Informazione
NAPOLITANO E GENSCHER, PREDILETTI DA KISSINGER
Si sdraieranno davanti al Parlamento serbo il prossimo 11 luglio per ricordare le vittime di Srebrenica. La provocazione di Dušan Mašić, giornalista e media manager della BBC inglese
http://www.balcanicaucaso.org/aree/Serbia/7000-per-Srebrenica-162506/
Wo ist Alexander Dorin? (Veröffentlicht am 24. Juni 2015 von Ardašir Pârse)
https://parseundparse.wordpress.com/2015/06/24/wo-ist-alexander-dorin/
Председнику Републике Србије Томиславу Николићу
Председнику Владе Републике Србије Александру Вучићу
Уверени да заступамо став већине српскога народа, овим писмом желимо да апелујемо на вас да не учествујете у актуелној демонизацији сопственог народа могућим одласком у Поточаре 11. јула. Ваш одлазак у Поточаре имао би далекосежне последице по српски народ: имплицитно признавање наводног геноцида; сврставање српских жртава Сребенице на нижи ранг вредности; давање оправдања британској резолуцији у Савету безбедности и проглашавње српског народа геноцидним; учествовање у директном удару на Републику Српску са крајњим циљем да се укине као творевина настала на наводном геноциду.
Нељудски је негирати злочин, но, нико поштен и истинољубив не може прихватити и рећи да је то био геноцид. Један од таквих јесте и Ефраим Зуроф, директор центра "Симон Визентал" у Јерусалиму, који је у интервјуу за "Политику" (18.06.2015) нагласио, поредећи са Руандом и Холокаустом, да се Сребреница не може окарактерисати као геноцид. Познате су вам контраверзе око овог злочина, које теорију геноцида доводе у питање од тога да ли су, и колико, убијени стрељани или погинули у пробоју ка Тузли у борби са Војском Републике Српске, преко тога да велики број "стрељаних" и данас живи широм света или су убијени пре ових догађаја и тога да је Ибран Мустафић, оснивач СДА у Сребреници и ратни председник Извршног одбора у Скупштини општине Сребреница, тврдио да су сами, из својих разлога, убили 500-1000 људи, до последње пресуде генералу Толимиру у којој се тврдњом од 4700 убијених негира званична верзија од преко 8000 наводно стрељаних. Један убијен је много, али овде је и много недоследности да би се тек тако прихватила теорија о геноциду.
Оно што највише боли српски народ јесте да сви они који данас учествују у његовој демонизацији не виде или намерно не желе да виде преко 3000 српских жртава у Сребреници убијених у периоду од 1992. до 1995. Напомињемо да је од овог броја преко 70% цивила и то, већином, масакрираних хладним оружјем. Ове злочине признао је наредбодавац и извршилац Насер Орић на прослави двогодишњице оснивања муслиманске војске у Сребреници, када је набројао српска села која је разарао. Све жртве су једнаке, али данас видимо тенденцију да се српске жртве прикажу као неједнаке, безвредне помена, обележја и резолуције. Да не набрајамо друге злочине над Србима о којима се ћути, као што су у Сарајеву, Возући, Купресу, Сијековцу и другим местима.
Ми смо свесни, а верујемо и ви, да резолуција у Савету безбедности нема за циљ помирење на овим просторима, већ утемељење препреке ка могућем помирењу два народа. Геноцид у Сребреници је измишљен да се два народа никада не помире.
Резолуција у Савету безбедности је директан удар на српски народ са намером да се као такав прогласи геноцидним, као и на Републику Српску са крајњим циљем да се она укине као творевина наводног геноцида одузимањем надлежности и утапањем у унитарну државу, чиме би се додатно обезвредило преко 3000 српских жртава Сребенице, крвљу утканих у њену слободу и стварање. Ми, српски студенти овде потписани, не желимо да стојимо по страни док се одвијају перфидни напади на основе државности Републике Српске. Српски народ не жели да својим поступцима допринесе тим нападима. Стога вам се обраћамо са пуном моралном, материјалном и физичком подршком да следите политику државног разлога и одбраните интересе српске државотворне идеје, да одбраните интересе Републике Српске и српскога народа који тамо живи.
