Informazione
Haski Tribunal je protiv istine!
1. Slobodan Milosevic: Tribunal je protiv istine!
* IZVODI IZ STENOGRAMA SA PREDPRETRESNE RASPRAVE O IZVODJENJU DOKAZA
ODBRANE, ODRZANE U HAGU 17. JUNA 2004.
* IZJAVA prof. dr VELKA VALKANOVA, OSNIVACA I KOPREDSEDNIKA
MEDJUNARODNOG KOMITETA ZA ODBRANU SLOBODANA MILOSEVICA
* POZIV NA DEMONSTRACIJE u Hagu u subotu, 26. juna
2. Rade Drobac: Haski tribunal
=== 1 ===
From: "Vladimir Krsljanin"
Date: Mon, 21 Jun 2004 00:05:21 +0200
Subject: Slobodan Milosevic: Tribunal je protiv istine!
IZVODI IZ STENOGRAMA SA PREDPRETRESNE RASPRAVE O IZVODJENJU DOKAZA
ODBRANE, ODRZANE U HAGU 17. JUNA 2004.
Predsednik Slobodan Milosevic:
Vi ste dobili po ovome sto ste trazili - da vam se obelodane imena
- pretpostavljam negde preko hiljadu trista i nesto imena, hiljadu i
cetiristo imena. Nije rec o tome da se govori o zastiti, nego o tome da
je bilo nemoguce za ovo kratko vreme da ja i moji saradnici obavimo
razgovor sa svim svedocima koji treba da svedoce, a treba da se izjasne
da li se slazu da im se imena obelodane vec sad, tako da ovo 1.300 ili
1.400 koliko ste dobili znaci da se sa svim tim svedocima obavio
razgovor i da su se oni slozili da mogu imena da se obelodane, naravno
samo za vas. Preostaje jos da se obavi jedan deo posla oko ostalih.
Medjutim, to je pitanje, kao sto i sami mozete zakljuciti, vezano sa
ovim sto ste malocas rekli u vezi sa ogranicavanjem, tako da, ako bi se
pri tome ostalo, onda se postavlja pitanje jedne nove selekcije. Onda
bih ja morao da je izvrsim, a to je veoma tesko, ali ja cu se na to
pitanje vratiti.
Predsednik Slobodan Milosevic:
Treba mi jos nekoliko nedelja svakako da zavrsim samo taj posao, a da
za to vreme ne radim ovaj drugi posao koji mi je neophodan za pripremu.
Ali i na to cemo doci.
Slobodan Milosevic:
Dobro gospodine Robinson i vi ste upravo rekli da to nije moja obaveza.
Naravno, vi mozete sve proglasiti za obavezu ali ja ne vidim ni jedan
razlog da pripremam rezimea svedocenja svedoka i da ih unapred
dostavljam, pogotovo kad se ima u vidu ne samo pravni razlog o kome vi
govorite, nego i vreme koje bi za to bilo potrebno.
Malocas ste cak pomenuli da sad uvodite i zahtevate od mene da vam dam
i datum rodjenja za svakog svedoka. Ja nisam pribavljao te podatke jer
jednostavno nisam ih smatrao vaznim, svi su punoletni i nije mi palo
napamet da treba da ima i sveki svedok ovde i datum rodjenja. To znaci
da sad kroz 1500 ili 1600 ponovnih kontakta treba da se dodje na
primer, do datuma rodjenja.
Sto se tice rezimea, smatram da ostecuje u svakom pogledu moja prava da
ja unapred dajem drugoj strani rezimea svedocenja svedoka koje mislim
da pozovem. Ukratko, u spisku koji sam vam dao postoji naznaka o cemu
svedok svedoci. Da li se radi o licnim saznanjima, da li se radi o
necemu drugom - najvise se radi naravno o licnim saznanjima o
odredjenim dogadjajima, o odredjenim prilikama, o svemu sto smatram
relevantnim. Prema tome, to je dovoljno kao informacija za drugu stranu.
Predsednik Slobodan Milosevic:
Generalno govoreci, gospodine Robinson, meni odgovara da na pocetku
svedocenja imam nekoliko eksperata, sto za svakoga moze biti korisno da
razume celinu stvari. Prema tome nesumnjivo bi mi bilo potrebno da u
prvom talasu svedoka bude jedan broj eksperata.
Ali ja bih zeleo da, kada su u pitanju eksperti, samo da razjasnim
jedno pitanje. Naime, to je pitanje koje u vasim pravilima, u pravilu
94- bis: svedocenje vestaka, u vezi sa svedocenjem vestaka, vi imate tu
nekoliko stvari koje mene ni malo ne zabrinjavaju jer eksperti koji su
izvrsni su ljudi kojima niko na svetu ne moze osporiti kompetentnost,
zaista niko. I koji se po svojoj kompententnosti uopste ne mogu
porediti sa ekspertima koje je izvodila druga strana. Ali me zabrinjava
ovaj paragraf C pa trazim od vas da mi date odgovor sada, da bi ga
utvrdili kao pravilo, jer pravilo C kaze: ako suprotna strana prihvati
izjavu vestaka tu izjavu pretresno vece moze uvrstitit u dokazni
materijal, a da se svedok ne pozove da licno svedoci. Ovde se kaze o
tome da vi mozete uvrstiti, ako druga strana, odnosno ova strana preko
puta, prihvati izjavu da vi mozete odluciti da se svedok ne pozove. Moj
zahtev u vezi sa tim je da odlucite da se svedoci saslusaju bez obzira
na stav druge strane, zbog velikog znacaja pitanja koja ce razmatrati i
zbog potrebe da njihov ekspertski rad sluzi kao osnov za njihovo sire
svedocenje koje ce nesumnjivo biti kompetentno - to mozete biti
sigurni. A vec sam vam rekao - zeleo bih naravno na pocetku da imam
neke eksperte.
Predsednik Slobodan Milosevic:
S obzirom da govorite o vremenu, smatram da biste morali da budete
upoznati - i vi i javnost, sa nekim cinjenicama koje su bitne za ovo
odredjivanje vremena koje upravo sada komentarisete. U uslovima u
kojima sam, moje pripreme su izuzetno usporene, a mogucnost priprema u
odredjenim fazama cak ne postoji i recu cu vam samo nekoliko cinjenica
koje su sasvim materijalne, egzaktne - to su cinjenice o kojima postoje
zapisane potvrde.
Vi ste prekinuli, odnosno druga strana je saopstila da je zavrsila svoj
slucaj dok sam ja bio u krevetu. Ja nisam ustao iz kreveta kad ste vi
prekinuli slucaj, ja sam poceo da radim na pripremi tek 25 marta! Dakle
25 marta, a zbog vasih rokova morao sam da ulozim naravno veoma mnogo
rada ne bih li vam 13. aprila dao ovu listu svedoka na cetiri i po
hiljade strana.
To je jedna cinjenica - 25. marta sam poceo da radim. Druga cinjenica:
14. aprila lekari su mi zabranili da radim, i ja sam morao da udaljim
svoje saradnike. Treca cinjenica: u skladu sa odlukom lekara nastavio
sam da radim 25. maja - posle 41 dan prekida. Od tada je proslo tri
nedelje. Vidim da ste sa tim upoznati, jer sam jutros i ja dobio kopiju
ovog (lekarskog) izvestaja.
Ja mogu da radim samo tri dana nedeljno. Dakle moj zahtev prema vama
je, gospodo, sasvim konkretan, a razlozi koje sam izneo nadam se
ocigledni, - da mi produzite vreme kako bih mogao da obavim makar
elementarne pripreme, tim pre sto ste mi upravo svojom dinamikom veoma
ozbiljno narusili zdravlje.
I da mogu u ovim vremenskim okvirima koji mi se daju, da obavim
razgovore sa bar tridesetak (trebalo je da vam dam pedeset) svedoka.
Ako mi vi uskracujete vreme i uskracujete mogucnost da napravim makar
elementarne pripreme vi mi prakticno ukidate pravo na odbranu.
Vi se secate - mislim na Vas gospodine Robinson i gospodine Kvon, da
sam ja ovde vise puta pokretao i pitanje kada Vi smatrate da ja mogu da
nadjem vreme da procitam onih preko 600.000 strana koje su mi urucene
za vreme trajanja ovoga sto ovde nazivate postupak o Kosovu. Uvek sam
dobijao odgovor da ce to biti razmotreno, a ovde sam izmedju ona dva
dela dobio par nedelja da pripremim sledeci deo i da procitam 600.000
strana. Dakle, moj zahtev prema Vama (imate sve te datume, siguran sam
da oni postoje u sluzbi) - je da mi produzite vreme za pripremu da bih
mogao da obavim makar elementarne pripreme.
Predsednik Slobodan Milosevic:
Gospodine Robinson, sad vi meni ne date ni onoliko vremena koliko ste
odlucili da mi date. Molim vas izracunajte.
Ja zelim da verujem da ste dobronamerni, ali da niste dobro obavesteni.
Vi ste govorili o tome sta sam ja ovde pokrenuo 25. marta. Ni vi ni ja
tada nismo mogli znati da ce 14. aprila da mi bude zabranjen rad i to
na rok od 41 dan. Ako je 25. mart pocetak onda je 25. juna tri meseca.
A ako tome dodate 41 dan onda je to 6. avgust najmanje, jer valjda mi
ne mozete obracunati tih 41 dan koji sam po vasem nalogu, ne kazem
Vasem licno, ali mi je po nalogu vlasti koje me drze ovde u zatvoru
bilo zabranjeno da bilo sta radim.
Prema tome, ne mozete da zanemarite taj 41 dan, iako, kao sto vidim,
zelite da zanemarite cinjenicu da mi je posle toga odobreno da radim
samo tri dana nedeljno. Prema tome, ako racunate vreme, koje ste,
imajuci u vidu da sam bio bolestan kad ste prekinuli i poceli da
racunate od 25. marta, pa ako tome dodate 41 dan, koliko mi je bilo
zabranjeno da radim, racunajte da to ulazimo u 6. ili 7. avgust. A ako
tome dodate cinjenicu da mi je odobreno da radim samo tri dana
nedeljno, onda je naravno to vreme mnogo duze, cak ako se ima u vidu
samo vezivanje za Vas rok od tri meseca.
