Informazione


http://www.diecifebbraio.info/le-nostre-f-a-q-domande-frequenti/

Le nostre F.A.Q. (DOMANDE FREQUENTI)

Glossario su confine orientale, “foibe” ed “esodo”, Giorno del Ricordo e dintorni…

  • 10 FEBBRAIO 1947

Giorno in cui fu sottoscritto il Trattato di Pace con cui l’Italia regolò i suoi conti e concluse le vertenze aperte con la Seconda Guerra Mondiale, specialmente riguardo alla Jugoslavia ed ai confini orientali. In quanto tale, ogni anno il 10 Febbraio dovrebbe essere un anniversario di festa; viceversa, lo Stato italiano lo ha reso per legge una data per tutte le recriminazioni (vedi: GIORNO DEL RICORDO).

  • ANVGD

La Associazione Nazionale Venezia Giulia Dalmazia -ANVGD- si è caratterizzata nei decenni come una delle realtà associative degli “esuli” istriano-dalmati più apertamente irredentiste. Sorta dal raggruppamento di numerosi comitati locali operanti già prima del 1947, sin dalla sua nascita ha dichiarato superata la discriminante antifascista. Coerentemente a ciò ha annoverato tra i suoi presidenti personaggi come Libero Sauro (dal 1954 al 1963), comandante dopo l’8 settembre ’43 del Reggimento Istria della Milizia difesa Territoriale (l’equivalente della Guardia Nazionale Repubblicana della RSI), formazione di volontari al servizio dei nazisti nella Zona d’operazioni Litorale Adriatico, e Maurizio Mandel (nel 1955-56), medico, presunto criminale di guerra in Jugoslavia; e tra i suoi dirigenti Bruno Coceani, prefetto di Trieste di nomina nazista, Arturo De Maineri, segretario del Partito fascista repubblicano a Fiume durante l’occupazione nazista, e altri simili personaggi. Riccardo Zanella, ex Presidente dello Stato Libero di Fiume, la definì un “covo di fascisti, di squadristi, di collaboratori dei tedeschi, di picchiatori, di oppressori e di calunniatori di professione degli antifascisti” (Lettera di Riccardo Zanella al Presidente del Consiglio dei Ministri del 22.10.1947. Archivio Centrale dello Stato, Fondo Presidenza del Consiglio dei Ministri – Gabinetto, fasc. 1.6.1/25049/38). Lo Statuto associativo, fino al 2012, riportava testualmente: “II – SCOPI E FUNZIONI ; Art .2 L’Associazione (…) si propone di (…) compiere ogni legittima azione che possa agevolare il ritorno delle Terre Italiane della Venezia Giulia, del Carnaro e della Dalmazia in seno alla Madrepatria, concorrendo sul piano nazionale al processo di revisione del Trattato di Pace per quanto riguarda l’assetto politico di tali terre“. Oggi la ANVGD è la principale organizzazione dell’arcipelago degli “esuli” e svolge un ruolo egemone nelle iniziative connesse al Giorno del Ricordo, direttamente o nell’ambito della FederEsuli. Per approfondimenti si veda p. es. la pagina dedicata sul sito di CNJ-onlus.

  • BASOVIZZA, FOIBA DI

Principale esempio di falsificazione–esagerazione delle ricostruzioni storiche in merito a presunte violenze indiscriminate che sarebbero state commesse dai partigiani jugoslavi. In merito si leggano le smentite dei neozelandesi e la analisi di Claudia Cernigoi.

  • CAMPI DI CONCENTRAMENTO ITALIANI

Il numero complessivo dei campi d’internamento distribuiti lungo l’intero territorio nazionale (…) raggiunse la cifra di 200 nel solo Regno d’Italia. (D. Conti: L’occupazione italiana dei Balcani, p.54).
Il numero dei prigionieri nei campi, nell’autunno 1942 ammontava a 89488. In base a documentazione incompleta, 149638 cittadini jugoslavi sono passati per i campi. (…) Solo per la Slovenia abbiamo una evidenza pressoché esatta: 67230 persone, di cui 50559 uomini, 2698 uomini anziani e 4282 bambini. Poiché la popolazione della parte di Slovenia sotto occupazione italiana ammontava a circa 360000 individui, questo significa che circa il 18% della popolazione fu imprigionata. (dal capitolo 6 del libro REPORT ON ITALIAN CRIMES AGAINST YUGOSLAVIA AND ITS PEOPLES).
Una vera e propria strage di civili si ebbe nel campo di Arbe/Rab, a causa delle condizioni disumane di internamento. Per ulteriori informazioni e dati sui vari campi si vedano i siti www.campifascisti.it e https://www.cnj.it/documentazione/campiconcinita.htm

  • CLN di Trieste

Prevale nella pubblicistica un intento di vittimizzazione del Comitato di Liberazione Nazionale -CLN- di Trieste, che sarebbe stato emarginato e perseguitato dagli antifascisti comunisti e sloveni. In realtà il CLN di Trieste, a causa delle sue posizioni nazionaliste italiane, si pose in contrasto frontale con le direttive del CLN Alta Italia (CLN-AI, l’organismo supremo della Resistenza in Italia) che ordinavano la collaborazione degli antifascisti italiani con le formazioni partigiane jugoslave nelle aree del confine orientale: cfr. sul nostro sito l’articolo LUCI ED OMBRE DEL CLN DI TRIESTE e tutti gli articoli con lo stesso tag.

  • COSSETTO, NORMA

Figlia di Giuseppe, possidente istriano, segretario del fascio a S. Domenica di Visinada, capomanipolo MVSN, già squadrista sciarpa Littorio, ed attivista lei stessa dei GUF. Le testimonianze sulla morte sono piene di incongruenze sulle modalità della esecuzione e lo stato in cui fu ritrovato il cadavere. Al suo nome venne poi intitolata, nel seguito della guerra, una Brigata nera femminile operante presso Trieste. Norma Cossetto è oggi universalmente trattata da “martire dell’italianità” e praticamente in ogni località italiana esiste un elemento di toponomastica o addirittura un monumento che la celebra. Ovviamente, è stata anche insignita dell’onorificenza prevista dalla Legge 92/2004 (vedi: GIORNO DEL RICORDO). Sul tema si veda il dossier pubblicato su questo sito.

  • CRIMINALI DI GUERRA ITALIANI

La gran parte dei responsabili dei CRIMINI DI GUERRA ITALIANI (vedi) sono rimasti impuniti, sono passati indenni attraverso le vicende della II Guerra Mondiale e sono stati persino riciclati nel Dopoguerra in funzioni utili alla continuità dello Stato e alle strategie della NATO. Su questo tema raccomandiamo ad esempio la lettura dell’omonimo libro di Davide Conti.

  • CRIMINI DI GUERRA ITALIANI

L’esercito dell’Italia fascista aggredì ed occupò ampi territori della Jugoslavia a partire dal 6 aprile 1941. Nel corso della guerra, soldati regolari e Camicie nere si resero responsabili di incendi e distruzioni di villaggi, fucilazioni di massa, internamento di antifascisti e semplici civili in gran numero, causando una vera e propria “pulizia etnica” di alcune aree in Slovenia, Istria, Montenegro. Per una rassegna di questi crimini consigliamo di partire dalla mostra Testa per Dente, interamente disponibile su questo sito, e dalle fonti ivi riportate.

  • CUORE NEL POZZO

Sceneggiato di propaganda slavofoba prodotto dalla RAI nel 2004-2005: per una analisi rimandiamo a questo video.

  • “ESULI”

Il termine “esuli” per le persone di origine giuliana, istriana e dalmata che hanno abbandonato le loro terre natìe durante e dopo la II Guerra Mondiale è spesso usato in maniera impropria. Innanzitutto, l’emigrazione ha avuto molteplici ragioni (incluse quelle meramente economiche, tipiche del fenomeno di urbanizzazione) e non ha riguardato solo italiani ma anche sloveni e croati. Per quanto riguarda i fattori di carattere politico-ideologico, tra chi abbandonava la Jugoslavia c’erano: persone semplici, soggette alla propaganda anticomunista violentissima per la quale erano state attivate strutture di pressione apposite dal Governo italiano (es. Radio Venezia Giulia); anticomunisti convinti; persone accusate o timorose di essere sotto inchiesta per collaborazionismo; veri e propri criminali fascisti; nazionalisti-irredentisti. E non erano solo italiani: in quel periodo Trieste pullulava di sloveni, croati e serbi legati ai movimenti fascisti e nazisti delle loro terre, che avevano anch’essi perso la guerra. Non solo: tra gli esuli di lingua italiana vanno annoverati i tanti “regnicoli”, vale a dire quegli italiani non originari bensì trapiantati in Istria e Dalmazia solo da pochissimi anni, essenzialmente nel periodo tra le due guerre mondiali. Dal luglio 1948 in poi, al moto migratorio si unirono anche comunisti filosovietici: dopo la Risoluzione del Cominform se ne andarono infatti tanti lavoratori, rappresentanti della classe operaia delle città e dei porti costieri, come ad esempio i portuali di Pola.
In seguito al trattato di pace di Parigi, agli abitanti di Fiume, Istria e Dalmazia fu accordata la facoltà di scegliere in tutta onestà se accettavano la nuova sovranità jugoslava, o se preferivano andar via: per questo chi sceglieva di andarsene veniva tecnicamente definito optante, e non esule.
L’afflusso di decine e decine di migliaia di persone verso Trieste e di qui verso le destinazioni più disparate è durato molti anni, concentrandosi soprattutto tra il 1947 ed il 1954. Si parla di solito di circa 350mila istriano-dalmati che hanno abbandonato la loro terra in quel periodo, ma la cifra è inferiore: per una disamina esatta si rimanda all’articolo di Sandi Volk su questo sito.

  • FOIBE

E’ invalsa una accezione estensiva, per cui vengono dette “foibe” tutte le cavità o buche (non solo quelle naturali di origine carsica, cioè le “foibe” in senso stretto) in cui sarebbero stati frettolosamente sepolti cadaveri di persone uccise durante la II Guerra Mondiale nella regione giuliana e istriana. Vedi anche INFOIBATI.

  • GIORNO DEL RICORDO

Con la Legge n.92/2004 è stato fissato al 10 Febbraio di ogni anno il «Giorno del ricordo» “in memoria delle vittime delle foibe, dell’esodo giuliano-dalmata, delle vicende del confine orientale”; la stessa ricorrenza è l’occasione per la “concessione di un riconoscimento ai congiunti degli infoibati” (vedi ONORIFICENZE). La data è stata scelta nell’anniversario della sottoscrizione del Trattato di Pace (vedi: 10 FEBBRAIO 1947) allo scopo di recriminare sullo stesso Trattato, di fatto scambiando aggrediti ed aggressori della II Guerra Mondiale e delegittimando i confini riconosciuti internazionalmente.

  • INFOIBATI

Locuzione utilizzata, in origine, per le vittime di guerra della zona giuliana e istriana ai cui cadaveri sarebbe stata data frettolosa sepoltura collettiva gettandoli nelle c.d. FOIBE (vedi); tuttavia la tendenza attuale della pubblicistica e della storiografia di Stato è quella di indicare genericamente come “infoibati” tutti e soli gli italiani scomparsi nella zona per eventi di guerra, che si ipotizza siano stati liquidati da antifascisti o da formazioni dell’Armata Popolare di Liberazione della Jugoslavia. In questo modo, di fatto, tra gli “infoibati” vengono impropriamente annoverate anche persone imprigionate e morte per malattia (es. tifo) o morte per responsabilità non partigiana o non determinata.
In sintesi, gli episodi di “infoibamento” sono suddivisibili in due categorie:
* “foibe istriane”: episodi di jaquerie popolare avvenuti in Istria subito dopo l’8 Settembre 1943, che nel giro di poche settimane hanno visto perire circa mezzo migliaio di persone;
* sparizioni da Trieste e Gorizia, avvenute alla fine della guerra (maggio 1945); in prevalenza (molte centinaia, soprattutto per quanto riguarda Gorizia) trattasi di ufficiali italiani arrestati, condotti in campi di internamento jugoslavi e poi fucilati oppure morti per cause naturali (malattia); una minoranza (poche decine) sono gli “infoibati” nelle foibe del Carso triestino – si vedano l’elenco stilato dall’Ispettore De Giorgi (1947) e i dettagli nel libro di C. Cernigoi. Si veda anche il caso di BASOVIZZA (vedi).

  • MAGAZZINO 18

Magazzino situato presso il porto di Trieste, dove gli emigranti da Istria e Dalmazia nel dopoguerra stoccavano i propri beni più ingombranti (spec. mobilio) in attesa di trovare per essi una collocazione.  Spesso tali oggetti sono stati definitivamente abbandonati in quel magazzino in quanto obsoleti e di trasporto troppo gravoso.
Da tale magazzino prende il nome la pièce teatrale scritta e interpretata dal noto cantante pop Simone Cristicchi, nella quale le vicende degli italiani di Istria e Dalmazia sono ripercorse con accenti vittimistici, usando una chiave di interpretazione slavofoba e ostile al movimento partigiano: si vedano le recensioni e i commenti su questo sito e nel libro Da Sanremo alle foibe.

  • ONORIFICENZE AGLI “INFOIBATI”

La “concessione di un riconoscimento ai congiunti degli infoibati” è prevista dalla Legge n.92/2004 che ha istituito il GIORNO DEL RICORDO (vedi). A dieci anni dall’entrata in vigore di tale legge sono state concesse e consegnate 838 medaglie con relativo diploma; tra queste non sono infrequenti le ripetizioni e le attribuzioni a personaggi in effetti macchiatisi di crimini di guerra; inoltre, la gran parte dei “premiati” è definita “infoibata” in un senso molto generico e vago (si tratta piuttosto di persone scomparse). In ogni caso, i numeri conseguiti (alcune centinaia) non supportano la propaganda nazionalistica corrente, per cui è pronto un disegno di legge che dovrebbe consentire di formulare la richiesta anche a chi non è congiunto dell’infoibato…

  • PARTIGIANI ITALIANI IN JUGOSLAVIA

Ha scritto Sandro Pertini, citando Giacomo Scotti: << La nascita del nuovo esercito italiano “inteso come esercito democratico antifascista e parte integrante della coalizione antihitleriana nella seconda guerra mondiale” deve essere anticipata (…) al 9 ottobre 1943, quando il Generale Oxilia, Comandante della Divisione di Fanteria da montagna “Venezia”, forte di dodicimila uomini, dette ordini alle sue truppe di attaccare i nazisti, coordinando le azioni militari con l’esercito popolare di liberazione della Jugoslavia. >> L’accordo tra il generale Gian Battista Oxilia e l’eroe nazionale jugoslavo Peko Dapčević fu stipulato presso Pljevlja, in Montenegro. Nei mesi successivi si unì anche la Divisione alpina «Taurinense» al completo, dando vita così alla Divisione Partigiana Italiana «Garibaldi», che nel 1945 rientrerà in Italia con poco più di cinquemila uomini, quasi tutti insigniti di Medaglie al Valore della Resistenza jugoslava. Si stima che più di 40mila soldati italiani ex occupanti si unirono formalmente ai partigiani jugoslavi, e circa 20mila perirono negli eventi bellici (fonti e approfondimenti).

  • PARTIGIANI JUGOSLAVI IN ITALIA

Molte migliaia di antifascisti jugoslavi, già internati sulla Penisola, hanno animato la Resistenza sul territorio italiano sin da subito dopo l’8 Settembre, non appena sfuggiti alla prigionia. I partigiani jugoslavi sono stati protagonisti assoluti in Umbria (i battaglioni “Tito” della Brigata Gramsci), nelle Marche (il battaglione “Stalingrado” della V Brigata Garibaldi Pesaro, le formazioni di Sarnano, di Roti, Massaprofoglio, eccetera) Le loro vicende sono passate in rassegna nel libro I partigiani jugoslavi nella Resistenza italiana.

  • PORZÛS

Malga sui monti della Slavia friulana, dove i partigiani “bianchi” della “Osoppo” furono giustiziati dalla formazione guidata da “Giacca” a seguito di gravi sospetti di collaborazionismo con il nemico nazista. La vicenda, molto complessa, è stata al centro di uno dei tanti processi anti-partigiani del dopoguerra, ed è costantemente strumentalizzata per demonizzare la componente comunista della Resistenza, accusata di essere “anti-italiana”. In proposito si vedano l’omonimo libro e l’articolo di Alessandra Kersevan.

  • “RIMASTI”

Dicesi degli istriani e dalmati di lingua e cultura italiana che hanno continuato ad abitare nella loro terra dopo la II Guerra Mondiale. Almeno 30mila, sono stati completamente ignorati o considerati con disprezzo in quanto “comunisti” al di qua dell’Adriatico, fino allo scioglimento della Jugoslavia, quando hanno cominciato ad essere vezzeggiati e strumentalizzati con finalità neo-irredentistiche. Su di loro si veda ad es. questo saggio.

  • UDOVISI, GRAZIANO

Pola 1925 – Reggio E. 2010. E’ il più celebre dei “sopravvissuti alla foiba”. Le diverse versioni del suo racconto, piene di particolari raccapriccianti ma anche di palesi incongruenze, nei decenni scorsi sono state oggetto di forti campagne mediatiche (la RAI lo ha premiato nel 2005 come “uomo dell’anno”). In realtà il giovane Udovisi dopo l’8 settembre 1943 si arruolò volontario nel 2° reggimento “Istria” della Milizia Difesa Territoriale, il corpo militare equivalente della Guardia Nazionale Repubblicana della RSI ma sottoposto alle dirette dipendenze del Terzo Reich nella Zona di Operazioni Litorale Adriatico. Si vantò di aver militato nel nucleo mobile “Mazza di Ferro” (formazione che seminò il terrore rastrellando partigiani per tutta l’Istria). A guerra finita, sapendo di essere ricercato, fuggì a Padova con documenti falsi, ma nell’agosto 1945 fu riconosciuto e arrestato. La sentenza della Corte d’assise straordinaria di Trieste del 30/09/46 (riprodotta integralmente in: Pol Vice, LA FOIBA DEI MIRACOLI. Indagine sul mito dei “sopravvissuti”, ed. KappaVu 2008, pp.190-196) condanò U. a tre anni di carcere per “avere, dopo l’8.09.43 … collaborato col tedesco invasore, favorendone i disegni politici”, in particolare di aver “imprigionato e barbaramente seviziato” tre partigiani, di cui uno morì. La condanna fu mite perché il giudice credette alla sua dichiarazione di essersi salvato da “una foiba istriana” con “un altro compagno…“.
Il libro citato presenta i risultati di un’approfondita ricerca collettiva che dimostra oltre ogni dubbio la falsità dei racconti di Udovisi e di altri presunti miracolati, rivela i retroscena della sua reale vicenda personale e ricostruisce puntualmente il contesto e i vari passaggi politici e mediatici dello sviluppo del mito dei sopravvissuti alle foibe. Si veda anche la nostra risposta a un libello del 2009 dove Udovisi viene (letteralmente) venerato come un santo..

  • VERGAROLLA

Località del litorale istriano, nei pressi di Pola, dove il 18 agosto 1946 una potente esplosione causò una strage. L’episodio ha sempre avuto dei connotati oscuri, essendo di volta in volta interpretato come un mero incidente (dovuto alla accidentale esplosione della catasta di esplosivi accantonati nei pressi) o un episodio di strategia della tensione mirato a terrorizzare la popolazione di lingua italiana per spingerla ad abbandonare la città. In quest’ultima versione la strage è attribuita talvolta agli Alleati talvolta agli Jugoslavi: in tempi recenti in Italia è attribuita solamente agli Jugoslavi, senza alcun elemento probante. In merito, su questo sito è disponibile il saggio di Claudia Cernigoi “Strategia della tensione in Istria“.




INIZIATIVE SEGNALATE

FIRENZE 5/2: PARTIZANI. LA RESISTENZA ITALIANA IN MONTENEGRO
MILANO 6/2: FENOMENOLOGIA DI UN MARTIROLOGIO MEDIATICO 
MARINO (RM) 6–14/2: Mostra TESTA PER DENTE
SAN GIORGIO SU LEGNANO (MI) 8/2: I CONFINI ORIENTALI, STORIE DIMENTICATE...
GORIZIA 10/2: 11 ANNI DI "GIORNO DEL RICORDO". Tra mistificazioni storiche e rivalutazione del fascismo
MONTE SAN SAVINO (AR) 10/2: PARTIGIANI ITALIANI IN JUGOSLAVIA / DRUG GOJKO
PARMA 10/2: FOIBE E FASCISMO 2016 / PARTIZANI. LA RESISTENZA ITALIANA IN MONTENEGRO


=== FIRENZE venerdì 5 febbraio 2016

alle ore 18.00 al Cinema spazio Alfieri – Via dell'Ulivo, 6
 
l'Istituto Storico della Resistenza in Toscana (Isrt)
presenta
 
PARTIZANI
La Resistenza italiana in Montenegro

di Eric Gobetti (2015 – 1h5m)
 
interviste a reduci toscani della Divisione Garibaldi in Montenegro
immagini di repertorio inedite
musiche originali di Massimo Zamboni
 
Nikšić, Montenegro, 9 settembre 1943. Poco dopo l’alba l’artigliere Sante Pelosin, detto Tarcisio, fa partire il primo colpo di cannone contro una colonna tedesca che avanza verso le posizioni italiane. Nelle settimane successive circa ventimila soldati italiani decidono di non arrendersi e di aderire alla Resistenza jugoslava.
I partigiani della divisione Garibaldi raccontati in questo documentario sono eroi semplici, che hanno combattuto il freddo, la fame e una devastante epidemia di tifo, pagando con tremende sofferenze una scelta di campo consapevole e coraggiosa.
 
