Informazione
[Il Nuovo Anno per l'Associazione Partigiani della Serbia non sarà certo meno impegnativo e problematico del precedente. Come in tutti i paesi europei soggetti al riorientamento in senso revisionista-revanscista favorito da Bruxelles, anche in Serbia gli ex combattenti del Movimento di Liberazione e chi tutela la loro memoria dovranno duramente lottare per evitare l'emarginazione e l'oblio. In Serbia in particolare, è all'ordine del giorno addirittura la "riabilitazione per legge" della figura di Milan Nedić, noto collaborazionista dei nazisti... Sul tema si vedano anche:
Nova Godina kod SUBNOR-a
u obrnutom hronološkom rasporedu:
Велико признање: ПОВЕЉА СУБНОР-у СРБИЈЕ (30.12.2015.)
Свилајнац: РЕСАВЦИ ПРОТИВ КВИСЛИНГА (24.12.2015.)
Неготин: ИЗДРЖАЋЕМО СВЕ УДАРЕ (24.12.2015.)
Традиција: ДЕЛО СИЈА СВОМ СНАГОМ (23.12.2015.)
Војводина: СЛАВНИ ПУТ ПРОЛЕТЕРА (22.12.2015.)
Новогодишњи разговор: НЕ ИСПУШТАМО СТЕГ СЛОБОДЕ (19.12.2015.)
Војводина: СРАМОТА СЕ НЕ МОЖЕ ОПРАТИ (9.12.2015.)
Оштар протест: УПАМЕТ СЕ, СРБИЈО! (8.12.2015.)
Реаговање: ЈОШ ЈЕДАН АТАК НА ЗДРАВ РАЗУМ (26.10.2015.)
Isto pročitaj:
Уместо честитке: КО ТО ДА ЗАБОРАВИ (11.1.2016.)
Kako "pobediti" blokadu protiv SUBNOR-a (JUGOINFO 11.12.2015.)
Revisionizam i protirevisionizam u Srbiji (JUGOINFO 22.10.2015.)
---
http://www.subnor.org.rs/veliko-priznanje-23
Велико признање – Објављено под Актуелно | 30. децембра 2015.
ПОВЕЉА СУБНОР-у СРБИЈЕ
СУБНОР Србије, традиционална слободарска антифашистичка организација са преко 130 хиљада чланова, један је од главних носилаца тек установљене Повеље Министарства радa, запошљавања, борачких и социјалних питања.
На новогодишњој свечаности, приређеној у великој дворани палате ”Србија” у Новом Београду, члан Владе Републике Србије, министар Александар Вулин, најпре је уручио признање Републичком одбору СУБНОР-а Србије које је примио председник Душан Чукић.
На свечаности, коју је иначе водио државни секретар за борачка питања Драган Поповић, био је и члан Председништва СУБНОР-а Србије генерал Видосав Ковачевић.
Повеља се додељује први пут за унапређење сарадње са удружењима основаним ради побољшања положаја бораца, војних инвалида, цивилних инвалида, породица палих бораца, унапређења области неговања традиција ослободилачких ратова Србије.
Нема сумње да је СУБНОР Србије, по трајању и бројности чланства, на основу програма и активности, значајем на друштвеној домаћој и политичкој међународној сцени у интересу бољитка наше отаџбине, убедљиво на челној позицији, па се после низа година потискивања, захваљујући у првим деценијама овог века ”демократским властима” које су се бескрупулозно обрачунавале са славном прошлошћу, вратио без одустајања од сопствених темеља на место које с правом има.
На свечаном чину додељивања Повеље говорио је министар Александар Вулин, посебно наглашавајући значај борачких организација које окупљају храбре људе спремне да часно чувају достојанство и слободу своје отаџбине.
– А предуго времена је прошло – нагласио је, обраћајући се званицама, члан Владе Републике Србије – откад се нисте састали са својом државом која је у обавези да искаже захвалност за дела и пружи помоћ и разумевање.
СУБНОР Србије је, са своје стране, захвалан за признање и остаје у уверењу да ће Влада Републике Србије изнаћи могућност да се област борачког организовања уреди даље по угледу на искуство сличних и приближних држава, не само у Европи, које ветеране и њихове потомке уважавају на достојан начин, прихватајући репрезентативност организација, домете од заједничког интереса или дају статус од посебног значаја за државу.
Велико признање – Објављено под Актуелно | 30. децембра 2015.
ПОВЕЉА СУБНОР-у СРБИЈЕ
СУБНОР Србије, традиционална слободарска антифашистичка организација са преко 130 хиљада чланова, један је од главних носилаца тек установљене Повеље Министарства радa, запошљавања, борачких и социјалних питања.
На новогодишњој свечаности, приређеној у великој дворани палате ”Србија” у Новом Београду, члан Владе Републике Србије, министар Александар Вулин, најпре је уручио признање Републичком одбору СУБНОР-а Србије које је примио председник Душан Чукић.
На свечаности, коју је иначе водио државни секретар за борачка питања Драган Поповић, био је и члан Председништва СУБНОР-а Србије генерал Видосав Ковачевић.
Повеља се додељује први пут за унапређење сарадње са удружењима основаним ради побољшања положаја бораца, војних инвалида, цивилних инвалида, породица палих бораца, унапређења области неговања традиција ослободилачких ратова Србије.
Нема сумње да је СУБНОР Србије, по трајању и бројности чланства, на основу програма и активности, значајем на друштвеној домаћој и политичкој међународној сцени у интересу бољитка наше отаџбине, убедљиво на челној позицији, па се после низа година потискивања, захваљујући у првим деценијама овог века ”демократским властима” које су се бескрупулозно обрачунавале са славном прошлошћу, вратио без одустајања од сопствених темеља на место које с правом има.
На свечаном чину додељивања Повеље говорио је министар Александар Вулин, посебно наглашавајући значај борачких организација које окупљају храбре људе спремне да часно чувају достојанство и слободу своје отаџбине.
– А предуго времена је прошло – нагласио је, обраћајући се званицама, члан Владе Републике Србије – откад се нисте састали са својом државом која је у обавези да искаже захвалност за дела и пружи помоћ и разумевање.
СУБНОР Србије је, са своје стране, захвалан за признање и остаје у уверењу да ће Влада Републике Србије изнаћи могућност да се област борачког организовања уреди даље по угледу на искуство сличних и приближних држава, не само у Европи, које ветеране и њихове потомке уважавају на достојан начин, прихватајући репрезентативност организација, домете од заједничког интереса или дају статус од посебног значаја за државу.
---
http://www.subnor.org.rs/svilajnac
Свилајнац – Објављено под Актуелно | 24. децембра 2015.
РЕСАВЦИ ПРОТИВ КВИСЛИНГА
Потомци учесника НОР-а из Кушиљева, Црквенца и Свилајнца оштро су негодовали поводом покушаја рехабилитације председника квислиншке владе Србије током Другог светског рата Милана Недића. Припадници његове „државне страже“ су у центру Свилајнца обесили мртвог хероја Ресавског краја Лазара Стојановића, рођеног у селу Кушиљеву над којим су се претходно иживљавали пошто је био тешко рањен у борби са њима. Недићевци су га два пута стављали мртвог на вешала како би се додворили немачким газдама којима су служили.
Због свега тога како су истакли припадници СУБНОР-а, потомци бораца НОР-а, руководство СУБНОР-а Свилајнац на челу са председником Милетом Тошићем, дижу глас против срамних рехабилитација и дају безрезервну подршку СУБНОР-у Србије и његовом руководству у борби за очување антифашизма, патриотизма и љубави према Србији.
„Потомци славног војводе Синђелића, који је својим херојским чином показао како се воли своја земља на Чегру, потомци Ресаваца са Цера, Колубаре и албанске голготе, потомци бораца Ресавске партизанске чете, ресавских слободара оштро се противимо овом и сличним поступцима рехабилитације оних који су издавали, злостављали, прогонили и убијали свој народ као што су чинили Недић, Љотић, Бећаревић и други издајници српског народа“ – закључак је скупа.
Иначе у сали Културног центра у Свилајнцу, у организацији СУБНОР-а, Културног центра и МЗ „Кушиљево“, промовисана је књига „Кушиљево – село крај Мораве“ Милана Љубишиног Илића – Жеже, својеврсна хроника овог познатог села добрих домаћина, ратара али и ратника из свих ослободилачких ратова српског народа од Кочине крајине па до 1999. године. О књизи су говорили аутор, рецензент проф. пук. Жељко В. Зиројевић као и проф. Милорад Миловановић и Микица Микић, заменик председника општине Свилајнац.
---
http://www.subnor.org.rs/negotin-377
Неготин – Објављено под Актуелно | 24. децембра 2015.
ИЗДРЖАЋЕМО СВЕ УДАРЕ
Интонирањем државне и химне СУБНОР-а Србије “По шумама и горама”, отворена је, у сали Дома “Станко Пауновић” у Неготину свечана академија посвећена Дану формирања Прве оперативне јединице НОВЈ.
На дане када је у жару борбе стасала славна југословенска армија, беседом је подсетила председница Секције потомака и поштоваоца професор Лидија Милосављевић.
Дан формирања Прве пролетерске бригаде јесте дан када је почела да стасава једна од највећих армија међу победницима. Од десетак партизанских одреда нарасла је армија која је у строју имала 800.000. прекаљених бораца.
Председник СУБНОР-а Неготин Драгољуб Филиповић рекао је: “СУБНОР траје и постојано опстаје на ветрометини бројних насртаја квази историчара и потомака квислинга и колаборациониста. Чврсто стојимо на темељима антифашизма и НОБ-а, коју је верификовао читав прогресивни и мирољубиви свет. Знамо ми, а уверени смо да и цео слободни свет зна, ко је с ким био под руку, зато нам нико не може продавати маглу.
Појединци, кратког сећања и памћења, задњих година успевају да у школске уџбенике прогурају неистине, да трују младе. Вајна “демократска” власт је у Србији од 2000. године успела да СУБНОР стрпа у исти кош с неким невладиним организацијама и потпуно све патриотске организације потисне са јавне сцене. Истрајношћу чланства са СУБНОР-ом то нису успели. Потврда томе јесу и наши скупови. Нема веће среће од чињенице да у једној оваквој свечаности учествује и млада генерација”.
Свечаној академији претходило је полагње венаца и цвећа на смомен обележју погинулим борцима .
Поред чланова СУБНОР- а свечаности су присуствовали и директори градских јавних установа, ученици средњих и основних школа и многобројни грађани.
---
http://www.subnor.org.rs/tradicija-1411
Традиција – Објављено под Актуелно | 23. децембра 2015.
ДЕЛО СИЈА СВОМ СНАГОМ
Секција бораца, потомака и поштовалаца Прве пролетерске посетила је Рудо поводом 74 година од оснивања бригаде. Делегацију је предводио председник Секције пуковник авијације Зденко Дупланчић.
Окупиле су се бројне делегације из Србије, Федерације БиХ, Републике Српске. На Тргу слободе скуп је отворио организатор проф. Благоје Церовић.