Ja, dakle, ovde moram da se borim za elementarna ljudska prava, da
dokazujem da je matematika egzaktna nauka, da se medicina zasniva na
egzaktnim naukama i da vreme postoji i da moze da se broji, racuna i
konstatuje.
Ako zelite da mi skratite, uz sve ovo sto imam, i ova vrlo skrto data
tri meseca, onda cete to da uradite – naravno, posto je u vasim rukama
sila, ali mislim da to ne bi bilo ni najmanje korektno, jer ja nisam
prestajao da radim po svojoj volji - meni je bilo zabranjeno da radim,
cak su i moji saradnici bili udaljeni iz zatvora.
Ja imam u vidu da vi zelite da se prema tome ponasate pazljivo. Evo,
onda racunajte. Zelim da verujem da ste u nekom racunu pogresili, jer
ja sam vrlo pazljivo ustanovio o cemu se radi i koliko je vreme i lako
ga je izracunati. Od 25. marta do 25. juna je 3 meseca. Dodajte tome
ovaj 41 dan - to je znaci 6. avgust, ako samo to dodate, ako potpuno
zanemarite cinjenicu da mi je zabranjeno da radim vise od tri dana
nedeljno.
Ja sam jednom slucajno radio cetiri radna dana da bih primio jos jednog
svedoka, ali iz registra mi je receno da ne mogu da ukljucim taj
cetvrti dan jer mi je dozvoljeno samo tri dana. Uostalom, u ovom
papiru(izvestaju lekara) koji sam jutros dobio, vidim da je taj rezim i
dalje ne samo na snazi nego da ima ozbiljne razloge da se tako produzi.
Prema tome to jesu cinjenice.
Predsednik Slobodan Milosevic:
Vi ste naveli pitanja o kojima ce se razgovarati, i rekli da cemo tim
redom imati sta da kazemo i da cu ja verovatno imati sta da kazem u
vezi s tim pitanjima. Prema tome, pretpostavljam da cete mi omoguciti
da vam nesto kazem o tome, jer vi ste ne cekajuci da cujete bilo kakvu
moju reakciju ili bilo kakav moj argumet vec doneli odluke, a sami ste
na pocetku rekli - ici cemo sledecim redom sledecim: ogranicenje
svedoka, pa redosled, pa imena... ja sam zapisivao pitanja koja ste vi
pokrenuli...
Evo veoma kratko - pre svega oko liste svedoka, zelim da sve bude
jasno, da se zna. Posto vi cenite da je ta lista preopsirna, velika
(1631), treba da imate u vidu sledece:
Nekoliko desetina hiljada ljudi se prijavilo da svedoci zapanjeno
lazima koje su ovde culi. Moji saradnici i drugovi u nacionalnom
komitetu ''Sloboda'' i Medjunarodnom komitetu sveli su taj broj na
nesto vise od pet hiljada, a ja sam onda sa par saradnika ovde to sveo
na broj koji sam vam dao (1631).
Postavlja se pitanje da li vas uopste interesuje istina!? Jer cuo sam i
primedbu na to kako ja recimo imam na listi i 200 svedoka o logorima -
to je tacno, ali nije u pitanju dvesta svedoka o logorima, nego je u
pitanju dvesta logora. Samo po jednog sam stavio, ja cu i to morati da
revidiram, ja to vidim, ali sve u svemu, mislim da je to pitanje o kome
mora da se ima u vidu ovo vase ogranicenje od 150 dana. Vi ste do njega
dosli nekom za mene neuhvatljivom matematikom. Ceo svet zna da je druga
strana imala za iznosenje svojih dokaza trista dana, a pri tome i tih
trista dana je napravljeno na stetu principa javnosti, jer je veoma
cesto koristila vase pravilo 92-bis - da daje pismene izjave i 89-ef,
gde su se hiljade stranica ovde servirale u gotovo zanemarljivo kratkom
glavnom ispitivanju - tek da se te desetine hiljada stranica uvedu.
Ja zelim da svedocenja mojih svedoka budu javna. Sva ce svedocenja biti
javna, ja necu traziti tajnu sednicu ni za jednog svedoka, mada izgleda
da je to ovde mana. Prema tome, mislim da ovo vase na precac
odlucivanje da se to svede na 150 dana je nesto sto uopste ne
korespondira sa elementarnom pravdom i zahtevom da se cuje istina, a u
svakom slucaju govori o mom krajnje neravnopravnom polozaju u odnosu na
drugu stranu, cak i ako zanemarimo cinjenicu da ta druga strana ima
jednu ogromnu masineriju, koja je njima stavljena na raspolaganje i
koja im je i danas na raspolaganju.
Dalje, u vezi sa ovim redosledom i organizacijom:
Zbog objektivnih ogranicenja koja sam vam izneo, ja sam dosad bio u
prilici da razgovaram samo sa nekoliko svedoka, vi imate podatak iz
koga cete videti da nisam propustio ni jedan dozvoljeni dan rada i da
sam u svakom dozvoljenom danu rada primio svedoka. Ovde druga strana
kad priprema svedoke drzi ih po sedam dana, po petnaest dana. Ja
razgovaram po jedan dan, racunajuci da cu imati bar jos jedan ili dva
dana pred svedocenje, sto je takodje pitanje odnosa prema mojim
svedocima, u poredjenju sa svedocima koje je ovde druga strana
izvodila, s tom razlikom sto ja nemam nameru da izvodim ni kriminalce,
ni teroriste, ni bilo kakvu drugu, rekao bih vrstu svedoka koji su sami
svojim ponasanjem i delima diskvalifikovani.
Prema tome, vi trazite od mene da ja u roku od 7 dana dam 50 imena
svedoka. Evo, ja cu vam procitati sa ove liste koju ste vi videli, ja
sam do sad razgovarao sa svedokom 1348, sa svedokom1331, sa svedokom
1323, broj 6, broj 7, sa svedokom 1062, broj 25, broj 625 i broj 1170.
Kao sto vidite, to je desetak svedoka. Sad vi meni objasnite, ako imate
u vidu da sam svaki dan koji mi je stavljen na raspolaganje koristio
kao radni dan i da sam svaki dan (a nisam nikad imao nikad duze od
jednog, i to skracenog dana - ja ne mogu da ceo dan upotrebim) imao
svedoka, kako mislite da vam dam listu pre nego razgovaram sa tim
svedocima i napravim njihov redosled?
Mislim da je to potpuno posvadjano sa svakom logikom .
Dakle, na jednoj strani ne date mi da imam priliku da razgovaram sa
svedocima, na drugoj strani trazite da vam dam listu i redosled iako
nisam sa njima razgovarao. Mislim da to apsolutno ne mozete podvesti
pod bilo kakve interese pravde i pravicnosti.
A ako se vi ovde, a vidim da je u pitanju nastojanje da se maksimalno
onemoguci prakticno iznosenje istine, bojite od toga i imate takve
instrukcije, to je onda vasa stvar.
Sledece sto zelim da kazem je da imam jos nekoliko zahteva.
Vi ste rekli, ne trazeci od mene uopste da se o tome izjasnim, da cete
mi dati dva sata za uvodno izlaganje, sto ja jednostavno nisam verovao
da cujem da tako nesto kazete.Gospodine Robinson, vi ste licno, ovde u
ovoj prostoriji kada je gospodin Najs stavio primedbu da li imam pravo
ili nemam na uvodno izlaganje rekli da imam. I kad je postavio pitanje
jesam li ja davao i izjave rekli ste da s obzirom da sam sebe branim,
imam pravo i na izjavu i na uvodno izlaganje. Prema tome, cinjenica da
sam ja te izjave davao, ne moze da ogranici moje uvodno izlaganje.
Zelim da vas podsetim da je druga strana na pocetku imala dva dana
uvodno izlaganje, da je u sredini kada su presli na Bosnu i Hercegovinu
i na Hrvatsku imala takodje jedan dan uvodnog izlaganja. Ja trazim da
mi omogucite da imam takodje tri dana za uvodno izlaganje, jer je dva
sata potpuno izvan svake mogucnosti davanja uvodnog izlaganja. Cak cu
se uzdrzati da uvodim neke dokazne predmete (to cu uciniti kroz
svedoke), da bih sve to skratio, ali ja trazim da mi date tri dana za
uvodno izlaganje.
Ja sam vec trazio, i to sam vam pomenuo i ranije, da izdate nalog za
obelodanjivanje dokumenata stranih sluzbi koje su bile umesane u
dogadjaje u Jugoslaviji - misli se na strane sluzbe Velike Britanije,
Amerike, Nemacke pre svega - da date nalog za obelodanjivanje i to sam
vam i napisao kada sam dao pregled dokaznih dokumenata koje poseduje
Jugoslavija.
Takodje sam trazio i da date nalog da lica koja sam naveo na spisku i
to jos pre nekoliko meseci, koje sam naveo kao neprijateljske svedoke,
a rec je o Klintonu, Genseru, o Klarku i mnogim drugima - vi imate taj
spisak - da donesete nalog da oni moraju da se pojave ovde da svedoce.
Mi smo imali ovde jednog od njih koji je vama diktirao uslove pod
kojima ce da svedoci. To je bio Klark, koji istovremeno cak nije ni
postovao vasu naredbu da ni sa kim ne komunicira i u sred svedocenja je
doneo Klintonovu procenu kako je on bio dobar i uspesan i tako dalje.
Prema tome, Klinton mora da se pojavi ovde. Sreder mora da se pojavi
ovde, Bler takodje i drugi. Oni su na funkcijama sefa drzave - i ja sam
bio. Vi mi ovde sudite kao sefu drzave.
Ja sam tu listu dao i ja zahtevam od vas da vi taj nalog date, dakle i
nalog za obelodanjivanje dokumenata sluzbi i nalog da ovi svedoci
moraju doci ovde da svedoce i nalog za obelodanjivanje dokumenata
kojima raspolaze Jugoslavija i Srbija.
Jos jedno, sasvim tehnicko pitanje: trazim da date nalog za slobodan
prolaz za tri svedoka koja se nalaze ovde, dakle imunitet i tako dalje,
koji su bili visoki funkcioneri Jugoslavije, Republike Srpske Krajine,
Republike Srpske. To su svedoci koje moram sad da nadjem na ovoj listi
da ne bih sad citao njihova imena: 1068, 1329 i 327. Oni se nalaze na
ovoj prvoj listi svedoka. Predpostavljam naravno da treba da mi se
omoguci da sa njima razgovaram i da posle toga dodju i da svedoce u
ovoj prvoj listi.