Saranno presenti in sala il regista Eric Gobetti e Simone Neri Serneri, direttore dell'Istituto Storico della Resistenza in Toscana (Isrt)

---

DeI documentario "Partizani. La Resistenza italiana in Montenegro", di Eric Gobetti, prodotto da Istoreto grazie a un contributo del Comitato Resistenza e Costituzione, si veda il TRAILER VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=6p7yOgOvzQY


=== MILANO sabato 6 febbraio 2016 

alle ore 18 presso la Libreria Popolare di via Tadino 18

presentazione del libro di 

Federico Tenca Montini

FENOMENOLOGIA DI UN MARTIROLOGIO MEDIATICO 

(Kappa Vu, 2014)

Il libro, adattamento di una tesi di laurea, analizza l'importanza del tema delle foibe nelle dinamiche politiche e identitarie del nostro Paese negli ultimi 30 anni, in particolare riferimento alla fiction "Il cuore nel pozzo", all'incidente diplomatico con la Croazia nel 2007 e al concerto dei tre Presidenti del 2010. 

L'autore, Federico Tenca Montini (classe 1984) è dottorando in storia contemporanea presso l'Università di Teramo e quella di Zagabria con un progetto sulla crisi di Trieste.
Ha studiato a Lubiana e ha collaborato con l’Ambasciata d’Italia in Montenegro ed è autore di articoli scientifici sui rapporti tra Italia e Jugoslavia oltre che ddel presente saggio.

evento facebook: https://www.facebook.com/events/1672130503028191/


=== MARINO (Roma) da sabato 6 a domenica 14 febbraio 2016

presso il Centro Sociale IPO' – Via del Giardino Vecchio

esposizione della mostra 
TESTA PER DENTE

*** http://www.diecifebbraio.info/testa-per-dente/
La mostra è disponibile presso il Centro Sociale IPO' per chiunque volesse esporla in zona ***


=== SAN GIORGIO SU LEGNANO (MI) lunedì 8 febbraio 2016

alle ore 21.00 presso la Sala Consiliare “GIACOMO BASSI”, Palazzo Comunale – piazza IV Novembre

ANPI - ASSOCIAZIONE NAZIONALE PARTIGIANI D’ITALIA 
con il patrocinio dell’Assessorato alla Cultura  

ORGANIZZA 

per "Il Giorno del Ricordo"

I CONFINI ORIENTALI, STORIE DIMENTICATE, STORIE RIMOSSE

con 
Giancarlo Restelli
Renata Pasquetto
Roberto Mezzenzana

Si parlerà della Jugoslavia durante la Seconda Guerra Mondiale:
La repressione fascista e i campi di concentramento italiani
I militari italiani, la storia dimenticata
Le foibe e l'esodo giuliano-dalmata, la storia rimossa.
 
INGRESSO LIBERO


=== GORIZIA mercoledì 10 febbraio 2016

alle ore 16:00 a Palazzo Attems

11 ANNI DI "GIORNO DEL RICORDO"
Tra mistificazioni storiche e rivalutazione del fascismo

Alessandra KERSEVAN: Il ruolo della X Mas al confine orientale
Claudia CERNIGOI: Il "fenomeno" delle foibe e gli scomparsi da Gorizia nel maggio 1945
Sandi VOLK: 10 anni di onorificenze della legge del Ricordo
Piero PURINI: Gli esodi prima e dopo il secondo conflitto mondiale
Marco BARONE: "Volemo tornar". L'irredentismo del terzo millennio
Nota di inquadramento storico e coordinamento del dibattito a cura di Marco PUPPINI

Organizzato da Resistenza Storica
in collaborazione con Sinistra Goriziana Antifascista


=== MONTE SAN SAVINO (AR) mercoledì 10 febbraio 2016

*** alle ore 18.30 all’Interno 43 – via Sansovino 43

incontro/aperitivo con i protagonisti dell'evento teatrale DRUG GOJKO sui temi:
* Diventare testimoni. Ricordo del partigiano Nello Marignoli (con l'attore Pietro Benedetti)
* Partigiani italiani in Jugoslavia, un esempio di unità e fratellanza (con Andrea Martocchia, segretario del Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia ONLUS)

*** alle ore 21:15 presso il Teatro Verdi – Via Sansovino 66

DRUG GOJKO
con Pietro Benedetti
regia Elena Mozzetta

produzione ANPI Viterbo
in collaborazione con Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia

Drug Gojko (Compagno Gojko) narra, sotto forma di monologo, le vicende di Nello Marignoli, classe 1923, gommista viterbese, radiotelegrafista della Marina militare italiana sul fronte greco-albanese e, a seguito dell'8 settembre 1943, combattente partigiano nell'esercito popolare di liberazione jugoslavo. Lo spettacolo, che si avvale della testimonianza diretta di Marignoli, riguarda la storia locale, nazionale ed europea assieme, nel dramma individuale e collettivo della seconda guerra mondiale. Una storia militare, civile e sociale, riassunta nei trascorsi di un artigiano, vulcanizzatore, del Novecento, rievocati con un innato stile narrativo, emozionante quanto privo di retorica...

Prezzi dei biglietti:
LINEA VERDE intero ridotto*
Platea e Palchi I e II ordine € 10.00 € 8.00
Palchi III ordine  € 8.00 € 6.00
* ridotto: soci Rete Teatrale Aretina, Arci, Acli; studenti (fino a 25 anni), minorenni, ultra sessantacinquenni, abbonati alle stagioni dei teatri aderenti alla Rete Teatrale Aretina.
ALTRE INFO: http://www.officinedellacultura.org/teatro_cinema.php?sel=1


=== PARMA mercoledì 10 febbraio 2016

alle ore 21 presso il Cinema Astra – Piazzale Volta 3 (43123)

FOIBE E FASCISMO 2016
Manifestazione Antifascista alternativa al "giorno del ricordo" del 10 febbraio

ore 21:00 conferenza
Italiani in Jugoslavia 1941 - 1945 
dall'aggressione fascista alla Resistenza
e alla Divisione Partigiana Garibaldi

ore 21:30 filmato

PARTIZANI
La Resistenza italiana in Montenegro

Conferenza e film di ERIC GOBETTI
ricercatore dell'Istituto Piemontese per la Storia della Resistenza

ingresso gratuito

ORGANIZZANO:
ANPI - ANPPIA - COMITATO ANTIFASCISTA ANTIMPERIALISTA E PER LA MEMORIA STORICA

evento facebook: https://www.facebook.com/events/1548640905459831/




http://serbianmonitor.com/investire-in-serbia/21191/21191/

Quattro investitori esteri interessati alla “Galenika”

Posted on 01/02/2016 by Iva Nikolic 

Quattro grandi aziende internazionali sono interessate a sviluppare un partenariato strategico con “Galenika”, il cui destino dovrebbe essere risolto entro il 31 maggio.
Una settimana fa, Anand Iyer, l’amministratore delegato dell’azienda americana “Pari Biomedical” ha visitato questa fabbrica di Zemun. La delegazione americana era interessata alle linee di produzione della “Galenika”, nonchè alla situazione nel settore farmaceutico in Serbia. Inoltre, ne hanno parlato con il ministro dell’economia, Zeljko Sertic.
“Si tratta di un’azienda che dovrebbe portare capitale circolante in “Galenika”. Vorebbero aumentare il fatturato, da 50 miliioni a 150 milioni euro a livello annuale. Il suo arrivo sarebbe utile sia per la fabbrica, sia per la Serbia, visto che la “Galenika” è una delle 17 aziende il cui destino dovrebbe essere risolto nei prossimi quattro mesi. Si tratta di unica fabbrica dei farmaceutici di proprietà statale che dà lavoro a 1400 persone.
La fonte del quotidiano “Blic” dice che questa fabbrica è stata visitata anche dalla delegazione dell’azienda “Piqur” di Basel. Inoltre, i manager dell’araba “Julfar” l’hanno visitata come anche i manager dell’azienda palestinese “Pharma Care PLC”.
Nedeljko Pantic, l’amministratore delegato della “Galenika” ha confermato che alcune aziende mondiali sono interessate al partenariato strategico. “Il management e i sindicati della “Galenika” sostengono il partenariato strategico. Credo che il partner sia una soluzione buona, anche se questo implica un nuovo management. L’azienda può lavorare bene, il che dimostrano i risultati del 2015 e 2014″, dice Pantic per “Blic”.
Fino al 2010 “Galenika” realizzava  unutile annuale fino a 500 milioni di dinari. La rovina di questa azienda è iniziata durante amministrazione di Nenad Ognjenovic che ha creato un debito di 220 milioni di euro e che oggi è sottoposto a processo per frode fiscale.

(Blic, 31.01.2016.)


-----------------
Sulla GALENIKA si era concentrata l'attenzione internazionale nei giorni immediatamente precedenti la aggressione della NATO alla RFJ (febbraio-marzo 1999). La fabbrica divenne infatti una specie di paradigma dello scontro in atto tra i governanti serbi e jugoslavi, da un lato, e il grande capitale transnazionale, dall'altro, come chiarisce la sintesi che facemmo all'epoca... (a cura di Italo Slavo)


Date: Fri, 19 Mar 1999 
From: Coordinamento Romano per la Jugoslavia 
Subject: Difficili le privatizzazioni in Serbia...


   IL SEQUESTRO DELLA ICN GALENIKA


All'inizio di febbraio 1999 la polizia serba ha fatto irruzione 
negli stabilimenti della ICN GALENIKA, la maggiore fabbrica 
chimica-farmaceutica del paese, siti a Zemun, alla periferia di 
Belgrado. Oltre al sequestro degli stabilimenti, a fare le funzioni 
del direttore, dopo la rimozione dall'incarico di Dusan Mitetic, e' 
da quel giorno subentrato il viceministro della Sanita' Marija 
Krstaijc.

L'azione, che ha causato disorientamento tra gli operai - circa
3000 - e' stata motivata dalle autorita' statali con il
mancato adempimento da parte del "partner straniero" dei suoi 
obblighi relativi all'investimento promesso per l'azienda: in questi
anni sono giunti infatti 50 milioni di dollari in contanti, ma 
nessuno ha ancora visto gli altri 220 milioni di dollari che il 
"partner" avrebbe dovuto fornire sotto forma di preparati chimici
secondo il contratto stipulato nel novembre 1990.

Inoltre, la ICN non ha presentato il bilancio con la
indicazione del capitale totale, come sarebbe stata tenuta a fare 
entro il 4/7/1998. Secondo le autorita' l'Istituto per la Previdenza
Sociale della Serbia e' dunque a tutt'oggi proprietario di 90 milioni 
di dollari (64.3%) mentre il "partner" possiede 50 milioni di dollari 
(35.7%). Lo Stato accusa anche la passata gestione della ICN di 
avere ridotto la produzione, mettendo in cassa integrazione a zero 
ore parte dei dipendenti.

Ma chi e' "il partner straniero" con il quale e' in atto questo
contenzioso?

"Il partner" e' la multinazionale ICN Pharmaceutical Inc. del 
miliardario americano di origine serba Milan Panic, noto alle 
cronache anche per essersi piu' volte affacciato alla scena politica 
serba da una decina d'anni a questa parte, diventando persino premier
federale nel 1992-'93. 
Panic e' un personaggio di spicco della lobby serbo-americana che 
muove le fila della "opposizione democratica" (liberista, 
filooccidentale, nazionalista e monarchica): il Serbian Unity 
Congress, alcuni leader della ex-coalizione Zajedno ("Insieme"),
certi media "indipendenti", nonche' esponenti dei settori clericali
(cfr. http://www.suc.org). 

Secondo Panic non e' la sua multinazionale ad essere in debito,
bensi' la amministrazione belgradese che dovrebbe 175 milioni di
dollari alla ICN. Cosicche', mentre un portavoce della ICN annunciava
che il caso sarebbe stato sottoposto all'arbitrato di una corte
internazionale parigina, la ICN Pharmaceuticals Inc. sporgeva denuncia
penale contro il Primo Ministro della Serbia Mirko Marjanovic.

Il governo USA immediatamente il giorno dopo il sequestro 
degli stabilimenti dell'azienda ha inviato l'incaricato
d'affari a Belgrado Richard Miles a chiedere spiegazioni
ai rappresentanti del governo della Serbia, i quali gli hanno 
risposto semplicemente che solo le autorita' giudiziarie serbe sono
competenti in materia. Gli USA hanno protestato ufficialmente anche
tramite il portavoce del Dipartimento di Stato James Rubin.

(B92 Open Yugoslavia, February 7-9 and March 8, 1999;
 "Il Manifesto" 11/2/99)





A Roma si è aperto il Carnevale... sulla Siria

1) Dietro la maschera «anti-Isis» (Manlio Dinucci 2.2.2016)
2) Adesso si chiamano "SMALL GROUP" (Marinella Correggia 27.1.2016)
3) "Timber Sycamore": Il piano segreto degli Stati Uniti e dell'Arabia Saudita in Siria (24/01/2016)


Si vedano anche: 

L’asse segreto Usa-Arabia Saudita (Manlio Dinucci, 26 gennaio 2016)
Articolo su Il Manifesto
http://ilmanifesto.info/lasse-segreto-usa-arabia-saudita/
Video su Pandora TV 
http://www.pandoratv.it/?p=5952

Operazione “Legno di platano”: la guerra segreta della CIA in Siria finanziata dai Saud (di Maxime Chaix, 24.1.2016)
Un articolo del New York Times ha appena rivelato il nome in codice della guerra segreta multinazionale della CIA in Siria: il caso dell’Operazione Legno di Platano (“Timber Sycamore“)...
https://aurorasito.wordpress.com/2016/01/24/operazione-legno-di-platano-la-guerra-segreta-della-cia-in-siria-finanziata-dai-saud/


=== 1 ===

Il VIDEO su Pandora TV: http://www.pandoratv.it/?p=6025

http://ilmanifesto.info/

Dietro la maschera «anti-Isis» 

Manlio Dinucci
  

Quest’anno il Carnevale romano si apre il 2 febbraio, quando si esibisce alla Farnesina lo «small group», il piccolo gruppo ministeriale (23 paesi più la Ue) della «Coalizione globale anti-Daesh/Isis», co-presieduto dal segretario di Stato Usa John Kerry e dal ministro degli esteri Paolo Gentiloni. Ne fanno parte, mascherati da antiterroristi, i maggiori sponsor del terrorismo di «marca islamica», da decenni usato per minare e demolire gli Stati che ostacolano la strategia dell’impero. 

Alla testa della sfilata in maschera gli Stati uniti e l’Arabia Saudita. Quelli che – documenta una inchiesta del New York Times (24 gennaio)  – armano e addestrano i «ribelli» da infiltrare  in Siria per l’operazione «Timber Sycamore», autorizzata segretamente dal presidente Obama nel 2013, condotta dalla Cia e finanziata da Riyad con milioni di dollari.  Confermata dalle immagini video del senatore Usa John McCain che, in missione in Siria per conto della Casa Bianca, incontra nel maggio 2013 Al Baghdadi, il «califfo» a capo dell’Isis. 

È l’ultima delle operazioni coperte Usa-Saudite, iniziate negli anni Settanta e Ottanta: per destabilizzare l’Angola e altri paesi africani, per armare e addestrare i mujahiddin in Afghanistan, per sostenere i contras in Nicaragua. Ciò spiega perché gli Stati uniti non criticano l’Arabia Saudita per la violazione dei diritti umani e la sostengono attivamente nella guerra che fa strage di civili nello Yemen. 

Fanno parte del gruppo mascherato anche la Giordania e il Qatar dove, documenta il New York Times, la Cia ha costituito le basi di addestramento dei «ribelli», compresi «gruppi radicali come Al Qaeda», da infiltrare in Siria e altri paesi. Il Qatar fornisce per tali operazioni anche commandos, come fece quando nel 2011 inviò in Libia almeno 5mila uomini delle forze speciali. «Noi qatariani eravamo tra i ribelli libici sul terreno, a centinaia in ogni regione», dichiarò poi il capo di stato maggiore Hamad al-Atiya (The Guardian, 26 ottobre 2011). 

Tra gli «antiterroristi» che si esibiscono alla Farnesina ci sono anche gli Emirati Arabi Uniti, che hanno formato dal 2011 tramite la Blackwater un esercito segreto mercenario di circa 2mila contractor, di cui circa 450 (colombiani e altri latinoamericani) sono ora impegnati nell’aggressione allo Yemen. 

C’è il Bahrain che, dopo aver schiacciato nel sangue l’opposizione  democratica interna con l’aiuto delle truppe saudite, ora restituisce il favore affiancando l’Arabia Saudita nel massacro degli yemeniti, impresa a cui partecipa il Kuwait, anch’esso membro del gruppo «antiterrorista». 

Di cui fa parte la Turchia, avamposto Nato della guerra contro la Siria e l’Iraq, che ha sostenuto l’Isis inviandogli ogni giorno centinaia di tir carichi di armi e altri materiali. Per aver pubblicato le prove, anche video, della fornitura di armi all’Isis da parte dei servizi segreti di Ankara, i giornalisti turchi Can Dündar e Erdem Gül sono stati arrestati e rischiano l’ergastolo. 

Tra le presenze occidentali nel gruppo mascherato spiccano la Francia e la Gran Bretagna, che usano forze speciali e servizi segreti per operazioni coperte in Libia, Siria e altri paesi. 

Fa gli onori di casa l’Italia, che ha contribuito a incendiare il Nordafrica e Medioriente partecipando alla demolizione della Libia.  Dove ora si prepara a ritornare, addirittura col ruolo «guida», per un’altra guerra sotto comando Usa/Nato, che, mascherata da «peacekeeping», mira al controllo delle zone strategiche e delle risorse energetiche libiche. Nei saloni della Farnesina riecheggiano le note di «Tripoli, bel suol d’amore», la canzone che nel 1911 inneggiava alla guerra coloniale in Libia.
 
(il manifesto, 2 febbraio 2016)


=== 2 ===

http://www.sibialiria.org/wordpress/?p=3121

ADESSO SI CHIAMANO SMALL GROUP

BY - · 27 GENNAIO 2016

La Farnesina informa la stampa della prossima riunione a Roma, il 2 febbraio, del cosiddetto Small Group of the Global Coalition to CounterDaesh. Ovvero:  Gruppo ristretto della Coalizione globale per contrastare Daesh.

La nota per i media elenca i 24 membri dello Small Group, che si suppone essere la crème de la crème, il nocciolo duro e puro della lotta a Daesh. Ebbene, in ordine alfabetico, quasi ironicamente il primo dell’elenco è…l’Arabia saudita. Seguono poi (a parte l’Iraq come paese vittima, e altri paesi arabi; ma la Siria non c’è; e non c’è la Russia, né l’Iran) entità come Emirati, Francia, Kuwait, Qatar, Regno Unito, Turchia, Usa. Insomma proprio quei soggetti, diciamo Nato/Golfo (più i satelliti), che individualmente o in forma aggregata sono stati determinanti nel far esplodere l’atroce fenomeno autodefinentesi Stato islamico o Califfato, in sigla Isis o Is o Isil.

Le petromonarchie lo hanno nutrito sin da piccolo, con dollari e armi quando magari si chiamava con altro nome (i flussi di denaro dal Golfo proseguono). La Turchia ha retto il passeggino agevolando l’andirivieni di “combattenti” in Siria. La Nato gli ha fatto da forza aerea con la guerra in Libia del 2011, regalandogli l’ingresso nel paese nordafricano e in molte aree saheliane. Gli Usa e altri paesi Nato gli hanno fatto da maestri d’armi, addestrando a caro prezzo gruppi armati in Siria, poi sfociati in Daesh o parimenti demoniaci.

Qualcuno dirà: chi rompe paga e chi ha creato (o contribuito a creare) il problema deve essere chiamato a risolverlo, o quantomeno a non peccare più. In questo senso, potrebbe apparire logico il coinvolgimento dei vari Frankenstein nella Coalizione globale per combattere Daesh.

Il punto è che a) questi sono recidivi,tanto da apparire volpi a guardia del pollaio; b) non fanno quello che dicono (ad esempio, che fine ha fatto il Gruppo di contrasto economico all’Isis, creato a Roma nel marzo 2015 sempre con le stesse volpi?); c) non ammettono mai i propri errori, per i quali non pagano mai; d) si spacciano per “comunità internazionale”.

Ma sono sempre gli stessi compagni di merende. Creano alleanze escludenti e belligeranti, in realtà antagoniste alla comunità internazionale e altamente nocive. Si danno dei nomi carini, si riuniscono di continuonei paesi membri,prendono decisioni tossiche e poi,sperando che nessuno se ne ricordi, archiviano i nomi diventati ridicoli di fronte alle tragedie prodotte.

Adesso c’è lo Small Group. Nel 2011, all’inizio dei bombardamenti Nato, gli stessi soggetti -Nato/Golfo, satelliti e “ribelli” locali- si riunironodiverse volte come Gruppo di contatto sulla Libia. Dopo la conquista di Tripoli si rinominarono Gruppo Amici della Libia. Ma parallelamente, nel 2011 e fino al 2013, undici paesi si riunivano anche come Gruppo Amici della Siria, poi diventato Gruppo di Londra.