Ви се налазите у историјском тренутку у којем својим поступцима можете спречити да будућа поколења широм света о српском народу уче као о геноцидном, да се његове, такође велике, жртве у том рату забораве. Ви можете спречити давање легитимитета вишедеценијској демонизацији. Представници Србије већ су ишли у Поточаре и извињавали се за наводни геноцид. Да ли је српском народу узвраћено извињењем за његове жртве? Да ли су муслимански представници и представници западних земаља обележили српско страдање у Братунцу? Ви немате разлога, као представници Републике Србије, да поново идете тамо. Због свега наведеног ми вас позивамо да не идете у Поточаре 11. јула и да позовете Руску Федерацију да стави вето на резолуцију о Сребеници у Савету безбедности.
У Београду, 23.06.2015. г.
Српским студентима:
Желимо да позовемо све српске студенте где год да живе, а желе да стану иза овог писма и потпишу се да нам се јаве и пруже подршку, као и све грађане да пруже подршку.Такође, позивамо све организације, партије и људе који желе да подрже истину о Сребреници.
Потписници: na http://www.beoforum.rs/saopstenja-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/718-otvoreno-pismo-u-vezi-srebrenice.html
Др Зоран Миливојевић, дипломата у пензији
Нацрт резолуције о Сребреници који је В.Британија поводом 20-то годишњице злочина предложила у СБ ОУН, изазвао је посебну пажњу својим садржајем и због британског ауторства тог текста. Међутим, пажљивије подсећање на историју и константе британске политике на Балкану почев од средине 19.века показује да британски ставови које одражава и могућа стратешка позданина овог нацрта резолуције, не би требало да буду изненађење. То подсећање, наиме, показује да је антируска политика В.Британије на Балкану константа до данашњих дана и да у тој политици лежи и добар део основа за одређену антисрпску политику.
Још отварањем Источног питања (распад Отоманског царства и подела утицаја великих сила у Европи) и Кримског рата 1853-56 кога је у коалици са Отоманским царством водила и В.Британија против Русије ради сузбијања њеног пробоја на Крим и Ц.Море, дефинисана је стратешка константа у британској антируској политици на просторима Југоисточне Европе. Она се у историографији означава као почетак русофобије у британском друштву и политици.Уз русофобију се у историји повезује и настанак србофобије која је у западном свету, како закључује академик Екмеџић у “Дугом кретању између клања и орања“, “само рукавац русофобије“. Ту је политику, као стратегију са дугорочним значењем, потом формулисао познати британски државник Дизраели који, како закључује Кисинџер у својој „Дипломатији“, није гајио никакве симпатије према словенским народима на Балкану, а који је иначе у данас важећој историографији познат по антисрпским ставовима.
Управо поводом дугорочне стратегије спречавања руског утицаја на Балкану В.Британија је у целом процесу распада Отоманског царства дипломатско-политички индиректно,а некада и директно, штитила османске интересе између осталог и на штету балканских словенских народа.То важи посебно и за српски народ који је својевремено идентификован као продужена рука руских утицаја и интереса на овом простору. Када је Србија у питању србофобија је нарочито оставила трага у британској политици деловањем познатог британског историчара Ситона Вотсона из краја 19 и почетка 20 века, који је имао великог утицаја на британску спољну политику. Познат је по томе што је на почетку Великог рата израдио меморандум о циљевима британске политике кога је 1.октобра 1914 упутио британском Министарству спољних послова. У меморандуму је утврдио да један од циљева рата треба да буде нужно стварање Југославије, али да би српско воћство у њој, како у цитираном делу наводи академик Екмеџић, представљало „британски пораз“. Овај меморандум је представљао и основ британске политике према стварању и функционисању Југославије после Великог рата, а С.Вотсон је све до своје смрти 1943 остао утицајан у В.Британији на линијама антисрпске политике. Своје антисрпске ставове С.Вотсон је промовисао после рата током развоја југословенске државе тако што је радио на њеној дестабилизацији између осталог и подржавањем хрватских националистичких тежњи, као и настојањима да се српски утицај на сваки начин у новој држави минимизира.