E, sada u vezi sa vasom odlukom koju ste takodje saopstili ne trazeci
nikakvo moje reagovanje niti misljenje: o tome da treba da pripremam
svedoke po tim takozvanim optuznicama za Kosovo, Bosnu i Hrvatsku.
Ja sam vec u uvodnoj izjavi sasvim jasno rekao da je vodjen samo jedan
rat, rat protiv Jugoslavije, a uostalom i vi ste spojili te tri
optuznice spontano, ili u zelji da stvari ucinite tezim. Koliko se
secam, gospodin Kej je posle toga rekao da ne postoji ljudsko bice koje
moze da ceo taj predmet spojeno na takav nacin razmatra. A vi ste to
ipak spojili i sada mi nekoliko dana pre ovog roka, koji ste sada
utvrdili, kazete kako ja treba da imam posebno Kosovo, posebno
Hrvatsku, posebno Bosnu i Hecegovinu.
Prvo, to principijelno ne moze da se prihvati jer je u stvari vodjen
rat protiv Jugoslavije citavu tu deceniju, a drugo - ne vidim nikakav
razlog da se meni namecu (naravno to je vec uradjeno u mnogo drugih
stvari), ogranicenja koja niste nametali drugoj strani. Vama je taj
Klark na primer svedocio o Kosovu u sred svedocenja o Bosni i
Hercegovini. Bilo je i raznih drugih svedoka koji su dolazili i
uskakali u vreme kada su se ovde pojavljivali neki iz potpuno drugih
delova, prema tome, to ne mogu da prihvatim.
Osim toga, vi ste ovde naveli kako treba da vam podnosim neke pismene
podneske. Ja nemam nameru da vam podnosim nikakve pismene podneske iz
principijelnih razloga, gospodine Robinson. Ja vama nikad nisam
podnosio pismene podneske, jer ja ovaj sud ne priznajem, jer ga smatram
nelegalnim, jer ga smatram sredstvom rata protiv moje zemlje, sto
uostalom i tretman ovoga sto treba da predstavlja moje pravo pokazuje,
jer na svaki nacin, sve ovo o cemu ste danas govorili, ide na to da se
makimalno onemoguci da se ovde cuje istina.
Pokrenuo sam dakle, niz pitanja, o kojima trazim da mi se kaze.
Predsednik Slobodan Milosevic:
Zelim da vam kazem da sam dao na papiru oficiru za vezu koga ste mi vi
odredili, ili koga mi je registar odredio, imena svih ovih licnosti.
Razlozi zasto treba da se pojavi Klinton su potpuno jasni. On je
odlucio o mnogo stvari koje su se ticale Jugoslavije, on je izrekao niz
lazi kao pretekst bombardovanja Jugoslavije, on je davao naloge...
Gospodine Robinson, da li je logicno, da ako ste mi odredili oficira za
vezu - valjda ono sto preko oficira za vezu trazim, moze da dospe do
vas i da bude uzeto u razmatranje. Ili je onda taj oficir za vezu
nepotreban i izgleda predstavlja samo pokrice da ste vi meni tu
pruzili...
---
IZJAVA prof. dr VELKA VALKANOVA,
OSNIVACA I KOPREDSEDNIKA
MEDJUNARODNOG KOMITETA ZA ODBRANU
SLOBODANA MILOSEVICA
M O Z E L I S E U B I T I I S T I N A ?
Organizaciji Ujedinjenih nacija
Medjunarodnoj javnosti
Juce su sudije tzv. Medjunarodnog krivicnog tribunala za bivsu
Jugoslaviju u Hagu najjasnije pokazali da su im politicki zadaci i
ciljevi mnogo vazniji od istine, pravde i prava.
Na predpretresnoj konferenciji o izvodjenju dokaza odbrane Slobodana
Milosevica, koje bi trebalo da zapocne u julu ove godine, oni su uporno
odbijali da produze i inace nepravedno kratki rok od tri meseca za
pripremu dokaza odbrane, uprkos cinjenici da je predsedniku Milosevicu
vise od polovine tog vremena bilo od strane lekara zabranjeno da radi.
Oni su jos jednom bez rasprave odbili zahtev da predsednik Milosevic
bude privremeno pusten na slobodu radi lecenja, oporavka i
odgovarajucih priprema. Za izvodjenje svedoka i dokaza odbrane
odredjeno je 150 radnih dana, iako je za izvodjenje svojih svedoka i
navodnih dokaza tuzilastvo imalo dvostruko duze vreme. Sudije su
ostavile sebi pravo da bilo kog svedoka odbrane odbace kao
irelevantnog, cak i tokom njegovog svedocenja. Odbili su da uzmu u
razmatranje zahteve predsednika Milosevica da se izda supena za
svedocenje lidera NATO agresije na Jugoslaviju, kao i da se izda
obavezujuci nalog obavestajnim sluzbama vodecih NATO zemalja i drzavnim
organima Srbije i Crne Gore da objave relevantne dokumente, pravdajuci
to neprihvatljivim proceduralnim razlozima. Potpuno ignorisuci
cinjenicu da se Slobodan Milosevic, tesko narusenog zdravlja, brani sam
iz nelegalnog pritvora, i da su mu uskraceni svi adekvatni materijalni,
finansijski i vremenski resursi, sudije su nametnule ili pokusale da
nametnu jos citav niz proceduralnih ogranicenja u pogledu redosleda
svedoka i podataka koje treba dostaviti o njima i o sadrzaju njihovog
svedocenja. Posebno iritira nacin vodjenja jucerasnje rasprave u kojoj
je predsedavajuci sudija Robertson, na isti nacin kao njegov prethodnik
Mej, iskljucivao mikrofon Slobodanu Milosevicu i pokusao da vodi
raspravu o nacinu izvodjenja odbrane Slobodana Milosevica kao razgovor
izmedju sudija, tuzilastva i prijatelja suda, ne zeleci da saslusa
misljenje Slobodana Milosevica o pitanjima koja se njega najvise ticu.
Samo dan ranije, novoizabrani clan raspravnog veca, sudija Jan Bonomi
iz Velike Britanije, svojim glasom je presudio na stetu Slobodana
Milosevica kod suprotstavljenog misljenja ostale dvojice sudija o tome
treba li vec u ovoj fazi procesa odbaciti tacku optuznice koja se
odnosi na genocid. Ovakvim potezom Jan Bonomi je pokazao da je uspeo za
samo dva meseca da se upozna sa milion stranica relevantnog materijala,
sto je neverovatan primer ljudskog i pravnickog bescasca.
Haski tribunal pokusava da ubije istinu.
Takav lazni sud nikome na svetu nije potreban, osim onima u NATO koji
su odgovorni za najteze zlocine protiv mira, protiv Jugoslavije i
protiv srpskog naroda.
U trenutku kada citav svet ustaje protiv agresije i terora, ali i
zloupotreba prava koje ih prate, i kada narod Srbije sve hrabrije stupa
u borbu za istinu koju predvodi Slobodan Milosevic, zlocin nad istinom,
pravom i elementarnim ljudskim pravima koji se odvija u Hagu, mora biti
zaustavljen.
Medjunarodni komitet za odbranu Slobodana Milosevica i njegove
nacionalne sekcije ce od danas izjavama i javnim delovanjem jos
intenzivnije delovati protiv zlocina u Hagu.
Boraca za istinu i oslobodjenje Slobodana Milosevica je sve vise.
Nedavno su sa snaznim izjavama istupili parlamenti Rusije i Belorusije,
kao i Svetski savet za mir. Na inicijativu kanadskog pesnika Roberta
Diksona najistaknutiji svetski umetnici – Harold Pinter, Peter Handke,
Aleksandar Zinovjev, Rolf Beker, Valentin Rasputin, Dimitri Analis,
Nikolaj Petev i mnogi drugi potpisuju peticiju kojom traze da se ovaj
zlocin, poslednja, ocajnicka faza NATO rata protiv Jugoslavije okonca,
u interesu covecanstva i u interesu mira.
Istina se ne moze ubiti.
Sloboda za Slobodana Milosevica!
Sloboda za Srbiju!
Sofija, 18. juna 2004. godine
---
UDRUZENJE SLOBODA - Clan Svetskog saveta za mir
Beograd, Rajiceva 16, tel./faks 630-549
poziva sve rodoljube
i patriotske partije i organizacije na
VELIKI NARODNI MITING
na
VIDOVDAN
u ponedeljak, 28. juna 2004, u 17 casova,
na Trgu Republike u Beogradu.
Tri godine ropstva i nacionalnog ponizenja, bede i kriminala,
rasprodaje ljudi i nacionalnih dobara, unistenja privrede i kulture,
rasturanja drzave i progona casnih ljudi, zapocele su na Vidovdan 2001.
kidnapovanjem Predsednika Slobodana Milosevica i izvo|enjem srpskog
naroda pred lazni sud onih koji su na ovom tlu pocinili najvece zlocine.
Borba Slobodana Milosevica za istinu probudila je narod i pokazala da
samo uspravni mozemo ici u slobodnu i bolju buducnost.
Slobodan Milosevic i svi branioci slobode i otadzbine moraju biti odmah
oslobo|eni od tamnovanja i progona.
Danas, kada nas narod ponovo krece casnim putem slobode i pravde, a
svet ustaje protiv agresije i terora, nas cilj je
Sloboda za Slobodana Milosevica
i sve branioce slobode i otadzbine!
SLOBODA ZA SRBIJU!
“Krivicni tribunal” za bivsu Jugoslaviju je osnovan krsenjem Povelje
OUN od strane Saveta bezbednosti koji je uzurpirao prava koja mu po
Povelji ne pripadaju.
Svaki “Sonderbehandlung” u nacistickom stilu ili “specijalni tribunal”
nije organ pravosudja, vec fasistickog krsenja zakona, koji evoluira u
“sistem Gvantanamo”.
Zbog toga zahtevamo:
Ukidanje nezakonitog
specijalnog tribunala u Hagu
Sloboda za Slobodana Miloševića
i sve politicke zatvorenike NATO-a!