I compagni di merende danno sempre nomi carini anche alle loro devastanti guerre di aggressione travestite da agnelli. “Operazione di polizia internazionale” (Iraq 1991), “Operazione Forza alleata” (Serbia 1999), “EnduringFreedom” (Afghanistan 2001), “IraqiFreedom” (Iraq 2003), “Protettore unificato” (Libia 2011)…Invece i Saudhanno dato un nome bello deciso alla loro operazione di annientamento dello Yemen – insieme ad altri Stati sunniti loro affiliati. Le bombe che piovono sugli yemeniti, dal 26 marzo 2015, accompagnate da un affamante blocco navale, si chiamano infatti Decisive Storm.

Facciamo sì che questa tempesta sia invece decisiva per la fine del reame Saud.

 

Marinella Correggia


=== 3 ===

http://www.lantidiplomatico.it/dettnews.php?idx=82&pg=14094

"Timber Sycamore": Il piano segreto degli Stati Uniti e dell'Arabia Saudita in Siria

24/01/2016

Il quotidiano statunitense The New York Times ha rivelato un piano segreto tra gli Stati Uniti e l'Arabia Saudita per equipaggiare e addestrare i terroristi in Siria.


Secondo un rapporto pubblicato dal quotidiano statunitense, "The New York Times", c'è un piano a conoscenza delle autorità degli Stati Uniti, noto come "Timber Sycamore", concordato a partire dal 2013, quando il presidente USA, Barack Obama ha autorizzato la CIA ad armare l'opposizione armata in Siria.
 
"In base all'accordo, (...) i sauditi offrono tanti armamenti così come come un sacco di soldi, mentre la CIA prende l'iniziativa nella formazione dei ribelli per l'uso di fucili AK-47 e missili anticarro", si legge nel rapporto.
 
I funzionari degli Stati Uniti, si legge nell'articolo, non hanno rivelato l'importo del contributo saudita, tuttavia, le stime indicano che il programma di inserimento e di formazione dei terroristi è costata miliardi di dollari al regno arabo.
 
A questo proposito, è stato ricordato che gli sforzi sauditi in Siria sono stati guidati, soprattutto, dal principe Bandar bin Sultan, l'ex capo dell'intelligence saudita, che ha ordinato l'acquisto di migliaia di AK-47 e altre armi che dall'Europa orientale sono arrivate ad i gruppi armati Siria.
 
Giovedi scorso, il quotidiano libanese Al-Mayadeen ha rivelato in un rapporto, secondo il quale, le armi acquistate dall' Arabia Saudita e da alcuni dei suoi alleati arabi da paesi dell''Europa orientale sono stati consegnate ai terroristi ed ai mercenari stranieri in Siria e Yemen.
 
Inoltre, Al-Mayadeen cita documenti divulgati alla fine del 2015, da Cyber ​​Berkut e comprendono la vendita di armi e attrezzature militari ucraini a Qatar e Arabia Saudita, per mandarli a gruppi terroristi in Siria.



(srpskohrvatski / english.
Di seguito il resoconto della Assemblea annuale del Forum di Belgrado per un Mondo di Eguali)


http://www.beoforum.rs/en/comments-belgrade-forum-for-the-world-of-equals/450-migration-of-peoples-is-the-consequence-of-voracity-and-interventionism.html

Migration of peoples is the consequence of voracity and interventionism


Wednesday, 27 January 2016
 

FORUM OF INDEPENDENT THOUGHT: 

The Belgrade Forum has accrued 16 years of activities invested in promoting the idea of peace and cooperation, equality of individuals, nations and states. Over these years, the Forum has published almost 200 books, organized numerous international and national conferences, participated in various international gatherings, and took part in peace building activities across the world. We maintain contacts and cooperation with a significant number of similarly oriented organizations, in the country and abroad, both bilaterally and within the World Peace Council. Recent international conferences dedicated to the marking of the 100th anniversary of the First World War and the 40th anniversary of the establishment of the OSCE, organized by the Forum with partner associations from Russia, brought together intellectuals, diplomats and other prominent experts from Serbia, the region and from about 40 countries, thus illustrating the range of contacts and the reputation of the Forum.

These are some of the highlights presented at the annual assembly of this independent, non-partisan association, held in the Belgrade`s “Progress” Gallery, attended by a large number of members, friends, and representatives of other associations, scientific and cultural institutions, and the diplomatic corps. 

The Forum was appraised as an established meeting place of the independent and open-minded thinkers and researchers engaged in the dialogue on the most important national, regional, European and global issues, such as: development in the period of crisis, policy of active neutrality, global interventionism, the background of rewriting the history, international terrorism. The Forum stands for the respect for the system of the international law based on the UN Charter, and the strengthening of the role of the United Nations, whose Member States, as equals, embody the only legitimate international community. In accordance with this, the Forum holds that the Dayton Accords on peace in Bosnia and Herzegovina and UN SC Resolution 1244 on Kosovo and Metohija, being of a permanent nature, make an integral part of the international law. The pressures and manipulation used by foreign power canters, aiming at either, revising both of them, or making Serbia abandon them in return for the promise of a faster pace towards EU membership, in the view of the Forum, pose a threat of renewed destabilization in the region, and are unacceptable. 

The Forum has achieved significant publishing result. Its publications have evolved into references for numerous researchers, analysts, and scientist all over the world who are interested in facts and undistorted evaluations of vital regional and global issues. It is especially encouraging to see the growing interest for the Forum’s editions among the young researchers from Europe, Asia and Americas. The book titled “Serbia in the Great War 1914-1918”, prepared by Prof. Mira Radojević and Academician Ljubodrag Dimić, was published jointly by the Belgrade Forum and the Serbian Literary Association, in Serbian, Russian, English and German languages. This scientific-popular book has been promoted throughout the region, Europe, Asia, America and Australia, arousing significant interest among the scientist and the general public. 

The majority of the Forum’s publications are dedicated to the problem of status of the province of Kosovo and Metohija, to the goals and consequences of NATO aggression against Serbia (the FRY), and the breaking up of Yugoslavia. The latest book of Prof. Radovan Radinović, retired General, titled “The Character of Wars Breaking Up Yugoslavia”, recently published and presented in this Annual Meeting, reveals the thematic orientation and analytical ranges of the Forum and its members. The book was presented by Dr. Stanislav Stojanović, as its editor and the author of the Foreword. 

International terrorism is a long-standing, global threat, one that may not be eradicated by applying military and repressive measures only, but rather by resorting to a coordinated global strategy under the auspices of the UN Security Council. Such strategy should comprise measures conducive to an accelerated economic, social, educational and cultural development of the regions of the origin of extremism and terrorism. A renewed support was given to the initiative for holding a world summit to prepare and adopt an international convention on combating terrorism, under UN auspices. At this stage, it is essential to cut all channels of funding, arming, infiltrating and training of the terrorists.

The problem of refugees and mass economic migrations is the result of sustained policies of exploitation and global interventionism against the developing countries, which paved the way for a gaping social and economic chasm between the rich and poor parts of the world. In essence, the egotism, voracity and racism exercised by the multinational corporations led to the rise of all kind of extremism, terrorism, and mass migrations of people. Still worse, certain wealthy powers are misusing terrorism for the purpose of expanding their own geostrategic interests, thus stimulating the actual dissemination of terrorism and its boomerang effects.

The refugee and immigrant crisis are evolving into a lasting process and the state of the modern civilization. It is but an illusion that this crisis can be resolved by means of palliative, technocratic and/or Cold War methods such as erecting walls, deploying the military and the police along the borders, setting up a quota system, separating immigrants into desirable and undesirable ones, establishing mammoth collective centres, invoking the readmission rules, or the like. Certain European countries act as if they wished the Balkans of today to function as an updated Austro-Hungarian day Krajina, namely, as a barrier or an immigrants sanctuary, so to allow these countries keep enjoying the benefits of the accumulated wealth! Unfortunately, this is presently not viable. What is necessary are the fundamental, long-term changes in global approaches of the most responsible states: abandoning the policy of military expansionism and global interventionism, the policy of violent overthrowing of the legally elected governments of the countries pursuing independent policies. It should be clearly stated that the wars, instigated by the Western countries and NATO and the resulting uncertainty and havoc, are the key driving forces that push the millions of hopeless, rather than these peoples’ laziness or wish for an easy life! 

The report and the discussion participants underlined that Serbia should take a more resolute stance concerning the persecution of Serbs from Kosovo and Metohija, and also concerning the disenfranchisement of parts of the Serbian nation residing in the former Yugoslav republics, especially those living in Croatia and Montenegro. Also reaffirmed was the Forum's initiative to establish the Council of Serbs from the Region, to address their common problems and monitor the state of human rights in line with the international standards.

The gathering also expressed unanimous solidarity with Oliver Ivanović and with all other victims of the politics, the political persecution and the policies of double standards prevalent in EU institutions. Serbian national and state interests and the dignity of the Serbian nation must take precedence over any other values and short-term calculations.

Belgrade Forum for a World of Equals

Belgrade, 23 January 2016



http://www.beoforum.rs/saopstenja-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/772-izvestaj-sa-god-skupstine-beoforuma.html

Извештај са годишње скупштине Беофорума 23.1.2016

субота, 23 јануар 2016

Саопштења
 

ФОРУМ НЕЗАВИСНЕ МИСЛИ

Сеоба народа последица незајажљивости и интервенционизма богатих

 
 

Београдски форум има за собом 16 година рада на промовисању идеја мира и сарадње, равноправности људи, народа и држава. За то време објавио је близу 200 књига, организовао много међународних и националних конференција, учествовао на међународним скуповима и у мировним активностима широм света. Одржава контакте и сарадњу са великим бројем организација сличног усмерења, у земљи и иностранству, како у оквиру Светског савета за мир, чији је члан, тако и на билатералној основи. Недавне међународне конференције поводом 100-те годишњице Првог светског рата, као и поводом 40 година од оснивања ОЕБС-а, које је Форум организовао са партнерским удружењима из Русије, окупиле су интелектуалце, дипломате и друге стручњаке високих стваралчких домета из Србије, окружења и преко 40 земаља света, што илуструје ширину, ниво контаката и углед Форума. 

Ово су неке од констатација изнетих на редовној годишњој Скупштини овог независног, нестраначког удружења одржаној у галерији «Прогрес», уз присуство великог броја чланова, пријатеља и представника других удружења, научних и културних институција и дипломатског кора.

Оцењено је такође, да се Форум афирмисао као место окупљања и дијалога слободних, независних мислилаца и истраживача о најважнијим националним, регионалним, европским и светским проблемима, као што су: развој у условима кризе, политика активне неутралности, глобални интервенционизам, позадина ревизије историје, тероризам. Форум се залаже за поштовање система Међународног права заснованог на Повељи УН и за јачање улоге Уједињених чије раноправне чланице представљају једину легитимну међународну заједницу. У складу са тим, Форум сматра да Дејтонски споразум и Резолуција СБ УН 1244 о Косову и Метохији, представљају интегрални део међународног права, имају трајни карактер. Притисци и манипулације страних фактора да се изврши њихова ревизија, или да Србија одустане од њих зарад обећања бржег кретања ка чланству у ЕУ, по оцени Форума, представљају опасност, воде дестабилизацији у региону и нису прихватљиви.

Форум је остварио значајне резултате у издаваштву. Издања Форума постала су референца за многе истраживаче, аналитичаре и научнике из разних делова света, којима је стало до чињеница и оцена најважнијих регионални и светских тема и проблема. Посебно охрабрује растуће интересовање за издања Форума који испољавају млади истраживачи из Русије, Европе, Америке. Књига „Србија у Великом рату 1914-1918“, аутора проф. Мире Радојевић и академика Љубодрага Димића, коју је Форум издао заједно са Српском књижевном задругом, и то два издања на српском и по једно на руском, енглеском и немачком језику, промовисана је у Европи, Азији, Америци и Аустралији где је побудила велико интересовање научника и шире читалачке публике.

Највише публикација Форума посвећено је проблему статуса Покрајине Косово и Метохија, циљевима и последицама агресије НАТО против Србије (СРЈ) и разбијању СФРЈ. И књига Проф Радована Радиновића, генерала у пензији, „Карактер ратова за разбијање Југославије“, која је управо изашла из штампе и представљена на Скупштини, показује тематску оријентацију и аналитичке домете Форума и његових чланова. О књизи је говорио др Станислав Стојановић, уредник и аутор предговора.

У излагањима је речено да је међународни тероризам дуготрајна и глобална опасност, која се може не искоренити само војним и репресивним средствима, већ координираном глобалном стратегијом, под окриљем Савета безбедности УН, која обухвата мере за бржи економски, социјални и образовно-културни развој делова света порекла тероризма. Обновљена је иницијатива за одржавање светског самита ради припрема и усвајања међународне конвенције о борби против тероризма. У овој фази, најважније је да се пресеку канали финансирања, наоружавања, инфилтрације и обуке терориста. Проблем избеглица и масовне економске миграције, резултат је дуготрајне политике експлоатације и глобалног интервенционизма према земљама у развоју која је довела до огромног социјално-економског јаза између богатих и сиромашних делова света. Суштински говорећи, егоизам, незајажљивост и расизам богатих довео је и до раста свих врста екстремизма, тероризма и масовних миграција становништва. Што је још горе, поједине богате силе злоупотребљавају тероризам за експанзију својих гоестратешких интереса стимулишући на тај начин његово ширење и бумеранг ефекте.

Избегличка и емигрантска криза претвара се у трајнин процес и стање савремене цивилизације. Велика је илузија да се то може решити палијативним, технократским или хладноратовским методима, као што су: подизање зидова, слање војске и полиције на границе, одређивање квота, подела на пожељене и непожељне, изградња мамутских сабирних центара, позивањем на одредбе о реадмисији и слично. Поједине европске земље понашају се тако као да би желела да Балкан постане нова Крајина из доба Аустроугарске: брана или сабиралиште емиграната да би оне и даље могле да уживају благодети акумулираног богатства! На њихову жалост, то данас није могуће! Неопходне су дугорочне, корените промене у глобалним прилазима најбогатијих и најодговорнјих: напуштање политике војног експанзионизма и глобалног интервенционизма, политике насилног обарања легално изабраних влада земља са независном политиком. Треба јасно рећи да ратови које покрећу најбогатије земље, неизвесност и пустош које изазивају главни су покретачи милиона безнадежних, а не њихова лењост или похлепа за лагодним животом!

У извештају за Скупштину и у излагањима је истакнуто да се Србија одлучније мора поставити у односу на прогон Срба са Косова и Метохије, као и у односу на обесправљеност делова српског народа у бившим југословенским републикама, посебно у Хрватској и Црној Гори. Реафирмисана је иницијатива Форума за оснивање Савета Срба у региону, који би се бавио њиховим заједничким проблемима, остваривањем људских и грађанских права, у складу са међународним стандардима.

Изражена је једнодушна солидарност са Оливером Ивановићем, као и свим другим жртвама политике, политичког прогона и политике двостуких стандарда који и даље преовлађују у институцијама Европске Уније. Српски национални и државни интереси, достојанство српског народа, морају бити изнад свих других вредности и краткорочних калкулација.

Београдски форум за свет равноправних

Београд, 23. јануар 2016.





A MONTE SAN SAVINO (AR): DRUG GOJKO
A PARMA: FOIBE E FASCISMO 2016


=== MONTE SAN SAVINO (AR) mercoledì 10 febbraio 2016

*** alle ore 18.30 all’Interno 43 – via Sansovino 43

incontro/aperitivo con i protagonisti dell'evento teatrale DRUG GOJKO sui temi:
* Diventare testimoni. Ricordo del partigiano Nello Marignoli (con l'attore Pietro Benedetti)
* Partigiani italiani in Jugoslavia, un esempio di unità e fratellanza (con Andrea Martocchia, segretario del Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia ONLUS)

*** alle ore 21:15 presso il Teatro Verdi – Via Sansovino 66

DRUG GOJKO
con Pietro Benedetti
regia Elena Mozzetta

produzione ANPI Viterbo
in collaborazione con Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia

Drug Gojko (Compagno Gojko) narra, sotto forma di monologo, le vicende di Nello Marignoli, classe 1923, gommista viterbese, radiotelegrafista della Marina militare italiana sul fronte greco-albanese e, a seguito dell'8 settembre 1943, combattente partigiano nell'esercito popolare di liberazione jugoslavo. Lo spettacolo, che si avvale della testimonianza diretta di Marignoli, riguarda la storia locale, nazionale ed europea assieme, nel dramma individuale e collettivo della seconda guerra mondiale. Una storia militare, civile e sociale, riassunta nei trascorsi di un artigiano, vulcanizzatore, del Novecento, rievocati con un innato stile narrativo, emozionante quanto privo di retorica...

Prezzi dei biglietti:
LINEA VERDE intero ridotto*
Platea e Palchi I e II ordine € 10.00 € 8.00
Palchi III ordine  € 8.00 € 6.00
* ridotto: soci Rete Teatrale Aretina, Arci, Acli; studenti (fino a 25 anni), minorenni, ultra sessantacinquenni, abbonati alle stagioni dei teatri aderenti alla Rete Teatrale Aretina.
ALTRE INFO: http://www.officinedellacultura.org/teatro_cinema.php?sel=1


=== PARMA mercoledì 10 febbraio 2016

alle ore 21 presso il Cinema Astra – Piazzale Volta 3 (43123)

FOIBE E FASCISMO 2016
Manifestazione Antifascista alternativa al "giorno del ricordo" del 10 febbraio

ore 21:00 conferenza
Italiani in Jugoslavia 1941 - 1945 
dall'aggressione fascista alla Resistenza
e alla Divisione Partigiana Garibaldi

ore 21:30 filmato
PARTIZANI
La Resistenza italiana in Montenegro

Conferenza e film di ERIC GOBETTI

ricercatore dell'Istituto Piemontese per la Storia della Resistenza

ingresso gratuito

ORGANIZZANO:
ANPI - ANPPIA - COMITATO ANTIFASCISTA ANTIMPERIALISTA E PER LA MEMORIA STORICA

evento facebook: https://www.facebook.com/events/1548640905459831/



(deutsch / srpskohrvatski / italiano)

GIORNATA DELLA MEMORIA / DAN SEĆANJA

1) Beograd/Belgrado 27/1: VIE DI SALVEZZA / PUTEVI SPASA. LA ZONA DI OCCUPAZIONE ITALIANA
2) ADDIO MEMORIALE DEGLI ITALIANI. Il direttore del museo di Auschwitz ha dato l'ordine di smantellare l'opera d'arte dedicata agli italiani deportati e morti (di B. Andreose su Il Manifesto del 23.01.2016)
3) IL DISCORSO DI PRIMO LEVI ALL’INAUGURAZIONE DEL MEMORIALE AVVENUTA IL 13 APRILE DEL 1980


Segnalazione:
Paradossale iniziativa al Museo Cervi (Gattatico, RE), 27 gennaio 2016
ARTE E ARCHITETTURA D’OGGI PER LA MEMORIA
Una riflessione sugli spazi per la memoria e la commemorazione. Progetti recenti a confronto
http://www.istitutocervi.it/2016/01/19/arte-e-architettura-doggi-per-la-memoria-27-gennaio-2016/
Nel programma si parla apparentemente di tutto tranne che dello smantellamento del Memoriale degli Italiani di Auschwitz!

Auch lesenswert:
ARBEIT AM SCHLUSSSTRICH (27. Januar: Trauerrituale statt Entschädigung für NS-Opfer – GFP 27.01.2016)
BERLIN/DISTOMO/THESSALONIKI/DETMOLD (Eigener Bericht) - Begleitet von folgenlosen Trauerritualen am heutigen Auschwitz-Gedenktag verhärtet das offizielle Deutschland seine Opfer-Ignoranz. Sowohl im diplomatischen Verkehr mit mehreren EU-Staaten wie auch im innerdeutschen Dialog mit Gedenkorganisationen kommt es deswegen zu vermehrten Spannungen. Während Athen auf Verhandlungen über die NS-Schulden besteht und sich politischer Gegenmaßnahmen der Berliner Behörden erwehren muss, beklagt Warschau deutsche Interventionen in die Tätigkeit polnischer Verbände des Widerstands. In der Bundesrepublik versuchen offizielle Stellen, die Informationsarbeit einer Freiburger Bürgerinitiative einzuschränken, weil sie auf die Behandlung der vergessenenen Überlebenden von NS-Germanisierungsverbrechen in einer Ausstellung aufmerksam macht. Seit nunmehr zehn Monaten ohne Antwort bleibt ein Schreiben der Bürgerinitiative "Zug der Erinnerung" und der Jüdischen Gemeinde von Thessaloniki, die an die überfällige Rückzahlung deutscher Staatseinnahmen aus antisemitischen Massenverbrechen erinnert hatten. Für die Schuldabwehr verantwortlich ist das deutsche Außenministerium unter Frank-Walter Steinmeier (SPD) und Staatsminister Michael Roth
(SPD)...
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/59295

Vedi anche:
27 Gennaio 1945-2016, a fianco dell'Armata Rossa (JUGOINFO 18.1.2016)
1) INIZIATIVE
- ROMA 27/1: “COME L’ARMATA ROSSA LIBERÒ AUSCHWITZ”
- MILANO 27/1: SOLIDARIETA’ AI COMUNISTI UCRAINI 
- COAZZE (TO) 29/1: NICOLA GROSA E I PARTIGIANI SOVIETICI IN ITALIA
- VENEZIA 14/1--7/2: IN MEMORIA DELLO STERMINIO DEI DISABILI
2) PRIMO LEVI E LODOVICO BELGIOJOSO SFRATTATI DA AUSCHWITZ
https://it.groups.yahoo.com/neo/groups/crj-mailinglist/conversations/messages/8457


=== 1 ===

-------- Messaggio originale --------
Da: Info IIC Belgrado 
Data: 26/01/2016 17:02 (GMT+01:00)  
Oggetto: GIORNATA DELLA MEMORIA / DAN SECANJA 

mercoledì 27 gennaio 2016, ore 18.00
Istituto Italiano di Cultura, Kneza Miloša 56, Belgrado

CONFERENZA

VIE DI SALVEZZA. LA ZONA DI OCCUPAZIONE ITALIANA

In occasione della Giornata della Memoria in ricordo delle vittime dell’Olocausto e dei deportati militari e politici italiani nei campi nazisti, l’Istituto italiano di cultura di Belgrado in collaborazione la Federazione delle comunità ebraiche della Serbia e il Centro per la ricerca e l’educazione sull’Olocausto, organizzano una conferenza sul tema “Vie di salvezza. La zona di occupazione italiana”.

