КОЈИ ЈЕ ЦИЉ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ ФОЛКСДОЈЧЕРА
Пише: проф. др Миодраг Зечевић
Недавно је Виши суд у Сомбору колективно рехабилитовао 113 фолксдојчера из општине Оџаци стрељаних за учињене злочине над Србима, Ромима, Јеврејима и другима у току окупације.
На основу одлуке суда Војне управе и нових територијалних органа власти стрељана су та лица 23. новембра 1944. године. Њих је колективно рехабилитовао Виши Суд у Сомбору и прогласио их невинима и идеолошким жртвама комунизма. Виши суд је донео ову одлуку без увида у архивску грађу и провере њихове појединачне одговорности.
За разлику од овог суда, у другим местима судови не дозвољавају колективну рехабилитацију, бар коју покреће СУБНОР за учињене колективне злочине од стране квислинга и колаборације. На позитивну одлуку судова по тим предметима јавни тужиоци улажу обавезно жалбе и тако одлажу правноснажност донете пресуде.
РАЗЛИЧИТИ АРШИНИ ТУЖИЛАЦА И СУДОВА
Није забележено да су јавни тужиоци поднели и једну жалбу на хиљаде пресуда судова којима су рехабилитовани квислнзи и други сарадници окупатора за злочине и недела која су учинили према припадницима НОП-а и грађанима Србије. Ни у овом случају до сада јавни тужилац није уложио жалбу на пресуду тог суда.
Касациони суд, пред којим је покренуто питање уједначавања судске праксе, прогласио се ненадлежним и избегао изјашњавање, мада је једини надлежан.
Кажњавање Немаца за ратне злочине и злочине против човечности била је међународна сваезничка одлука и обавеза установљена међународним одлукама и споразумима. Московска декларација (30.X.1943.) утврђује одговорност хитлероваца за почињена зверства (злочине), а Лондонски споразум (8.VII.1945.) обавезу судског гоњења и кажњавање учинилаца за ратне злочине и злочине против човечаности. Кажњавање починиоца постало је не само право државе, већ и међународна обавеза да процесуира такве учиниоце.
У току 1943. године свака од савезничких држава била је у обавези да образује орган за утврђивање и кажњавање учинилаца ратних злочина. Свих 20 савезничких држава је у току 1943. године на основу одлуке Уједињених нација образовало националне органе за утврђивање одговорности и кажњавање учиниоца за ратне злочине.
Одлуком АВНОЈ-а (бр. 9 од 30.XI.1943. године) образована је при председништву НКОЈ-а Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача са задатком утврђивања одговорности, проналажења и привођења казни лица одгворних за злочине које су за време рата учинили окупатори и његови помагачи. Правилник о раду Комисије донет је на седници НКОЈ 8. маја, 1944. године.
СУРОВИ ЗЛОЧИНИ ФАШИСТА И ПОМАГАЧА
Комисију Уједињених Нација (КУН) за ратне злочине основале су све савезничке државе, октобра 1943. године са седиштем у Лондону. Комисија је донела правилник као обавезан документ и за националне органе, утврдивши поступак и обавезу проналажења, привођења и идентификовања лица која су вршила ратне злочине и њихово предавање надлежним органима.
У Југославији су, поред Државне комисије, биле образоване комисије федералних јединица, покрајина, округа, срезова, општина и градова које су радиле на проналажењу, идентификовању, утврђивању одговорности и надлежним органима предавали лица и податке о њима. То је био повезан систем савезничких држава са задатком уједначавања активности на проналажењу учинилаца ратних злочина и њиховом кажњавању.
Злочини које су чиниле фашистичке државе као окупатори и освајачи били су толико сурови, масовни и бестијални да су савезници предлагали одмазду према одређеним народима, посебно кажњавање делова појединих народа фашистичких држава због непримерене суровости према другим народима. У том склопу је и одговорност немачке народности у Краљевини Југославији. Припадници немачке народности, са малим изузетком, понашали су се као сурови окупатори и немачки а не југословенски држављани. У Краљевини Југославији припадници немачке народности образовали су фашистичку организацију под називом „Културбунд“ („Културни савез“), која је вршила улогу „пете колоне“. За време окупације био је у систему организације немачке државе и деловао као део немачког окупационог устројства и део власти и политике немачке државе.
Највећи део немачког народа насељен у Војводини са наступљњем Црвене Армије и јединица Народно-ослободилачке војске повукао се испред немачких јединица бојећи се одговорности за злочине учињене за време рата. Организација „Култур бунд“ и њени чланови проглашени су и оптужени за велеиздајуЈугославије и као таквима је суђено. Као организација Гестапоа (немачке контра-обавештајне службе) за време априлског рата учествовала је у разбијању, заробљавању и стрељању војника Краљевине Југославије а пре рата шпијунирала је за рачун немачке обавештајне службе.
Од чланова „Култур бунда“ за време Другог светског рата из Југославије образовано је седам (7) немачких СС дивизија (фашистички оружани део Вермахта) између којих по злу и злочинима познатих 113 СС дивизија, дивизија „Принц Еуген“ и друге које су већим делом ратовале на југословенском и совјетском бојишту и чиниле страшне злочине. Од 7962 Немаца који су проглашени за ратне злочинце за учињене злочине у Југославији, 2560 су фолксдојчери из Југославије. [1]
ЧИЈИ ЈЕ ТО СУД
Питање се поставља чији је сомборски суд, коме за учињене злочине суди и чије злочине аболира. По свему то је суд који суди Народно-ослободилачкој борби и припадницима народно-ослободилачког покрета због тога што су се дрзнули да суде и казне оне који су чинили бестијане злочине према припадницима народа окупиране државе као носиоци фашистичке окупационе власти, фашистичке идеологије и политике.
Законску самосталност суда, судија и јавних тужилаца треба поштовати и уважавати. Али друштво треба заштитити од злоупотребе и предвидети правну одговорност појединаца за одлуке уперене против интереса своје земље и деловање у корист страних држава, под плаштом судске независности. У овом случају имамо делатности против интереса државе и међународног права а не појединачно преиспитивање и уклањање могућих учињених грешака у кажњавању.
Рехабилитују злочинци и суде њиховим жртвама које поново убијају. Питање се поставља докле ће овај државни кошмар и насиље над историјом и истином? За чији рачун се ради? Није у корист историјске истине и исправљања грешака. Ово је насиље снага за које се веровало да се више неће појавити.
Овим путем рехабилитује се дело учињено од стране ових лица а са тим и оно због чега су учинили то што су учинили. Рехабилитује се фашистичка идеологија, оправдава њено дело и призива њен повратак.
Србија је рехабилитујући квислинштво и колаборацију са фашистичким окупаторима а сада све више и окупаторско фашистичко дело постала у заједници са балтичким државицама реакционарна европска држава и себи додала још један атрибут који љубоморно чува на свом путу у Европу.