У антируској стратегији на Балкану британска политика се ослањала између осталог и на албански фактор подршком самопроглашењу албанске државе 1912 и њеном формалном признању 1913 на Лондонској конференцији. Та стратегија је укључивала и геополитички став да се Србији, као извесном ослонцу руских интереса, онемогући излаз на море, чији резултати су данас видљиви. У новије време британска тврда политика на Балкану према Србији манифестовала се током сукоба 90-тих, посебно у ставовима око примене и трајања санкција и НАТО агресије. Последњу значајну илустрацију тврдог британског става према Србији представља познати немачко-британски non-paper који је дефинисао основне принципе за израду преговарачког оквира за приступне преговоре Србије са ЕУ, у коме као посебан политичко -стратешки услов представља отворено питање статуса Косова и Метохије и однос Србије према том питању.
Ових пар илустрација британске политике на Балкану указују да извесне оцене о стратешко-политичкој позадини и дометима британског предлога резолуције о Сребреници, који се непосредно тичу односа према Србији, Републици Српској, руском утицају, даљем развоју у региону и односу према дејтонској БиХ, нису без основа имајући у виду неспорне константе те политике у дужем времену.
Др Зоран Миливојевић
(Политика, 23. Јуни 2015.)
Dorin non è stato arrestato secondo un procedimento regolare della magistratura elvetica, per cui è possibile che sia stato rapito dai servizi segreti per impedirgli di divulgare altra documentazione della quale era entrato in possesso, che contraddice la versione della propaganda NATO alla quale siamo particolarmente sottoposti in questo periodo, in coincidenza con il ventennale (11 luglio) della presa della città da parte delle forze serbo-bosniache.
Courrier des Balkans | De notre correspondant à Sarajevo | mercredi 24 juin 2015
Les commémorations du 11 juillet prochain au mémorial de Potočari pourraient être annulées, en raison de l’arrestation de l’ancien commandant de la défense de Srebrenica. Naser Orić a été interpelé en Suisse le 10 juin, et la Serbie réclame son extradition...
http://www.courrierdesbalkans.fr/le-fil-de-l-info/srebrenica-la-commemoration-des-20-ans-annulee.html
di Andrea Oskari Rossini, 23 giugno 2015
Se le autorità elvetiche non rimetteranno in libertà Naser Orić, il comandante della difesa di Srebrenica arrestato il 10 giugno in Svizzera su richiesta della Serbia, la commemorazione del ventennale del genocidio sarà cancellata. Lo ha dichiarato poche ore fa ai media di Sarajevo Hatidža Mehmedović, presidentessa dell'associazione “Madri di Srebrenica”... L'annuncio della cancellazione della commemorazione rappresenta verosimilmente una forma di pressione sulle autorità bosniaco erzegovesi, perché facciano tutto il possibile al fine di evitare l'estradizione di Orić in Serbia...
http://www.balcanicaucaso.org/aree/Bosnia-Erzegovina/A-rischio-lo-svolgimento-del-ventennale-di-Srebrenica
Wo ist der Autor Alexander Dorin?
https://www.change.org/p/office-of-the-attorney-general-switzerland-info-ba-admin-ch-free-alexander-dorin-boris-krljic?just_created=true
Inzwischen hat sich der kanadische Journalist serbischer Herkunft, John Bosnitch bei der Staatsanwaltschaft in Basel nach Dorin erkundigt. Dort erklärte man ihm, dass man einen Besuchsantrag stellen müsse. Das sagt jedoch nicht aus, dass Dorin sich in Basel befindet. Jetzt stellen ein serbischer Priester und ein Freund von Dorin Besuchsanträge.