In questa occasione vogliamo ricordare prima di tutto le vittime dalla Serbia e da tutta l’Europa ma anche tutti quelli che sono riusciti a salvarsi. In questo spirito l’accento sarà posto sull’Olocausto in Serbia e nella regione in riferimento al ruolo del regime fascista italiano nell’istituzione e nella applicazione delle misure antisemitiche ma anche sulla salvezza di migliaia di ebrei che riuscirono a scappare dalle varie citta’ della Jugoslavia occupata, inclusa Belgrado, verso i territori occupati dagli italiani e lì trovare salvezza.

Partecipano Davide Scalmani (direttore IIC Belgrado), Aleksander Gaon (Federazione delle comunità ebraiche della Serbia), la storica Olga Manojlovic Pintar (Istituto di storia contemporanea della Serbia), Aleksander Lebl, Svetlana Djuric, Miroslava Demajo (famigliari e sopravvissuti). Moderatore Milovan Pisarri del Centro per la ricerca e l’educazione sull’Olocausto.

---

sreda, 27. januar 2016, 18.00h
Italijanski instiut za kulturu, Kneza Miloša 56, Beograd

SUSRET
PUTEVI SPASA. ITALIJANSKA OKUPACIONA ZONA

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta  i deportovanja italijanskih vojnika i političara u nacističke logore, Italijanski institut za kulturu u Beogradu, u saradnji sa Savezom jevrejskih opština Srbije i Centrom za istraživanje i edukaciju o Holokaustu, organizuje razgovor na temu „Putevi spasa: Italijanska okupaciona zona“.

Ovom prilikom želimo da se setimo pre svega žrtava, kako iz Srbije, tako iz cele Evrope, ali i svih onih koji su uspeli da se spasu. U tom duhu, akcenat će biti stavljen na Holokaust u Srbiji i regionu, na ulogu italijanskog fašističkog režima u uspostavljanju i sprovođenju antisemitskih mera, ali i na spasavanje nekoliko hiljada Jevreja koje su iz raznih gradova okupirane Jugoslavije, uključujući i Beograd, uspeli da pobegnu na teritorije pod italijanskom okupacijom i da tu nađu utočište.

U razgovoru učestvuju: Davide Skalmani (direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu), Aleksandar Gaon (Savez jevrejskih opština Srbije), istoričarka Olga Manojlović Pintar (Institut za noviju istoriju Srbije), Aleksandar Lebl, Svetlana Đurić, Miroslav Demajo (preživeli odnosno potomci preživelih). Moderira Milovan Pisarri iz Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu.


Istituto Italiano di Cultura
Kneza Miloša 56 - 11000 Beograd
tel. +381 11 3629347
fax: +381 11 3621411
e-mail: iicbelgrado @ esteri.it
www.iicbelgrado.esteri.it


=== 2 ===

http://ilmanifesto.info/addio-memoriale-degli-italiani/

Addio Memoriale degli italiani

Giornata della Memoria. Il direttore del museo di Auschwitz dopo un preciso ultimatum ha dato l'ordine di smantellare l'opera d'arte del Blocco 21 inaugurata nel 1980 dedicata agli italiani deportati e morti

di Beatrice Andreose
su Il Manifesto del 23.01.2016

Quando Luigi Nono compose la sua opera per il Memoriale italiano che nel 1980 venne inaugurato ad Auschwitz, la commentò in questo modo «Non è una musica facile. È una musica dolorosa. L’unico consiglio che mi sento di darvi prima dell’ascolto: spegnete la luce, massimo silenzio, chiudete gli occhi». Un silenzio accorato, certo non quello dell’abbandono in cui versano le stanze che ospitavano l’opera e che da qualche mese si presentano ormai desolatamente vuote. Cancello sbarrato e memoria calpestata, dunque, per i nostri connazionali deportati e morti ad Auschwitz. Sino al 2011 i visitatori potevano visitare l’opera realizzata da alcuni tra i più importanti nomi della cultura italiana del Novecento tra cui gli architetti dello studio milanese BBPR (Lodovico Belgiojoso, Ernesto Rogers, Enrico Peressutti e Gian Luigi Banfi) che avevano lavorato assieme a Primo Levi per i testi, Pupino Samonà per i dipinti, Nelo Risi per la regia e Luigi Nono per le musiche. Una morte lungamente annunciata, quella del Memoriale italiano. L’ultimo capitolo è dell’aprile 2014 quando il direttore del Museo Statale di Auschwitz-Birkenau Dr Piotr M.A.Cywinski nella sua missiva all’Aned (l’Associazione degli ex deportati nei campi nazisti che del memoriale è titolare) e all’Ambasciatore d’Italia a Varsavia Riccardo Guariglia intimava un vero e proprio ultimatum per lo smontaggio del Memoriale dal Blocco 21. Chiedeva in modo perentorio una nuova installazione più conforme alle disposizioni definite dal Consiglio internazionale di Auschwitz. In sostanza il revisionismo polacco chiedeva che la Shoah oscurasse l’antifascismo esigendo che venissero rimossi i simboli comunisti e quella falce e martello che il Parlamento dal 2009 aveva messo fuori legge. L’accusa era che si trattava di «un’opera d’arte fine a se stessa, priva di valore educativo». Poco graditi soprattutto il racconto dell’ascesa del nazi– fascismo, del collaborazionismo, del razzismo di Stato, del ruolo delle multinazionali tedesche (soprattutto la Bayer). Per la Polonia era inopportuno ricordare oltre all’olocausto ebreo anche quello dei prigionieri politici comunisti, degli omosessuali, dei rom e dei disabili che trovarono la morte ad Auschwitz. E così, tra il silenzio ed il disinteresse assordanti dei governi italiani che si sono succeduti dal 2007 ad oggi e dopo anni di resistenze solitarie prima dell’Aned, poi del mondo accademico e artistico italiano capeggiato dall’Accademia di Belle Arti di Brera, nel maggio di quest’anno i tecnici e i restauratori dell’Istituto Centrale del Restauro e dell’Opificio delle Pietre Dure hanno smontato l’opera per trasferirla nello spazio Ex3 del quartiere Gavinana a Firenze, destinato a diventare Polo della memoria e centro di un museo diffuso sulla deportazione.
«Mai avrei voluto vedere le immagini dei restauratori che smontano pezzo per pezzo il Memoriale italiano – commenta Dario Venegoni, presidente ANED — Ricordo ancora lo sforzo immane da noi sostenuto quasi 40 anni fa per progettare, finanziare e allestire quell’opera nel Blocco 21 del campo; ricordo la generale commozione il giorno dell’inaugurazione, a cui io ero presente con mia madre ed un centinaio di altri ex deportati e familiari giunti appositamente dall’Italia. Che l’opera alla quale hanno lavorato così illustri autori sia smontata fa male al cuore. Nonostante ciò nell’aprile 2005 abbiamo raggiunto un accordo per il suo spostamento a Firenze, il pericolo era che venisse chiuso e disperso» conclude rispondendo così ad alcune critiche di cedimento rivolte da più parti all’Aned. A battersi per la conservazione in loco del memoriale anche l’arch. Gregorio Carboni Maestri autore nel 2013, assieme all’arch. Emanuela Nolfo, del progetto Glossa che proponeva una nuova contestualizzazione del Memoriale». Auschwitz, svuotata di qualsiasi contenuto politico, secondo Primo Levi è un luogo tragicamente destinato a diventare inutile, perché non spiega alle nuove generazioni alcunché. Diventa solo «un tragico evento». Questo evento — spiega Carboni Maestri– è fatto invece da elementi precisi, che vanno analizzati e compresi, uscendo dalla balla dell’uomo malvagio che ha ipnotizzano una nazione e ucciso milioni di vittime per il semplice gusto di farlo. Ad Auschwitz va spiegato da dove veniamo e verso dove andremo, da cosa nasce la barbarie. E la barbarie nasce solo da un elemento: dalla sconfitta del mondo del lavoro, come intuì Rosa Luxembourg. Quella vicenda ne fu la prova, oggi ne vediamo la tragica conferma, giorno dopo giorno. La storiografia di regime odierna preferisce una narrativa di Auschwitz alla «Schindler List», manichea e ingenua, con un «cattivo» (Hitler) e delle «vittime inerti» (i soli ebrei, «apatici») in modo che nessuno capisca, in definitiva, alcunché uscendo da quel campo di sterminio. Solo scossi dall’orrore, per poi essere incapaci di vedere l’orrore odierno o i possibili Auschwitz futuri. In modo che nessuno capisca che il nazifascismo nacque (e rinascerà) dalla sconfitta del mondo operaio, che lo stesso fu sconfitto solo dalla lotta vittoriosa di milioni di sovietici, dalle lotte dei partigiani, degli operai in sciopero a Sesto, degli operai statunitensi e inglesi al di là e al di qua dell’oceano che, soli, hanno sopportato lo sforzo di guerra in Regno Unito e Stati Uniti». A battersi contro lo smantellamento anche l’associazione Gherush92 che in una nota commenta «Al pari delle azioni belliche che mirano alla demolizione di mausolei ed antichi monumenti, anche le manipolazioni storico-politiche come la deportazione del nostro Memoriale, possono disintegrare la memoria delle vittime del Nazifascismo e della Shoà e abbandonare — come anziani archeologi a difesa di antichi monumenti — i partigiani e i deportati e, con loro, la Resistenza Italiana». Per vedere la storia del memoriale, il suo smontaggio ed il trasferimento l’Aned da appuntamento il pomeriggio del 27 gennaio alla Casa della Memoria di Milano. Gherush92 invece propone il 27 gennaio alle 10 al Centro Russo di Scienza e Cultura di Roma la conferenza «Come l’Armata Rossa liberò Auschwitz». Sarà presentato il progetto «Auschwitz Liberation» e si analizzerà la liberazione del campo di sterminio da parte dell’Armata Rossa.


=== 3 ===

https://resistenzatradita.wordpress.com/2016/01/23/addio-memoriale-degli-italiani/

(...)

Il discorso di Primo Levi all’inaugurazione del Memoriale avvenuta il 13 aprile del 1980:

La storia della Deportazione e dei campi di sterminio, la storia di questo luogo, non può essere separata dalla storia delle tirannidi fasciste in Europa: dai primi incendi delle Camere di Lavoro nell’Italia del 1921, ai roghi di libri sulle piazze della Germania del 1933, alla fiamma nefanda dei crematori di Birkenau, corre un nesso non interrotto.
È vecchia sapienza, e già così aveva ammonito Enrico Heine, ebreo e tedesco: chi brucia libri finisce col bruciare uomini, la violenza è un seme che non si estingue. È triste ma doveroso rammentarlo, agli altri ed a noi stessi: il primo esperimento europeo di soffocazione del movimento operaio e di sabotaggio della democrazia è nato in Italia.
È il fascismo, scatenato dalla crisi del primo dopoguerra, dal mito della «vittoria mutilata», ed alimentato da antiche miserie e colpe; e dal fascismo nasce un delirio che si estenderà, il culto dell’uomo provvidenziale, l’entusiasmo organizzato ed imposto, ogni decisione affidata all’arbitrio di un solo.
Ma non tutti gli italiani sono stati fascisti: lo testimoniamo noi, gli italiani che siamo morti qui. Accanto al fascismo, altro filo mai interrotto, è nato in Italia, prima che altrove, l’antifascismo. Insieme con noi testimoniano tutti coloro che contro il fascismo hanno combattuto e che a causa del fascismo hanno sofferto, i martiri operai di Torino del 1923, i carcerati, i confinati, gli esuli, ed i nostri fratelli di tutte le fedi politiche che sono morti per resistere al fascismo restaurato dall’invasore nazionalsocialista. E testimoniano insieme a noi altri italiani ancora, quelli che sono caduti su tutti i fronti della II Guerra Mondiale, combattendo malvolentieri e disperatamente contro un nemico che non era il loro nemico, ed accorgendosi troppo tardi dell’inganno. Sono anche loro vittime del fascismo: vittime inconsapevoli. Noi non siamo stati inconsapevoli.
Alcuni fra noi erano partigiani; combattenti politici; sono stati catturati e deportati negli ultimi mesi di guerra, e sono morti qui, mentre il Terzo Reich crollava, straziati dal pensiero della liberazione così vicina. La maggior parte fra noi erano ebrei: ebrei provenienti da tutte le città italiane, ed anche ebrei stranieri, polacchi, ungheresi, jugoslavi, cechi, tedeschi, che nell’Italia fascista, costretta all’antisemitismo dalle leggi di Mussolini, avevano incontrato la benevolenza e la civile ospitalità del popolo italiano. Erano ricchi e poveri, uomini e donne, sani e malati.
C’erano bambini fra noi, molti, e c’erano vecchi alle soglie della morte, ma tutti siamo stati caricati come merci sui vagoni, e la nostra sorte, la sorte di chi varcava i cancelli di Auschwitz, è stata la stessa per tutti. Non era mai successo, neppure nei secoli più oscuri, che si sterminassero esseri umani a milioni, come insetti dannosi: che si mandassero a morte i bambini e i moribondi. Noi, figli cristiani ed ebrei (ma non amiamo queste distinzioni) di un paese che è stato civile, e che civile è ritornato dopo la notte del fascismo, qui lo testimoniamo. In questo luogo, dove noi innocenti siamo stati uccisi, si è toccato il fondo delle barbarie. Visitatore, osserva le vestigia di questo campo e medita: da qualunque paese tu venga, tu non sei un estraneo.
Fa che il tuo viaggio non sia stato inutile, che non sia stata inutile la nostra morte. Per te e per i tuoi figli, le ceneri di Auschwitz valgano di ammonimento: fa che il frutto orrendo dell’odio, di cui hai visto qui le tracce, non dia nuovo seme, né domani né mai.

http://www.deportati.it/news/memausch_restauro.html

http://caraterramia.blogspot.it/2014/01/27-gennaio-il-giorno-della-memoria.html





[Sia nella versione brutalmente imperialista di Wolfgang Schäuble, sia in quella "di sinistra" di Jürgen Habermas e del "Forum delle alternative" riunitosi a Parigi, l'idea di una Europa unita con la Germania a farle da "motore" a tutti i costi si rivela per quello che è – una catastrofe... Ne parla un saggio di Hans-Rüdiger Minow, in uscita in questi giorni. (a cura di IS)]

http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/59294

Zwei Wege
 
26.01.2016
PARIS/AACHEN
 
(Eigener Bericht) - Unter dem Motto "Plan B" haben Vertreter europäischer Linksparteien, darunter Funktionäre der Partei "Die Linke", am vergangenen Wochenende über "Alternativen" für eine Politik innerhalb der EU diskutiert. Es müsse darum gehen, dass in der EU "die Demokratie, die Menschenrechte und soziale Sicherheit wiederhergestellt" würden, hieß es auf dem Treffen in Paris. Am morgigen Mittwoch erscheint bei german-foreign-policy.com eine kritische Darstellung der "europäischen Idee", ihrer föderalen Fundamente und aktuellen Niederschläge in den EU-Konzepten von Wolfgang Schäuble und Jürgen Habermas (Zwei Wege - Eine Katastrophe. Bestellungen: info@ german-foreign-policy.com), die auch vermeintlich fortschrittliche Ansätze zur Ausgestaltung der "europäischen Ordnung" beleuchtet. Wir sprachen mit dem Autor Hans-Rüdiger Minow.
german-foreign-policy.com: Am Wochenende fand in Paris eine internationale Konferenz für die Neugründung der EU statt. Ziel ist ein föderaler Bundesstaat. Wer Ihr jetzt erscheinendes Buch liest, muss einen solchen Neubeginn für geradezu grotesk halten. Ist das zeitliche Zusammentreffen Zufall?

Hans-Rüdiger Minow: Subjektiv ist es Zufall. In die Pariser Konzepte für einen "Plan B" war ich nicht einbezogen. Objektiv ist es sicher kein Zufall, da das Brüsseler Diktat gegen Griechenland vom Juli 2015 entweder ohnmächtig macht oder nach einem völlig anderen Europa-Konzept verlangt als nach dem der EU.

gfp.com: Sie behandeln die in der Bundesrepublik gängigen EU-Projektionen am Beispiel zweier prominenter Antagonisten: Wolfgang Schäuble und Jürgen Habermas. Warum?

Minow: Wolfgang Schäuble wird als Vertreter einer besonders rigiden EU-Fraktion angesehen und gibt den Europa-Takt von CDU/CSU vor. Jürgen Habermas versteht sich als Exponent eines "besseren" Deutschland in einer demokratisierten EU. Er wirbt für Positionen der SPD, von Bündnis 90/Die Grünen und anderen Teilen der parlamentarischen Opposition im Bundestag. Ich stelle die Europa-Konzepte von Schäuble und Habermas nebeneinander, um nach Unterschieden und Gemeinsamkeiten zu suchen.

gfp.com: Wie gravierend sind die Unterschiede?

Minow: Gravierend sind vor allem die Gemeinsamkeiten. Beide Protagonisten und Parteienlager fordern ein stark integriertes "Kerneuropa". Kern dieses Kerns ist Deutschland mit Frankreich als Flankenschutz. Habermas nennt das die EU-"Avantgarde", Schäuble will um diesen Kern eine Art Heiliges Römischen Reiches deutscher Nation bauen. Beide Konstrukte laufen machtpolitisch auf dasselbe hinaus. Der frühere Präsident der EU-Kommission Barroso hat dafür einen treffenden Namen vorgeschlagen: Imperium.

gfp.com: Und die Unterschiede?

Minow: Im Unterschied zu Schäuble, der autoritäre Methoden bevorzugt, propagiert Habermas einen demokratischen Zugang, um "Kerneuropa" zu etablieren. Sein kompliziertes Urnen-Modell setzt auf Wahlen zu Verfassungsorganen auf verschiedenen Ebenen. Wenn wir uns alle redlich bemühen, für eine sanfte, postnationale EU einzutreten, wird Europa bald ein pazifizierter Kontinent sein, von dem entscheidende Impulse für den globalen Frieden ausgehen, heißt es bei Habermas. Er sieht bereits Umrisse einer „Weltbürgerschaft“, während die wirkliche Welt in sich steigernden Kriegen um die letzten Ressourcen versinkt. Die ungesicherten Versprechen von Habermas überwölben die brutalen Tatsachen, die Schäuble schafft.

gfp.com: Das ist doch himmelweit von den Europa-Visionen der Pariser Konferenzteilnehmer entfernt.

Minow: Durchaus, sofern es um die diktatorialen, marktradikalen Positionen von Herrn Schäuble geht. Durchaus nicht, wenn man die Pariser Konferenzinhalte und die Inhalte bei Herrn Habermas vergleicht.

gfp.com: Inwiefern?

Minow: Die Initiatoren des "Plan B" wollen einen Bundesstaat namens EU gründen mit einer Avantgarde, in der Deutschland führend vertreten ist. Das stimmt mit den Absichten der Habermas-SPD weitgehend überein. Auch Schäuble kann sich eine Mehrstufigkeit des nationalen Marktzugangs in einem großen, durchrationalisierten Europa vorstellen. Grundsätzlich verschieden ist, dass sich die Initiatoren des "Plan B" dabei ausdrücklich auf sozialistische Fundamente berufen, die von europäischen Föderalisten in der Kriegs- und Nachkriegszeit entworfen worden sein sollen. Sogar von einer Anknüpfung an die Résistance ist die Rede. Bei allem Respekt ist das eine wirklich grobe und nicht hinnehmbare Irreführung.

gfp.com: In Paris war jetzt von einer Anknüpfung an die Union Europäischer Föderalisten (UEF) die Rede.

Minow: Dass ausgerechnet diese Organisation namentlich erwähnt und in einen Zusammenhang mit Widerstand und Sozialismus gebracht wird, hat mich empört. Die UEF ist von staatlichen Stellen gegründet und verdeckt finanziert worden, um soziale, entschieden marktkritische Alternativen im Nachkriegseuropa zu ersticken. Zur UEF gehört ein ganzes Bündel weiterer Sumpfblüten im damaligen Systemkampf um "Europa". Es wimmelte darin von Nazis.

gfp.com: Namen?

Minow: Europa-Union Deutschland, Deutscher Rat der Europäischen Bewegung usw. usf. Sie alle wurden vom Auswärtigen Amt, teilweise vom Bundeskanzleramt ausgehalten, als sich die transatlantischen Förderer bereits Anfang der 1950er Jahre schrittweise zurückzogen. Die Interessenverbände der westdeutschen Wirtschaft übernahmen diese Propagandaorganisationen für ein föderales Europa im Zuge ihrer grenzüberschreitenden Marktbereinigung des Kontinents. Diese Organisationen existieren teilweise bis heute und werben bis heute für einen "Bundesstaat EU", übrigens auch im Europäischen Parlament.

gfp.com: Trotzdem zielt der "Plan B" doch auf eine wirkliche Alternative.