Делегације су положиле венце и цвеће на споменик Првој пролетерској и на партизанском гробљу. Међу њима и Зденко Дупланчић, председник, Драгољуб Николић, председник Комисије за традиције и најмлађи члан Секције и СУБНОР-а Савски венац Север Трифуновић.
О борбеном путу Прве пролетерске бригаде говорио је Зденко Дупланчић. А затражио и да се главној улици у Рудом врати првобитни назив Прва пролетерска НОУ бригада уместо имена Драже Михаиловића. Тим пре што се идуће године обележава 75 година од формирања бригаде родоначелнице победоносне ЈНА у Другом светском рату где је место Рудо ушло у историју НОБ и антифашистичке борбе.
Председник Секције Зденко Дупланчић уручио је „Медаљу борца“ Благоју Церовићу којим га је Републички одбор СУБНОР-а Србије наградио поводом 70 година победе над фашизмом због заслуга на неговању и промовисању традиција НОБ.
---
http://www.subnor.org.rs/vojvodina-1265
Војводина – Објављено под Актуелно | 22. децембра 2015.
СЛАВНИ ПУТ ПРОЛЕТЕРА
У организацији СУБНОР-а АП Војводине обележена је 74. годишњица формирања Прве пролетерске народноослободилачке ударне бригаде У Другом светском рату.
Свечаној академији су присуствовали бројни борци НОБ, међу којима и Перка Ђурчијански, носилац „Партизанске споменице 1941.“, припадници Војске Србије на челу са командантом Прве бригаде КоВ бригадним генералом Жељком Петровићем, председник Резервних војних старешина Бошко Пилиповић, председник војних пензионера Милорад Орељ. Посебно 40 ђака Основне школе „Jожеф Атила“ из Новог Сада, на челу са директором школе.
Поздрављајући борце, њихове потомке и госте у име СУБНОР-а Србије и Војводине, председник СУБНОР-а АП Војводине Светомир Атанацковић истакао је: „Бригаду је формирао и постројио Врховни командант НОВ И ПОЈ Јосип Броз Тито. Први командант прослављене Прве пролетерске бригаде био је Коча Поповић, а политички комесар Филип Фића Кљајић. Ратни пут бригаде био је дуг више од 20.000 километара, у њој се борило 22.000 бораца, од којих је трећина дала животе за слободу и сламање нацифашизма. Посебно је важно истаћи да је Прва пролетерска извела три по тешкоћама чувена марша. Посебно онај Игмански марш. Ратовала на Неретви, Сутјесци, посебно преласком у Србију, где учествује у Београдској операцији, ослобођењу Војводине и у пробоју Сремског фронта и даље кроз Славонију и Барању, све до Загреба у који улази 9. маја 1945. године.
Данас, пронацистичке колаборационистичке и квислиншке снаге спроводе намере и завет издаје. Све ово доказује и пре само неколико дана покренуто питање рехабилитације Милана Недића. Промотери желе пре свега да се домогну имовине. Заборављају жртве и заборавља се холокауст“.
Свечану академију увеличали су ђаци основне школе „Јожеф Атила“ и КУД „Вила“ играма из Војводине и Шумадије. Програм је водила глумица Српског народног позоришта Гордана Ђурђевић Димић.
Новогодишњи разговор – Објављено под Актуелно | 19. децембра 2015.
---
Свилајнац – Објављено под Актуелно | 24. децембра 2015.
РЕСАВЦИ ПРОТИВ КВИСЛИНГА
Потомци учесника НОР-а из Кушиљева, Црквенца и Свилајнца оштро су негодовали поводом покушаја рехабилитације председника квислиншке владе Србије током Другог светског рата Милана Недића. Припадници његове „државне страже“ су у центру Свилајнца обесили мртвог хероја Ресавског краја Лазара Стојановића, рођеног у селу Кушиљеву над којим су се претходно иживљавали пошто је био тешко рањен у борби са њима. Недићевци су га два пута стављали мртвог на вешала како би се додворили немачким газдама којима су служили.
Због свега тога како су истакли припадници СУБНОР-а, потомци бораца НОР-а, руководство СУБНОР-а Свилајнац на челу са председником Милетом Тошићем, дижу глас против срамних рехабилитација и дају безрезервну подршку СУБНОР-у Србије и његовом руководству у борби за очување антифашизма, патриотизма и љубави према Србији.
„Потомци славног војводе Синђелића, који је својим херојским чином показао како се воли своја земља на Чегру, потомци Ресаваца са Цера, Колубаре и албанске голготе, потомци бораца Ресавске партизанске чете, ресавских слободара оштро се противимо овом и сличним поступцима рехабилитације оних који су издавали, злостављали, прогонили и убијали свој народ као што су чинили Недић, Љотић, Бећаревић и други издајници српског народа“ – закључак је скупа.
Иначе у сали Културног центра у Свилајнцу, у организацији СУБНОР-а, Културног центра и МЗ „Кушиљево“, промовисана је књига „Кушиљево – село крај Мораве“ Милана Љубишиног Илића – Жеже, својеврсна хроника овог познатог села добрих домаћина, ратара али и ратника из свих ослободилачких ратова српског народа од Кочине крајине па до 1999. године. О књизи су говорили аутор, рецензент проф. пук. Жељко В. Зиројевић као и проф. Милорад Миловановић и Микица Микић, заменик председника општине Свилајнац.
---
http://www.subnor.org.rs/negotin-377
Неготин – Објављено под Актуелно | 24. децембра 2015.
ИЗДРЖАЋЕМО СВЕ УДАРЕ
Интонирањем државне и химне СУБНОР-а Србије “По шумама и горама”, отворена је, у сали Дома “Станко Пауновић” у Неготину свечана академија посвећена Дану формирања Прве оперативне јединице НОВЈ.
На дане када је у жару борбе стасала славна југословенска армија, беседом је подсетила председница Секције потомака и поштоваоца професор Лидија Милосављевић.
Дан формирања Прве пролетерске бригаде јесте дан када је почела да стасава једна од највећих армија међу победницима. Од десетак партизанских одреда нарасла је армија која је у строју имала 800.000. прекаљених бораца.
Председник СУБНОР-а Неготин Драгољуб Филиповић рекао је: “СУБНОР траје и постојано опстаје на ветрометини бројних насртаја квази историчара и потомака квислинга и колаборациониста. Чврсто стојимо на темељима антифашизма и НОБ-а, коју је верификовао читав прогресивни и мирољубиви свет. Знамо ми, а уверени смо да и цео слободни свет зна, ко је с ким био под руку, зато нам нико не може продавати маглу.
Појединци, кратког сећања и памћења, задњих година успевају да у школске уџбенике прогурају неистине, да трују младе. Вајна “демократска” власт је у Србији од 2000. године успела да СУБНОР стрпа у исти кош с неким невладиним организацијама и потпуно све патриотске организације потисне са јавне сцене. Истрајношћу чланства са СУБНОР-ом то нису успели. Потврда томе јесу и наши скупови. Нема веће среће од чињенице да у једној оваквој свечаности учествује и млада генерација”.
Свечаној академији претходило је полагње венаца и цвећа на смомен обележју погинулим борцима .
Поред чланова СУБНОР- а свечаности су присуствовали и директори градских јавних установа, ученици средњих и основних школа и многобројни грађани.
---
http://www.subnor.org.rs/tradicija-1411
Традиција – Објављено под Актуелно | 23. децембра 2015.
ДЕЛО СИЈА СВОМ СНАГОМ
Секција бораца, потомака и поштовалаца Прве пролетерске посетила је Рудо поводом 74 година од оснивања бригаде. Делегацију је предводио председник Секције пуковник авијације Зденко Дупланчић.
Окупиле су се бројне делегације из Србије, Федерације БиХ, Републике Српске. На Тргу слободе скуп је отворио организатор проф. Благоје Церовић.
Делегације су положиле венце и цвеће на споменик Првој пролетерској и на партизанском гробљу. Међу њима и Зденко Дупланчић, председник, Драгољуб Николић, председник Комисије за традиције и најмлађи члан Секције и СУБНОР-а Савски венац Север Трифуновић.
О борбеном путу Прве пролетерске бригаде говорио је Зденко Дупланчић. А затражио и да се главној улици у Рудом врати првобитни назив Прва пролетерска НОУ бригада уместо имена Драже Михаиловића. Тим пре што се идуће године обележава 75 година од формирања бригаде родоначелнице победоносне ЈНА у Другом светском рату где је место Рудо ушло у историју НОБ и антифашистичке борбе.
Председник Секције Зденко Дупланчић уручио је „Медаљу борца“ Благоју Церовићу којим га је Републички одбор СУБНОР-а Србије наградио поводом 70 година победе над фашизмом због заслуга на неговању и промовисању традиција НОБ.
---
http://www.subnor.org.rs/vojvodina-1265
Војводина – Објављено под Актуелно | 22. децембра 2015.
СЛАВНИ ПУТ ПРОЛЕТЕРА
У организацији СУБНОР-а АП Војводине обележена је 74. годишњица формирања Прве пролетерске народноослободилачке ударне бригаде У Другом светском рату.
Свечаној академији су присуствовали бројни борци НОБ, међу којима и Перка Ђурчијански, носилац „Партизанске споменице 1941.“, припадници Војске Србије на челу са командантом Прве бригаде КоВ бригадним генералом Жељком Петровићем, председник Резервних војних старешина Бошко Пилиповић, председник војних пензионера Милорад Орељ. Посебно 40 ђака Основне школе „Jожеф Атила“ из Новог Сада, на челу са директором школе.
Поздрављајући борце, њихове потомке и госте у име СУБНОР-а Србије и Војводине, председник СУБНОР-а АП Војводине Светомир Атанацковић истакао је: „Бригаду је формирао и постројио Врховни командант НОВ И ПОЈ Јосип Броз Тито. Први командант прослављене Прве пролетерске бригаде био је Коча Поповић, а политички комесар Филип Фића Кљајић. Ратни пут бригаде био је дуг више од 20.000 километара, у њој се борило 22.000 бораца, од којих је трећина дала животе за слободу и сламање нацифашизма. Посебно је важно истаћи да је Прва пролетерска извела три по тешкоћама чувена марша. Посебно онај Игмански марш. Ратовала на Неретви, Сутјесци, посебно преласком у Србију, где учествује у Београдској операцији, ослобођењу Војводине и у пробоју Сремског фронта и даље кроз Славонију и Барању, све до Загреба у који улази 9. маја 1945. године.
Данас, пронацистичке колаборационистичке и квислиншке снаге спроводе намере и завет издаје. Све ово доказује и пре само неколико дана покренуто питање рехабилитације Милана Недића. Промотери желе пре свега да се домогну имовине. Заборављају жртве и заборавља се холокауст“.
Свечану академију увеличали су ђаци основне школе „Јожеф Атила“ и КУД „Вила“ играма из Војводине и Шумадије. Програм је водила глумица Српског народног позоришта Гордана Ђурђевић Димић.