Boris Krljic, ist gebürtiger Serbe und besitzt die Schweizer Staatsbürgerschaft. Zu Beginn seiner Veröffentlichungen vor 15 Jahren wählte er das Pseudonym Alexander Dorin. Boris Krljic wurde mehrfach bedroht, wie er in dem elften Teil des Interviews über Srebrenica in Parse&Parse erklärt. Darunter auch ein Konsulatsekretär vom bosnischen Konsulat in Frankfurt, der ihn u.a. aufs übelste beleidigte und damit drohte, ihm den bosnischen Geheimdienst zu schicken, falls er nach Bosnien reisen wollte. https://parseundparse.wordpress.com/2015/03/13/ein-interview-mit-alexander-dorin-zum-thema-die-srebrenica-luge-11/
Im Januar 2014 veröffentlichte das serbische Online-Portal Vesti Dorins sensationelle Behauptung, dass zwischen 3.000 und 4.000 Muslimen im Juli 1995 nach Serbien geflohen sind. Danach, so erklärte er dem Magazin, hatten sich die Morddrohungen gegen ihn verdoppelt. http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/373784/Istinu-o-Srebrenici–platio-zivotom Der Co-Autor Zoran Jovanovic sollte im Juli 2013 auf seiner Reise nach Serbien Videos empfangen, die diese Flucht zeigten. Er verstarb nur zehn Stunden, nachdem er Dorin berichtet hatte, dass es ihm gelungen war, die Aufnahmen zu erhalten. Die Videos befanden sich nicht bei Zoran.
Es ist durchaus möglich, dass Dorin inzwischen an diese Aufnahmen gelangt ist. Was ebenfalls Fragen aufwirft ist, dass sich der ehemalige bosnisch moslemische Kommandant Naser Oric in der Schweiz aufhielt, wo er nur etwa eine Woche vorher verhaftet wurde. Oric ist für die Massenverbrechen an der serbischen Bevölkerung in und um Srebrenica verantwortlich und wurde im Juni 2006 am UN-Tribunal in Den Haag freigesprochen, obwohl ausreichendes und überzeugendes Beweismaterial existiert.
Das serbische Onlinemagazin FBReporter, für das Alexander Dorin seine Artikel zur Verfügung stellte, teilte mit, dass Dorin sich für eine Konferenz über Srebrenica vorbereitet. Sie wurde von der „Strategic Moskow Culture Fund“ in Belgrad und “Srebrenica Historical Project” in Den Haag, von Stefan Karganovic organisiert. „Er freute sich über die Teilnahme an diesen Ereignissen und äußerte in unserer Redaktion die echte Freude über diese Möglichkeit die Wahrheit über Srebrenica verbreiten zu können.“, berichtet Editor Miodrag Novakovic. http://fbreporter.org/2015/06/24/alexander-dorin-writer-of-a-book-on-srebrenica-disappeared-arrested-where-is-he/
Wie sensibel das Thema Srebrenica im Moment ist, wo es auf das 20jährige „Jubiläum“ zugeht, zeigt die schon erwähnte, von Großbritannien vorbereitete UNO-Resolution zur Verurteilung des Völkermords von Srebrenica.
“Serbien soll sterbien” bewahrheitet sich, als festgestecktes Ziel, wie das aktuelle Beispiel und das in der Friedensforschungs-ag beschriebene, wieder einmal bestätigt http://www.ag-friedensforschung.de/themen/UNO/drina-marsch.html
Diese völkervernichtende Methode steht synonym für unser Schicksal und sollte dringend erfasst werden!