„Tribunal“ je razotkrio svoju pravu sustinu kada je na vrhuncu NATO
bombardovanja Jugoslavije podigao optuznicu protiv Slobodana Miloševića
i rukovodstva zemlje koja je bila zrtva agresije, umesto protiv NATO
agresora. Takav tribunal nije instrument za vrsenje pravde, vec za
unistenje pravde i za krsenje medjunarodnog prava.
28. juna 2001. - na Vidovdan, najsvetiji srpski praznik – marionetski
rezim u Beogradu je isporucio Slobodana Miloševića „tribunalu“ agresora
u zamenu za saku dolara.
Agresori zele da sude zrtvama svoje agresije. Oni hoce da pokazu svetu
da je otpor “novom svetskom poretku” kaznjiv.
NATO koristi svoj “tribunal” kao sredstvo za stalnu politicku ucenu i
kolonijalnu dominaciju na Balkanu.
Zbog toga oni zele da falsifikuju istoriju - Ali:
Ne damo Istoriju – Ne damo Istinu!
Zbog toga pozivamo na
DEMONSTRACIJE
u Hagu u subotu, 26. juna 2004.
Miting na trgu “Plein” u 14 casova, protestni mars do zatvora, miting
kod zatvora u 16 casova
Otpor ilegalnom haskom “tribunalu“ je
otpor globalizaciji varvarizma!
NedaIst– Komitet srpske dijaspore „Ne damo Istoriju – Ne damo Istinu“ u
zajednici sa
ICDSM– Medjunarodni komitet za odbranu Slobodana Miloševića
Contact: Klaus Hartmann, Schillstr. 7, 63067 Offenbach am Main, E-Mail:
vorstand @ freidenker.de
---
THE DECISIVE BATTLE FOR TRUTH NEEDS YOUR HELP NOW!
SLOBODA urgently needs your donation.
Please find the detailed instructions at:
http://www.sloboda.org.yu/pomoc.htm
To join or help this struggle, visit:
http://www.sloboda.org.yu/ (Sloboda/Freedom association)
http://www.icdsm.org/ (the international committee to defend Slobodan
Milosevic)
http://www.free-slobo.de/ (German section of ICDSM)
http://www.icdsm-us.org/ (US section of ICDSM)
http://www.icdsmireland.org/ (ICDSM Ireland)
http://www.wpc-in.org/ (world peace council)
http://www.geocities.com/b_antinato/ (Balkan antiNATO center)
=== 2 ===
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-06-21.html
BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH
Okrugli sto na temu "Haski tribunal"
B e o g r a d, 19. juna 2004. godine
PRAVNI FAKULTET
Izlaganje Radeta Drobca
Danas, nakon vise od deset godina postojanja "Haskog tribunala",
iskustava iz njegovog rada i u svetlu politickih zbivanja u svetu i u
nasoj zemlji u toku perioda njegovog postojanja, moze se mnogo jasnije,
nego u vreme njegovog osnivanja, dati ocena razloga za njegovo
postojanje i njegovog ucinka..
Kao i u vreme njegovog osnivanja, o njegovom legalitetu postoje i dalje
podeljena misljenja. Velike sile, na celu sa SAD, V.B., Francuskom,
Nemackom i njihovim , mahom, zapadnim saveznicima, i dalje potpuno
podrzavaju ovaj sud, smatrajuci ga, sta vise, kamenom temeljcem svoje
saradnje sa zemljama bivse Jugoslavije, a pre svega sa nasom zemljom.
Dalju saradnju sa nasom zemljom i njenu integraciju u EU i druge
evroatlantske integracije, bezrezervno uslovljavaju nasom saradnjom sa
ovim sudom. To uslovljavanje ide do najbrutalnijih ucena i pretnji.
S druge strane, i u nasoj zemlji, ali i van nje, sve je vise onih koji
ovaj sud smatraju nelegitimnim i nelegalnim, politickim sudom za
neposlusne i orudjem SAD i Zapada za potcinjavanje nase zemlje, pre
svega, ali i "disciplinovanje " ostalih bivsih jugoslovenskih
republika, pa i drugih drzava Balkana, u smislu neizreceneih pretnji da
i za njih moze da se formira slican suda ako ne budu saradjivali u
ostvarivanju interesa SAD i Zapada na ovom prostoru.
Ja spadam u one koji u potpunosti osporavaju ovaj sud, sa svih
aspekata, i pravnih i politickih.
Kada su u pitanju pravni razlozi, o cemu ce vise govoriti pravnici,
navescu samo par argumenata. Osnovan je od strane tela koje nema tu
nadleznost. Sudovi se mogu, sto je poznato, osnivati samo zakonom, sto
je slucaj kod nacionalnih sudova, ili visestranackim medjunarodnim
ugovorom, ratifikovanim od strane zemalja potpisnica ugovora, kada je
rec o medjunarodnim sudovima. U slucaju ovog suda ni jedan od ova dva
uslova nije ispunjen.. Zatim, ne oslanja se ni na kakav jasno definisan
ili odredjen pravni sistem, ni u pogledu njegovog statusa, ni u pogledu
primene pravnih principa, metoda i prakse. Ne oslanja se ni na jedno
odredjeno zakonodavstvo pa su njegova pravila, procedure, sistem kazni
i sve drugo krajnje proizvoljni i promenljivi. Posto je takakv kakav
je, ovaj nelagalni sud je u neku ruku " samoupravni " sud jer sam sebi
propisuje pravila, procedure, nacine rada, kazne i pravilnike o radu,
sto je necuveno u sudskoj praksi u svetu. Upravo iz svih iznetih
razloga, on ne pociva ni na kakvoj odredjenoj, odnosno verifikovanoj
pravnojj proceduri, pa tako njegov rad prate stalne promene u metodama,
procedurama, pravima optuzenih ili njihovih branilaca, sto sve stvara
utisak krajnje improvizacije I neozbiljnosti celog suda i to je njegova
najbolja karakteristika.
Usled svega toga, ne postoji nikakva ravnopravnost optuzbe i odbrane, a
okrivljeni su potpuno obespravljeni. Pored te teoretske
neravnopravnosti, evidentna je i prakticna obespravljenost, nespojiva
sa dosada svugde u svetu vazecom sudskom praksom - opruzeni se godinama
drze u pritvoru a da optuznica nije podignuta, zabranjuje im se pravo
kontakta sa advokatima, porodicom i sl. Tokom samog sudjenja sudije
bezocno navijaju za optuzbu i sputavaju optuzene da izvedu iole
ozbiljniju odbranu, oduzimajuci im bez razloga rec i na brojne druge
nacine. Optuznica protiv pritvorenika je vise politicko-istorijska nego
pravna, prepuna istorijskih prevara i nategnutih politickih
konstrukcija. i mnogo toga drugog.
Prethodno iznete pravne karakteritike ovog nelegitimnog suda svedoce da
se radi o sudu koji je osnovan iz politickih razloga, sa ciljem
ostvarivanja nekakvih politickih interesa jednog broja zemalja. Posto
ga tako zustro podrzavaju SAD i Zapadne zemlje, jasno je da su njihovi
interesi u pitanju.
Koji su to interesi? Pre svega, taj sud ima za cilj da verifikuje
pobedu- politicku, vojnu i informativnu, SAD i njenih saveznika nad
bivsom Jugoslavijom i agresiju na tu suverenu zemlju legalizuje i
opravda. To zeli da postigne time sto ce suditi onima koji su branili
svoju drzavu, suverenitet svoje zemlje i stitili interese svog naroda
optuzujuci ih za ono sto su uradili upravo oni koji im sude - otpoceli
rat i u njemu vrsili planske zlocine. Sud je pre svega orudje
kaznjavanja Srbije injenih politickih i vojnih lidera, onih koji su se
najvise suprotstavili razbijanju Jugoslavije, ali je ipretnja
isecesionistickim republikama, sada novim drzavama, za slucaj da ne
slusaju Vasington, jer je jasno da je u gradjanskom ratu, kakav je
pratio nasilno razbijanje prethodne Jugoslavije, zlocina bilo na svim
stranama pa se, ako treba, lako mogu i njima prikaciti neki.
Danas se u prvi plan isticu stvarni, a jos vise izmisljeni zlocini,
ponajvise Srba, jer su oni jedini branili prethodnu Jugoslaviju, ne
zbog nje same kako danas mnogi zele da predstave, mada je i to
legitimno , vec zato sto se njenim razbijanjem srpski narod cepa na
manje skupine rasute po tudjim teritorijama, i stavlja u situaciju
ugnjetavanja njegovih prava, sve do istrebljenja. Naravno, sud je i
pretnja drugim bivsim republikama SFRJ da i one mogu doci na tapet ovog
americkom dzelata.
Zatim, sudjenjem nama (namerno ovo isticem jer se tamo sudi svima nama,
a ne samo onima koji su tamo), Zapad se pere od odgovornost za
mnogobrojne zlocine - rat, ubistva gradjana (bilo da su u uniformama
ili ne), stradanja, sankcije, pritiske, ucene, podvale, prevare i
faksifikate, lazi, podmetanja, za zavadu naroda na ovim prostorima i
njihovo medjusobno istrebljivanje i mnoge druge znane i neznane
zlocine, prebacujuci odgovornost za to na druge - odnosno zrtve..
Potom, on sluzi I danas kao poluga za ucenu i ostvarivanje politickih,
vojnih i ekonomskih interesa Zapada u nasoj zemlji i na ovom prostoru.
Cinjenica da se saradnja sa ovim sudom stalno ponovo apostrofira kao
uslov za normalizaciju odnosa Zapada sa nasom zemljom svedoci da je on
poluga preko koje se nase vlasti stalno ucenjuju kako bi Zapad od njih
iznudio resenja u svom interesu, a ne nasem.
I najzad, sud je pretnja i ostalom slobodoljubivom delu covecanstva,
jer na primeru nase zemlje pokusava zastrasiti one koji misle da se
drznu i suprostave SAD i njenim satelitima u ostvarivanju njihovih
interesa preko grbace drugih zemalja.