---
http://www.subnor.org.rs/novogodisnji-razgovor
Новогодишњи разговор – Објављено под Актуелно | 19. децембра 2015.
НЕ ИСПУШТАМО СТЕГ СЛОБОДЕ
Душан Чукић, председник СУБНОР-а Србије, о протеклом периоду и даљим задацима организације
Ни за педаљ не одступамо од славне народноослободилачке партизанске антифашистичке борбе, али се морамо преусмерити и на нове обавезе наметнуте временом које у много чему није наклоњено.
Ево, на крају још једне године и с почетка нове, прилика је да се ”укњижи учинак” и прозбори о плановима и програму за време што предстоји.
У прошлом броју гласила наше организације написали смо да је покренут замајац за нове акције, па се и због тога обраћамо Душану Чукићу, председнику СУБНОР-а Србије, са питањем о основним правцима досадашњег и будућег рада.
БОРАЦ: Није лако ни мањима, а како је тек организацији са преко 100.000 чланова и одборима у сваком месту Србије. Тим пре што клима, она политичка, нарочито због слепе идеолошке острашћености, захваљујући упорним фалсификаторима историје, можда разумљивог порива наследника колабораната у Другом светском рату, није често, и даље, наклоњена народноослободилачкој борби и антифашизму?
Душан Чукић: СУБНОР траје и издржаће налете без обзира на то са које стране долазе. Ни за педаљ не одступамо од славне традиције, дубоко смо програмски у темељима свугде и у свету признате партизанске победе над фашизмом, те странице историје су са разлогом и због истине одавно склопљене и нико и нигде не може међу разумним продавати рог за свећу. У слободним народима зна се ко је с ким био под руку, а још више су познати слободари из редова антихитлеровске коалиције.
Ко је још неук и није упућен шта су у Техерану рекли Рузвелт, Черчил и Стаљин, због тога се и млађани Петар одрекао из Лондона ”горских царева” и наложио поклоницама да пређу у партизанске редове, многи су то и учинили и сваки борац, без хипотеке недела, изједначен са онима што су се од првих јулских дана 1941. жртвовали за слободу и против окупаторске чизме.
Код нас су појединци, кад им треба, кратког памћења, успевају задњих година да и у школске уџбенике прогурају новопечене неистине, трују младу генерацију недоказивим причицама о непостојећој улози својих предака у сламању хитлеризма. Томе је штедро доприносила вајна демократска власт, чак је и законима хтела да елиминише са српског пространства традиционално патриотске организације попут субноровске и успела да је напросто угура у мање више измишљени невладин сектор и изједначи са низом неприкладних удружења са којима се, што народ каже, никад чорбе не би помешале.
Ту скоро, да и то испричам, био сам на неком скупу где ми угледни државни функционер рече, без и једне, сигуран сам, ружне примисли, како је СУБНОР Србије, по закону, исто што и тамо нека лидерка из окружења милог свима него ли нашем живљу. Шта сам одговорио? Камо среће да јесмо у тим тимовима, добијали бисмо и по 100 хиљда евра месечно из белог света и да нас бог види! А, нисмо, нећемо никад , СУБНОР ће и даље високо носити стег слободе и бити, као и наши оснивачи, узори новим генерацијама којих је све више, широм Србије, сваким даном, довољно да охрабри за будућност и узнемири измишљене и стварне мрзитеље.
УСЛОВИ ЗА СВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ
Б: Очигледно се и у нашим редовима осећа та традиционална борбеност. У чланству су стари ратници, њихови потомци, поштоваоци, сви људи, како имате обичај да кажете, добре воље, антифашисти на чијој се идеологији заснивају и принципи удруживања у Европи. Због тога се морају стварати услови за разне генерације, зар не?
Д.Ч: То је тачно. У обавези смо, не помодно већ стратешки неопходно, да због чланства, то тражи, прилагођавамо рад времену и условима у којим делујемо. Свака средина има и своје специфичности, локалне самоуправе су биране на слободним изборима и понашају се према нахођењу странака, наше није да се тиме бавимо, аплаудирамо или поричемо вољу гласача, али морамо да датим оквирима бранимо интересе нашег чланства и обезбеђујемо услове за несметано постојање по нашем програму. То није увек и свугде могуће, па има одбора који тешком муком опстају, поједине локалне средине се оглушују и о законске нормативе, намећу баснословне кирије за коришћење просторија, свесно заборављују датуме што се нико не одриче, има и директора школа који не дозвољавају да се реч прозбори међу њиховим зидовима ни о народном хероју чије име носе.
Знамо, с друге стране, доста градова и општина где је сарадња са СУБНОР-ом изванредна и у обостраном интересу и поред тога што нема, бар са наше стране, ни примисли о разликама јер је, то потенцирам, нама бољитак Србије посебно драгоцен, који се може остваривати уз јединство и, дакако, поштовање сопствених темељних принципа који се, понављам, не могу и неће мењати.
С тим у вези поменуо бих и неке детаље. Раније руководство је бар двапут, на пример, писменим путем тражило од Тадића, узгред сина носиоца Партизанске споменице 41, да разговара са представницама СУБНОР-а. Није им ни, реда ради, одговорио. А садашњи Председник Републике је самоиницијативно понудио састанак и делегација је имала занимљив и по нашу организацију користан сусрет, термин је, случајно или намерно изабрао домаћин, између Дана борца и Дана устанка. И још нешто. Не памти се да је и на скуп Републичког одбора дошао неки представник Владе, а ресорни министар Александар Вулин је на седници нашег Председништва говорио, никад нико тако из власти у задњој деценији и више дана, речима о значају СУБНОР-а и за будућност Србије.
То су само неки потези који нас, иначе, не уљушкују у уверењу да се општа клима мења поштовањем прошлости. Тим пре што још нема опипљивих доказа да ће се и законима регулисати положај овакве оганизације као што је наша и увести, као кад су синдикати у питању, принцип репрезентативности који су свесно укинули ранији политички састави да би стварањем конгломерата удружења основну полугу онемогућили у раду који се њима очигледно није из идеолошких разлога допадао и успели су да ”све из прошлости” уклоне.
Сада се говори да се репрезентативност и за борачку популацију може мењати кроз прописе о удружењима, али због чега онда не стигне такав предлог из власти која указује да у овој нашој области има око 850 разних организација и није, поред осталог, могуће да се успостави потребна координација.
СУБНОР Србије због тога из најбољих намера предлаже Влади Србији да иницира и у интересу баш Србије донесе пропис који ће и толико важну област, као у многим државама широм света, регулисати на тачан и правичан начин.
Наша намера је, свесни потреба времена и, према томе, нашег бројног чланства различитог узраста, да и новим програмским пројектом и измењеним статутарним одредбама, који ће, верујем, ступити на снагу с почетком 2016, допринесемо још већој компактности и ширини организовања. Ми смо отворени за сарадњу и већ у чланству имамо низ респектабилних колективних чланова, међу којима су и Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, низ сталешких ранијих војних и цивилних удружења. Са нама су и борци који су бранили интегритет и целовитост раније државе, браниоци од натовске агресије, зашто не би под истим кровом били заједно и остали не губећи самосталност и евентуалне специфичности.
МУКЕ СА ФИНАСИЈАМА
Б: Познато је да сви имају муке са финасијама. Од општинских до Републичког одбора. Ни држава нема новца, буџет се креше, општа је стиска. Како даље?
Д.Ч: И нама приговарају да нам не мањка ”буџетска свест”. Није да и тога нема, али је истина да смо у, да тако кажем, централи, у Београду, максимално штедљиви, морамо да правдамо сваки динар који смо, на основу пројеката, добили од ресорног министарства. Свака ставка је под лупом, а неке делатности су посве избрисане. Немамо више могућности да шаљемо борце на лечење, обично би то била Сокобања чији смо оснивач. У Републичком одбору је само један стално запослен, право је чудо како завршавамо низ неопходних и захтевних послова. Максимално су ограничена плаћања за комуналије, нису одобрена средства за одржавање састанака, нема дневница за пут, одавно смо без аутомобила, пројекти не предвиђају ни међународну сарадњу…
По садашњим прописима, то ми стално истичу где год се буним, да удружења попут нашег рачуна на овакве и таквим редовима приходе: 1. из чланарине, 2. од прилога, 3. од донација, 4. захваљујући усвојеним пројектима.
Својевремено је Републички одбор донео одлуку да чланарина остаје свакој средини, а и то нису износи извесни и довољни. Са прилозима и донацијама знамо како ствари стоје. Остају пројекти. Бара је мала, каже пословица, а рефлектаната на буџет много. Због тога и тражимо ону фамозну репрезентативност да се утврди ко стварно постоји и шта значи у Србији.
При таквим садашњим околностима је право чудо како Председништво посебно успева да одржи темпо. Не жалим се, наравно, јер знам да ни одборима широм Србије није лако, често се јављају из разних места и питају за помоћ. Шта да одговорим?
Сви смо ми волонтери, на местима нас држи ентузијазам, истрајаћемо због прошлости којој смо привржени и убеђења да су нам старији и заслужнији другови напросто оставили у аманет да сачувамо славни СУБНОР за будућност у којој ће нове генерације имати боље услове да штафету предају својим наследницима.
Због тога сам и сигуран да ћемо издражати и поред, што да кријем, има доста и оних који би да нам виде крај. Сувише смо јаки да се то може догодити, разграната и монолитна организација је орах који нико не поломи. Нећемо се, будите сигурни, задовољити поновним високим протоколарним местом и учешћем, заједно са Владом Србије, у организовању државних свечаности. Претензије су јасне и у општем интересу, имамо памети и снаге, довољно младих, да остајемо на бранику часног имена нашег слободасрког народа.
Наше место у друштву, не само кад је у питању традиција, тешко може ко да надомести и у социјалној и здравственој бризи о борцима и уопште ветеранима којима је управо ових дана власт одредила и 4.децембар као свечани дан. О томе се посебно брине комисија у Председништву са групом прворазредних стручњака, крстаре Србијом и изналазе методе да се снаге уједине и пронађу нове путеве за неопходну и заслужену помоћ и заштиту.
ХВАЛА, СРБИЈО!
Б: Сведоци смо да СУБНОР има велики, како се то помодно вели, рејтинг у свету?
Д.Ч: И то је већ традиција! Србија је и у ветеранским организацијама широм планете одржала, слободан сам да устврдим, примат вредан изузетног поштовања. У Светској организација ветерана ФМАК (седиште је у Паризу), имамо своје представнике, такође и у Међународној асоцијацији покрета отпора ФИР из Берлина. На оба места смо цењени не само због тога што смо и оснивачи. Наши ставови су свугде радо прихваћени и због угледа земље и народа који је не само у Другом светском рату био на правој страни.
У првом реду смо увек где треба.Тако је и у Москви било приликом прославе седме деценије победе над фашизмом, на великом скупу преко 70 држава председнику СУБНОР-а Србије је дата реч одмах после поздрава изасланика покровитеља, председника Руске Федерације Путина. У монументалном комплексу музеја Поклонаја гора изнад Москве награђивани су средњошколци, студенти и полазници војних универзитета за неговање патриотизма.