http://www.salzburg.com/nachrichten/welt/politik/sn/artikel/belgrad-ueber-srebrenica-resolution-beunruhigt-154382/http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/serbia/11694089/British-UN-resolution-on-Srebrenica-massacre-could-destabilise-the-region.html http://www.voanews.com/content/reu-britain-says-drafting-un-resolution-on-srebrenica-genocide/2813557.html http://www.businessinsider.com/r-britain-says-drafting-un-resolution-on-srebrenica-genocide-2015-6?IR=T
„Die Urteile in Den Haag liegen wie ein Fluch auf uns Serben. Alles steht auf den Kopf.” Zoran Jovanovic
Alexander Dorin hat sich der undankbaren Aufgabe verschrieben, und mit dem verstorbenen Journalisten Zoran Jovanovic all jene brisanten Fakten zusammenzutragen und zu veröffentlichen, die ein völlig anderes Licht auf die Geschehnisse in und um Srebrenica werfen. Mit weitgehend von den Monopolmedien verschwiegenen Aussagen moslemischer Politiker, Beamten und Kriegsveteranen aus Srebrenica zeigt Dorin eine unbekannte schockierende Perspektive der damaligen Ereignisse auf. Er liefert detaillierte Fakten und brisante Dokumente, wie z.B. als vertraulich eingestufte interne Berichte der bosnisch-moslemischen Armee, die durch verschiedene Wege an die Öffentlichkeit gelangten. Diese zeigen auf, dass jene Männer, die angeblich nach dem 11. Juli 1995 hingerichtet worden sein sollen, die Stadt Srebrenica schon bereits ab dem 10. Juli 1995, vor Eintreffen serbischer Einheiten verlassen haben. Diese Aktion ist ein Hauptakt in dem bitterbösen Theaterstück im Bosnienkrieg und diente der geplanten Inszenierung des propagierten Srebrenica-„Hinrichtungs-Massakers“ – eine Idee aus den USA. Zudem bietet Dorin ein reichhaltiges Quellenverzeichnis über verschiedene Studien zahlreicher internationaler Journalisten und Autoren. Ebenfalls geht er auf die dubiose und alles andere als rechtstaatliche Rolle des UN-Tribunals (ICTY- Internationaler Strafgerichtshof für das ehemalige Jugoslawien) ein, sowie auf die gleichermaßen zweifelhafte, von Bill Clinton gegründete Institution ICMP (Die Internationale Kommission für Vermisste Personen).
In folgender Interviewreihe nennt Alexander Dorin, der ständig Diffamierungen und Morddrohungen ausgesetzt ist, die wichtigsten Aspekte, die das US-NATO-Attentat gegen Serbien bis zum heutigen Tag zum folgenschwersten Propagandaerfolg der jüngsten Geschichte zementierte, auf dessen Fundament weitere Völkerverbrechen verübt worden sind.
http://tinyurl.com/Srebrenica-Luege-2
http://tinyurl.com/Srebrenica-Luege-3
http://tinyurl.com/Srebrenica-Luege-4
http://tinyurl.com/Srebrenica-Luege-5
http://tinyurl.com/Srebrenica-Luege-6
http://tinyurl.com/Srebrenica-Luege-7
http://tinyurl.com/Srebrenica-Luege-8
http://tinyurl.com/Srebrenica-Luege-9
http://tinyurl.com/Srebrenica-Luege-10
http://tinyurl.com/Srebrenica-Luege-11
Youtube-Kanal von Alexander Dorin, mit Aufnahmen serbischer Massakeropfer – gefilmt von dem Koautor Zoran Jovanovic
https://www.youtube.com/user/Rinceify/videos
Srebrenica, wie es wirklich war, und wie die Ereignisse von Medien und dem Internationalen Strafgerichtshof für das ehemalige Jugoslawien (ICTY) verfälscht werden. Jedes Jahr am 11. Juli erinnert eine Bestattungs-Zeremonie in Potočari (5 Km von Srebrenica) in Bosnien an die angeblichen Massenexekutionen in Srebrenica, die 1995 von serbischen Soldaten unter der Leitung von Ratko Mladić an wehrlosen moslemischen Männern verübt worden sein sollen. Die niederländischen Blauhelmsoldaten hätten tatenlos zugeschaut, als 8000 wehrfähige Männer von Frauen, Kindern und Alten separiert und in den folgenden zwei Tagen hingerichtet worden sein sollen. Was sie wirklich sahen und bezeugen können, wurde in der Dokumentation zusammengefasst.