Sta reci o radu samog suda? Prosto je neverovatno koliko je laznih
svedoka, priucenih i laznih eksperata i strucnjaka, prodefilovalo ovim
tribunalom. Covek se osnovano zapita da li se na tom sudu , osim
optuzenih i ponekog advokata odbrane, uopste pojavio neko koe je
stvarni svedok ili ekspert. Utisak je da su to bili ili ljudi iz
obavestajnih krugova Zapada ili"svedoci" kojima je receno sta i kako da
svedoce. Jasno je da nije tesko, u ovo doba nemorala i nestanka svake i
elementarne etike, kada su svaciji ciljevi potpuno ogoljeni i kada se
da bi se oni ostvarili ne biraju nikakva sredstva, lako zamisliti da
Albanski, Hrvatski I Muslimanski svedoci optuzuju okrivljene zato da bi
ostvarili politicke poene za svoje zemlje, a ne zato sto su okrivljeni
krivi za ono za sta ih optuzuju. Isto je tako lako zamislitit da nazovi
eksperti daju ekspertize na liniji interesa svojih sluzbi i drzava, a
ne u skladu sa svojom perofesionalnom etikom- jer nje ocito vise nema.
Optuzeni su potpuno obsespravljeni u mnogim pitanjima, sto je daleko od
pravde, ali medijska i masinerija nevladinih organizacija Zapada to
prenebregava i punom parom radi u pravcu ostvarivanja interesa drzava
koje ih finansiraju, ne pitajuci za istinu, jos manje za zrtve, ne
vodeci brigu da li su optuzeni nevini ili krivi. To je, na zalost,
slika danasnjice, koja se lepo prelama preko ovog suda.
Sve su ovo poznate stvari, danas vise nego pre deset godina. Tome su
doprineli novi osvajacki ratovi SAD i njenih satelita, njihovi smesni i
lazni izgovori koji su posluzili da ih opravdaju, kao i njihova mizerna
nastojanja da se oni, koji zele da sude celom svetu, panicno obezbede
od maca novoosnovanog Medjunarodnog krivicnog suda u Rimu. To dokazuje
da znaju da su oni prvi na listi pocinjenih zlocina, pa od suda beze a
svoje zrtve pokusavaju da tamo gurnu. Moglo bi se reci da je Haski
tribunal jos jedan primer dvostrukih merila u medjunarodnim odnosima,
odnosno u odnosima SAD, vodece sile sveta, i ostalih drzava, osim,
mozda, njenih satelita.
Svemu ovome zelim da dodam jos par cinjenica, koje mozda, do sada nisu
bile recene. U svojoj knjizi "Medjunarodni krivicni sud - Cuvar novog
svetskog poretka", ugledni britanski novinar John Laughland analizira
ovaj sud pa bih se naslanio na neke njegove ocene, sa kojima se slazem
i zalozio da se njegova knjiga prevede i na nas jezik.
Naime, ako je ideja o univerzalnoj pravdi legitimna, ona ne opravdana
osnivanje univerzalnog suda. Danas su u svetu manje vise jasno
definisani zlocini i oni su uglavnom sankcionisani od nacionalnih
sudova. Male su razlike u tome po zemljama. Dakle, nema potrebe da se
osniva nekakav supranacionalan sud. Zagovornici osnivanja takvih sudova
isticu da je tesko za neke zlocine suditi u zemljama pojedinacno jer bi
se, zbog pristrasnosti, time cesto izbegla kazna. Ovo narocito u
medjunarodnim sukobima. To je, izvesno, moguce, ali je isto tako
dubiozno da li bi nekakav supranacionalni sud posteno sudio o tim
istima zlocinima jer bi i on bio u funkcji interesa nekih drzava.
Najbolji primer za to je upravo Haski tribunal. Formirale su ga velike
sile da sudi malim zemljama, on sudi u njihovom interesu, jer ga one i
finansiraju, a one ga jos koriste kao orudje pritisaka i iznuda Potpuno
je, dakle, politicki funkcionalizovan. Jasno je da takav sud tesko moze
da bude neprikosnoven, objektivan, i nepristrasan, odnosno van vakog
uticaja bilo kojih politickih ili drugih faktora. Samim tim on ne moze
odgovorili svom zadatku.. Tako bi bilo i sa svakim slicnim sudom, ako
bi pokusao biti supranacionalan.
Potom, cesto se legitimnost Haskog suda trazi i u paraleli sa
Nirneberskom procesom. I ovo je dubiozno pitanje. Sud u Nirnbergu je
bio vojni, cetiri zemlje pobednice u II svetkom ratu su ga osnovale i
vodile, a osudjeni su generali porazene strane. Dakle, niti je bio
medjunarodni, u pravom smislu reci, niti je bio univerzalnog karaktera.
Pored toga, ako se sve sabere sta je tamo radjeno, najveci greh
optuzenih bio je sto su ugrozili mir i zapoceli rat, odnosno
medjunarodni sukob drzava. Ako bi se ta logika prenela i na Hag, onda
bi na optuzenickoj klupi morale biti SAD i njeni saveznici, koji su
napali suverenu zemlju - Jugoslaviju, a ne strane u gradjanskom, dakle,
unutrasnjem sukobu, koji nije ugrozio svetski mir niti je predstavljao
ikakvu agresiju. Upravo zbog ovih cinjenica vec spomenuti toboznji
eksperti iz sve snage zele da ubede svet da je na prostoru bivse SFRJ
bio medjunarodni sukob, iako je i pticama jasno da nije. I na kraju,
vezano za Nirnberg- tamo su optuzbe i kazne bile izrecene u ime cetiri
zemlje ucesnice, odnosno njihovih zakonodavstava, a ne u ime nekakve
medjunarodne zajednice. Dakle, u Nirnbergu je na vise nacina afirmisan
suverenitet drzava, dok se u Hagu - suprotno tome - on ponistava. I
kada je vec rec o suverenitetu, I tu treba imati jasan stav. Ili ga ima
ili ga nema. Ako jedna drzava sudi svojim ili stranim gradjanima za
zlocine ucinjene na svojoj teritoriji ili van nje, ona ispoljava svoj
suverenitet. Ako joj to pravo oduzme neki supranacionalni sud, onda ga
nema. To pravo suvereniteta prelazi na taj supranacionalni sud jer ga
on uzima od nacionalnog suda. Da bi sud bio suveren iza njega mi morala
stojati drzava ili vise drzava kroz pravno regulisane medjusobne
odnose. Za tako nesto moralo bi imati osnova, dakle, u medjunarodnim
dokumentima, medjunarodnim i nacionalnim zakonima, odnosno morala bi
postojati nekakva svetska vlada, na ovaj ili onaj nacin oformljena, a
nje za sada nema. Toga svega nema kada je u pitanju Haski sud. On je
osnovan odlukom Saveta Bezbednosti OUN, njegovo postojanje nije
ratifikovala nijedna drzava, pravo da on sudi nije ratifikovano u
parlamentima nijedne zemlje cijim se gradjanima sudi, itd.
Dakle, sud je ocito politicki instrument SAD i njenih satelita usmeren
protiv politickih protivnika i sluzi njihovim interesima.
Ako je to tako, onda se ne treba cuditi svemu sto se u njemu i oko
njega dogadja, ali to zato treba maksimalno osuditi, i ne samo to, vec
tu osudu treba stalno i neprekidno ponavljati, sve dok ne postane
ocigledna i jasna svima. Na zalost, i mediji su funkcionalizovani,
vlade malih zemalja zaplasene i ucenjene, nevladine organizacije su deo
establismenta velikih sila. Zato je ovaj skup dobrodosao da se bar
negde cuje i nesto istinito o ovom sudu, kao delu ukupnog
militaristickog hegemonizma SAD i njenih satelita i kao svedocanstvo
vremena bespravlja i sile u kojem zivimo.
1. Slobodan Milosevic: Tribunal je protiv istine!
* IZVODI IZ STENOGRAMA SA PREDPRETRESNE RASPRAVE O IZVODJENJU DOKAZA
ODBRANE, ODRZANE U HAGU 17. JUNA 2004.
* IZJAVA prof. dr VELKA VALKANOVA, OSNIVACA I KOPREDSEDNIKA
MEDJUNARODNOG KOMITETA ZA ODBRANU SLOBODANA MILOSEVICA
* POZIV NA DEMONSTRACIJE u Hagu u subotu, 26. juna
2. Rade Drobac: Haski tribunal
=== 1 ===
From: "Vladimir Krsljanin"
Date: Mon, 21 Jun 2004 00:05:21 +0200
Subject: Slobodan Milosevic: Tribunal je protiv istine!
IZVODI IZ STENOGRAMA SA PREDPRETRESNE RASPRAVE O IZVODJENJU DOKAZA
ODBRANE, ODRZANE U HAGU 17. JUNA 2004.
Predsednik Slobodan Milosevic:
Vi ste dobili po ovome sto ste trazili - da vam se obelodane imena
- pretpostavljam negde preko hiljadu trista i nesto imena, hiljadu i
cetiristo imena. Nije rec o tome da se govori o zastiti, nego o tome da
je bilo nemoguce za ovo kratko vreme da ja i moji saradnici obavimo
razgovor sa svim svedocima koji treba da svedoce, a treba da se izjasne
da li se slazu da im se imena obelodane vec sad, tako da ovo 1.300 ili
1.400 koliko ste dobili znaci da se sa svim tim svedocima obavio
razgovor i da su se oni slozili da mogu imena da se obelodane, naravno
samo za vas. Preostaje jos da se obavi jedan deo posla oko ostalih.
Medjutim, to je pitanje, kao sto i sami mozete zakljuciti, vezano sa
ovim sto ste malocas rekli u vezi sa ogranicavanjem, tako da, ako bi se
pri tome ostalo, onda se postavlja pitanje jedne nove selekcije. Onda
bih ja morao da je izvrsim, a to je veoma tesko, ali ja cu se na to
pitanje vratiti.
Predsednik Slobodan Milosevic:
Treba mi jos nekoliko nedelja svakako da zavrsim samo taj posao, a da
za to vreme ne radim ovaj drugi posao koji mi je neophodan za pripremu.
Ali i na to cemo doci.
Slobodan Milosevic:
Dobro gospodine Robinson i vi ste upravo rekli da to nije moja obaveza.
Naravno, vi mozete sve proglasiti za obavezu ali ja ne vidim ni jedan
razlog da pripremam rezimea svedocenja svedoka i da ih unapred
dostavljam, pogotovo kad se ima u vidu ne samo pravni razlog o kome vi
govorite, nego i vreme koje bi za to bilo potrebno.