Домаћин, председник Организације руских ветерана генерал армије Мојсејев, предложио је да уручим одличја кадетима чувене академије ”Суворов”. Младићи у парадним униформама прилазили су одсечним кораком, рапортирали чин и презиме, а потом сви скупа, из звуке маршева, свечано прошли поред нас поздрављајући из све гласа ”Хвала, Србијо”.
Било је то емотивно узбудљиво признање нашој земљи и нашем СУБНОР-у за традиционалну истрајност, частан пут, изградњу пријатељства и сарадње на равноправној основи разумевања. Неки месец позније, у Београду, на свечаности у Амбасади Руске Федерације, у присуству Председника Републике Србије Николића, изасланик Председника РФ Путина, амбасадор Чепурин, уручио је висока одликовања нашим борцима, а СУБНОР- у Србије Спомен плакету за заслуге у победи над фашизмом у Другом светском рату.
Иначе, готово да нема земље у Европи, много је и ван нашег континента, са којом нисмо у пријатељском контакту. Руководимо се паролом да нико као борци, наши преци, не знају шта су страхоте ратовања, сваки и климав мир бољи је од надметања оружјем којим човечанство и у данашње време угрожавају. Само разговори и поштовање других, макар колико стварно или привидно јесу слабији, одустајање од наметања воље и мешања у унутрашње ствари других држава, ширења побуна и мењање власти које одбијају туђе наредбе, јесу основни постулати у међународним односима којих се придржава и пропагира, преко пријатељских организација, СУБНОР Србије.
Добре намере, јединство и разумевање су окосница деловања сваког нашег одбора и на унутрашњој сцени. Због тога сам сигуран да ћемо и у 2016. години, као и досад, високо и поносно носити стег наше слободе и независности, држећи се за руке чврсто, ако треба, као што су то чинили и наши преци увек кад је у питању интерес отаџбине – рекао је Душан Чукић, председник СУБНОР-а Србије, у новогодишњем разговору за лист наше многобројне организације.
Иван Матовић
КАКО УЋИ У МЕДИЈЕ
Б: Водили сте својевремено више познатих и признатих друштвених организација, били указни амбасадор СРЈ, објавили неколико запажених књига, али и директоровали медијским кућама као што је Телевизија Србије и Вечерње новости. У СУБНОР-у председавате и Комисијом за информисање и Издавачким саветом ”Борца”. Због тога и постављам питање због чега се вести о нама тешко пробијају у јавност?
Д.Ч: Одговор није компликован. У ”демократским променама” је инаугурисано правило да све пре њих треба уништити. Променити камен на камену, идеолошки реваншизам је и борачку организацију уврстио у блок са којим се обавезно морају обрачунати. Нису могли да је ликвидирају, али су ревносни уредници, посебно у београдским медијима, одлучили да ни на који начин не пуштају чак ни вестицу у којој би се СУБНОР помињао.
То је тактика, чак до данашњих дана, да се није десило оно што није објављено. Због тога нема помена ни о свечаностима које, последњих годиница, организујемо са Владом Србије, не може ни случајно да се зна да је говорио и наш представник. Без обзира на то што многим збивањима, попут Сремског фронта или Седмог јула у Белој Цркви или обележавању Пријепољске битке, присуствују хиљаде људи који су занимљиви, ако ништа друго, као потенцијални читаоци или гледаоци.
Ретко кад се смилостиве, опет ти београдски професионалци, да неку реч пропусте из наших саопштења, али су дрчно објављивали неутемељене нападе на нашу организацију и опет невољно пуштали одговоре без обзира на то што смо се ”бранили” уљудно и аргументовано.
Републичком одбору и Председништву је остало као могућност да се оглашава путем ”Борца” чије је излажење ограничено, на жалост, недостатком средстава.
Ту је, међутим, портал СУБНОР-а на интернетској мрежи који је и наш велики продор у информативни свет. Свакодневно се, речју и слкиком, види богата лепеза дешавања у борачкој организацији и руководству.
Комплетну нашу разуђену активност је у кратком року видело ево већ ускоро 700 хиљада људи, а посебно радује што је забележено чак близу један милион и деветсто хиљада прегледа текстова. Број се, наравно, свакодневно увећава и доказује да је интересовање за СУБНОР Србије достојно сваке пажње. Зна се, у исто време, да су корисници интернетског информисања углавном, бар код нас, млађи људи, што опет, само по себи, потврђује колико се у задње време на укупној сцени неке ствари, без обзира на укупно ”слободно новинарство”, враћају захваљујући ни мало наивном интернету у нормалу.
Нашем порталу се све више прилагођавају многи одбори широм Србије и одмах по завршеном догађају шаљу текст и фотосе да се у широком кругу чује и види њихова делатност. То је у општем интересу и због тога и овим путем охрабрујем да им и портал СУБНОР-а буде обавеза.
Што се тиче информисања у локалним медијима, скреће пажњу да у разним местима нема тешкоћа. Утиска сам да је то заслуга професионалаца у редакцијама, али и доброј организованости наших руководстава на терену – тамо где схватају свакодневне контакте са редакцијама, ту је и заступљеност у медијским изворима на задовољавајућем нивоу.
Ни за педаљ не одступамо од славне народноослободилачке партизанске антифашистичке борбе, али се морамо преусмерити и на нове обавезе наметнуте временом које у много чему није наклоњено.
Ево, на крају још једне године и с почетка нове, прилика је да се ”укњижи учинак” и прозбори о плановима и програму за време што предстоји.
У прошлом броју гласила наше организације написали смо да је покренут замајац за нове акције, па се и због тога обраћамо Душану Чукићу, председнику СУБНОР-а Србије, са питањем о основним правцима досадашњег и будућег рада.
БОРАЦ: Није лако ни мањима, а како је тек организацији са преко 100.000 чланова и одборима у сваком месту Србије. Тим пре што клима, она политичка, нарочито због слепе идеолошке острашћености, захваљујући упорним фалсификаторима историје, можда разумљивог порива наследника колабораната у Другом светском рату, није често, и даље, наклоњена народноослободилачкој борби и антифашизму?
Душан Чукић: СУБНОР траје и издржаће налете без обзира на то са које стране долазе. Ни за педаљ не одступамо од славне традиције, дубоко смо програмски у темељима свугде и у свету признате партизанске победе над фашизмом, те странице историје су са разлогом и због истине одавно склопљене и нико и нигде не може међу разумним продавати рог за свећу. У слободним народима зна се ко је с ким био под руку, а још више су познати слободари из редова антихитлеровске коалиције.
Ко је још неук и није упућен шта су у Техерану рекли Рузвелт, Черчил и Стаљин, због тога се и млађани Петар одрекао из Лондона ”горских царева” и наложио поклоницама да пређу у партизанске редове, многи су то и учинили и сваки борац, без хипотеке недела, изједначен са онима што су се од првих јулских дана 1941. жртвовали за слободу и против окупаторске чизме.
Код нас су појединци, кад им треба, кратког памћења, успевају задњих година да и у школске уџбенике прогурају новопечене неистине, трују младу генерацију недоказивим причицама о непостојећој улози својих предака у сламању хитлеризма. Томе је штедро доприносила вајна демократска власт, чак је и законима хтела да елиминише са српског пространства традиционално патриотске организације попут субноровске и успела да је напросто угура у мање више измишљени невладин сектор и изједначи са низом неприкладних удружења са којима се, што народ каже, никад чорбе не би помешале.
Ту скоро, да и то испричам, био сам на неком скупу где ми угледни државни функционер рече, без и једне, сигуран сам, ружне примисли, како је СУБНОР Србије, по закону, исто што и тамо нека лидерка из окружења милог свима него ли нашем живљу. Шта сам одговорио? Камо среће да јесмо у тим тимовима, добијали бисмо и по 100 хиљда евра месечно из белог света и да нас бог види! А, нисмо, нећемо никад , СУБНОР ће и даље високо носити стег слободе и бити, као и наши оснивачи, узори новим генерацијама којих је све више, широм Србије, сваким даном, довољно да охрабри за будућност и узнемири измишљене и стварне мрзитеље.
УСЛОВИ ЗА СВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ
Б: Очигледно се и у нашим редовима осећа та традиционална борбеност. У чланству су стари ратници, њихови потомци, поштоваоци, сви људи, како имате обичај да кажете, добре воље, антифашисти на чијој се идеологији заснивају и принципи удруживања у Европи. Због тога се морају стварати услови за разне генерације, зар не?
Д.Ч: То је тачно. У обавези смо, не помодно већ стратешки неопходно, да због чланства, то тражи, прилагођавамо рад времену и условима у којим делујемо. Свака средина има и своје специфичности, локалне самоуправе су биране на слободним изборима и понашају се према нахођењу странака, наше није да се тиме бавимо, аплаудирамо или поричемо вољу гласача, али морамо да датим оквирима бранимо интересе нашег чланства и обезбеђујемо услове за несметано постојање по нашем програму. То није увек и свугде могуће, па има одбора који тешком муком опстају, поједине локалне средине се оглушују и о законске нормативе, намећу баснословне кирије за коришћење просторија, свесно заборављују датуме што се нико не одриче, има и директора школа који не дозвољавају да се реч прозбори међу њиховим зидовима ни о народном хероју чије име носе.
Знамо, с друге стране, доста градова и општина где је сарадња са СУБНОР-ом изванредна и у обостраном интересу и поред тога што нема, бар са наше стране, ни примисли о разликама јер је, то потенцирам, нама бољитак Србије посебно драгоцен, који се може остваривати уз јединство и, дакако, поштовање сопствених темељних принципа који се, понављам, не могу и неће мењати.
С тим у вези поменуо бих и неке детаље. Раније руководство је бар двапут, на пример, писменим путем тражило од Тадића, узгред сина носиоца Партизанске споменице 41, да разговара са представницама СУБНОР-а. Није им ни, реда ради, одговорио. А садашњи Председник Републике је самоиницијативно понудио састанак и делегација је имала занимљив и по нашу организацију користан сусрет, термин је, случајно или намерно изабрао домаћин, између Дана борца и Дана устанка. И још нешто. Не памти се да је и на скуп Републичког одбора дошао неки представник Владе, а ресорни министар Александар Вулин је на седници нашег Председништва говорио, никад нико тако из власти у задњој деценији и више дана, речима о значају СУБНОР-а и за будућност Србије.
То су само неки потези који нас, иначе, не уљушкују у уверењу да се општа клима мења поштовањем прошлости. Тим пре што још нема опипљивих доказа да ће се и законима регулисати положај овакве оганизације као што је наша и увести, као кад су синдикати у питању, принцип репрезентативности који су свесно укинули ранији политички састави да би стварањем конгломерата удружења основну полугу онемогућили у раду који се њима очигледно није из идеолошких разлога допадао и успели су да ”све из прошлости” уклоне.