Minow: Man möchte das hoffen. Aber auch der Austritt aus dem Euro ist keine Perspektive, wenn die sozialpolitischen und geostrategischen Fundamente dieselben bleiben. Überstaatliche Verschmelzungen in einem föderalen "Bundesstaat EU" bringen weder Frieden noch soziale Gerechtigkeit, solange das Grundübel, die Gesamtrationalisierung des Kontinents, unangetastet bleibt.

Zwei Wege - Eine Katastrophe. 164 Seiten. gfp.com-Flugschrift No.1. Redaktionsschluss: Januar 2016. Erscheint am 27. Januar 2016 als e-book (10,- Euro). Für gfp.com-Förderabonnenten ist die Flugschrift im pdf-Format kostenlos: info@ german-foreign-policy.com. Vorzugsausgabe im Printformat 18,90 Euro.

Zwei Wege – Eine Katastrophe: Aktuelle Flugschrift über "Paneuropa", die EU als Bundesstaat, über rechte und "linke" Europa-Politik von Hans-Rüdiger Minow. Erscheint am 27. Januar als e-book bei german-foreign-policy.com. 164 Seiten. 10.- Euro. Für Förder-Abonnenten kostenlos. Hier bestellen: info@...



(français / italiano)

La «Tempesta nel deserto» e la fase che viviamo

1) I REPORT della giornata nazionale contro la guerra (16 gennaio)
– Migliaia in piazza contro la guerra a Roma e Milano. L’inerzia è finita (Piattaforma Sociale Eurostop)
– Porre le basi per lo sviluppo capillare del movimento contro la guerra (Fausto Sorini, PCdI)
2) 1991–2016: 25 ANNI DI GUERRA CONTRO LA COSTITUZIONE REPUBBLICANA
– Guerra del Golfo 1991, uno spartiacque tragico che ci rese apolidi (di Marinella Correggia)
– La «Tempesta nel deserto» apriva la fase che viviamo (di Manlio Dinucci)
– COMMEMORAZIONE DELL'ARTICOLO 11 (di Manlio Dinucci)


=== 1 ===

I REPORT della giornata nazionale contro la guerra (16 gennaio)


ROMA E MILANO IN PIAZZA CONTRO LA GUERRA A 25 ANNI DALL’INIZIO DELLA GUERRA DEL GOLFO (AICANEWS.it Agenzia Videoreporter, 16 gen 2016)
Venticinque anni fa, nelle prime ore del 17 gennaio 1991, iniziava l’operazione «Tempesta del deserto», la “guerra del golfo”. Si apriva così una fase storica. Oltre 5000 persone hanno manifestato a Roma e circa 2000 a Milano. Le piattaforme No Guerra No Nato e Eurostop sono state le promotrici della giornata di mobilitazione e anche a fronte di importanti differenze hanno promosso i cortei e la giornata di lotta...
VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=rB2tnBg3RYo

Manifestazione No Nato – Basta Guerra – LIVE (PandoraTV 16.1.2016.)
(interviste in diretta streaming streaming 3h1m17s)
Sabato 16 gennaio 2015 manifestazione nazionale contro la guerra, a 25 anni di distanza dalla prima guerra in Iraq...
VIDEO: http://www.pandoratv.it/?p=5809 oppure https://www.youtube.com/watch?v=6h_QtOsD8CM


--- ROMA

La manifestazione No War di Roma, alcuni video (Redazione Contropiano, 18 Gennaio 2016)

I media mainstream (e anche molti di quelli 'alternativi', a dir la verità) non hanno speso un rigo o un servizio di telegiornale per raccontare la manifestazione contro la guerra, l'imperialismo, le spese militari, il giro di vite sulle libertà fondamentali che sabato ha percorso le vie del centro di Roma in contemporanea con una analoga iniziativa indetta a Milano, anche in quel caso convocata dalla Piattaforma Sociale Eurostop ed alla quale hanno aderito altre forze sociali e politiche. Per fortuna c'è la rete...

Roma - Venticinque anni di guerre? BASTA! (Pressenza Italia, 16 gen 2016)
Roma, 16 gennaion 2016. Mobilitazione nazionale contro la guerra e gli armamenti in occasione dei 25 anni dall'inizio della Guerra del Golfo. Alcuni momenti della manifestazione (A cura di Dario Lo Scalzo)
VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=bY5gD1X8gcM

Roma 16 Gennaio 2016: SE 25 ANNI DI GUERRA VI SEMBRANO POCHI (Unione Sindacale di Base, 16 gen 2016)
DURATA 1h39m28s - Trasmesso dal vivo in streaming il 16 gen 2016
VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=s6WPx5fi1N0

Roma - NO ALLA GUERRA PERMANENTE : In piazza 25 anni dopo (Libera.Tv, 16 gen 2016)
VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=1OZIznhP_Ts


--- MILANO

STOP THE WAR! 16 GENNAIO 2016, MILANO (ITALY) (etruscanwarrior, 16 gen 2016)
Vedute del corteo che si è snodato da piazza San Babila a Milano, lungo via Larga, piazza Fontana, piazza del Duomo, via Torino e corso di Porta Ticinese, fino ad arrivare alla Darsena dove si è concluso con il lancio di variopinte lanterne colorate...
VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=LNUZAatagIc

--- TRIESTE

Manifestazione contro le guerre, quaranta in piazza della Borsa (FOTO) (di Luca Marsi, 16.1.2016)
Una quarantina di triestini ha preso parte al presidio odierno in piazza della Borsa per dire basta a tutte le guerre...
http://www.triesteprima.it/cronaca/manifestazione-contro-guerre-quaranta-piazza-della-borsa-16-gennaio-2016.html

---

16 gennaio No War: non avrete la vostra "generazione Bataclan" (Campagna Noi Restiamo - Bologna, 17 Gennaio 2016)
... Nella logica perversa della competizione globale, l'UE da un lato riversa le sue ambizioni coloniali nei paesi attorno a sé (l'area mediorientale ma anche l'Ucraina), dall'altra conduce da anni una guerra di classe dall'alto verso il basso nei confronti dei propri lavoratori e dei propri cittadini...
http://contropiano.org/interventi/item/34777-16-gennaio-no-war-non-avrete-la-vostra-generazione-bataclan

---

http://www.eurostop.info/migliaia-in-piazza-contro-la-guerra-a-roma-e-milano-linerzia-e-finita/

Migliaia in piazza contro la guerra a Roma e Milano. L’inerzia è finita

17 gennaio 2016

E’ finita la colpevole inerzia nella denuncia dei pericoli di guerra. In occasione del venticinquesimo anniversario della prima Guerra del Golfo (1991), oggi migliaia di persone, attivisti sociali, antimilitaristi, sindacalisti sono scesi in piazza a Roma, a Milano e in altre città, per dire No alla guerra che sta caratterizzando questo primo quindicennio del XXI Secolo. A Roma un corteo di massa, animato anche dalle orchestre popolari di diversi quartieri ha sfilato da Piazza Esquilino a Piazza Madonna di Loreto. A Milano il corteo è partito da Piazza San Babila arrivando fino alla Darsena dove sono state lanciate in cielo decine di lanterne. Altre manifestazioni locali più piccole si sono svolte a Trieste e a Sassari, un’altra ci svolgerà domenica mattina a Sigonella in Sicilia davanti alla base militare Usa.

In piazza, tra le numerose bandiere No War, palestinesi, siriane o del sindacato Usb, si sono visti anche molti immigrati africani e asiatici, le comunità palestinesi, libanesi e siriane che si oppongono al terrorismo dell’Isis ma anche all’intervento militare destabilizzante degli Usa, dell’Unione Europee e delle petromonarchie del Golfo. I cortei ha denunciato i pericoli di guerra che oggi indicano una escalation proprio nell’area mediterranea, sia est (in Siria e Iraq) sia a sud in Libia. Ed è proprio lo scenario libico quello che i manifestanti hanno denunciato con forza. L’Italia si appresta ad essere capofila dell’operazione di intervento militare in Libia e dall’Isis già giungono minacce su rappresaglie nelle città italiane. Ancora volta saranno le popolazioni, sia in Libia che in Italia, a pagare il prezzo di sangue più alto per le scelte dei governi. Negli interventi in piazza i partecipanti alle manifestazioni hanno denunciato la pericolosa connessione tra guerra esterna e guerra interna le cui prime avvisaglie sono lo stato d’emergenza costituzionalizzato in Francia e praticato in Italia, il via libera alle spese militari al di fuori del Patto di Stabilità imposto dalla Unione Europea che falcidia invece i servizi sociali, i salari, le pensioni, il lavoro. A Roma durante il corteo una bandiera dell’Unione Europea è stata bruciata dai manifestanti.
La giornata di mobilitazione di oggi è stata lanciata lo scorso 21 novembre dalla Piattaforma Sociale Eurostop nel corso della sua prima assemblea nazionale. Eurostop è nata per rompere con i “piloti automatici” – l’Unione Europea/Eurozona e la Nato – che stanno provocando una politica antipolare di austerity e crescenti pericoli di guerra. Si tratta di due apparati sovranazionali che trascinano i paesi aderenti dentro scelte pericolose e antisociali ormai visibili a tutti. La costituzionalizzazione dello stato d’emergenza in Francia indica come il clima di guerra cominci a ipotecare seriamente gli spazi democratici nei paesi coinvolti.
Oggi è stata una vera giornata di mobilitazione attesa da tempo per affermare che anche nel nostro paese c’è chi resiste contro la guerra, per combattere l’unica guerra giusta: quella contro la miseria e lo sfruttamento.

Piattaforma Sociale Eurostop
Info: www.eurostop.info

---

http://www.comunisti-italiani.it/2016/01/18/porre-le-basi-pe-rlo-sviluppo-capillare-del-movimento-contro-la-guerra/

Porre le basi per lo sviluppo capillare del movimento contro la guerra

di Fausto Sorini, segreteria nazionale PCdI (responsabile esteri), coordinamento nazionale Associazione per la ricostruzione del partito comunista

Come comunisti consideriamo nell’insieme positivo il bilancio della giornata di lotta del 16 gennaio contro la guerra, con le manifestazioni di Milano, Roma e in altre città, promosse da un insieme di forze.
Anche se l’entità complessiva dei partecipanti è quello delle migliaia (non è il tempo delle folle oceaniche), va posto l’accento sul fatto che si è trattato – dopo molti anni di sostanziale assenza dalle piazze italiane – di un segno importante di ripresa militante e qualificata di un’embrionale ricostruzione di un movimento contro la guerra su posizioni avanzate.
Pur in presenza di analisi e posizionamenti diversi rispetto al quadro internazionale e alla individuazione delle responsabilità, esso ha posto in modo convergente il tema qualificante dell’uscita dell’Italia dalla Nato e dal sistema di guerra atlantico di cui essa fa parte; e che nel nostro Paese si concretizza nella presenza di oltre un centinaio di basi militari degli Usa e della Nato (non certo russe, cinesi, francesi o tedesche..), alcune delle quali con la presenza di armi nucleari e di sterminio di massa.  
Il nostro partito e l’Associazione per la ricostruzione del partito comunista hanno dato un contributo significativo e convinto alla riuscita delle iniziative. Tale impegno, in corso da tempo, e che in alcune città (come ad esempio Milano) ha portato alla costruzione di importanti comitati locali contro la guerra, deve oggi continuare e tradursi nella costruzione sui territori di una rete più diffusa e permanente di Comitati unitari anti-guerra, a partire dalla nostra appartenenza comune e fin dalle sue origini al Movimento NO Guerra NO Nato: il più affine nell’analisi internazionale alle nostre valutazioni sulle ragioni della guerra, in quanto chiama le cose col loro nome e indica negli Stati Uniti e nella Nato – non già in un generico “scontro tra potenze” non meglio identificate – i principali responsabili della spinta alla guerra; e indica nei BRICS e nei paesi non allineati all’imperialismo americano ed euro-atlantico (e in particolare in alcuni di essi) il principale bastione e contrappeso mondiale all’imperialismo.
Tale impegno di ricostruzione di un movimento unitario contro la guerra deve svolgersi (come abbiamo cercato di fare anche in occasione del 16 gennaio) in convergenza unitaria con altre forze con cui ci accomunano non solo il richiamo rigoroso al rispetto dell’articolo 11 della Costituzione, ma anche la sottolineatura del carattere imperialista dell’Unione europea e le sue pesanti responsabilità nella partecipazione o connivenza nella più parte delle guerre degli ultimi 25 anni, tra cui la guerra contro la Libia e contro la Jugoslavia, in cui la partecipazione dei governi italiani è stata particolarmente diretta, operativa e odiosa. Trattandosi per giunta di paesi in cui l’Italia aveva svolto in passato e tornava a svolgere un ruolo oppressivo e coloniale, con connivenze indicibili, vergognose e criminali.   
E’ a partire dal rapporto unitario con tutte le componenti più avanzate e consapevoli del movimento contro la guerra (ivi comprese quelle, importantissime, del mondo cattolico) che esso va sviluppato a livello popolare e capillare, sui territori, nelle scuole, nel mondo del lavoro, bandendo ogni settarismo o logica di gruppo o personalistica.
Non è solo a ristrette avanguardie, pur essenziali, che dobbiamo rivolgerci, come ci insegna la migliore tradizione del PCI, del movimento comunista internazionale e dei Partigiani della pace, ma all’insieme del nostro popolo; il quale, sia pure con diversi livelli di sensibilità e consapevolezza delle dinamiche del quadro mondiale, nella sua quasi totalità – al di là di differenze politiche, ideologiche, religiose – ripudia la guerra. Ed aspira ad una collocazione dell’Italia in un quadro di affermazione della propria sovranità nazionale e con una politica estera di cooperazione e di pace con tutti i paesi e i popoli del mondo: coerente coi principi e i valori della Costituzione

18 gennaio 2016


=== 2 ===

1991–2016: 25 ANNI DI GUERRA CONTRO LA COSTITUZIONE REPUBBLICANA


VENTICINQUE ANNI FA LA PRIMA GUERRA DELLA REPUBBLICA ITALIANA
per la serie: La Notizia di Manlio Dinucci, su Pandora TV del 19/01/2016
http://www.pandoratv.it/?p=5864
VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=LrXq-ROjjqM

UNA GUERRA CHE DURA DA VENTICINQUE ANNI
per la serie: La Notizia di Manlio Dinucci, su Pandora TV del 16/01/2016
VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=lhyUtOmXiUY

PAOLO VOLPONI: DISCORSO CONTRO LA GUERRA DEL GOLFO (1991)
In occasione del 25° anniversario della Guerra del Golfo riproponiamo l’intervento che tenne in Senato per il gruppo di Rifondazione Comunista lo scrittore Paolo Volponi nella seduta del 20 febbraio 1991...
http://www.rifondazione.it/primapagina/?p=20983

IRAQ 2003: selezione di 20' dal docufilm di Fulvio Grimaldi "UN DESERTO CHIAMATO PACE"
Il film è stato girato in Iraq durante la guerra del 2003 che ha inteso avviare la soluzione finale per la nazione irachena. Parla di informazione falsa e bugiarda, di un popolo forte, dignitoso, antico  e fiero, decimato dalla barbarie occidentale, della sua resistenza, della sua indescrivibile sofferenza...
VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=RdRQzfCAxIw

---

http://www.contropiano.org/politica/item/34757-guerra-del-golfo-1991-uno-spartiacque-tragico-che-ci-rese-apolidi

Guerra del Golfo 1991, uno spartiacque tragico che ci rese apolidi

di Marinella Correggia, 16 Gennaio 2016 

La guerra del Golfo o «Tempesta nel deserto» iniziata nella notte fra il 16 e il 17 gennaio 1991 contro l’Iraq fu un tragico spartiacque nella storia del Medioriente ma anche nella vita di chi si scopriva cittadina/o di un paese che andava a uccidere dal cielo un altro popolo, violando ogni norma etica. Maledetti governi, maledetti parlamenti! Sotto Montecitorio in segno di protesta avevamo passato giorni interi, e c’eravamo anche la notte fra il 16 e il 17 gennaio. Solo quando per radio arrivò la notizia che l’indicibile era cominciato capimmo che non c’era più nulla da sperare. Ci eravamo illusi per mesi, malgrado i tamburi di guerra risuonassero perfidi fin dall’agosto 1990. 
Per sdegno nei confronti di un’Italia guerrafondaia, forse in molti furono attraversati dal pensiero dell’esilio: chiedere rifugio etico a un paese di pace, un paese che si fosse opposto a quella guerra, la prima di una lunga serie di aggressioni italiane dai nomi fantasiosi. Per mesi la piccola Cuba, membro di turno in Consiglio di Sicurezza, disse no fino alla fine, sola, insieme allo Yemen, disse no a mettere il mantello dell’Onu a una guerra statunitense. Perché non farsi accogliere a Cuba? Perché ostinarci a cercare di uccidere la guerra da qui, da una provincia dell’Impero diventata perfida, che di guerre ne avrebbe poi fatte molte altre? 
Scoprimmo anche il malvagio potere della disinformazione di massa. Menzogne e omissioni. La bugia fondatrice delle incubatrici kuwaitiane. L’occultamento totale dei morti ammazzati iracheni, ignorati dai media che mandavano in onda fuochi d’artificio verdognoli sui cieli di Baghdad. Ci fu dunque chi decise di darsi, almeno in parte, al giornalismo. La disinformazione aiuta le guerre? Informiamo, dunque, per la pace.
Tuttavia, allora i pacifisti avevano una consolazione. A protestare erano in tanti. Una minoranza, certo, ma non piccola. In tanti modi si resisteva. Inventammo la Rete di informazione contro la guerra, che insieme alle radio popolari, al manifesto, ad avvenimenti, senza cellulari né internet né email né facebook teneva in collegamento centinaia di focolai di pace, centinaia di forme di protesta, per mesi e mesi in tutta Italia. Una buona parte di quelle iniziative fu raccolta in un dossier, salvato dalla polvere di 25 anni.
A leggere nel 2016 di tante e varie e fantasiose proteste, pare impossibile. (...)