Malocas ste cak pomenuli da sad uvodite i zahtevate od mene da vam dam
i datum rodjenja za svakog svedoka. Ja nisam pribavljao te podatke jer
jednostavno nisam ih smatrao vaznim, svi su punoletni i nije mi palo
napamet da treba da ima i sveki svedok ovde i datum rodjenja. To znaci
da sad kroz 1500 ili 1600 ponovnih kontakta treba da se dodje na
primer, do datuma rodjenja.
Sto se tice rezimea, smatram da ostecuje u svakom pogledu moja prava da
ja unapred dajem drugoj strani rezimea svedocenja svedoka koje mislim
da pozovem. Ukratko, u spisku koji sam vam dao postoji naznaka o cemu
svedok svedoci. Da li se radi o licnim saznanjima, da li se radi o
necemu drugom - najvise se radi naravno o licnim saznanjima o
odredjenim dogadjajima, o odredjenim prilikama, o svemu sto smatram
relevantnim. Prema tome, to je dovoljno kao informacija za drugu stranu.
Predsednik Slobodan Milosevic:
Generalno govoreci, gospodine Robinson, meni odgovara da na pocetku
svedocenja imam nekoliko eksperata, sto za svakoga moze biti korisno da
razume celinu stvari. Prema tome nesumnjivo bi mi bilo potrebno da u
prvom talasu svedoka bude jedan broj eksperata.
Ali ja bih zeleo da, kada su u pitanju eksperti, samo da razjasnim
jedno pitanje. Naime, to je pitanje koje u vasim pravilima, u pravilu
94- bis: svedocenje vestaka, u vezi sa svedocenjem vestaka, vi imate tu
nekoliko stvari koje mene ni malo ne zabrinjavaju jer eksperti koji su
izvrsni su ljudi kojima niko na svetu ne moze osporiti kompetentnost,
zaista niko. I koji se po svojoj kompententnosti uopste ne mogu
porediti sa ekspertima koje je izvodila druga strana. Ali me zabrinjava
ovaj paragraf C pa trazim od vas da mi date odgovor sada, da bi ga
utvrdili kao pravilo, jer pravilo C kaze: ako suprotna strana prihvati
izjavu vestaka tu izjavu pretresno vece moze uvrstitit u dokazni
materijal, a da se svedok ne pozove da licno svedoci. Ovde se kaze o
tome da vi mozete uvrstiti, ako druga strana, odnosno ova strana preko
puta, prihvati izjavu da vi mozete odluciti da se svedok ne pozove. Moj
zahtev u vezi sa tim je da odlucite da se svedoci saslusaju bez obzira
na stav druge strane, zbog velikog znacaja pitanja koja ce razmatrati i
zbog potrebe da njihov ekspertski rad sluzi kao osnov za njihovo sire
svedocenje koje ce nesumnjivo biti kompetentno - to mozete biti
sigurni. A vec sam vam rekao - zeleo bih naravno na pocetku da imam
neke eksperte.
Predsednik Slobodan Milosevic:
S obzirom da govorite o vremenu, smatram da biste morali da budete
upoznati - i vi i javnost, sa nekim cinjenicama koje su bitne za ovo
odredjivanje vremena koje upravo sada komentarisete. U uslovima u
kojima sam, moje pripreme su izuzetno usporene, a mogucnost priprema u
odredjenim fazama cak ne postoji i recu cu vam samo nekoliko cinjenica
koje su sasvim materijalne, egzaktne - to su cinjenice o kojima postoje
zapisane potvrde.
Vi ste prekinuli, odnosno druga strana je saopstila da je zavrsila svoj
slucaj dok sam ja bio u krevetu. Ja nisam ustao iz kreveta kad ste vi
prekinuli slucaj, ja sam poceo da radim na pripremi tek 25 marta! Dakle
25 marta, a zbog vasih rokova morao sam da ulozim naravno veoma mnogo
rada ne bih li vam 13. aprila dao ovu listu svedoka na cetiri i po
hiljade strana.
To je jedna cinjenica - 25. marta sam poceo da radim. Druga cinjenica:
14. aprila lekari su mi zabranili da radim, i ja sam morao da udaljim
svoje saradnike. Treca cinjenica: u skladu sa odlukom lekara nastavio
sam da radim 25. maja - posle 41 dan prekida. Od tada je proslo tri
nedelje. Vidim da ste sa tim upoznati, jer sam jutros i ja dobio kopiju
ovog (lekarskog) izvestaja.
Ja mogu da radim samo tri dana nedeljno. Dakle moj zahtev prema vama
je, gospodo, sasvim konkretan, a razlozi koje sam izneo nadam se
ocigledni, - da mi produzite vreme kako bih mogao da obavim makar
elementarne pripreme, tim pre sto ste mi upravo svojom dinamikom veoma
ozbiljno narusili zdravlje.
I da mogu u ovim vremenskim okvirima koji mi se daju, da obavim
razgovore sa bar tridesetak (trebalo je da vam dam pedeset) svedoka.
Ako mi vi uskracujete vreme i uskracujete mogucnost da napravim makar
elementarne pripreme vi mi prakticno ukidate pravo na odbranu.
Vi se secate - mislim na Vas gospodine Robinson i gospodine Kvon, da
sam ja ovde vise puta pokretao i pitanje kada Vi smatrate da ja mogu da
nadjem vreme da procitam onih preko 600.000 strana koje su mi urucene
za vreme trajanja ovoga sto ovde nazivate postupak o Kosovu. Uvek sam
dobijao odgovor da ce to biti razmotreno, a ovde sam izmedju ona dva
dela dobio par nedelja da pripremim sledeci deo i da procitam 600.000
strana. Dakle, moj zahtev prema Vama (imate sve te datume, siguran sam
da oni postoje u sluzbi) - je da mi produzite vreme za pripremu da bih
mogao da obavim makar elementarne pripreme.
Predsednik Slobodan Milosevic:
Gospodine Robinson, sad vi meni ne date ni onoliko vremena koliko ste
odlucili da mi date. Molim vas izracunajte.
Ja zelim da verujem da ste dobronamerni, ali da niste dobro obavesteni.
Vi ste govorili o tome sta sam ja ovde pokrenuo 25. marta. Ni vi ni ja
tada nismo mogli znati da ce 14. aprila da mi bude zabranjen rad i to
na rok od 41 dan. Ako je 25. mart pocetak onda je 25. juna tri meseca.
A ako tome dodate 41 dan onda je to 6. avgust najmanje, jer valjda mi
ne mozete obracunati tih 41 dan koji sam po vasem nalogu, ne kazem
Vasem licno, ali mi je po nalogu vlasti koje me drze ovde u zatvoru
bilo zabranjeno da bilo sta radim.
Prema tome, ne mozete da zanemarite taj 41 dan, iako, kao sto vidim,
zelite da zanemarite cinjenicu da mi je posle toga odobreno da radim
samo tri dana nedeljno. Prema tome, ako racunate vreme, koje ste,
imajuci u vidu da sam bio bolestan kad ste prekinuli i poceli da
racunate od 25. marta, pa ako tome dodate 41 dan, koliko mi je bilo
zabranjeno da radim, racunajte da to ulazimo u 6. ili 7. avgust. A ako
tome dodate cinjenicu da mi je odobreno da radim samo tri dana
nedeljno, onda je naravno to vreme mnogo duze, cak ako se ima u vidu
samo vezivanje za Vas rok od tri meseca.
Ja, dakle, ovde moram da se borim za elementarna ljudska prava, da
dokazujem da je matematika egzaktna nauka, da se medicina zasniva na
egzaktnim naukama i da vreme postoji i da moze da se broji, racuna i
konstatuje.
Ako zelite da mi skratite, uz sve ovo sto imam, i ova vrlo skrto data
tri meseca, onda cete to da uradite – naravno, posto je u vasim rukama
sila, ali mislim da to ne bi bilo ni najmanje korektno, jer ja nisam
prestajao da radim po svojoj volji - meni je bilo zabranjeno da radim,
cak su i moji saradnici bili udaljeni iz zatvora.
Ja imam u vidu da vi zelite da se prema tome ponasate pazljivo. Evo,
onda racunajte. Zelim da verujem da ste u nekom racunu pogresili, jer
ja sam vrlo pazljivo ustanovio o cemu se radi i koliko je vreme i lako
ga je izracunati. Od 25. marta do 25. juna je 3 meseca. Dodajte tome
ovaj 41 dan - to je znaci 6. avgust, ako samo to dodate, ako potpuno
zanemarite cinjenicu da mi je zabranjeno da radim vise od tri dana
nedeljno.
Ja sam jednom slucajno radio cetiri radna dana da bih primio jos jednog
svedoka, ali iz registra mi je receno da ne mogu da ukljucim taj
cetvrti dan jer mi je dozvoljeno samo tri dana. Uostalom, u ovom
papiru(izvestaju lekara) koji sam jutros dobio, vidim da je taj rezim i
dalje ne samo na snazi nego da ima ozbiljne razloge da se tako produzi.
Prema tome to jesu cinjenice.
Predsednik Slobodan Milosevic:
Vi ste naveli pitanja o kojima ce se razgovarati, i rekli da cemo tim
redom imati sta da kazemo i da cu ja verovatno imati sta da kazem u
vezi s tim pitanjima. Prema tome, pretpostavljam da cete mi omoguciti
da vam nesto kazem o tome, jer vi ste ne cekajuci da cujete bilo kakvu
moju reakciju ili bilo kakav moj argumet vec doneli odluke, a sami ste
na pocetku rekli - ici cemo sledecim redom sledecim: ogranicenje
svedoka, pa redosled, pa imena... ja sam zapisivao pitanja koja ste vi
pokrenuli...
Evo veoma kratko - pre svega oko liste svedoka, zelim da sve bude
jasno, da se zna. Posto vi cenite da je ta lista preopsirna, velika
(1631), treba da imate u vidu sledece:
Nekoliko desetina hiljada ljudi se prijavilo da svedoci zapanjeno
lazima koje su ovde culi. Moji saradnici i drugovi u nacionalnom
komitetu ''Sloboda'' i Medjunarodnom komitetu sveli su taj broj na
nesto vise od pet hiljada, a ja sam onda sa par saradnika ovde to sveo
na broj koji sam vam dao (1631).