Was verschwiegen wird: Unter dem Kommandanten der bosnisch-moslemischen Armee, Naser Oric, wurden von April 1992 bis 1995 grausame Massaker an der serbischen Zivilbevölkerung verübt. Bis zum 10. Juli 1995 war in Srebrenica die 28. Division der bosnisch-moslemischen Armee stationiert. Schätzungen über die Anzahl der Soldaten liegen zwischen 6.000 und 10.000 bewaffnete Soldaten. Die USA rüstete die bosnisch-moslemische Bürgerkriegspartei heimlich auf. Aus dem „Schutzraum” der Gebirgsstadt schwärmte Naser Oric mit seinen Killerkommandos aus und tötete Tausende Serben, darunter Frauen, Kinder und alte Menschen. Manche Opfer waren so grausam verstümmelt, dass eine Identifizierung nicht mehr möglich war. Naser Oric wurde trotz enormer Beweislast vom UN-Tribunal in Den Haag freigesprochen.
meine Videozusammenfassung mit Aufnahmen aus den Julitagen in Srebrenica:
»SREBRENICA« das NATO-Geheimnis – Eine Interview-Serie mit dem Autor Alexander Dorin...
https://www.facebook.com/pages/Sch%C3%BCtzt-investigative-Autoren-Wo-ist-Alexander-Dorin/1445306972441482?ref=hl
weitere erwähnenswerte Verlinkungen:
Edward Herrmann über Srebrenica
Wikipedia: Edward S. Herman (* 7. April 1925) ist ein US-amerikanischer Ökonom und Medienanalyst, der als Professor emeritus of Finance an der Wharton School der University of Pennsylvania beschäftigt ist.
Eines seiner bekanntesten Bücher ist Manufacturing Consent, das er zusammen mit Noam Chomskyveröffentlichte.
http://www.ag-friedensforschung.de/regionen/Serbien/karadzic.html
http://www.zeitenschrift.com/news/in-bosnien-hat-kein-voelkermord-stattgefunden
http://www.ossietzky.net/21-2013&textfile=2444
Un documento prezioso per capire le origini, la natura e la misura del debito che la Germania deve alla Grecia...
1) Kein Abs für Athen (Otto Köhler)
2) La Grecia insiste con il risarcimento dei danni di guerra dalla Germania (Fabrizio Salvatori)
3) Greece will not take part in anti-Russia sanctions (Mar 14, 2015)
https://it.groups.yahoo.com/neo/groups/crj-mailinglist/conversations/messages/8268
Scritto da Dragomir Vučićević
Anche se la data precisa della visita della Cancelliera tedesca Angela Merkel in Serbia è ancora sconosciuta, è attesa a breve. Non c'è dubbio che questa visita si rivelerà molto importante, sia per l'ulteriore sviluppo delle relazioni bilaterali tra i due paesi e le relazioni della Serbia e l'Unione europea, queste ultime spesso indicate come il programma europeo della Serbia. Non meno presenti saranno i temi che riguardano gli sviluppi concreti nella regione. Oltre alla difficile crisi in Grecia, la regione ne sta vivendo una nuova, questa volta in Macedonia. Oltre a questo, le problematiche dell'estremismo politico, della criminalità organizzata e del terrorismo internazionale, che sono in costante aumento. Il tragitto dell’eroina transita attraverso la Macedonia, parti della Serbia, in particolare nel Kosovo e Metohija, attraversa l'Albania e alcuni altri paesi della regione, per finire sulle strade dell'Europa occidentale. Lo stesso percorso è anche un corridoio importante per il transito di decine di migliaia di profughi del Vicino Oriente, Medio Oriente e Africa del Nord, tra cui i richiedenti asilo politico. Scene di inneggiamenti e odi alla cosiddetta Grande Albania sono in aumento in diverse occasioni in Kosovo e Metohija, in Albania e Macedonia, un po' meno in Grecia e Montenegro.
Parlarne a voce alta se si può o tacere, minimizzare sopra alcuni altri incidenti, comunque sembra che la regione è immersa in tempi di turbolenze pericolose, se non di una destabilizzazione programmata.
Le domande sono evidenti: in che misura questi eventi sono spontanei oppure orchestrati; in quale misura sono essi conseguenze di una profonda crisi socio-economica, o di una disoccupazione di massa e di disorientamento dei giovani; e in quale misura il risultato di poteri esterni alla regione che ne "tirano le fila"; perché i meccanismi di azioni preventive non sono stati attivati; quali sono i possibili risultati in caso di escalation e, eventualmente, anche di uno sviluppo più grave della situazione; come prevenire uno straripamento o un effetto domino, in quanto ciò non potrebbe essere controllato o contenuto solo in questa regione?