---

en français: La guerre des vingt-cinq ans (par Manlio Dinucci, Il Manifesto 16.11.2016)
L’opération Tempête du désert, initiée par Washington à la chute du Mur de Berlin, il y a exactement 25 ans, ne s’est jamais terminée. Elle marque la fin d’un monde bipolaire, celui de la Guerre froide, et le début d’une ère dominée par les seuls États-Unis, qui n’a pris fin que le 30 septembre 2015, avec le retour de l’armée russe sur la scène internationale (opération anti-terroriste en Syrie). Cette guerre US avait été précédée d’une autre, fomentée par les USA mais réalisée par les seuls Irakiens, contre la Révolution iranienne. À l’issue de ces 35 ans de conflit ininterrompu, il apparaît que la domination états-unienne vise d’abord à empêcher le développement des peuples du Proche-Orient et, pour cela, passe par la destruction méthodique de leurs États...
http://www.voltairenet.org/article189943.html


http://www.marx21.it/index.php/internazionale/pace-e-guerra/26481-la-ltempesta-nel-desertor-apriva-la-fase-che-viviamo-#

La «Tempesta nel deserto» apriva la fase che viviamo

di Manlio Dinucci
da il manifesto, 16 gennaio 2015

Nelle prime ore del 17 gennaio 1991, inizia nel Golfo Persico l’operazione «Tempesta del deserto», la guerra contro l’Iraq che apre la fase storica che stiamo vivendo. Questa guerra viene lanciata nel momento in cui, dopo il crollo del Muro di Berlino, stanno per dissolversi il Patto di Varsavia e la stessa Unione Sovietica. Ciò crea, nella regione europea e centro-asiatica, una situazione geopolitica interamente nuova. E, su scala mondiale, scompare la superpotenza in grado di fronteggiare quella statunitense. «Il presidente Bush coglie questo cambiamento storico», racconta Colin Powell. Washington traccia subito «una nuova strategia della sicurezza nazionale e una strategia militare per sostenerla». L’attacco iracheno al Kuwait, ordinato da Saddam Hussein nell’agosto 1990, «fa sì che gli Stati uniti possano mettere in pratica la nuova strategia esattamente nel momento in cui cominciano a pubblicizzarla».
Il Saddam Hussein, che diventa «nemico numero uno», è lo stesso che gli Stati uniti hanno sostenuto negli anni Ottanta nella guerra contro l’Iran di Khomeini, allora «nemico numero uno» per gli interessi Usa in Medioriente. Ma quando nel 1988 termina la guerra con l’Iran, gli Usa temono che l’Iraq, grazie anche all’assistenza sovietica, acquisti un ruolo dominante nella regione.
Ricorrono quindi alla tradizionale politica del «divide et impera». Sotto regia di Washington, cambia anche l’atteggiamento del Kuwait: esso esige l’immediato rimborso del debito contratto dall’Iraq e, sfruttando il giacimento di Rumaila che si estende sotto ambedue i territori, porta la propria produzione petrolifera oltre la quota stabilita dall’Opec. Danneggia così l’Iraq, uscito dalla guerra con un debito estero di oltre 70 miliardi di dollari, 40 dei quali dovuti a Kuwait e Arabia Saudita. A questo punto Saddam Hussein pensa di uscire dall’impasse «riannettendosi» il territorio kuwaitiano che, in base ai confini tracciati nel 1922 dal proconsole britannico Sir Percy Cox, sbarra l’accesso dell’Iraq al Golfo.
Washington lascia credere a Baghdad di voler restare fuori dal contenzioso. Il 25 luglio 1990, mentre i satelliti del Pentagono mostrano che l’invasione è ormai imminente, l’ambasciatrice Usa a Baghdad, April Glaspie — come spiegò poi nella sua intervista a Jeune Afrique -, assicura Saddam Hussein che gli Stati uniti desiderano avere le migliori relazioni con l’Iraq e non intendono interferire nei conflitti inter-arabi. Saddam Hussein cade nella trappola: una settimana dopo, il 1° agosto 1990, le forze irachene invadono il Kuwait.
A questo punto Washington, formata una coalizione internazionale, invia nel Golfo una forza di 750 mila uomini, di cui il 70 per cento statunitensi, agli ordini del generale Schwarzkopf. Per 43 giorni, l’aviazione Usa e alleata effettua, con 2800 aerei, oltre 110 mila sortite, sganciando 250 mila bombe, tra cui quelle a grappolo che rilasciano oltre 10 milioni di submunizioni. Partecipano ai bombardamenti, insieme a quelle statunitensi, forze aeree e navali britanniche, francesi, italiane, greche, spagnole, portoghesi, belghe, olandesi, danesi, norvegesi e canadesi. Il 23 febbraio le truppe della coalizione, comprendenti oltre mezzo milione di soldati, lanciano l’offensiva terrestre. Essa termina il 28 febbraio con un «cessate-il-fuoco temporaneo» proclamato dal presidente Bush. Alla guerra segue l’embargo, che provoca nella popolazione irachena più vittime della guerra: oltre un milione, tra cui circa la metà bambini.
Subito dopo la guerra del Golfo, Washington lancia ad avversari e alleati un inequivocabile messaggio: «Gli Stati uniti rimangono il solo Stato con una forza, una portata e un’influenza in ogni dimensione – politica, economica e militare – realmente globali. Non esiste alcun sostituto alla leadership americana» (Strategia della sicurezza nazionale degli Stati Uniti, agosto 1991).
La guerra del Golfo è la prima guerra a cui partecipa sotto comando Usa la Repubblica italiana, violando l’articolo 11 della Costituzione. La Nato, pur non partecipando ufficialmente alla guerra, mette a disposizione sue forze e strutture per le operazioni militari. Pochi mesi dopo, nel novembre 1991, il Consiglio Atlantico vara, sulla scia della nuova strategia Usa, il «nuovo concetto strategico dell’Alleanza». Nello stesso anno in Italia viene varato il «nuovo modello di difesa» che, stravolgendo la Costituzione, indica quale missione delle forze armate «la tutela degli interessi nazionali ovunque sia necessario».
Nasce così con la guerra del Golfo la strategia che guida le successive guerre sotto comando Usa, presentate come «operazioni umanitarie di peacekeeping»: Jugoslavia 1999, Afghanistan 2001, Iraq 2003, Libia 2011, Siria dal 2013, accompagnate nello stesso quadro strategico dalle guerre di Israele contro il Libano e Gaza, della Turchia contro i curdi del Pkk, dell’Arabia Saudita contro lo Yemen, dalla formazione dell’Isis e altri gruppi terroristi funzionali alla strategia Usa/Nato, dall’uso di forze neonaziste per il colpo di stato in Ucraina funzionale alla nuova guerra fredda contro la Russia. Profetiche, ma in senso tragico, le parole del presidente Bush nell’agosto 1991: «La crisi del Golfo passerà alla storia come il crogiolo del nuovo ordine mondiale».

---

En français: Constitution italienne : commémoration de l’article 11 (par Manlio Dinucci, Il Manifesto 19.11.2016.)
Au lendemain de la Seconde Guerre mondiale, c’est-à-dire après l’épisode fasciste, la République italienne —comme le Japon et l’Allemagne fédérale— s’interdisait d’avoir recours à la guerre. Bien que toujours présent dans sa Constitution, cette prohibition a volé en éclats lors de la guerre du Golfe sans provoquer la moindre réaction des grands partis politiques...
http://www.voltairenet.org/article190003.html


https://www.change.org/p/la-pace-ha-bisogno-di-te-sostieni-la-campagna-per-l-uscita-dell-italia-dalla-nato-per-un-italia-neutrale/u/15047670

COMMEMORAZIONE DELL'ARTICOLO 11

di Manlio Dinucci
su il manifesto, 19 gennaio 2016

Un importante anniversario va ricordato nel quadro del 25° della prima guerra del Golfo: essa è la prima guerra a cui partecipa la Repubblica italiana, violando il principio, affermato dall’Articolo 11 della Costituzione, che «l'Italia ripudia la guerra come strumento di offesa alla libertà degli altri popoli e come mezzo di risoluzione delle controversie internazionali». 
Nel settembre 1990, su decisione del sesto governo Andreotti, l’Italia invia nella base di Al Dhafra negli Emirati Arabi Uniti una componente aerea di cacciabombardieri Tornado. Nella notte tra il 17 e il 18 gennaio 1991, 8 Tornado italiani decollano per bombardare obiettivi iracheni stabiliti dal comando Usa, in quella che l’Aeronautica ricorda ufficialmente come «la prima missione di guerra compiuta dall’Aeronautica italiana, 46 anni dopo la fine della Seconda guerra mondiale». 
A questa missione (durante la quale un Tornado viene abbattuto e i due piloti fatti prigionieri) seguono altre missioni di bombardamento sempre sotto comando Usa, per complessive 226 sortite, tutte «coronate da pieno successo». Si aggiungono 244 missioni italiane di velivoli da trasporto e 384 di velivoli da ricognizione, «operanti in Turchia nel quadro della Ace Mobile Force Nato» (a conferma che la Nato, pur senza intervenire ufficialmente, partecipa in realtà alla guerra con sue forze e basi). 
Questa «prima missione di guerra» è decisiva per il varo del «nuovo modello di difesa» subito dopo la guerra del Golfo, sulla scia del riorientamento strategico Usa/Nato. Nell'ottobre 1991 il Ministero della difesa pubblica il rapporto «Modello di Difesa / Lineamenti di sviluppo delle FF.AA. negli anni '90». Il documento riconfigura la collocazione dell'Italia, definendola «elemento centrale dell'area geostrategica che si estende unitariamente dallo Stretto di Gibilterra fino al Mar Nero, collegandosi, attraverso Suez, col Mar Rosso, il Corno d'Africa e il Golfo Persico». 
Stabilisce quindi che «gli obiettivi permanenti della politica di sicurezza italiana si configurano nella tutela degli interessi nazionali, nell'accezione più vasta di tali termini, ovunque sia necessario», in particolare di quegli interessi che «incidono sul sistema economico e sullo sviluppo del sistema produttivo». 
Il «nuovo modello di difesa» passa quindi da un governo all’altro, senza che il parlamento lo discuta mai in quanto tale. 
Nel 1993 – mentre l’Italia partecipa all’operazione militare lanciata dagli Usa in Somalia, e al governo Amato subentra quello Ciampi – lo Stato maggiore della difesa dichiara che «occorre essere pronti a proiettarsi a lungo raggio» per difendere ovunque gli «interessi vitali». 
Nel 1995, durante il governo Dini, afferma che «la funzione delle forze armate trascende lo stretto ambito militare per assurgere a misura dello status del paese nel contesto internazionale». Nel 1996, durante il governo Prodi, si ribadisce che «la politica della difesa è strumento della politica estera». 
Nel 2005, durante il governo Berlusconi, si precisa che le forze armate devono «salvaguardare gli interessi del paese nelle aree di interesse strategico», le quali comprendono, oltre alle aree Nato e Ue, i Balcani, l’Europa orientale, il Caucaso, l’Africa settentrionale, il Corno d’Africa, il Medio Oriente e il Golfo Persico. 
Attraverso questi e successivi passaggi, si demolisce un pilastro fondamentale della Repubblica italiana, per mano dei governi di ogni tinta e con la complicità di un parlamento che, in stragrande maggioranza, acconsente o resta inerte. Mentre l’Italia, sempre sotto comando Usa direttamente o nel quadro Nato, passa di guerra in guerra.



(srpskohrvatski / italiano)

L'ISIS "vendicherà Srebrenica" ?

1) Le armi di Charlie Hebdo venute dalla Croazia
– Le armi di Charlie Hebdo furono vendute da un ex-volontario croato / Oružje za Charlie Hebdo prodao hrvatski branitelj (M. Kavain, Slobodna Dalmacija 11.1.2016.)
2) Tagliagole ISIS dei Balcani “devono conoscere l’italiano”
– L’Isis: “Attacchi nei Balcani per vendicare Srebrenica” (M. Molinari, La Stampa 27.10.2015)
– L’Isis cerca reclutatori nei Balcani: “Devono conoscere l’italiano” (M. Grasso, La Stampa 13.1.2016)


=== 1: Le armi di Charlie Hebdo venute dalla Croazia ===

Vedi anche:
Chi ha organizzato gli attentati di gennaio e novembre 2015 a Parigi? (di Thierry Meyssan, 14.1.2016.)
Il quotidiano croato Slobodna Dalmacija pubblica nuove informazioni che evidenziano una responsabilità dello Stato francese negli attentati di gennaio e novembre 2015 a Parigi. Delle due l’una: o le autorità francesi, pur avendo infiltrato i gruppi che hanno compiuto gli attentati, non ne hanno impedito l’azione, oppure sono direttamente implicate nell’organizzazione degli attentati stessi. Comunque sia, resta da stabilire chi ha preso queste decisioni e se ha agito o meno in nome della Repubblica...
http://www.voltairenet.org/article189888.html


http://www.voltairenet.org/article189938.html

Le armi di Charlie Hebdo furono vendute da un ex-volontario croato

di  Marijo Kavain

RETE VOLTAIRE | 16 GENNAIO 2016 

In questo articolo dell’11 gennaio 2016 di un grande quotidiano croato, assicura che le armi utilizzate negli attentati di gennaio e di novembre 2015 a Parigi erano dello stesso produttore serbo e furono introdotte dall’intermediario francese Claude Hermant. Problema: costui, noto ai nostri lettori da venti anni, ha invocato il segreto di Stato per non rispondere al giudice istruttore.
Il Kalashnikov utilizzato da Amedy Coulibaly lo scorso anno per la strage nel negozio di alimentari kosher Hyper Hide, durante l’attacco agli uffici di Charlie Hebdo, probabilmente proveniva da arsenali in disuso e venduti negli ultimi anni, secondo i media francesi. In precedenza, l’inchiesta sull’ultimo massacro di Parigi aveva dimostrato che i terroristi avevano usato armi prodotte prima della guerra dalla fabbrica Crvena Zastava di Kragujevac, in Serbia. A causa della vendita dell’arma trovata a Coulibaly, Claude Hermant, ex-legionario ed attivista di destra, è stato sentito in questi giorni in Francia. Secondo i media, ha anche partecipato alla guerra in ex-Jugoslavia, combattendo come volontario dei croati.

Crvena Zastava

Comprò via internet da una società slovacca, tramite la società registrata a nome della moglie, una grande quantità di armi danneggiate che poi riparò nella sua officina, rivendendole. Ciò è dimostrato dalle analisi microscopiche delle tracce sull’arma, tracce corrispondenti agli strumenti presenti nell’officina di Hermant. Ha venduto alcune delle armi a conoscenti di nazionalità curda, collegati agli estremisti islamici di Bruxelles, ed è quindi possibile che alcune delle armi utilizzate nei massacri di Parigi siano arrivate ai terroristi da questo canale. Per la vendita di armi, Hermant fu preso in custodia un paio di mesi prima dell’attacco a Charlie Hebdo, e in questi giorni è stato sentito di nuovo, una volta dimostrato che il kalashnikov usato nei massacro del supermarket Hyper Hide era stato prodotto dalla Crvena Zastava. E’ un fatto che Croazia e Serbia all’inizio del 2012 vendettero grandi quantità di armi, il Ministero degli Interni della Croazia ha indicato che 15000 armi furono vendute, per lo più confiscate in varie azioni di polizia, mentre l’esercito serbo vendette 60000 armi di vario tipo. I media francesi non hanno specificato da quali arsenali provengano le armi in questione. Tale traffico non è raro nei Paesi europei, e dopo gli attentati di Parigi, la Commissione europea ha annunciato limitazioni e controlli più stretti sulle vendite di armi usate e danneggiate. Come recentemente confermato dal Ministero degli Interni croato, alcuna richiesta è giunta riguardo le armi danneggiate e vendute al nostro Paese.

Traffici con la Croazia

Claude Hermant (52 anni) ha una ricca biografia. Era paracadutista nella legione straniera fino al 1982, poi partecipò a varie guerre. Oltre la Croazia, fu attivo anche in Congo e Angola. Condivide tale elemento biografico con molti altri ex-legionari croati. E’ noto che James Cappiau, assassino di Vjeko Sliska, legionario e attore della guerra in Croazia, aveva lavorato con la sua società "Joy Slovakia" per Jacques Monsieur, uno dei più grandi trafficanti di armi del mondo. Nei primi anni 2000, Cappiau gestì l’arruolamento di personale con esperienza militare per adestrare le forze armate del Congo. Secondo i media francesi, Hermant dice di aver lavorato con i servizi segreti francesi, gli stessi servizi che avevano permesso a Jacques Monsieur di vendere armi alla Croazia dal 1991 e al 1995, citato in tribunale dopo essere stato ucciso nel 2009 per violazione dell’embargo contro l’Iran. Negli anni successivi alla fine della guerra in Croazia, i nomi di alcuni ex-legionari spesso apparvero nel contrabbando di armi dai territori della ex-Jugoslavia alla Francia. Nel 2001, il gruppo di Ante Zorica fu arrestato per la vendita di una notevole quantità di armi, ma le accuse furono respinte dal tribunale. Uno dei principali protagonisti di questa storia, Lukić Zvonko Konjic, ex-legionario, fu arrestato nel 2007 in quanto organizzatore di un gruppo di 14 persone che vendevano armi a varie organizzazioni terroristiche. In quella occasione, furono trovati 54 Kalashnikov e 350 kg di esplosivo.
Marijo Kavain

Traduzione 
Alessandro Lattanzio
(Sito Aurora) 

Fonte 
Slobodna Dalmacija (Croazia)


---

http://www.slobodnadalmacija.hr/Svijet/tabid/67/articleType/ArticleView/articleId/312656/Default.aspx

11.01.2016. u 07:55
FRANCUSKE VLASTI ISTRAŽUJU 

Oružje za Charlie Hebdo prodao hrvatski branitelj

Kalašnjikov kojim je Amedy Coulibaly prije godinu dana počinio pokolj u trgovini košer hranom Hyper Hide, u vrijeme napada na redakciju Charlie Hebdo, bio je s područja bivše Jugoslavije, vjerojatno iz rashodovanih arsenala koji su rasprodavani posljednjih godina, objavili su francuski mediji.

Prethodno je istragom nedavnih pokolja u Parizu utvrđeno da su i ti teroristi koristili oružje proizvedeno prije rata u tvornici "Crvena zastava" u Kragujevcu.

Zbog prodaje puške pronađene kod Coulibalyja, ovih je dana u Francuskoj saslušan Claude Hermant, bivši legionar i deklarirani desničar koji je, kako također navode mediji, jedno vrijeme proveo u ratu na ovim prostorima boreći se kao dobrovoljac na hrvatskoj strani.

'Crvena zastava'

On je preko tvrtke registrirane na njegovu suprugu preko interneta od jedne slovačke tvrtke kupio veću količinu onesposobljenog oružja, koje je zatim u svojoj radionici popravljao i preprodavao. To je dokazano mikroskopskom analizom tragova na pušci koji odgovaraju tragovima koje ostavlja alat pronađen u Hermantovoj radionici.

Dio oružja prodao je preko jednog poznanika kurdske nacionalnosti, koji je bio u vezi s islamističkim ekstremistima u Bruxellesu, pa je moguće i da je dio oružja korištenog u nedavnim napadima u Parizu do terorista stigao ovim kanalom.

Herman je zbog prodaje oružja završio u pritvoru nekoliko mjeseci prije napada na Charlie Hebdo, a ovih je dana ponovno saslušan nakon što je utvrđeno da je kalašnjikov iz pokolja u Hyper Hideu bio proizveden u "Crvenoj zastavi".

Činjenica je da su početkom 2012. godine i Hrvatska i Srbija prodale veće količine otpisanog oružja – hrvatski MUP objavio je prodaju 15.500 komada raznog oružja, uglavnog zaplijenjenog u raznim policijskim akcijama, a vojska susjedne države u isto je vrijeme na prodaju stavila čak 60.000 komada raznog oružja. Iz čijeg je arsenala sporno oružje, francuski mediji ne navode.

Ovakva trgovina nije neuobičajena u europskim zemljama, a nakon posljednjih terorističkih napada u Parizu Europska komisija najavila je restrikcije i strožu kontrolu u prodaji polovnog i onesposobljenog naoružanja. Kako je nedavno ustvrdio hrvatski MUP, do sada nije stigao ni jedan upit vezan uz onesposobljeno oružje koje je prodano iz naše zemlje.

Trgovina s Hrvatskom 

Claude Hermant (52) iza sebe ima prilično burnu biografiju. Bio je padobranac u Legiji stranaca, iz koje izlazi 1982. godine, a poslije toga sudjelovao je u raznim ratnim previranjima. Osim Hrvatske, bio je angažiran i u Kongu i Angoli. I ovaj detalj iz biografije dijeli s mnogim hrvatskim bivšim legionarima. Poznato je da je James Cappiau, atentator na Vjeku Sliška, legionar i sudionik rata u Hrvatskoj, preko svoje tvrtke "Joy Slovakia" radio za Jacquesa Monsieura, jednog od najvećih trgovaca oružjem na svijetu.

Početkom dvijetisućitih Cappiau je vodio i angažiranje ljudi s vojnim iskustvom radi obuke snaga u Kongu. Hermant, prenose francuski mediji, tvrdi kako je bio suradnik francuske tajne službe, iste one pod čijim je blagoslovom Jacques Monsieur, kako se moglo čuti na suđenju nakon što je uhićen 2009. godine zbog kršenja embarga prema Iranu, prodavao oružje Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine.

U godinama nakon završetka Domovinskog rata, imena pojedinih bivših legionara često su se pojavljivala u slučajevima krijumčarenja oružja s područja bivše Jugoslavije u Francusku. Tako je 2001. godine uhićena cijela skupina oko pukovnika Ante Zorice zbog preprodaje veće količine oružja, no optužbe su na sudu odbačene. No, jedan od glavnih aktera te priče, Zvonko Lukić iz Konjica, bivši legionar, uhićen je 2007. godine kao organizator skupine od 14 osoba koja je prodavala oružje raznim terorističkim skupinama. Tom je prilikom pronađeno 54 kalašnjikova i 350 kilograma eksploziva.

MARIJO KAVAIN


=== 2: Tagliagole ISIS dei Balcani “devono conoscere l’italiano” ===

Vedi anche:

Dopo la Libia, il pericolo Balcani: per l’Italia si apre un nuovo fronte (02/01/2016 ANDREA MALAGUTI)
Nel solo Kosovo ci sono 900 foreign fighters e oltre cento hanno combattuto in Siria Timori per le rotte dell’immigrazione. Nel 2015 il Viminale ha espulso 65 estremisti...
http://www.lastampa.it/2016/01/02/esteri/dopo-la-libia-il-pericolo-balcani-per-litalia-si-apre-un-nuovo-fronte-uhlCRIjVGEJtrVje8PUzQN/pagina.html

---

http://www.lastampa.it/2015/10/27/cultura/scuola/e20/cronaca/srebenica/lisis-attacchi-nei-balcani-per-vendicare-srebrenica-DquJfs5LZRhLciUydbMAiO/pagina.html

L’Isis: “Attacchi nei Balcani per vendicare Srebrenica”

In un video gli jihadisti aprono un nuovo fronte: “Colpire in Europa”

27/10/2015
MAURIZIO MOLINARI
CORRISPONDENTE DA GERUSALEMME

«L’Islam sta tornando in Europa per difendere i musulmani e terrorizzare gli infedeli»: con un video di 20 minuti il Califfato preannuncia attacchi nei Balcani, invitando alla lotta armata i «seguaci di Allah» in Bosnia, Albania, Kosovo e Macedonia. 

 

Realizzato da «Al-Hayat», il centro di produzione dello Stato Islamico (Isis), il filmato «Onore nella Jihad» è stato postato alla vigilia della visita di Papa Francesco a Sarajevo e ha come tema centrale la volontà di estendere al Califfato gli Stati a maggioranza musulmana dell’ex Federazione Jugoslava.  

 

Sullo sfondo di una ricostruzione storica della «prima conquista musulmana dell’Europa» dai toni epici, e con tecniche hollywoodiane, il video si affida ai volti di un gruppo di mujaheddin balcanici che, parlando a volto scoperto e in lingua slava, preannunciano «terrore contro i Crociati». Abu Jihad Al-Bosni, sui 40 anni, chiede ai musulmani dei Balcani di «unirsi al Califfato passando dal buio alla luce, con le parole o con le armi». E Salahuddin Al-Bosni, trentenne, imbraccia un kalashnikov sullo sfondo della «terra delle montagne» per spingere i bosniaci a «usare esplosivi contro macchine e case degli infedeli» fino ad «avvelenargli il cibo» perché «Allah ci premierà con terre spaziose».  