Postavlja se pitanje da li vas uopste interesuje istina!? Jer cuo sam i
primedbu na to kako ja recimo imam na listi i 200 svedoka o logorima -
to je tacno, ali nije u pitanju dvesta svedoka o logorima, nego je u
pitanju dvesta logora. Samo po jednog sam stavio, ja cu i to morati da
revidiram, ja to vidim, ali sve u svemu, mislim da je to pitanje o kome
mora da se ima u vidu ovo vase ogranicenje od 150 dana. Vi ste do njega
dosli nekom za mene neuhvatljivom matematikom. Ceo svet zna da je druga
strana imala za iznosenje svojih dokaza trista dana, a pri tome i tih
trista dana je napravljeno na stetu principa javnosti, jer je veoma
cesto koristila vase pravilo 92-bis - da daje pismene izjave i 89-ef,
gde su se hiljade stranica ovde servirale u gotovo zanemarljivo kratkom
glavnom ispitivanju - tek da se te desetine hiljada stranica uvedu.
Ja zelim da svedocenja mojih svedoka budu javna. Sva ce svedocenja biti
javna, ja necu traziti tajnu sednicu ni za jednog svedoka, mada izgleda
da je to ovde mana. Prema tome, mislim da ovo vase na precac
odlucivanje da se to svede na 150 dana je nesto sto uopste ne
korespondira sa elementarnom pravdom i zahtevom da se cuje istina, a u
svakom slucaju govori o mom krajnje neravnopravnom polozaju u odnosu na
drugu stranu, cak i ako zanemarimo cinjenicu da ta druga strana ima
jednu ogromnu masineriju, koja je njima stavljena na raspolaganje i
koja im je i danas na raspolaganju.
Dalje, u vezi sa ovim redosledom i organizacijom:
Zbog objektivnih ogranicenja koja sam vam izneo, ja sam dosad bio u
prilici da razgovaram samo sa nekoliko svedoka, vi imate podatak iz
koga cete videti da nisam propustio ni jedan dozvoljeni dan rada i da
sam u svakom dozvoljenom danu rada primio svedoka. Ovde druga strana
kad priprema svedoke drzi ih po sedam dana, po petnaest dana. Ja
razgovaram po jedan dan, racunajuci da cu imati bar jos jedan ili dva
dana pred svedocenje, sto je takodje pitanje odnosa prema mojim
svedocima, u poredjenju sa svedocima koje je ovde druga strana
izvodila, s tom razlikom sto ja nemam nameru da izvodim ni kriminalce,
ni teroriste, ni bilo kakvu drugu, rekao bih vrstu svedoka koji su sami
svojim ponasanjem i delima diskvalifikovani.
Prema tome, vi trazite od mene da ja u roku od 7 dana dam 50 imena
svedoka. Evo, ja cu vam procitati sa ove liste koju ste vi videli, ja
sam do sad razgovarao sa svedokom 1348, sa svedokom1331, sa svedokom
1323, broj 6, broj 7, sa svedokom 1062, broj 25, broj 625 i broj 1170.
Kao sto vidite, to je desetak svedoka. Sad vi meni objasnite, ako imate
u vidu da sam svaki dan koji mi je stavljen na raspolaganje koristio
kao radni dan i da sam svaki dan (a nisam nikad imao nikad duze od
jednog, i to skracenog dana - ja ne mogu da ceo dan upotrebim) imao
svedoka, kako mislite da vam dam listu pre nego razgovaram sa tim
svedocima i napravim njihov redosled?
Mislim da je to potpuno posvadjano sa svakom logikom .
Dakle, na jednoj strani ne date mi da imam priliku da razgovaram sa
svedocima, na drugoj strani trazite da vam dam listu i redosled iako
nisam sa njima razgovarao. Mislim da to apsolutno ne mozete podvesti
pod bilo kakve interese pravde i pravicnosti.
A ako se vi ovde, a vidim da je u pitanju nastojanje da se maksimalno
onemoguci prakticno iznosenje istine, bojite od toga i imate takve
instrukcije, to je onda vasa stvar.
Sledece sto zelim da kazem je da imam jos nekoliko zahteva.
Vi ste rekli, ne trazeci od mene uopste da se o tome izjasnim, da cete
mi dati dva sata za uvodno izlaganje, sto ja jednostavno nisam verovao
da cujem da tako nesto kazete.Gospodine Robinson, vi ste licno, ovde u
ovoj prostoriji kada je gospodin Najs stavio primedbu da li imam pravo
ili nemam na uvodno izlaganje rekli da imam. I kad je postavio pitanje
jesam li ja davao i izjave rekli ste da s obzirom da sam sebe branim,
imam pravo i na izjavu i na uvodno izlaganje. Prema tome, cinjenica da
sam ja te izjave davao, ne moze da ogranici moje uvodno izlaganje.
Zelim da vas podsetim da je druga strana na pocetku imala dva dana
uvodno izlaganje, da je u sredini kada su presli na Bosnu i Hercegovinu
i na Hrvatsku imala takodje jedan dan uvodnog izlaganja. Ja trazim da
mi omogucite da imam takodje tri dana za uvodno izlaganje, jer je dva
sata potpuno izvan svake mogucnosti davanja uvodnog izlaganja. Cak cu
se uzdrzati da uvodim neke dokazne predmete (to cu uciniti kroz
svedoke), da bih sve to skratio, ali ja trazim da mi date tri dana za
uvodno izlaganje.
Ja sam vec trazio, i to sam vam pomenuo i ranije, da izdate nalog za
obelodanjivanje dokumenata stranih sluzbi koje su bile umesane u
dogadjaje u Jugoslaviji - misli se na strane sluzbe Velike Britanije,
Amerike, Nemacke pre svega - da date nalog za obelodanjivanje i to sam
vam i napisao kada sam dao pregled dokaznih dokumenata koje poseduje
Jugoslavija.
Takodje sam trazio i da date nalog da lica koja sam naveo na spisku i
to jos pre nekoliko meseci, koje sam naveo kao neprijateljske svedoke,
a rec je o Klintonu, Genseru, o Klarku i mnogim drugima - vi imate taj
spisak - da donesete nalog da oni moraju da se pojave ovde da svedoce.
Mi smo imali ovde jednog od njih koji je vama diktirao uslove pod
kojima ce da svedoci. To je bio Klark, koji istovremeno cak nije ni
postovao vasu naredbu da ni sa kim ne komunicira i u sred svedocenja je
doneo Klintonovu procenu kako je on bio dobar i uspesan i tako dalje.
Prema tome, Klinton mora da se pojavi ovde. Sreder mora da se pojavi
ovde, Bler takodje i drugi. Oni su na funkcijama sefa drzave - i ja sam
bio. Vi mi ovde sudite kao sefu drzave.
Ja sam tu listu dao i ja zahtevam od vas da vi taj nalog date, dakle i
nalog za obelodanjivanje dokumenata sluzbi i nalog da ovi svedoci
moraju doci ovde da svedoce i nalog za obelodanjivanje dokumenata
kojima raspolaze Jugoslavija i Srbija.
Jos jedno, sasvim tehnicko pitanje: trazim da date nalog za slobodan
prolaz za tri svedoka koja se nalaze ovde, dakle imunitet i tako dalje,
koji su bili visoki funkcioneri Jugoslavije, Republike Srpske Krajine,
Republike Srpske. To su svedoci koje moram sad da nadjem na ovoj listi
da ne bih sad citao njihova imena: 1068, 1329 i 327. Oni se nalaze na
ovoj prvoj listi svedoka. Predpostavljam naravno da treba da mi se
omoguci da sa njima razgovaram i da posle toga dodju i da svedoce u
ovoj prvoj listi.
E, sada u vezi sa vasom odlukom koju ste takodje saopstili ne trazeci
nikakvo moje reagovanje niti misljenje: o tome da treba da pripremam
svedoke po tim takozvanim optuznicama za Kosovo, Bosnu i Hrvatsku.
Ja sam vec u uvodnoj izjavi sasvim jasno rekao da je vodjen samo jedan
rat, rat protiv Jugoslavije, a uostalom i vi ste spojili te tri
optuznice spontano, ili u zelji da stvari ucinite tezim. Koliko se
secam, gospodin Kej je posle toga rekao da ne postoji ljudsko bice koje
moze da ceo taj predmet spojeno na takav nacin razmatra. A vi ste to
ipak spojili i sada mi nekoliko dana pre ovog roka, koji ste sada
utvrdili, kazete kako ja treba da imam posebno Kosovo, posebno
Hrvatsku, posebno Bosnu i Hecegovinu.
Prvo, to principijelno ne moze da se prihvati jer je u stvari vodjen
rat protiv Jugoslavije citavu tu deceniju, a drugo - ne vidim nikakav
razlog da se meni namecu (naravno to je vec uradjeno u mnogo drugih
stvari), ogranicenja koja niste nametali drugoj strani. Vama je taj
Klark na primer svedocio o Kosovu u sred svedocenja o Bosni i
Hercegovini. Bilo je i raznih drugih svedoka koji su dolazili i
uskakali u vreme kada su se ovde pojavljivali neki iz potpuno drugih
delova, prema tome, to ne mogu da prihvatim.
Osim toga, vi ste ovde naveli kako treba da vam podnosim neke pismene
podneske. Ja nemam nameru da vam podnosim nikakve pismene podneske iz
principijelnih razloga, gospodine Robinson. Ja vama nikad nisam
podnosio pismene podneske, jer ja ovaj sud ne priznajem, jer ga smatram
nelegalnim, jer ga smatram sredstvom rata protiv moje zemlje, sto
uostalom i tretman ovoga sto treba da predstavlja moje pravo pokazuje,
jer na svaki nacin, sve ovo o cemu ste danas govorili, ide na to da se
makimalno onemoguci da se ovde cuje istina.
Pokrenuo sam dakle, niz pitanja, o kojima trazim da mi se kaze.
Predsednik Slobodan Milosevic:
Zelim da vam kazem da sam dao na papiru oficiru za vezu koga ste mi vi
odredili, ili koga mi je registar odredio, imena svih ovih licnosti.
Razlozi zasto treba da se pojavi Klinton su potpuno jasni. On je
odlucio o mnogo stvari koje su se ticale Jugoslavije, on je izrekao niz
lazi kao pretekst bombardovanja Jugoslavije, on je davao naloge...