Сада се говори да се репрезентативност и за борачку популацију може мењати кроз прописе о удружењима, али због чега онда не стигне такав предлог из власти која указује да у овој нашој области има око 850 разних организација и није, поред осталог, могуће да се успостави потребна координација.
СУБНОР Србије због тога из најбољих намера предлаже Влади Србији да иницира и у интересу баш Србије донесе пропис који ће и толико важну област, као у многим државама широм света, регулисати на тачан и правичан начин.
Наша намера је, свесни потреба времена и, према томе, нашег бројног чланства различитог узраста, да и новим програмским пројектом и измењеним статутарним одредбама, који ће, верујем, ступити на снагу с почетком 2016, допринесемо још већој компактности и ширини организовања. Ми смо отворени за сарадњу и већ у чланству имамо низ респектабилних колективних чланова, међу којима су и Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, низ сталешких ранијих војних и цивилних удружења. Са нама су и борци који су бранили интегритет и целовитост раније државе, браниоци од натовске агресије, зашто не би под истим кровом били заједно и остали не губећи самосталност и евентуалне специфичности.
МУКЕ СА ФИНАСИЈАМА
Б: Познато је да сви имају муке са финасијама. Од општинских до Републичког одбора. Ни држава нема новца, буџет се креше, општа је стиска. Како даље?
Д.Ч: И нама приговарају да нам не мањка ”буџетска свест”. Није да и тога нема, али је истина да смо у, да тако кажем, централи, у Београду, максимално штедљиви, морамо да правдамо сваки динар који смо, на основу пројеката, добили од ресорног министарства. Свака ставка је под лупом, а неке делатности су посве избрисане. Немамо више могућности да шаљемо борце на лечење, обично би то била Сокобања чији смо оснивач. У Републичком одбору је само један стално запослен, право је чудо како завршавамо низ неопходних и захтевних послова. Максимално су ограничена плаћања за комуналије, нису одобрена средства за одржавање састанака, нема дневница за пут, одавно смо без аутомобила, пројекти не предвиђају ни међународну сарадњу…
По садашњим прописима, то ми стално истичу где год се буним, да удружења попут нашег рачуна на овакве и таквим редовима приходе: 1. из чланарине, 2. од прилога, 3. од донација, 4. захваљујући усвојеним пројектима.
Својевремено је Републички одбор донео одлуку да чланарина остаје свакој средини, а и то нису износи извесни и довољни. Са прилозима и донацијама знамо како ствари стоје. Остају пројекти. Бара је мала, каже пословица, а рефлектаната на буџет много. Због тога и тражимо ону фамозну репрезентативност да се утврди ко стварно постоји и шта значи у Србији.
При таквим садашњим околностима је право чудо како Председништво посебно успева да одржи темпо. Не жалим се, наравно, јер знам да ни одборима широм Србије није лако, често се јављају из разних места и питају за помоћ. Шта да одговорим?
Сви смо ми волонтери, на местима нас држи ентузијазам, истрајаћемо због прошлости којој смо привржени и убеђења да су нам старији и заслужнији другови напросто оставили у аманет да сачувамо славни СУБНОР за будућност у којој ће нове генерације имати боље услове да штафету предају својим наследницима.
Због тога сам и сигуран да ћемо издражати и поред, што да кријем, има доста и оних који би да нам виде крај. Сувише смо јаки да се то може догодити, разграната и монолитна организација је орах који нико не поломи. Нећемо се, будите сигурни, задовољити поновним високим протоколарним местом и учешћем, заједно са Владом Србије, у организовању државних свечаности. Претензије су јасне и у општем интересу, имамо памети и снаге, довољно младих, да остајемо на бранику часног имена нашег слободасрког народа.
Наше место у друштву, не само кад је у питању традиција, тешко може ко да надомести и у социјалној и здравственој бризи о борцима и уопште ветеранима којима је управо ових дана власт одредила и 4.децембар као свечани дан. О томе се посебно брине комисија у Председништву са групом прворазредних стручњака, крстаре Србијом и изналазе методе да се снаге уједине и пронађу нове путеве за неопходну и заслужену помоћ и заштиту.
ХВАЛА, СРБИЈО!
Б: Сведоци смо да СУБНОР има велики, како се то помодно вели, рејтинг у свету?
Д.Ч: И то је већ традиција! Србија је и у ветеранским организацијама широм планете одржала, слободан сам да устврдим, примат вредан изузетног поштовања. У Светској организација ветерана ФМАК (седиште је у Паризу), имамо своје представнике, такође и у Међународној асоцијацији покрета отпора ФИР из Берлина. На оба места смо цењени не само због тога што смо и оснивачи. Наши ставови су свугде радо прихваћени и због угледа земље и народа који је не само у Другом светском рату био на правој страни.
У првом реду смо увек где треба.Тако је и у Москви било приликом прославе седме деценије победе над фашизмом, на великом скупу преко 70 држава председнику СУБНОР-а Србије је дата реч одмах после поздрава изасланика покровитеља, председника Руске Федерације Путина. У монументалном комплексу музеја Поклонаја гора изнад Москве награђивани су средњошколци, студенти и полазници војних универзитета за неговање патриотизма.
Домаћин, председник Организације руских ветерана генерал армије Мојсејев, предложио је да уручим одличја кадетима чувене академије ”Суворов”. Младићи у парадним униформама прилазили су одсечним кораком, рапортирали чин и презиме, а потом сви скупа, из звуке маршева, свечано прошли поред нас поздрављајући из све гласа ”Хвала, Србијо”.
Било је то емотивно узбудљиво признање нашој земљи и нашем СУБНОР-у за традиционалну истрајност, частан пут, изградњу пријатељства и сарадње на равноправној основи разумевања. Неки месец позније, у Београду, на свечаности у Амбасади Руске Федерације, у присуству Председника Републике Србије Николића, изасланик Председника РФ Путина, амбасадор Чепурин, уручио је висока одликовања нашим борцима, а СУБНОР- у Србије Спомен плакету за заслуге у победи над фашизмом у Другом светском рату.
Иначе, готово да нема земље у Европи, много је и ван нашег континента, са којом нисмо у пријатељском контакту. Руководимо се паролом да нико као борци, наши преци, не знају шта су страхоте ратовања, сваки и климав мир бољи је од надметања оружјем којим човечанство и у данашње време угрожавају. Само разговори и поштовање других, макар колико стварно или привидно јесу слабији, одустајање од наметања воље и мешања у унутрашње ствари других држава, ширења побуна и мењање власти које одбијају туђе наредбе, јесу основни постулати у међународним односима којих се придржава и пропагира, преко пријатељских организација, СУБНОР Србије.
Добре намере, јединство и разумевање су окосница деловања сваког нашег одбора и на унутрашњој сцени. Због тога сам сигуран да ћемо и у 2016. години, као и досад, високо и поносно носити стег наше слободе и независности, држећи се за руке чврсто, ако треба, као што су то чинили и наши преци увек кад је у питању интерес отаџбине – рекао је Душан Чукић, председник СУБНОР-а Србије, у новогодишњем разговору за лист наше многобројне организације.
Иван Матовић
КАКО УЋИ У МЕДИЈЕ
Б: Водили сте својевремено више познатих и признатих друштвених организација, били указни амбасадор СРЈ, објавили неколико запажених књига, али и директоровали медијским кућама као што је Телевизија Србије и Вечерње новости. У СУБНОР-у председавате и Комисијом за информисање и Издавачким саветом ”Борца”. Због тога и постављам питање због чега се вести о нама тешко пробијају у јавност?
Д.Ч: Одговор није компликован. У ”демократским променама” је инаугурисано правило да све пре њих треба уништити. Променити камен на камену, идеолошки реваншизам је и борачку организацију уврстио у блок са којим се обавезно морају обрачунати. Нису могли да је ликвидирају, али су ревносни уредници, посебно у београдским медијима, одлучили да ни на који начин не пуштају чак ни вестицу у којој би се СУБНОР помињао.
То је тактика, чак до данашњих дана, да се није десило оно што није објављено. Због тога нема помена ни о свечаностима које, последњих годиница, организујемо са Владом Србије, не може ни случајно да се зна да је говорио и наш представник. Без обзира на то што многим збивањима, попут Сремског фронта или Седмог јула у Белој Цркви или обележавању Пријепољске битке, присуствују хиљаде људи који су занимљиви, ако ништа друго, као потенцијални читаоци или гледаоци.
Ретко кад се смилостиве, опет ти београдски професионалци, да неку реч пропусте из наших саопштења, али су дрчно објављивали неутемељене нападе на нашу организацију и опет невољно пуштали одговоре без обзира на то што смо се ”бранили” уљудно и аргументовано.
Републичком одбору и Председништву је остало као могућност да се оглашава путем ”Борца” чије је излажење ограничено, на жалост, недостатком средстава.
Ту је, међутим, портал СУБНОР-а на интернетској мрежи који је и наш велики продор у информативни свет. Свакодневно се, речју и слкиком, види богата лепеза дешавања у борачкој организацији и руководству.
Комплетну нашу разуђену активност је у кратком року видело ево већ ускоро 700 хиљада људи, а посебно радује што је забележено чак близу један милион и деветсто хиљада прегледа текстова. Број се, наравно, свакодневно увећава и доказује да је интересовање за СУБНОР Србије достојно сваке пажње. Зна се, у исто време, да су корисници интернетског информисања углавном, бар код нас, млађи људи, што опет, само по себи, потврђује колико се у задње време на укупној сцени неке ствари, без обзира на укупно ”слободно новинарство”, враћају захваљујући ни мало наивном интернету у нормалу.
Нашем порталу се све више прилагођавају многи одбори широм Србије и одмах по завршеном догађају шаљу текст и фотосе да се у широком кругу чује и види њихова делатност. То је у општем интересу и због тога и овим путем охрабрујем да им и портал СУБНОР-а буде обавеза.
Што се тиче информисања у локалним медијима, скреће пажњу да у разним местима нема тешкоћа. Утиска сам да је то заслуга професионалаца у редакцијама, али и доброј организованости наших руководстава на терену – тамо где схватају свакодневне контакте са редакцијама, ту је и заступљеност у медијским изворима на задовољавајућем нивоу.
http://www.subnor.org.rs/vojvodina-1234
Војводина – Објављено под Актуелно | 9. децембра 2015.
СРАМОТА СЕ НЕ МОЖЕ ОПРАТИ
У Србији се гласније чују, читају и преносе помпезно обавештења о предстојећом наводном рехабилитацији Милана Недића. Заборављају протагонисти да је Недић био слуга у колаборационој влади немачког Вермахта извршавајући и најгнуснија наређења окупаторске силе.
Недић је развио са својим идеолозима, неку врсту српског фашизма, ослањајући се посебно на истомишљеника Димитрија Љотића. Оснивајући низ установа по земљи Србији по узору нацистичке Немачке, посебно на националном, верском и расном пре свега, у којој би Срби били „аријевци“. Српски народ би требало да буде „позван да на Балкану буде чувар и жандарм за центар Европе, за Рајх и његове европске планове.“
Циљ и званични разлог формирања овако накарадно уређене Србије и владе Милана Недића била је потреба да се што пре угуши устанак у Србији. Била је потребна структура која ће се борити против „комунистичких партизанских банди“ и која ће за то употребити не само оружје, него и бити у стању да придобије поверење српског народа.