Siamo convinti che la questione sarà affrontata nei colloqui durante la visita a Belgrado della Sig.ra Merkel. Inoltre, ci auguriamo che gli sforzi congiunti si tradurranno in iniziative e risultati realistici ed utili. Il riferimento a sforzi congiunti implica l’importante posizione geostrategica e la capacità della Serbia per una partnership in aree e iniziative di interesse comune. Riteniamo che, in questo, la Serbia merita di gran lunga maggiore comprensione e sostegno.
Pur mantenendo il passo con gli sviluppi pubblici e politici, crediamo non siamo sbagliato dedurre che il segmento principale dell’opinione pubblica in Serbia sostiene che, e questo è di importanza storica, sarebbe più vantaggioso per la riconciliazione, una maggiore comprensione e in generale una maggiore cooperazione, se la Cancelliera Merkel troverebbe opportuno rilasciare pubbliche scuse alla nazione serba durante questa visita, per i crimini e le enormi devastazioni inflitte dalle forze di occupazione tedesche durante entrambe le guerre mondiali e dalla aggressione NATO nel 1999, dove il governo tedesco ha avuto un ruolo di primo piano.
Non solo decenni, ma un secolo è passato; tuttavia, la nazione serba ancora profondamente e dolorosamente ricorda tutto, e ricorda il sentimento per le sue milioni di vittime ignorate, in quanto non vi è mai stato alcun rimorso o scuse dichiarate dai funzionari tedeschi. Se capiamo il popolo serbo, la maggior parte di esso si aspetta scuse dalla Germania per i crimini commessi dagli occupanti tedeschi sul territorio della Serbia. Dopo la Russia e la Polonia, la Serbia è terza per numero di perdite umane che perirono durante la seconda guerra mondiale, così come è un fatto storico, che essa ha dato un grande contributo alla vittoria contro nazisti e fascisti.
L'imminente visita della Dr. Angela Merkel è già vista come una appropriata opportunità per pubbliche scuse, anche perché arriva nel mezzo delle celebrazioni per il 70 ° anniversario della vittoria sul nazifascismo, il centenario della Prima Guerra Mondiale, e il 16 ° anniversario della aggressione della NATO.
Popolo serbo è consapevole del fatto che i più alti funzionari tedeschi hanno già chiesto scusa pubblicamente per le vittime del nazi-fascismo: in Polonia (il Cancelliere Willy Brandt, a Varsavia), in Francia (a Oradour), alla Grecia (il presidente Johannes Rau, in Kalavriti 2000, presidente Joachim Gauck, in Ligkiades, 2014), alla Repubblica Ceca ( il presidente Gauck, a Lidice, 2014), in Italia (presidente Gauck, a Sant'Anna di Stazzema).
In effetti, sarebbe molto difficile spiegare al paese ed alla nazione serba, che hanno terribilmente sofferto sotto l’occupazione delle armate di Hitler, che la visita ufficiale della Cancelliera Merkel, durante l'anno di numerosi giubilei, passasse nel 70° anniversario della vittoria sul nazi-fascismo, senza l’omaggio a milioni di vittime serbe e senza scuse pubbliche alla nazione serba. Questo sarebbe il pagamento di un debito morale e di civiltà alla storia, e anche un contributo molto più importante, per la riconciliazione e il futuro, vale a dire: per il futuro della Serbia, delle relazioni serbo-tedesche e per il futuro dell'Europa. Questo noi intendiamo quando si parla di un’Europa protagonista di una riconciliazione e in una concezione di pace e uguaglianza.
Dragomir Vučićević, ambasciatore in pensione e Presidente dell’Assemblea del Forum Belgrado per un Mondo di Eguali
Traduzione di Enrico Vigna per il Forum Belgrado Italia
Grexit: i governi tedeschi non hanno mai pagato i loro debiti
Pubblicato il 29 giu 2015