 

Il richiamo a Srebrenica  
È costante il richiamo alla strage di Srebrenica, la località bosniaca dove nel 1995 le milizie serbe di Ratko Mladic massacrarono oltre 8000 musulmani. «Dobbiamo fare strage di crociati in Europa se vogliamo impedire la ripetizione di Srebrenica», dice Abu Safiah Al-Bosni mentre un altro mujaheddin, Abu Muhammad Al-Bosni, invita alla «rivolta contro gli attuali leader» della Bosnia-Erzegovina identificandoli con i responsabili di «stragi del passato» raffigurate sovrapponendo immagini di blindati Onu, aerei da guerra Usa e generali serbo-bosniaci. Una cartina dettagliata accompagna i fotogrammi, indicando nei confini di Bosnia, Albania, Macedonia e Kosovo le aree dove il Califfato è destinato ad estendersi portando ai «seguaci di Allah» la stessa «vita nel rispetto del Corano» che Abu Maryam Al Albani illustra nelle strade di una città siriana, mostrandosi mentre passeggia nei giardini con una moglie coperta dal chador e un bambino per mano. 

 

L’intento è preannunciare l’avvento del Califfato in Europa ovvero l’estensione ai Balcani dell’area controllata dai jihadisti di Abu Bakr al-Baghdadi. «La nostra forza - conclude Abu Muqatil Al-Kosovi - è di amare la morte più di quanto voi infedeli amate la vita, vi porteremo la morte nelle case, negli uffici, nelle strade e anche dentro i vostri sogni quando dormite». 

 

Il veterano settantenne  
Le ultime immagini sono per un veterano settantenne della guerra di Bosnia che sceglie di tornare a indossare la divisa e riprende in mano il fucile per continuare contro «crociati e infedeli» la guerra iniziata a metà degli Anni 90. Se a Bruxelles ancora qualcuno aveva dubbi sulla minaccia del Califfo per Ue e Nato, questo video è mirato a fugarli nella maniera più brutale.

---

http://www.lastampa.it/2016/01/13/esteri/lisis-cerca-reclutatori-nei-balcani-devono-conoscere-litaliano-bX0hR9zp4yj5I11PWNkjlJ/pagina.html

L’Isis cerca reclutatori nei Balcani: “Devono conoscere l’italiano”

Due inchieste svelano una rete dall’Albania ad Ancona. Offerti duemila euro al mese per arruolare jihadisti

13/01/2016
MARCO GRASSO
GENOVA

I requisiti richiesti sono due, «un’ottima conoscenza della lingua italiana» e «buone capacità informatiche». I soldi offerti tanti, soprattutto per gli standard locali: «circa 2 mila euro al mese». Ad allarmare l’intelligence italiana è un ultimo inquietante report su una rete di fiancheggiatori dell’Isis che sta arruolando nuovi «reclutatori». L’obiettivo è infiltrare ambienti islamici italiani, e farlo attraverso insospettabili di nazionalità albanese. 

 

Lo dicono i dossier dei servizi segreti, lo confermano le inchieste: l’Albania è un problema enorme per l’Italia (e di conseguenza per l’Europa), il nuovo fronte di lotta al terrorismo islamico. A raccontarlo sono due inchieste parallele, che partono dalla rete di contatti che ha aiutato Giuliano Delnevo, il giovane italiano convertito ucciso ad Aleppo nel 2013, a raggiungere la Siria e arrivano a un imprenditore italiano sospettato di trafficare varie sostanze, fra cui un derivato del mercurio, diretto in Siria e destinato a fini bellici. In mezzo ci sono i destini di due vicini di casa opprimenti per Tirana, il Kosovo, che secondo l’ultimo rapporto delle forze Kfor della Nato ospita 900 foreign fighters, e la Grecia, che, falcidiata da una crisi economica e politica che l’ha quasi spinta fuori dalla Ue, non è più in grado (o non ha la volontà) di controllare tutto ciò che passa attraverso i suoi confini. 

 

L’opinione pubblica mondiale non conosceva ancora l’Isis quando Giuliano Ibrahim Delnevo trovò la morte in Siria. Giuliano, giovane genovese convertito, disoccupato e frustrato, nella sua testa sognava di lottare contro un dittatore che opprimeva il suo popolo. La milizia in cui andò a combattere, hanno poi dimostrato le indagini, era la Brigata internazionale Muhajiriin, una formazione guidata dall’«emiro rosso» Abu Omar Al Shishani, diventato uno dei massimi leader militari di Daesh in Siria. Chi aiutò lo studente genovese a entrare nelle fila di quella frangia di combattenti di fede musulmana radicale? Secondo la procura di Genova, che poco più di un mese fa ha trasferito il fascicolo ai colleghi delle Marche, una rete di reclutatori che fa base ad Ancona, scalo strategico per gli scambi con i Balcani e ideale per affari poco puliti perché fuori dalle rotte principali. 

 

È qui che inizia la seconda parte della storia. Gli accertamenti in questo caso partono da un imprenditore italiano, che finisce nel mirino delle Fiamme Gialle per i suoi frequenti viaggi in Albania. Ad attirare le attenzioni su di lui è un traffico internazionale di sostanze tossiche, fra cui ci sono componenti che, per gli inquirenti, potrebbero essere utilizzati per la costruzione di razzi artigianali, destinazione finale, ancora una volta, la Siria. La porta d’accesso è il confine greco, un colabrodo attraverso cui passano facilmente uomini e merci. In questo crocevia si inserisce una rete di attivisti e predicatori islamici radicali, molti dei quali albanesi arrivati dal vicino Kosovo. Cercano gente che parli bene l’italiano e l’Albania ne è piena. E questo elemento spiega perché l’allerta sui rischi in arrivo dai Balcani non è mai stata così alta.



[Il Nuovo Anno per l'Associazione Partigiani della Serbia non sarà certo meno impegnativo e problematico del precedente. Come in tutti i paesi europei soggetti al riorientamento in senso revisionista-revanscista favorito da Bruxelles, anche in Serbia gli ex combattenti del Movimento di Liberazione e chi tutela la loro memoria dovranno duramente lottare per evitare l'emarginazione e l'oblio. In Serbia in particolare, è all'ordine del giorno addirittura la "riabilitazione per legge" della figura di Milan Nedić, noto collaborazionista dei nazisti... Sul tema si vedano anche:
https://it.groups.yahoo.com/neo/groups/crj-mailinglist/conversations/messages/8437
https://it.groups.yahoo.com/neo/groups/crj-mailinglist/conversations/messages/8412
https://www.cnj.it/documentazione/cetnici.htm#cetnici ]


Nova Godina kod SUBNOR-a

u obrnutom hronološkom rasporedu:

Велико признање: ПОВЕЉА СУБНОР-у СРБИЈЕ (30.12.2015.)
Свилајнац: РЕСАВЦИ ПРОТИВ КВИСЛИНГА (24.12.2015.)
Неготин: ИЗДРЖАЋЕМО СВЕ УДАРЕ (24.12.2015.)
Традиција: ДЕЛО СИЈА СВОМ СНАГОМ (23.12.2015.)
Војводина: СЛАВНИ ПУТ ПРОЛЕТЕРА (22.12.2015.)
Новогодишњи разговор: НЕ  ИСПУШТАМО  СТЕГ  СЛОБОДЕ (19.12.2015.)
Војводина: СРАМОТА СЕ НЕ МОЖЕ ОПРАТИ (9.12.2015.)
Оштар протест: УПАМЕТ СЕ, СРБИЈО! (8.12.2015.)
Реаговање: ЈОШ ЈЕДАН АТАК НА ЗДРАВ РАЗУМ (26.10.2015.)


Isto pročitaj:
Уместо честитке: КО ТО ДА ЗАБОРАВИ (11.1.2016.)
http://www.subnor.org.rs/umesto-cestitke
Kako "pobediti" blokadu protiv SUBNOR-a (JUGOINFO 11.12.2015.)
https://it.groups.yahoo.com/neo/groups/crj-mailinglist/conversations/messages/8437
Revisionizam i protirevisionizam u Srbiji (JUGOINFO 22.10.2015.)
https://it.groups.yahoo.com/neo/groups/crj-mailinglist/conversations/messages/8412


---

http://www.subnor.org.rs/veliko-priznanje-23

Велико признање – Објављено под Актуелно |  30. децембра 2015.

ПОВЕЉА СУБНОР-у СРБИЈЕ

СУБНОР Србије, традиционална слободарска антифашистичка организација са преко 130 хиљада чланова, један је од главних носилаца тек установљене Повеље Министарства радa, запошљавања, борачких и социјалних питања.

На новогодишњој свечаности, приређеној у великој дворани палате ”Србија” у Новом Београду, члан Владе Републике Србије, министар Александар Вулин, најпре је уручио признање Републичком одбору СУБНОР-а Србије које је примио председник Душан Чукић.

На свечаности, коју је иначе водио државни секретар за борачка питања Драган Поповић, био је  и члан Председништва СУБНОР-а Србије генерал Видосав Ковачевић.

Повеља се додељује први пут за унапређење сарадње са удружењима основаним ради побољшања положаја бораца, војних инвалида, цивилних инвалида, породица палих бораца, унапређења области неговања традиција ослободилачких ратова Србије.

Нема сумње да је СУБНОР Србије, по трајању и бројности чланства, на основу програма и активности, значајем на друштвеној домаћој и политичкој међународној сцени у интересу бољитка наше отаџбине, убедљиво на челној позицији, па се после низа година потискивања, захваљујући у првим деценијама овог века ”демократским властима” које су се бескрупулозно обрачунавале са славном прошлошћу, вратио без одустајања од сопствених темеља на место које с правом има.

На свечаном чину додељивања Повеље говорио је министар Александар Вулин, посебно наглашавајући значај борачких организација које окупљају храбре људе спремне да часно чувају достојанство и слободу своје отаџбине.

– А предуго времена је прошло – нагласио је, обраћајући се званицама, члан Владе Републике Србије – откад се нисте састали са својом државом која је у обавези да искаже захвалност за дела и пружи помоћ и разумевање.

СУБНОР Србије је, са своје стране, захвалан за признање и остаје у уверењу да ће Влада Републике Србије изнаћи могућност да се област борачког организовања уреди даље по угледу на искуство сличних и приближних држава, не само у Европи, које ветеране и њихове потомке уважавају на достојан начин, прихватајући репрезентативност организација, домете од заједничког интереса или дају статус од посебног значаја за државу.

---

http://www.subnor.org.rs/svilajnac

Свилајнац – Објављено под Актуелно |  24. децембра 2015.

РЕСАВЦИ ПРОТИВ КВИСЛИНГА

Потомци учесника НОР-а из Кушиљева, Црквенца и Свилајнца оштро су негодовали поводом покушаја рехабилитације председника квислиншке владе Србије током Другог светског рата Милана Недића. Припадници његове „државне страже“ су у центру Свилајнца обесили мртвог хероја Ресавског краја Лазара Стојановића, рођеног у селу Кушиљеву над којим су се претходно иживљавали пошто је био тешко рањен у борби са њима. Недићевци су га два пута стављали мртвог на вешала како би се додворили немачким газдама којима су служили.
Због свега тога како су истакли припадници СУБНОР-а, потомци бораца НОР-а, руководство СУБНОР-а Свилајнац на челу са председником Милетом Тошићем, дижу глас против срамних рехабилитација и дају безрезервну подршку СУБНОР-у Србије и његовом руководству у борби за очување антифашизма, патриотизма и љубави према Србији.
„Потомци славног војводе Синђелића, који је својим херојским чином показао како се воли своја земља на Чегру, потомци Ресаваца са Цера, Колубаре и албанске голготе, потомци бораца Ресавске партизанске чете, ресавских слободара оштро се противимо овом и сличним поступцима рехабилитације оних који су издавали, злостављали, прогонили и убијали свој народ као што су чинили Недић, Љотић, Бећаревић и други издајници српског народа“ – закључак је скупа.
Иначе у сали Културног центра у Свилајнцу, у организацији СУБНОР-а, Културног центра и МЗ „Кушиљево“, промовисана је књига „Кушиљево – село крај Мораве“ Милана Љубишиног Илића – Жеже, својеврсна хроника овог познатог села добрих домаћина, ратара али и ратника из свих ослободилачких ратова српског народа од Кочине крајине па до 1999. године. О књизи су говорили аутор, рецензент проф. пук. Жељко В. Зиројевић као и проф. Милорад Миловановић и Микица Микић, заменик председника општине Свилајнац.

---

http://www.subnor.org.rs/negotin-377

Неготин – Објављено под Актуелно |  24. децембра 2015.

ИЗДРЖАЋЕМО СВЕ УДАРЕ

Интонирањем државне и химне СУБНОР-а Србије “По шумама и горама”, отворена је, у сали Дома “Станко Пауновић” у Неготину свечана академија посвећена Дану формирања Прве оперативне јединице НОВЈ.
На дане када је у жару борбе стасала славна југословенска армија, беседом је подсетила председница Секције потомака и поштоваоца професор Лидија Милосављевић.
Дан формирања Прве пролетерске бригаде јесте дан када је почела да стасава једна од највећих армија међу победницима. Од десетак партизанских одреда нарасла је армија која је у строју имала 800.000. прекаљених бораца.
Председник СУБНОР-а Неготин Драгољуб Филиповић рекао је: “СУБНОР траје и постојано опстаје на ветрометини бројних насртаја квази историчара и потомака квислинга и колаборациониста. Чврсто стојимо на темељима антифашизма и НОБ-а, коју је верификовао читав прогресивни и мирољубиви свет. Знамо ми, а уверени смо да  и цео слободни свет зна, ко је с ким био под руку, зато нам нико не може продавати маглу.
Појединци, кратког сећања и памћења, задњих година успевају да у школске уџбенике прогурају неистине,  да трују младе. Вајна “демократска” власт је у Србији од 2000. године успела да СУБНОР стрпа у исти кош с неким невладиним организацијама и потпуно све патриотске организације потисне са јавне сцене. Истрајношћу чланства са СУБНОР-ом то нису успели. Потврда томе јесу и наши скупови. Нема веће среће од чињенице да у једној оваквој свечаности учествује и млада генерација”.
Свечаној академији претходило је полагње венаца и цвећа на смомен обележју погинулим борцима .
Поред чланова СУБНОР- а свечаности су присуствовали и директори градских јавних установа, ученици средњих и основних школа и многобројни грађани.

---

http://www.subnor.org.rs/tradicija-1411

Традиција – Објављено под Актуелно |  23. децембра 2015.

ДЕЛО СИЈА СВОМ СНАГОМ

Секција бораца, потомака и поштовалаца Прве пролетерске посетила је Рудо поводом 74 година од оснивања бригаде. Делегацију је предводио председник Секције пуковник авијације Зденко Дупланчић.
Окупиле су се бројне делегације из Србије, Федерације БиХ, Републике Српске. На Тргу слободе скуп је отворио организатор проф. Благоје Церовић.
Делегације су положиле венце и цвеће на споменик Првој пролетерској и на партизанском гробљу. Међу њима и Зденко Дупланчић, председник,  Драгољуб Николић, председник Комисије за традиције и најмлађи члан Секције и СУБНОР-а Савски венац Север Трифуновић.
О борбеном путу Прве пролетерске бригаде говорио је Зденко Дупланчић. А затражио и да се главној улици у Рудом врати првобитни назив Прва пролетерска НОУ бригада уместо имена Драже Михаиловића. Тим пре што се идуће године обележава 75 година од формирања бригаде родоначелнице победоносне ЈНА у Другом светском рату где је место Рудо ушло у историју НОБ и антифашистичке борбе.
Председник Секције Зденко Дупланчић уручио је „Медаљу борца“ Благоју Церовићу којим га је Републички одбор СУБНОР-а Србије наградио поводом 70 година победе над фашизмом због заслуга на неговању и промовисању традиција НОБ.

---

http://www.subnor.org.rs/vojvodina-1265

Војводина – Објављено под Актуелно |  22. децембра 2015.

СЛАВНИ ПУТ ПРОЛЕТЕРА

У организацији СУБНОР-а АП Војводине обележена је 74. годишњица формирања Прве пролетерске народноослободилачке ударне бригаде У Другом светском рату.
Свечаној академији су присуствовали бројни борци НОБ, међу којима и Перка Ђурчијански, носилац „Партизанске споменице 1941.“, припадници Војске Србије на челу са командантом Прве бригаде КоВ бригадним генералом Жељком Петровићем, председник Резервних војних старешина Бошко Пилиповић, председник војних пензионера Милорад Орељ. Посебно 40 ђака Основне школе „Jожеф Атила“ из Новог Сада, на челу са директором школе.
Поздрављајући борце, њихове потомке и госте у име СУБНОР-а Србије и Војводине, председник СУБНОР-а АП Војводине Светомир Атанацковић истакао је: „Бригаду је формирао и постројио Врховни командант НОВ И ПОЈ Јосип Броз Тито. Први командант прослављене Прве пролетерске бригаде био је Коча Поповић, а политички комесар Филип Фића Кљајић. Ратни пут бригаде био је дуг више од 20.000 километара, у њој се борило 22.000 бораца, од којих је трећина дала животе за слободу и сламање нацифашизма. Посебно је важно истаћи да је Прва пролетерска извела три по тешкоћама чувена марша. Посебно онај Игмански марш. Ратовала на Неретви, Сутјесци, посебно преласком у Србију, где учествује у Београдској операцији, ослобођењу Војводине и у пробоју Сремског фронта и даље кроз Славонију и Барању, све до Загреба у који улази 9. маја 1945. године.
Данас, пронацистичке колаборационистичке  и квислиншке снаге спроводе намере и завет издаје. Све ово доказује и пре само неколико дана покренуто питање рехабилитације Милана Недића. Промотери желе пре свега да се домогну имовине. Заборављају жртве и заборавља се холокауст“.
Свечану академију увеличали су ђаци основне школе „Јожеф Атила“ и КУД „Вила“ играма из Војводине и Шумадије. Програм је водила глумица Српског народног позоришта Гордана Ђурђевић Димић.  

---

http://www.subnor.org.rs/novogodisnji-razgovor

Новогодишњи разговор – Објављено под Актуелно |  19. децембра 2015.

НЕ  ИСПУШТАМО  СТЕГ  СЛОБОДЕ

Душан Чукић, председник СУБНОР-а Србије, о протеклом периоду и даљим задацима организације

Ни за педаљ не одступамо од славне народноослободилачке партизанске антифашистичке борбе, али се морамо преусмерити и на нове обавезе наметнуте временом које у много чему није наклоњено.

Ево, на крају још једне године и с почетка нове, прилика је да се ”укњижи учинак” и прозбори о плановима и програму за време што предстоји.

У прошлом броју гласила наше организације написали смо да је покренут замајац за нове акције, па се и због тога обраћамо Душану Чукићу, председнику СУБНОР-а Србије, са питањем о основним правцима досадашњег и будућег рада.

БОРАЦ: Није лако ни мањима, а како је тек организацији са преко 100.000 чланова и одборима у сваком месту Србије. Тим пре што клима, она политичка, нарочито због слепе идеолошке острашћености, захваљујући упорним фалсификаторима историје, можда разумљивог порива наследника колабораната у Другом светском рату, није често, и даље, наклоњена  народноослободилачкој борби и антифашизму?

Душан Чукић: СУБНОР траје и издржаће налете без обзира на то са које стране долазе. Ни за педаљ не одступамо од славне традиције, дубоко смо програмски у темељима свугде и у свету признате  партизанске победе над фашизмом, те странице историје су са разлогом и због истине одавно склопљене и нико и нигде не може међу разумним продавати рог за свећу. У слободним народима зна се ко је с ким био под руку, а још више су познати слободари из редова антихитлеровске коалиције.

Ко је још неук и није упућен шта су у Техерану рекли Рузвелт, Черчил и Стаљин, због тога се и млађани Петар одрекао из Лондона ”горских царева” и наложио поклоницама да пређу у партизанске редове, многи су то и учинили и сваки борац, без хипотеке недела, изједначен са онима што су се од првих јулских дана 1941. жртвовали за слободу и против окупаторске чизме.

Код нас су појединци, кад им треба, кратког памћења, успевају задњих година да и у школске уџбенике прогурају новопечене неистине, трују младу генерацију недоказивим причицама о непостојећој улози својих предака у сламању хитлеризма. Томе је штедро доприносила вајна демократска власт, чак је и законима хтела да елиминише са српског пространства традиционално патриотске организације попут субноровске и успела да је напросто угура у мање више измишљени невладин сектор и изједначи са низом неприкладних удружења са којима се, што народ каже, никад чорбе не би помешале.

Ту скоро, да и то испричам, био сам на неком скупу где ми угледни државни функционер рече, без и једне, сигуран сам, ружне примисли, како је СУБНОР Србије, по закону, исто што и тамо нека лидерка из окружења милог свима него ли нашем живљу. Шта сам одговорио? Камо среће да јесмо у тим тимовима, добијали бисмо и по 100 хиљда евра месечно из белог света и да нас бог види! А, нисмо, нећемо никад , СУБНОР ће и даље високо носити стег слободе и бити, као и наши оснивачи, узори новим генерацијама којих је све више, широм Србије, сваким даном, довољно да охрабри за будућност и узнемири измишљене и стварне мрзитеље.