Разлози Недићеве рехабилитације су наравно политички и интересни – да се врати богатство наследницима. Историографија не може да рехабилитује Недића и фашисте.
СУБНОР и антифашистичка јавност нису беспомоћни и никако се неће помирити са повампиреним делом реваншиста који извитоперују истину и џелате стављају испред жртава.
СУБНОР се неће мешати у рад правосудних органа, али ће чврсто бранити тековине народноослободилачке антифашистичке борбе истином да ниједног тренутка не попусти пред насртајима потомака оних који су били слуге окупатора и злочинима према сопственом народу чинили највише зла током читавог Другог светског рата. То је записано у историју у тренутку догађања и никакав суд злочин не може умањити или поништити, злочин увек остаје злочин, срамота за памћење.
ПОКРАЈИНСКИ ОДБОР СУБНОР-а АП ВОЈВОДИНЕ
---
http://www.subnor.org.rs/ostar-protest-3
Оштар протест – Објављено под Актуелно | 8. децембар 2015.
УПАМЕТ СЕ, СРБИЈО!
СУБНОР Србије, традиционална патриотска антифашистичка организација са преко 100.000 чланова, баштиник славних победника у Другом светском рату, протествује пред нашим и међународним слободарима због још једне несхватљиве намере да се изокрене историјска истина и на неправан начин, после седам деценија, оправдају колаборанти нацистичког окупатора.
Покушај наводне рехабилитације Милана Недића, председника такозване српске владе инсталиране по налогу и одобрењу нацистичке хитлеровске немачке армаде, доказ је повампирења, као и у неким ранијим примерима, ретроградних реваншистичких струја и појединаца који се коцкају угледом наше отаџбине и из себичних побуда настоје да пред човечанством збришу допринос српског народа у антихитлеровској коалицији.
Пред очима тог и таквог ”председника и ђенерала”, уз садејство завојевачких ескадрона смрти и његове ”државне страже”, убијане су хиљаде невиних родољуба у логору на Бањици, у Јајинцима, по сајмиштима и разним ”главњачама”. Страдали су Срби, Јевреји, Роми, на стрелишта одвођени само због тога што нису поклекли пред окупаторском чизмом и поклисарима из домаћих редова. Милан Недић је са својом инсталисаном влашћу верно извршавао немачке захтеве, дивио се Трећем рајху и, на тим тадашњим берлинским принципима, свим бићем желео да организује Србију. Побегао је са пријатељима Немцима у Аустрију, одакле су га западни савезници вратили у Београд и предали новим југословенским властима. Није дочекао суђење, у затвору се убио, што само по себи значи, тако право одређује, да не може бити обнављања процеса којег није ни било.
СУБНОР Србије се, наравно, не меша у рад правосудних органа, али не може да стоји по страни кад се већ више од деценије фалсификују историјске чињенице и чак вулгарни сарадници окупатора у Другом светском рату проглашавају за доброчинитеље и потом невине жртве. Зар би у Европи, којој припадамо и хрлимо, некоме пало на памат да рехабилитује маршала Петена, премијера Квислинга и сијасет других сарадника и извршитеља замисли нацисте злочинца Хитлера?
У Србији то већ увелико раде. Упамет се Србијо, крајње је време да се срамота заустави!
РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР-а СРБИЈЕ
---
http://www.subnor.org.rs/reagovanje-82
Реаговање – Објављено под Актуелно | 26. октобар 2015.
ЈОШ ЈЕДАН АТАК НА ЗДРАВ РАЗУМ
Поводом захтева за рехабилитацију Милана Недића, „тобожњег душебрижника“ српског народа и председника квислиншке владе Србије 1941 – 1944 године, СУБНОР Шумадије и Поморавља изражавају најоштрије негодовање.
Коме пада на памет да рехабилитује лице које је сарађивало са немачким Трећим Рајхом, које се бавило пронемачким, расистичким и антикомунистичком пропагандом, које се 18.9.1943. године састало са Хитлером и изразило спремност да помогне у борби против свог властитог народа?!
Зар је могуће заборавити да је Милан Недић под својом командом и под надлежношћу своје владе имао Српску државну стражу и Српски добровољачки корпус које су по злу познате због злочина и масовних стрељања у Краљеву и Крагујевцу и многим другим местима у Србији?
Зар је могуће заборавити његов II добровољачки одред којим је командовао ратни злочинац Марисав Петровић и у Крагујевцу учествовао у стрељању најбољих кћери и синова Србије, ученика, професора, Јевреја, Рома – малих чистача?
Зашто вајна „српска мајка“ није предузела ништа да се спрече погроми? Како објаснити јавности, историји и њеном неумитном суду, Бањички логор у који су органи те „Недићеве власти“ довели 6.746 људи, стрељали 1.586 од чега 124 деце од 7 – 17 година (укупан број стрељаних је 3.789 лица), послали у логоре широм Србије и Немачке 6.097 лица (од чега 703 Јевреја, 354 Србина, 56 Рома, 41 Хрват, 66 осталих, а за 22.373 нема података о националној припадности).
Закон о рехабилитацији (члан 2) јасно је прописао да се „не могу рехабилитовати и немају право на враћање имовине…припадници окупационих снага…и припадници квислиншких формација.
Сасв
(Message over 64 KB, truncated)
Реаговање – Објављено под Актуелно | 26. октобар 2015.
ЈОШ ЈЕДАН АТАК НА ЗДРАВ РАЗУМ
Поводом захтева за рехабилитацију Милана Недића, „тобожњег душебрижника“ српског народа и председника квислиншке владе Србије 1941 – 1944 године, СУБНОР Шумадије и Поморавља изражавају најоштрије негодовање.
Коме пада на памет да рехабилитује лице које је сарађивало са немачким Трећим Рајхом, које се бавило пронемачким, расистичким и антикомунистичком пропагандом, које се 18.9.1943. године састало са Хитлером и изразило спремност да помогне у борби против свог властитог народа?!
Зар је могуће заборавити да је Милан Недић под својом командом и под надлежношћу своје владе имао Српску државну стражу и Српски добровољачки корпус које су по злу познате због злочина и масовних стрељања у Краљеву и Крагујевцу и многим другим местима у Србији?
Зар је могуће заборавити његов II добровољачки одред којим је командовао ратни злочинац Марисав Петровић и у Крагујевцу учествовао у стрељању најбољих кћери и синова Србије, ученика, професора, Јевреја, Рома – малих чистача?
Зашто вајна „српска мајка“ није предузела ништа да се спрече погроми? Како објаснити јавности, историји и њеном неумитном суду, Бањички логор у који су органи те „Недићеве власти“ довели 6.746 људи, стрељали 1.586 од чега 124 деце од 7 – 17 година (укупан број стрељаних је 3.789 лица), послали у логоре широм Србије и Немачке 6.097 лица (од чега 703 Јевреја, 354 Србина, 56 Рома, 41 Хрват, 66 осталих, а за 22.373 нема података о националној припадности).
Закон о рехабилитацији (члан 2) јасно је прописао да се „не могу рехабилитовати и немају право на враћање имовине…припадници окупационих снага…и припадници квислиншких формација.
Сасв
(Message over 64 KB, truncated)
MARIO ROATTA RESORT&SPA
Montenegro, l’ex campo di concentramento diventa hotel di lusso (con discoteca)
(CdS 17.1.2016) L’isola montenegrina di Mamula è minuscola e molto pittoresca. Si trova all'ingresso delle Bocche di Cattaro, una serie di insenature della costa del mare Adriatico. Sul piccolo fazzoletto di terra sorge una fortezza costruita nel 19° secolo, utilizzata dall’Italia come campo di concentramento durante la Seconda guerra mondiale. Ben presto qui arriveranno turisti danarosi da tutto il mondo: l’ex lager diventerà infatti un resort di lusso con 23 camere da letto, due ristoranti, una spa, una piscina, una discoteca e una piccola marina. Il progetto, tuttavia, sta provocando diversi mal di pancia (a cura di Elmar Burchia; foto: Reuters)
LE FOTO:
---
Sul campo di concentramento fascista dell'isola di Mamula si vedano ad esempio:
* Giacomo Scotti: L'isola del miele regno della morte
Campi di concentramento Italiani nella Dalmazia insanguinata 1941-1943Tregnago (VR): Zanella Guido, 2012
188 p. : ill. ; 22 cm - ISBN: 978-88-907543-0-2 -- euro 12,00 - Per acquisti: gg.zanella @ gmail.com
* il film KAMPO MAMULA (Campo Mamula - Avala Film, Jugoslavia, 1959)
regia Velimir Stojanovic, interpreti: VUJOVICS, Peter; TADIC, Ljuba; DJORDJEVIC-SONDA, Dusan; BIJELIC, Severin; VUJISIC, Pavle
Dopo la capitolazione d’Italia, i prigionieri politici sull’isola Campo Mamula, in Montenegro, si trovano in condizioni ancora peggiori. L’occupatore tedesco li costringe di disattivare le mine, promettendo la libertà di un prigioniero ogni dieci mine disattivate...
regia Velimir Stojanovic, interpreti: VUJOVICS, Peter; TADIC, Ljuba; DJORDJEVIC-SONDA, Dusan; BIJELIC, Severin; VUJISIC, Pavle
Dopo la capitolazione d’Italia, i prigionieri politici sull’isola Campo Mamula, in Montenegro, si trovano in condizioni ancora peggiori. L’occupatore tedesco li costringe di disattivare le mine, promettendo la libertà di un prigioniero ogni dieci mine disattivate...
* Chapter 6 of the book: REPORT ON ITALIAN CRIMES AGAINST YUGOSLAVIA AND ITS PEOPLES
27 Gennaio 1945-2016, a fianco dell'Armata Rossa
1) INIZIATIVE
- ROMA 27/1: “COME L’ARMATA ROSSA LIBERÒ AUSCHWITZ”
- MILANO 27/1: SOLIDARIETA’ AI COMUNISTI UCRAINI
- COAZZE (TO) 29/1: NICOLA GROSA E I PARTIGIANI SOVIETICI IN ITALIA
- VENEZIA 14/1--7/2: IN MEMORIA DELLO STERMINIO DEI DISABILI
2) PRIMO LEVI E LODOVICO BELGIOJOSO SFRATTATI DA AUSCHWITZ
=== 1: INIZIATIVE ===
ROMA 27 GENNAIO 2016 ORE 10.00
al Centro Russo di Scienza e Cultura
Piazza Benedetto Cairoli, 6
al Centro Russo di Scienza e Cultura
Piazza Benedetto Cairoli, 6
CONFERENZA:
“COME L’ARMATA ROSSA LIBERÒ AUSCHWITZ”
Il Centro Russo di Scienza e Cultura a Roma vi invita a prendere parte alla conferenza «Come l’Armata Rossa liberò Auschwitz» che si terrà il 27 gennaio alle ore 10:00. Si presenterà il progetto «Auschwitz Liberation» e si analizzerà la liberazione del campo di sterminio da parte dell’Armata Rossa.
