenosili i velike kolicine novca, pa su pojedine posiljke bile "teske"
i do 50.000 DM. Zamenik Kristofa fon Becolda u posmatrackoj misiji EU
bio je pukovnik Grapengeter koji je pre dolaska u Zagreb radio u Rimu,
tako da je bio dobro upoznat sa situacijom na prostoru bivse
Jugoslavije. Grapengeter je bio veza BND-a sa visokim predstavnicimsa
hrvatske i muslimanske vojske.
Zapazenu ulogu u naoruzavanju muslimana u BiH imao je i Nurif
Rizvanovic koji je kao oficir JNA 1987. godine osudjen na kaznu zatora
od 7 godine zato sto je za potrebe BND-a pod pseudonimom "BND-270"
prikupljao podatke o JNA i odbrani zemlje stepenovane kao vojna tajna.
Rizvanovica koji je na izdrzavanje kazne u KP Dob kod Ljublajne otisao
9.marta 1988 oslobodila je nova vlast Slovenije 1990 godine. Posle toga
on je osnovao firmu "Lanfer" za sedistem u Novom Mestu koja istovremeno
bila obavestjani punkt BND-a. Po zadacima BND-a Rizvanovic je ilgalno
uzvozio naooruzanje za potrebe SDA u istocnoj Bosni. Operacija sa
Rizvanovicem nije dugo trajala, jer je on bio covek koji je prvenstveno
radi za sebe, svoju materijalnu korist, i zavrsila se skandalom u koji
su bili upelteni i Adil Osmanovic Taran covek BND-a koji je bio poslat
da kontrole Rizvanovica i Hriz Redzic, muslimanski poslanim u skupstini
BiH, takodje na vezi BND-a.
Zakljucak
Sve ovo govori da je Nemacka dugo vremena sredstvima operativne spoljne
politike pripremala teren za nastupanje u ulozi velike politicke sile
kako na istoku, tako i na zapadu evropskog kontinenta. Bon je posle
osvajanja punog suvereniteta krenuo u ekspanzivni prodor a Balkan mu je
posluzio samo kao odskocna daska za dalje sirenje svog uticaja na
Istok. Jedna od glavnih poluga u tom sirenju Nemacke predstavlja BND,
posle pada Varsavskog pakta druga najveca tajna sluzba u Evropi.
Zahvaljujuci preko 80 filijala sirom sveta, saradnji sa preko 150
drugih tajnih sluzbi, vrhunskim tehnoloskim pozicijama i zastrasujucem
ekonomskom potencijalu Nemacke, BND preti da postane jos uticajniji
faktor moci u medjunarodnoj politici, utoliko pre sto u medjudrzavnim
odnosima nastupa i dalje sa tradicionalnim politickim sredstvima moci
iz perioda hladnog rata.
Medjutim, na osnovu iznetog o organizaciji i metodama rada BND-a ne
treba izvuci zakljucak da je to savrsena obavestajna organizacija kojoj
se ne moze suprostaviti u njenom delovanju. BND je pored uspeha imala i
niz vrlo ozbiljnih neuspeha u svom radu, a o tome dovoljno govori
situacija iz 1969. i 1970. godine kad je Saveznu republiku Nemacku
zahvatio talas samoubistava odgovornih funkcionera, sto je svakako bilo
u vezi sa obavestajnim radom. Osim toga treba dodati su pripreme za
izvodjenje teroristickog akta AL-Qai'de (teroristicki napad na WTC)
dobrim delom izvedene u Nemackoj a da citav njihov obavestajno
bezbednosni sistem nije imao nikakve informacije o tome.