УСЛОВИ  ЗА  СВЕ  ГЕНЕРАЦИЈЕ
Б: Очигледно се и у нашим редовима осећа та традиционална борбеност. У чланству су стари ратници, њихови потомци, поштоваоци, сви људи, како имате обичај да кажете, добре воље, антифашисти на чијој се идеологији заснивају и принципи удруживања у Европи. Због тога се морају стварати услови за разне генерације, зар не?

Д.Ч: То је тачно. У обавези смо, не помодно већ стратешки неопходно, да због чланства, то тражи, прилагођавамо рад времену и условима у којим делујемо. Свака средина има и своје специфичности, локалне самоуправе су биране на слободним изборима и понашају се према нахођењу странака, наше није да се тиме бавимо, аплаудирамо или поричемо вољу гласача, али морамо да датим оквирима бранимо интересе нашег чланства и обезбеђујемо услове за несметано постојање по нашем програму. То није увек и свугде могуће, па има одбора који тешком муком опстају, поједине локалне средине се оглушују и о законске нормативе, намећу баснословне кирије за коришћење просторија, свесно заборављују датуме што се нико не одриче, има и директора школа који не дозвољавају да се реч прозбори међу њиховим зидовима ни о народном хероју чије име носе.

Знамо, с друге стране, доста градова и општина где је сарадња са СУБНОР-ом изванредна и у обостраном интересу и поред тога што нема, бар са наше стране, ни примисли о разликама јер је, то потенцирам, нама бољитак Србије посебно драгоцен, који се може остваривати уз јединство и, дакако, поштовање сопствених темељних принципа који се, понављам, не могу и неће мењати.

С тим у вези поменуо бих и неке детаље. Раније руководство је бар двапут, на пример, писменим путем тражило од Тадића, узгред сина носиоца Партизанске споменице 41, да разговара са представницама СУБНОР-а. Није им ни, реда ради, одговорио. А садашњи Председник Републике је самоиницијативно понудио састанак и делегација је имала занимљив и по нашу организацију користан сусрет, термин је, случајно или намерно изабрао домаћин, између Дана борца и Дана устанка. И још нешто. Не памти се да је и на скуп Републичког одбора дошао неки представник Владе, а ресорни министар Александар Вулин је на седници нашег Председништва говорио, никад нико тако из власти у задњој деценији и више дана, речима о значају СУБНОР-а и за будућност Србије.

То су само неки потези који нас, иначе, не уљушкују у уверењу да се општа клима мења поштовањем прошлости. Тим пре што још нема опипљивих доказа да ће се и законима регулисати положај овакве оганизације као што је наша и увести, као кад су синдикати у питању, принцип репрезентативности који су свесно укинули ранији политички састави да би стварањем конгломерата удружења основну полугу онемогућили у раду који се њима очигледно није из идеолошких разлога допадао и успели су да ”све из прошлости” уклоне.

Сада се говори да се репрезентативност и за борачку популацију може мењати кроз прописе о удружењима, али због чега онда не стигне такав предлог из власти која указује да у овој нашој области има око 850 разних организација и није, поред осталог, могуће да се успостави потребна координација.

СУБНОР Србије због тога из најбољих намера предлаже Влади Србији да иницира и у интересу баш Србије донесе пропис који ће и толико важну област, као у многим државама широм света, регулисати на тачан и правичан начин.

Наша намера је, свесни потреба времена и, према томе, нашег бројног чланства различитог узраста, да и новим програмским пројектом и измењеним статутарним одредбама, који ће, верујем, ступити на снагу с почетком 2016, допринесемо још већој компактности и ширини организовања. Ми смо отворени за сарадњу и већ у чланству имамо низ респектабилних колективних чланова, међу којима су и Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, низ сталешких ранијих војних и цивилних удружења. Са нама су и борци који су бранили интегритет и целовитост раније државе, браниоци од натовске агресије, зашто не би под истим кровом били заједно и остали не губећи самосталност и евентуалне специфичности.

МУКЕ  СА  ФИНАСИЈАМА
Б: Познато је да сви имају муке са финасијама. Од општинских до Републичког одбора. Ни држава нема новца, буџет се креше, општа је стиска. Како даље?

Д.Ч: И нама приговарају да нам не мањка ”буџетска свест”. Није да и тога нема, али је истина да смо у, да тако кажем, централи, у Београду, максимално штедљиви, морамо да правдамо сваки динар који смо, на основу пројеката, добили од ресорног министарства. Свака ставка је под лупом, а неке делатности су посве избрисане. Немамо више могућности да шаљемо борце на лечење, обично би то била Сокобања чији смо оснивач. У Републичком одбору је само један стално запослен, право је чудо како завршавамо низ неопходних и захтевних послова. Максимално су ограничена плаћања за комуналије, нису одобрена средства за одржавање састанака, нема дневница за пут, одавно смо без аутомобила, пројекти не предвиђају ни међународну сарадњу…

По садашњим прописима, то ми стално истичу где год се буним, да удружења попут нашег рачуна на овакве и таквим редовима приходе: 1. из чланарине, 2. од прилога, 3. од донација, 4. захваљујући усвојеним пројектима.

Својевремено је Републички одбор донео одлуку да чланарина остаје свакој средини, а и то нису износи извесни и довољни. Са прилозима и донацијама знамо како ствари стоје. Остају пројекти. Бара је мала, каже пословица, а рефлектаната на буџет много. Због тога и тражимо ону фамозну репрезентативност да се утврди ко стварно постоји и шта значи у Србији.

При таквим садашњим околностима је право чудо како Председништво посебно успева да одржи темпо. Не жалим се, наравно, јер знам да ни одборима широм Србије није лако, често се јављају из разних места и питају за помоћ. Шта да одговорим?

Сви смо ми волонтери, на местима нас држи ентузијазам, истрајаћемо због прошлости којој смо привржени и убеђења да су нам старији и заслужнији другови напросто оставили у аманет да сачувамо славни СУБНОР за будућност у којој ће нове генерације имати боље услове да штафету предају својим наследницима.

Због тога сам и сигуран да ћемо издражати и поред, што да кријем, има доста и оних који би да нам виде крај. Сувише смо јаки да се то може догодити, разграната и монолитна организација је орах који нико не поломи. Нећемо се, будите сигурни, задовољити поновним високим протоколарним местом и учешћем, заједно са Владом Србије, у организовању државних свечаности. Претензије су јасне и у општем интересу, имамо памети и снаге, довољно младих, да остајемо на бранику часног имена нашег слободасрког народа.

Наше место у друштву, не само кад је у питању традиција, тешко може ко да надомести и у социјалној и здравственој бризи о борцима и уопште ветеранима којима је управо ових дана власт одредила и 4.децембар као свечани дан. О томе се посебно брине комисија у Председништву са групом прворазредних стручњака, крстаре Србијом и изналазе методе да се снаге уједине и пронађу нове путеве за неопходну и заслужену помоћ и заштиту.

ХВАЛА, СРБИЈО!
Б: Сведоци смо да СУБНОР има велики, како се то помодно вели, рејтинг у свету?

Д.Ч: И то је већ традиција! Србија је и у ветеранским организацијама широм планете одржала, слободан сам да устврдим, примат вредан изузетног поштовања. У Светској организација ветерана ФМАК (седиште је у Паризу), имамо своје представнике, такође и у Међународној асоцијацији покрета отпора ФИР из Берлина. На оба места смо цењени не само због тога што смо и оснивачи. Наши ставови су свугде радо прихваћени и због угледа земље и народа који је не само у Другом светском рату био на правој страни.

У првом реду смо увек где треба.Тако је и у Москви било приликом прославе седме деценије победе над фашизмом, на великом скупу преко 70 држава председнику СУБНОР-а Србије је дата реч одмах после поздрава изасланика покровитеља, председника Руске Федерације Путина. У монументалном комплексу музеја Поклонаја гора изнад Москве награђивани су средњошколци, студенти и полазници војних универзитета за неговање патриотизма.

Домаћин, председник Организације руских ветерана генерал армије Мојсејев, предложио је да уручим одличја кадетима чувене академије ”Суворов”. Младићи у парадним униформама прилазили су одсечним кораком, рапортирали чин и презиме, а потом сви скупа, из звуке маршева, свечано прошли поред нас поздрављајући из све гласа ”Хвала, Србијо”.

Било је то емотивно узбудљиво признање нашој земљи и нашем СУБНОР-у за традиционалну истрајност, частан пут, изградњу пријатељства и сарадње на равноправној основи разумевања. Неки месец позније, у Београду, на свечаности у Амбасади Руске Федерације, у присуству Председника Републике Србије Николића, изасланик Председника РФ Путина, амбасадор Чепурин, уручио је висока одликовања нашим борцима, а СУБНОР- у Србије Спомен плакету за заслуге у победи над фашизмом у Другом светском рату.

Иначе, готово да нема земље у Европи, много је и ван нашег континента, са којом нисмо у пријатељском контакту. Руководимо се паролом да нико као борци, наши преци, не знају шта су страхоте ратовања, сваки и климав мир бољи је од надметања оружјем којим  човечанство и у данашње време угрожавају. Само разговори и поштовање других, макар колико стварно или привидно јесу слабији, одустајање од наметања воље и мешања у унутрашње ствари других држава, ширења побуна и мењање власти које одбијају туђе наредбе, јесу основни постулати у међународним односима којих се придржава и пропагира, преко пријатељских организација, СУБНОР Србије.

Добре намере, јединство и разумевање су окосница деловања сваког нашег одбора и на унутрашњој сцени. Због тога сам сигуран да ћемо и у 2016. години, као и досад, високо и поносно носити стег наше слободе и независности, држећи се за руке чврсто, ако треба, као што су то чинили и наши преци увек кад је у питању интерес отаџбине – рекао је Душан Чукић, председник СУБНОР-а Србије, у новогодишњем разговору за лист наше многобројне организације.

Иван Матовић

КАКО УЋИ У МЕДИЈЕ
Б: Водили сте својевремено више познатих и признатих друштвених организација, били указни амбасадор СРЈ, објавили неколико запажених књига, али и директоровали медијским кућама као што је Телевизија Србије и Вечерње новости. У СУБНОР-у председавате и Комисијом за информисање и Издавачким саветом ”Борца”. Због тога и постављам питање због чега се вести о нама тешко пробијају у јавност?

Д.Ч: Одговор није компликован. У ”демократским променама” је инаугурисано правило да све пре њих треба уништити. Променити камен на камену, идеолошки реваншизам је и борачку организацију уврстио у блок са којим се обавезно морају обрачунати. Нису могли да је ликвидирају, али су ревносни уредници, посебно у београдским медијима, одлучили да ни на који начин не пуштају чак ни вестицу у којој би се СУБНОР помињао.

То је тактика, чак до данашњих дана, да се није  десило оно што није објављено. Због тога нема помена ни о свечаностима које, последњих годиница, организујемо са Владом Србије, не може ни случајно да се зна да је говорио и наш представник. Без обзира на то што многим збивањима, попут Сремског фронта или Седмог јула у Белој Цркви или обележавању Пријепољске битке, присуствују хиљаде људи који су занимљиви, ако ништа друго, као потенцијални читаоци или гледаоци.

Ретко кад се смилостиве, опет ти београдски професионалци, да неку реч пропусте из наших саопштења, али су дрчно објављивали неутемељене нападе на нашу организацију и опет невољно пуштали одговоре без обзира на то што смо се ”бранили” уљудно и аргументовано.

Републичком одбору и Председништву је остало као могућност да се оглашава путем ”Борца” чије је излажење ограничено, на жалост, недостатком средстава.

Ту је, међутим, портал СУБНОР-а на интернетској мрежи који је и наш велики продор у информативни свет. Свакодневно се,  речју и слкиком, види богата лепеза дешавања у борачкој организацији и руководству.

Комплетну нашу разуђену активност је у кратком року видело ево већ ускоро 700 хиљада људи, а посебно радује што је забележено чак близу један милион и деветсто хиљада прегледа текстова. Број се, наравно, свакодневно увећава и доказује да је интересовање за СУБНОР Србије достојно сваке пажње. Зна се, у исто време, да су корисници интернетског информисања углавном, бар код нас, млађи људи, што опет, само по себи, потврђује колико се у задње време на укупној сцени неке ствари, без обзира на укупно ”слободно новинарство”, враћају захваљујући ни мало наивном интернету у нормалу.

Нашем порталу се све више прилагођавају многи одбори широм Србије и одмах по завршеном догађају шаљу текст и фотосе да се у широком кругу чује и види њихова делатност. То је у општем интересу и због тога и овим путем охрабрујем да им и портал СУБНОР-а буде обавеза.

Што се тиче информисања у локалним медијима, скреће пажњу да у разним местима нема тешкоћа. Утиска сам да је то заслуга професионалаца у редакцијама, али и доброј организованости наших руководстава на терену – тамо где схватају свакодневне контакте са редакцијама, ту је и заступљеност у медијским изворима на задовољавајућем нивоу.

---

http://www.subnor.org.rs/vojvodina-1234

Војводина – Објављено под Актуелно |  9. децембра 2015.

СРАМОТА СЕ НЕ МОЖЕ ОПРАТИ

У Србији се гласније чују, читају и преносе помпезно обавештења о предстојећом наводном рехабилитацији Милана Недића. Заборављају протагонисти да је Недић био слуга у колаборационој влади немачког Вермахта извршавајући и најгнуснија наређења окупаторске силе.
Недић је развио са својим идеолозима, неку врсту српског фашизма, ослањајући се посебно на истомишљеника Димитрија Љотића. Оснивајући низ установа по земљи Србији по узору нацистичке Немачке, посебно на националном, верском и расном пре свега, у којој би Срби били „аријевци“. Српски народ би требало да буде „позван да на Балкану буде чувар и жандарм за центар Европе, за Рајх и његове европске планове.“
Циљ и званични разлог формирања овако накарадно уређене Србије и владе Милана Недића била је потреба да се што пре угуши устанак у Србији. Била је потребна структура која ће се борити против „комунистичких партизанских банди“ и која ће за то употребити не само оружје, него и бити у стању да придобије поверење српског народа.
Разлози Недићеве рехабилитације су наравно политички и интересни – да се врати богатство наследницима. Историографија не може да рехабилитује  Недића и фашисте.
СУБНОР и антифашистичка јавност нису беспомоћни и никако се неће помирити са повампиреним делом реваншиста који извитоперују истину и џелате стављају испред жртава.
СУБНОР се неће мешати у рад правосудних органа, али ће чврсто бранити тековине народноослободилачке антифашистичке борбе истином да ниједног тренутка не попусти пред насртајима потомака оних који су били слуге окупатора и злочинима према сопственом народу чинили највише зла током читавог Другог светског рата. То је записано у историју у тренутку догађања и никакав суд злочин не може умањити или поништити, злочин увек остаје злочин, срамота за памћење.

ПОКРАЈИНСКИ ОДБОР СУБНОР-а АП ВОЈВОДИНЕ

---

http://www.subnor.org.rs/ostar-protest-3 

Оштар протест – Објављено под Актуелно | 8. децембар 2015. 

УПАМЕТ СЕ, СРБИЈО! 

СУБНОР Србије, традиционална патриотска антифашистичка организација са преко 100.000 чланова, баштиник славних победника у Другом светском рату, протествује пред нашим и међународним слободарима због још једне несхватљиве намере да се изокрене историјска истина и на неправан начин, после седам деценија, оправдају колаборанти нацистичког окупатора. 
Покушај наводне рехабилитације Милана Недића, председника такозване српске владе инсталиране по налогу и одобрењу нацистичке хитлеровске немачке армаде, доказ је повампирења, као и у неким ранијим примерима, ретроградних реваншистичких струја и појединаца који се коцкају угледом наше отаџбине и из себичних побуда настоје да пред човечанством збришу допринос српског народа у антихитлеровској коалицији. 
Пред очима тог и таквог ”председника и ђенерала”, уз садејство завојевачких ескадрона смрти и његове ”државне страже”, убијане су хиљаде невиних родољуба у логору на Бањици, у Јајинцима, по сајмиштима и разним ”главњачама”. Страдали су Срби, Јевреји, Роми, на стрелишта одвођени само због тога што нису поклекли пред окупаторском чизмом и поклисарима из домаћих редова. Милан Недић је са својом инсталисаном влашћу верно извршавао немачке захтеве, дивио се Трећем рајху и, на тим тадашњим берлинским принципима, свим бићем желео да организује Србију. Побегао је са пријатељима Немцима у Аустрију, одакле су га западни савезници вратили у Београд и предали новим југословенским властима. Није дочекао суђење, у затвору се убио, што само по себи значи, тако право одређује, да не може бити обнављања процеса којег није ни било. 
СУБНОР Србије се, наравно, не меша у рад правосудних органа, али не може да стоји по страни кад се већ више од деценије фалсификују историјске чињенице и чак вулгарни сарадници окупатора у Другом светском рату проглашавају за доброчинитеље и потом невине жртве. Зар би у Европи, којој припадамо и хрлимо, некоме пало на памат да рехабилитује маршала Петена, премијера Квислинга и сијасет других сарадника и извршитеља замисли нацисте злочинца Хитлера? 
У Србији то већ увелико раде. Упамет се Србијо, крајње је време да се срамота заустави! 

РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР-а СРБИЈЕ 

---

http://www.subnor.org.rs/reagovanje-82

Реаговање – Објављено под Актуелно |  26. октобар 2015.

ЈОШ ЈЕДАН АТАК НА ЗДРАВ РАЗУМ

Поводом захтева за рехабилитацију Милана Недића, „тобожњег душебрижника“ српског народа и председника квислиншке владе Србије 1941 – 1944 године, СУБНОР Шумадије и Поморавља изражавају најоштрије негодовање.

Коме пада на памет да рехабилитује лице које је сарађивало са немачким Трећим Рајхом, које се бавило пронемачким, расистичким и антикомунистичком пропагандом, које се 18.9.1943. године састало са Хитлером и изразило спремност да помогне у борби против свог властитог народа?!

Зар је могуће заборавити да је Милан Недић под својом командом и под надлежношћу своје владе имао Српску државну стражу и Српски добровољачки корпус које су по злу познате због злочина и масовних стрељања у Краљеву и Крагујевцу и многим другим местима у Србији?

Зар је могуће заборавити његов II добровољачки одред којим је командовао ратни злочинац Марисав Петровић и у Крагујевцу учествовао у стрељању најбољих кћери и синова Србије, ученика, професора, Јевреја, Рома – малих чистача?

Зашто вајна „српска мајка“ није предузела ништа да се спрече погроми? Како објаснити јавности, историји и њеном неумитном суду, Бањички логор у који су органи те „Недићеве власти“ довели 6.746 људи, стрељали 1.586 од чега 124 деце од 7 – 17 година (укупан број стрељаних је 3.789 лица), послали у логоре широм Србије и Немачке 6.097 лица (од чега 703 Јевреја, 354 Србина, 56 Рома, 41 Хрват, 66 осталих, а за 22.373 нема података о националној припадности).

Закон о рехабилитацији (члан 2) јасно је прописао да се „не могу рехабилитовати и немају право на враћање имовине…припадници окупационих снага…и припадници квислиншких формација.

Сасв

(Message over 64 KB, truncated)


MARIO ROATTA RESORT&SPA

Montenegro, l’ex campo di concentramento diventa hotel di lusso (con discoteca)

(CdS 17.1.2016) L’isola montenegrina di Mamula è minuscola e molto pittoresca. Si trova all'ingresso delle Bocche di Cattaro, una serie di insenature della costa del mare Adriatico. Sul piccolo fazzoletto di terra sorge una fortezza costruita nel 19° secolo, utilizzata dall’Italia come campo di concentramento durante la Seconda guerra mondiale. Ben presto qui arriveranno turisti danarosi da tutto il mondo: l’ex lager diventerà infatti un resort di lusso con 23 camere da letto, due ristoranti, una spa, una piscina, una discoteca e una piccola marina. Il progetto, tuttavia, sta provocando diversi mal di pancia (a cura di Elmar Burchia; foto: Reuters)

LE FOTO: 
http://www.corriere.it/foto-gallery/esteri/16_gennaio_17/montenegro-l-ex-campo-concentramento-diventa-hotel-lusso-con-discoteca-c930a39a-bd05-11e5-a824-5c921b593565.shtml

---

Sul campo di concentramento fascista dell'isola di Mamula si vedano ad esempio:

* Giacomo Scotti: L'isola del miele regno della morte
Campi di concentramento Italiani nella Dalmazia insanguinata 1941-1943
Tregnago (VR): Zanella Guido, 2012
188 p. : ill. ; 22 cm - ISBN: 978-88-907543-0-2 -- euro 12,00 - Per acquisti: gg.zanella @ gmail.com

* il film KAMPO MAMULA (Campo Mamula - Avala Film, Jugoslavia, 1959)
regia Velimir Stojanovic, interpreti: VUJOVICS, Peter; TADIC, Ljuba; DJORDJEVIC-SONDA, Dusan; BIJELIC, Severin; VUJISIC, Pavle
Dopo la capitolazione d’Italia, i prigionieri politici sull’isola Campo Mamula, in Montenegro, si trovano in condizioni ancora peggiori. L’occupatore tedesco li costringe di disattivare le mine, promettendo la libertà di un prigioniero ogni dieci mine disattivate...

* Chapter 6 of the book: REPORT ON ITALIAN CRIMES AGAINST YUGOSLAVIA AND ITS PEOPLES
https://www.cnj.it/documentazione/bibliografia.htm#itacrimes46



Potkategorije

Jugoinfo

Voce jugoslava / Jugoslavenski glas