Interverranno il Dott. Oleg Ossipov, Direttore del Centro Russo di Scienza e Cultura e Primo Segretario dell'Ambasciata della Federazione Russa; il Prof. Massimo Pieri, Presidente della COBASE Associazione Tecnico Scientifica di Base (ECOSOC); l’Arch. Valentina Sereni, Presidente di Gherush92 Committee for Human Rights (ECOSOC); la Dott.ssa Delfina Piu, Project Director per i programmi di Gherush92; Rav Carucci Viterbi, Preside del Liceo Renzo Levi. Si prevede la partecipazione di storici, rappresentanti del corpo diplomatico, imprenditori, istituzioni nazionali e cittadine.
Si intende ricostruire le vicende della liberazione del campo di sterminio di Auschwitz e narrare le sorti dei combattenti dell'Armata Rossa che, mentre liberano Russia, Ucraina e Polonia dall'invasore nazista e percorrono la strada nel cuore del Reich, scoprono gli orrori della Shoà e l’assassinio di massa dei prigionieri di guerra sovietici. Si racconta una storia di guerra di liberazione contro i nazisti che in gran parte mise fine alla seconda guerra mondiale, una storia poco conosciuta che qualcuno oggi vuole minimizzare o cancellare.
L’operazione per la liberazione di Auschwitz da parte dell’Armata Rossa durante la controffensiva delle truppe sovietiche in marcia verso Berlino, non è ancora stata studiata a fondo; restano da chiarire fondamentali aspetti politici, militari ed umanitari degli eventi di quei giorni. Lo scopo del programma è quello di contrastare i gravi tentativi revisionisti e negazionisti oggi in atto che mirano a distorcere gli eventi e i risultati della liberazione dell’Europa. L’Armata Rossa che salvò l’Europa dal nazifascismo, costituì, di fatto, l’ultima speranza della gente rinchiusa nei ghetti e nei campi di sterminio.
---
MILANO Mercoledì 27 Gennaio
ore 18, Piazza dei Mercanti
27 GENNAIO: MOBILITAZIONE ANTIFASCISTA
PER LA GIORNATA DELLA MEMORIA
SOLIDARIETA’ AI COMUNISTI UCRAINI
PER LA GIORNATA DELLA MEMORIA
SOLIDARIETA’ AI COMUNISTI UCRAINI
Il 17 dicembre il parlamento ucraino ha messo fuori legge il Partito Comunista, togliendo voce alla più grande e organizzata forma di dissenso nel paese, nel silenzio generale dei media e dell'Unione Europea che è stata uno dei maggiori sponsor del nuovo governo ucraino, al cui interno sono presenti almeno tre ministri neonazisti.
Mentre in Ucraina è in corso una persecuzione contro coloro che si sono opposti al colpo di Stato promosso e sostenuto da USA e UE, in occidente si tenta, richiamando l'allarme terrorismo, di restringere l'agibilità politica e le libertà individuali. Il pericolo è il ritorno alla reazione nazifascista, come negli anni ’20 e ’30 del secolo scorso.
Mentre in Ucraina è in corso una persecuzione contro coloro che si sono opposti al colpo di Stato promosso e sostenuto da USA e UE, in occidente si tenta, richiamando l'allarme terrorismo, di restringere l'agibilità politica e le libertà individuali. Il pericolo è il ritorno alla reazione nazifascista, come negli anni ’20 e ’30 del secolo scorso.
Nella Giornata della Memoria possiamo ben dire che in Europa il vento della smemoratezza soffia impetuoso.
Il 24 dicembre i più importanti comitati, strutture politiche e organizzazioni militanti comuniste hanno sottoscritto un appello di solidarietà alle vittime delle violazioni dei diritti umani in Ucraina e ai compagni perseguitati dal regime fascista di Kiev.
Noi non dimentichiamo i crimini del fascismo e non dimentichiamo che il 27 gennaio è il giorno simbolo della vittoria della libertà e della democrazia sulla barbarie nazifascista, giorno in cui l'Armata Rossa liberò i prigionieri del campo di concentramento di Auschwitz. La lotta di ieri è la stessa di oggi, la lotta perché venga restituita la libertà ai compagni ucraini: la loro libertà è anche la nostra.
Per info:
comitatocontrolaguerramilano@...
comitatocontrolaguerramilano.wordpress.com
www.facebook.com/comitato.milano.5
cell. 3383899559
---
COAZZE (TO), venerdì 29 gennaio 2016
ore 21:00, Sala Conferenze dell'Ecomuseo dell'Alta Van Sangone - Viale Italia 1
Presentazione del libro di Anna Roberti
DAL RECUPERO DEI CORPI
AL RECUPERO DELLA MEMORIA
Nicola Grosa e i partigiani sovietici nel Sacrario della Resistenza di Torino
Torino: Impremix, 2014
Info: Ufficio Turistico di Coazze, tel. 011-9349681
---
Martedì, 12 Gennaio 2016
L'Università di Venezia Ca' Foscari si attiva come ogni anno per la 'Giornata della memoria'. Focus sulla persecuzione e lo sterminio dei disabili, che dal 1939 al 1941 ha coinvolto in Germania 70mila persone
Aktion T4 è il nome del principale programma nazista di eutanasia, che prevedeva la soppressione sistematica degli individui affetti da disabilità fisiche e mentali. Ca' Foscari, in occasione del Giorno della Memoria, realizza un focus sulla persecuzione e lo sterminio delle cosiddette «vite indegne di essere vissute», che dal 1939 al 1941 ha coinvolto in Germania oltre 70 mila persone e ha preceduto e in parte accompagnato la Shoah degli ebrei d'Europa
Il nucleo dell'iniziativa sarà la mostra "In Memoriam. Aktion T4: lo sterminio dei disabili" che si terrà a CFZ Cultural Flow Zone, alle Zattere, dal 14 gennaio al 7 febbraio. L'esposizione è curata da un gruppo di studenti del corso di laurea in Storia, con la supervisione di Alessandro Casellato, delegato del Rettore per il Giorno della Memoria. La mostra è il risultato della rielaborazione di materiali redatti dall'Anffas (Associazione Nazionale Famiglie di Persone con Disabilità Intellettiva e/o Relazionale), accompagnati dalla riproduzione audio della lettura di documenti ufficiali, cartelle cliniche e testimonianze intorno agli accadimenti di Aktion T4, dalla proiezione di documentari d'epoca e da un breve video realizzato dagli studenti. Il vernissage della mostra si terrà il 13 gennaio ore 18.00.
"In Memoriam. Aktion T4: lo sterminio dei disabili"
L'impegno degli studenti è stato determinante per la realizzazione del progetto, soprattutto nello scopo di collocare la vicenda all'interno del più aggiornato quadro storiografico; oltre allo studio delle vicende trattate, i ragazzi si sono infatti cimentati nel trasferire le conoscenze con modalità, linguaggi, forme adatte alla sede espositiva e a un contesto universitario. 'L'impegno degli studenti è stato per me la scoperta 'collaterale' più stupefacente – racconta il prof. Casellato. – Hanno lavorato in grande autonomia, muovendosi con competenza e coinvolgendo i loro giovani colleghi di altri corsi che potevano apportare le abilità a loro mancanti. Ho avuto davvero a che fare con una generazione che lavora, pensa e collabora. E le strutture di Ca' Foscari - CFZ, Radio, Teatro, Ufficio Disabilità - hanno contribuito e dato slancio al progetto'.
Dal 21 gennaio al 5 febbraio il programma cafoscarino per il Giorno della Memoria si intensifica con una serie di appuntamenti, sempre con il focus sull'olocausto dei disabili. Tra questi ci sarà la proiezione di alcuni brani della narrazione di Marco Paolini "Ausmerzen. Vite indegne di essere vissute" – il 27 gennaio alle ore 10 in Auditorium Santa Margherita - seguita dalla riflessione con la psicologa Naomi Brenner e con il docente e pedagogista Mario Paolini, fratello di Marco, che si occupa di persone con disabilità intellettive.
Per informazioni e prenotazioni visite guidate scrivere a: inmemoriam@...
Redazione
@nelpaeseit
=== 2 ===
PRIMO LEVI E LODOVICO BELGIOJOSO SFRATTATI DA AUSCHWITZ
L'opera d'arte italiana del Blocco 21 rimossa
In Italia ci sono città in cui all'interno del PD fa discutere la richiesta di revocare la cittadinanza onoraria a Mussolini, non scandalizza invece nessuno l'efficienza e l'ignoranza con cui il nostro governo PD ha chiuso la annosa vicenda del Memoriale Italiano del Blocco 21, procedendo alla sua rimozione dal sito per cui era stato realizzato.
Opera d'arte site-specific, cioè specifica di quel sito, il memoriale italiano è un’opera d’arte pensata per inserirsi in quel preciso luogo. Realizzata grazie alla collaborazione di Lodovico Belgiojoso, Primo Levi, Nelo Risi, Pupino Samonà, Luigi Nono, il memoriale rappresentava in Auschwitz la deportazione italiana nel suo intreccio di storie diverse e ricordava che l'antifascismo era la radice dell'Italia che rinasceva dopo la dittatura fascista.
E' questa eredità che viene sfrattata oggi da Auschwitz, eredità di cultura e di pensiero che oggi appare a chi ha il potere in questo paese imbarazzante e da relegare ai margini dell'attenzione. Il memoriale sarà riallestito in un piazzale del parcheggio di una Ipercoop alla periferia di Firenze grazie agli oneri di urbanizzazione dell'ipermercato.
La cosa più triste è che ci racconteranno che non è una scelta del nostro Presidente del Consiglio, né del Ministro dei Beni Culturali, né di quello degli Esteri, che anzi le nostre autorità hanno fatto tutto il possibile: la colpa è della Dirigenza polacca del Museo di Auschwitz-Birkenau. Insomma i cattivi sono i polacchi ? ... Ma non tutti gli italiani sono diventati bambolotti da televisione, non tutti hanno perso la voglia di ragionare con la propria testa e di sapere, capire, cercare la verità.
Non solo: c'è chi ricorda che quel Memoriale proprio per il suo spirito antiretorico già nel 1979 rischiava di essere sfrattato dalla autorità del Museo di Auschwitz e l'allora Presidente del Consiglio Giulio Andreotti lo difese e ne garantì la permanenza in Auschwitz. Non solo: c'è chi sa che all'interno del Blocco 21 l'autorità è italiana e che il Museo ha criticato e richiamato l'Italia per l'incuria in cui era stato abbandonato il suo Memoriale. La manutenzione garantita dall'Aned fino alla caduta del Muro è stata poi completamente trascurata. C'è soprattutto chi non smette di chiedere perché oggi questo sfratto, perché la diplomazia italiana non ha saputo parlare con i polacchi? Perché investiamo tanti soldi per garantire due musei (allora non è vero che non ci sono i soldi?) – uno nel piazzale dell'Ipercoop e l'altro da farsi nel Blocco 21 – invece di ristrutturare il memoriale di Belgiojoso e di Levi in loco? Perchè non ripartire da quel progetto di aggiornamento dei dati storici (Progetto Glossa) presentato all’attenzione di tutti dall’Accademia di Brera-Isrec, approvato dall'Aned e non escluso dall’Unione delle Comunità Ebraiche Italiane, e caldeggiato ben due volte dal Consiglio Superiore dei Beni Culturali? E infine chi e cosa entrerà nel Blocco 21? Possibile che si lasci un luogo senza avere prima deciso cosa diventerà poi?
Il 2015 anno del Settantesimo della Liberazione del nostro paese dal nazifascismo finisce con lo sfratto dell'antifascismo italiano da Auschwitz, luogo oggi per eccellenza simbolo della coscienza europea.
Come possiamo augurarvi un buon 2016?
Giovanna Grenga
Elisabetta Ruffini, Direttrice dell'Istituto Bergamasco per la Storia della Resistenza e dell'età contemporanea
In Italia ci sono città in cui all'interno del PD fa discutere la richiesta di revocare la cittadinanza onoraria a Mussolini, non scandalizza invece nessuno l'efficienza e l'ignoranza con cui il nostro governo PD ha chiuso la annosa vicenda del Memoriale Italiano del Blocco 21, procedendo alla sua rimozione dal sito per cui era stato realizzato.
Opera d'arte site-specific, cioè specifica di quel sito, il memoriale italiano è un’opera d’arte pensata per inserirsi in quel preciso luogo. Realizzata grazie alla collaborazione di Lodovico Belgiojoso, Primo Levi, Nelo Risi, Pupino Samonà, Luigi Nono, il memoriale rappresentava in Auschwitz la deportazione italiana nel suo intreccio di storie diverse e ricordava che l'antifascismo era la radice dell'Italia che rinasceva dopo la dittatura fascista.
E' questa eredità che viene sfrattata oggi da Auschwitz, eredità di cultura e di pensiero che oggi appare a chi ha il potere in questo paese imbarazzante e da relegare ai margini dell'attenzione. Il memoriale sarà riallestito in un piazzale del parcheggio di una Ipercoop alla periferia di Firenze grazie agli oneri di urbanizzazione dell'ipermercato.
La cosa più triste è che ci racconteranno che non è una scelta del nostro Presidente del Consiglio, né del Ministro dei Beni Culturali, né di quello degli Esteri, che anzi le nostre autorità hanno fatto tutto il possibile: la colpa è della Dirigenza polacca del Museo di Auschwitz-Birkenau. Insomma i cattivi sono i polacchi ? ... Ma non tutti gli italiani sono diventati bambolotti da televisione, non tutti hanno perso la voglia di ragionare con la propria testa e di sapere, capire, cercare la verità.
Non solo: c'è chi ricorda che quel Memoriale proprio per il suo spirito antiretorico già nel 1979 rischiava di essere sfrattato dalla autorità del Museo di Auschwitz e l'allora Presidente del Consiglio Giulio Andreotti lo difese e ne garantì la permanenza in Auschwitz. Non solo: c'è chi sa che all'interno del Blocco 21 l'autorità è italiana e che il Museo ha criticato e richiamato l'Italia per l'incuria in cui era stato abbandonato il suo Memoriale. La manutenzione garantita dall'Aned fino alla caduta del Muro è stata poi completamente trascurata. C'è soprattutto chi non smette di chiedere perché oggi questo sfratto, perché la diplomazia italiana non ha saputo parlare con i polacchi? Perché investiamo tanti soldi per garantire due musei (allora non è vero che non ci sono i soldi?) – uno nel piazzale dell'Ipercoop e l'altro da farsi nel Blocco 21 – invece di ristrutturare il memoriale di Belgiojoso e di Levi in loco? Perchè non ripartire da quel progetto di aggiornamento dei dati storici (Progetto Glossa) presentato all’attenzione di tutti dall’Accademia di Brera-Isrec, approvato dall'Aned e non escluso dall’Unione delle Comunità Ebraiche Italiane, e caldeggiato ben due volte dal Consiglio Superiore dei Beni Culturali? E infine chi e cosa entrerà nel Blocco 21? Possibile che si lasci un luogo senza avere prima deciso cosa diventerà poi?
Il 2015 anno del Settantesimo della Liberazione del nostro paese dal nazifascismo finisce con lo sfratto dell'antifascismo italiano da Auschwitz, luogo oggi per eccellenza simbolo della coscienza europea.
Come possiamo augurarvi un buon 2016?
Giovanna Grenga
Elisabetta Ruffini, Direttrice dell'Istituto Bergamasco per la Storia della Resistenza e dell'età contemporanea
[Un ricordo della dottoressa partigiana Saša Božović a 20 anni dalla morte.
Il suo capolavoro "A te mia Dolores", classico della letteratura sugli anni di guerra in Jugoslavia, è stato reso disponibile da qualche anno in lingua italiana grazie alla traduzione di Giacomo Scotti ed all'impegno di D. Kovačević per il Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia e l'editore Odradek. Gli interessati possono richiedercene copia a prezzo ridotto.
Преносимо – Објављено под Актуелно | 17. јануара 2016.
ХЕРОИНА СЛОБОДАРСКЕ СРБИЈЕ
Све су јача исконска схватања и на овим нашим просторима да без поштовања прошлости нема ни сигурне будућности. Правило живота је у задњих петнаестак лета поништавано захваљујући идеолошким реваншистима и заговорницима историјског прекрајања.
Тако су у заборав утерана и многа слободарска дела по којима смо препознавани и уважавани у планетарној антифашистичкој коалицији којој је, народноослободилачка партизанска борба чију седамдесетопетогодишњицу управо ове 2016. прослављавамо, Србија приложила немерљив допринос.
У поплави рехабилитовања колабораната из Другог светског рата мало је сада или готово нема места за истинске победнике, па због тога радује кад се појави на медијској сцени, посебно београдској, макар у писмима читалаца истина о времену херојства. Због тога и преносимо писмо Драгана Угарчина из Чачка.
”Ових дана, тачније у недељу 17. јануара, навршава се 20 година од када нас је напустила др Саша Божовић. Преминула је 1996. године у Београду, а сахрањена у селу Лисовић код Барајева. Рођена је 4.августа 1912. године у свештеничко-официрској породици Магазиновића из Београда. Завршилаје медицински факултет и удала се за колегу др Борислава Божовића.
После бомбардовања Београда 6.априла 1941. са супругом бежи у Подгорицу, где супруг ступа у НОР, а Сашу хапси италијанска војска и одводи у логор у Албанију, где рађа девојчицу којој је дала име Долорес по познатој шпанској револуционарки Долорес Ибарури.
Каснија мајка и дете бивају размењене са италијанским официрима и стижу у Црну Гору где их дочекује супруг, али и Блажо Јовановић, организатор устанка. Саша се са маленом Долорес прикључује НОР-у као ратни лекар.
Све што је преживела у ратним годинама описала је у књизи ”Теби, моја Долорес”. Посвећену кћерки која је настрадала крај Неретве од мраза док је млада лекарка помагала рањеним борцима.
Док је обављала дужност ратног лекара напали су је четници. Том приликом је убијен Бошко Буха и возач камионета Радан, док је Саша била рањена.
У ослобођеном Београду, од јесени 1944, прихватила се нових обавеза, збрињавала ратну сирочад, организовала рад народних кухиња. Касније ради на ВМА на месту начелника грудног оделења и заменика управника. По одласку у пензију посећује многе градове по Југославији, често у друштву са Јаром Рибникар и глумицом Ружицом Сокић која је говорила делове из књиге ”Теби, моја Долорес”.
Саша Божовић је објавила још шест књига са темом ратних година. Друштво ”Др Саша Божовић” обележиће годишњицу њене смрти. У припреми је четврти зборник песама и кратких прича ”Стазама љубави”, а покренута је и иницијатива преко општине Врачар да се на кући у Београду (на углу Лењинградске и Тополске – прим.уред.) где је Саша живела постави пригодна спомен плоча.
Саша Божовић је Милунка Савић Другог светског рата. Милунка се борила с пушком у руци, а Саша је спасавала рањене борце од смрти”.
Тако су у заборав утерана и многа слободарска дела по којима смо препознавани и уважавани у планетарној антифашистичкој коалицији којој је, народноослободилачка партизанска борба чију седамдесетопетогодишњицу управо ове 2016. прослављавамо, Србија приложила немерљив допринос.
У поплави рехабилитовања колабораната из Другог светског рата мало је сада или готово нема места за истинске победнике, па због тога радује кад се појави на медијској сцени, посебно београдској, макар у писмима читалаца истина о времену херојства. Због тога и преносимо писмо Драгана Угарчина из Чачка.
”Ових дана, тачније у недељу 17. јануара, навршава се 20 година од када нас је напустила др Саша Божовић. Преминула је 1996. године у Београду, а сахрањена у селу Лисовић код Барајева. Рођена је 4.августа 1912. године у свештеничко-официрској породици Магазиновића из Београда. Завршилаје медицински факултет и удала се за колегу др Борислава Божовића.
После бомбардовања Београда 6.априла 1941. са супругом бежи у Подгорицу, где супруг ступа у НОР, а Сашу хапси италијанска војска и одводи у логор у Албанију, где рађа девојчицу којој је дала име Долорес по познатој шпанској револуционарки Долорес Ибарури.
Каснија мајка и дете бивају размењене са италијанским официрима и стижу у Црну Гору где их дочекује супруг, али и Блажо Јовановић, организатор устанка. Саша се са маленом Долорес прикључује НОР-у као ратни лекар.
Све што је преживела у ратним годинама описала је у књизи ”Теби, моја Долорес”. Посвећену кћерки која је настрадала крај Неретве од мраза док је млада лекарка помагала рањеним борцима.
Док је обављала дужност ратног лекара напали су је четници. Том приликом је убијен Бошко Буха и возач камионета Радан, док је Саша била рањена.
У ослобођеном Београду, од јесени 1944, прихватила се нових обавеза, збрињавала ратну сирочад, организовала рад народних кухиња. Касније ради на ВМА на месту начелника грудног оделења и заменика управника. По одласку у пензију посећује многе градове по Југославији, често у друштву са Јаром Рибникар и глумицом Ружицом Сокић која је говорила делове из књиге ”Теби, моја Долорес”.
Саша Божовић је објавила још шест књига са темом ратних година. Друштво ”Др Саша Божовић” обележиће годишњицу њене смрти. У припреми је четврти зборник песама и кратких прича ”Стазама љубави”, а покренута је и иницијатива преко општине Врачар да се на кући у Београду (на углу Лењинградске и Тополске – прим.уред.) где је Саша живела постави пригодна спомен плоча.
Саша Божовић је Милунка Савић Другог светског рата. Милунка се борила с пушком у руци, а Саша је спасавала рањене борце од смрти”.