Gospodine Robinson, da li je logicno, da ako ste mi odredili oficira za
vezu - valjda ono sto preko oficira za vezu trazim, moze da dospe do
vas i da bude uzeto u razmatranje. Ili je onda taj oficir za vezu
nepotreban i izgleda predstavlja samo pokrice da ste vi meni tu
pruzili...
---
IZJAVA prof. dr VELKA VALKANOVA,
OSNIVACA I KOPREDSEDNIKA
MEDJUNARODNOG KOMITETA ZA ODBRANU
SLOBODANA MILOSEVICA
M O Z E L I S E U B I T I I S T I N A ?
Organizaciji Ujedinjenih nacija
Medjunarodnoj javnosti
Juce su sudije tzv. Medjunarodnog krivicnog tribunala za bivsu
Jugoslaviju u Hagu najjasnije pokazali da su im politicki zadaci i
ciljevi mnogo vazniji od istine, pravde i prava.
Na predpretresnoj konferenciji o izvodjenju dokaza odbrane Slobodana
Milosevica, koje bi trebalo da zapocne u julu ove godine, oni su uporno
odbijali da produze i inace nepravedno kratki rok od tri meseca za
pripremu dokaza odbrane, uprkos cinjenici da je predsedniku Milosevicu
vise od polovine tog vremena bilo od strane lekara zabranjeno da radi.
Oni su jos jednom bez rasprave odbili zahtev da predsednik Milosevic
bude privremeno pusten na slobodu radi lecenja, oporavka i
odgovarajucih priprema. Za izvodjenje svedoka i dokaza odbrane
odredjeno je 150 radnih dana, iako je za izvodjenje svojih svedoka i
navodnih dokaza tuzilastvo imalo dvostruko duze vreme. Sudije su
ostavile sebi pravo da bilo kog svedoka odbrane odbace kao
irelevantnog, cak i tokom njegovog svedocenja. Odbili su da uzmu u
razmatranje zahteve predsednika Milosevica da se izda supena za
svedocenje lidera NATO agresije na Jugoslaviju, kao i da se izda
obavezujuci nalog obavestajnim sluzbama vodecih NATO zemalja i drzavnim
organima Srbije i Crne Gore da objave relevantne dokumente, pravdajuci
to neprihvatljivim proceduralnim razlozima. Potpuno ignorisuci
cinjenicu da se Slobodan Milosevic, tesko narusenog zdravlja, brani sam
iz nelegalnog pritvora, i da su mu uskraceni svi adekvatni materijalni,
finansijski i vremenski resursi, sudije su nametnule ili pokusale da
nametnu jos citav niz proceduralnih ogranicenja u pogledu redosleda
svedoka i podataka koje treba dostaviti o njima i o sadrzaju njihovog
svedocenja. Posebno iritira nacin vodjenja jucerasnje rasprave u kojoj
je predsedavajuci sudija Robertson, na isti nacin kao njegov prethodnik
Mej, iskljucivao mikrofon Slobodanu Milosevicu i pokusao da vodi
raspravu o nacinu izvodjenja odbrane Slobodana Milosevica kao razgovor
izmedju sudija, tuzilastva i prijatelja suda, ne zeleci da saslusa
misljenje Slobodana Milosevica o pitanjima koja se njega najvise ticu.
Samo dan ranije, novoizabrani clan raspravnog veca, sudija Jan Bonomi
iz Velike Britanije, svojim glasom je presudio na stetu Slobodana
Milosevica kod suprotstavljenog misljenja ostale dvojice sudija o tome
treba li vec u ovoj fazi procesa odbaciti tacku optuznice koja se
odnosi na genocid. Ovakvim potezom Jan Bonomi je pokazao da je uspeo za
samo dva meseca da se upozna sa milion stranica relevantnog materijala,
sto je neverovatan primer ljudskog i pravnickog bescasca.
Haski tribunal pokusava da ubije istinu.
Takav lazni sud nikome na svetu nije potreban, osim onima u NATO koji
su odgovorni za najteze zlocine protiv mira, protiv Jugoslavije i
protiv srpskog naroda.
U trenutku kada citav svet ustaje protiv agresije i terora, ali i
zloupotreba prava koje ih prate, i kada narod Srbije sve hrabrije stupa
u borbu za istinu koju predvodi Slobodan Milosevic, zlocin nad istinom,
pravom i elementarnim ljudskim pravima koji se odvija u Hagu, mora biti
zaustavljen.
Medjunarodni komitet za odbranu Slobodana Milosevica i njegove
nacionalne sekcije ce od danas izjavama i javnim delovanjem jos
intenzivnije delovati protiv zlocina u Hagu.
Boraca za istinu i oslobodjenje Slobodana Milosevica je sve vise.
Nedavno su sa snaznim izjavama istupili parlamenti Rusije i Belorusije,
kao i Svetski savet za mir. Na inicijativu kanadskog pesnika Roberta
Diksona najistaknutiji svetski umetnici – Harold Pinter, Peter Handke,
Aleksandar Zinovjev, Rolf Beker, Valentin Rasputin, Dimitri Analis,
Nikolaj Petev i mnogi drugi potpisuju peticiju kojom traze da se ovaj
zlocin, poslednja, ocajnicka faza NATO rata protiv Jugoslavije okonca,
u interesu covecanstva i u interesu mira.
Istina se ne moze ubiti.
Sloboda za Slobodana Milosevica!
Sloboda za Srbiju!
Sofija, 18. juna 2004. godine
---
UDRUZENJE SLOBODA - Clan Svetskog saveta za mir
Beograd, Rajiceva 16, tel./faks 630-549
poziva sve rodoljube
i patriotske partije i organizacije na
VELIKI NARODNI MITING
na
VIDOVDAN
u ponedeljak, 28. juna 2004, u 17 casova,
na Trgu Republike u Beogradu.
Tri godine ropstva i nacionalnog ponizenja, bede i kriminala,
rasprodaje ljudi i nacionalnih dobara, unistenja privrede i kulture,
rasturanja drzave i progona casnih ljudi, zapocele su na Vidovdan 2001.
kidnapovanjem Predsednika Slobodana Milosevica i izvo|enjem srpskog
naroda pred lazni sud onih koji su na ovom tlu pocinili najvece zlocine.
Borba Slobodana Milosevica za istinu probudila je narod i pokazala da
samo uspravni mozemo ici u slobodnu i bolju buducnost.
Slobodan Milosevic i svi branioci slobode i otadzbine moraju biti odmah
oslobo|eni od tamnovanja i progona.
Danas, kada nas narod ponovo krece casnim putem slobode i pravde, a
svet ustaje protiv agresije i terora, nas cilj je
Sloboda za Slobodana Milosevica
i sve branioce slobode i otadzbine!
SLOBODA ZA SRBIJU!
“Krivicni tribunal” za bivsu Jugoslaviju je osnovan krsenjem Povelje
OUN od strane Saveta bezbednosti koji je uzurpirao prava koja mu po
Povelji ne pripadaju.
Svaki “Sonderbehandlung” u nacistickom stilu ili “specijalni tribunal”
nije organ pravosudja, vec fasistickog krsenja zakona, koji evoluira u
“sistem Gvantanamo”.
Zbog toga zahtevamo:
Ukidanje nezakonitog
specijalnog tribunala u Hagu
Sloboda za Slobodana Miloševića
i sve politicke zatvorenike NATO-a!
„Tribunal“ je razotkrio svoju pravu sustinu kada je na vrhuncu NATO
bombardovanja Jugoslavije podigao optuznicu protiv Slobodana Miloševića
i rukovodstva zemlje koja je bila zrtva agresije, umesto protiv NATO
agresora. Takav tribunal nije instrument za vrsenje pravde, vec za
unistenje pravde i za krsenje medjunarodnog prava.
28. juna 2001. - na Vidovdan, najsvetiji srpski praznik – marionetski
rezim u Beogradu je isporucio Slobodana Miloševića „tribunalu“ agresora
u zamenu za saku dolara.
Agresori zele da sude zrtvama svoje agresije. Oni hoce da pokazu svetu
da je otpor “novom svetskom poretku” kaznjiv.
NATO koristi svoj “tribunal” kao sredstvo za stalnu politicku ucenu i
kolonijalnu dominaciju na Balkanu.
Zbog toga oni zele da falsifikuju istoriju - Ali:
Ne damo Istoriju – Ne damo Istinu!
Zbog toga pozivamo na
DEMONSTRACIJE
u Hagu u subotu, 26. juna 2004.
Miting na trgu “Plein” u 14 casova, protestni mars do zatvora, miting
kod zatvora u 16 casova
Otpor ilegalnom haskom “tribunalu“ je
otpor globalizaciji varvarizma!
NedaIst– Komitet srpske dijaspore „Ne damo Istoriju – Ne damo Istinu“ u
zajednici sa
ICDSM– Medjunarodni komitet za odbranu Slobodana Miloševića
Contact: Klaus Hartmann, Schillstr. 7, 63067 Offenbach am Main, E-Mail:
vorstand @ freidenker.de
---
THE DECISIVE BATTLE FOR TRUTH NEEDS YOUR HELP NOW!
SLOBODA urgently needs your donation.
Please find the detailed instructions at:
http://www.sloboda.org.yu/pomoc.htm
To join or help this struggle, visit:
http://www.sloboda.org.yu/ (Sloboda/Freedom association)
http://www.icdsm.org/ (the international committee to defend Slobodan
Milosevic)
http://www.free-slobo.de/ (German section of ICDSM)
http://www.icdsm-us.org/ (US section of ICDSM)
http://www.icdsmireland.org/ (ICDSM Ireland)
http://www.wpc-in.org/ (world peace council)
http://www.geocities.com/b_antinato/ (Balkan antiNATO center)
=== 2 ===
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-06-21.html
BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH
Okrugli sto na temu "Haski tribunal"
B e o g r a d, 19. juna 2004. godine
PRAVNI FAKULTET
Izlaganje Radeta Drobca
Danas, nakon vise od deset godina postojanja "Haskog tribunala",
iskustava iz njegovog rada i u svetlu politickih zbivanja u svetu i u
nasoj zemlji u toku perioda njegovog postojanja, moze se mnogo jasnije,
nego u vreme njegovog osnivanja, dati ocena razloga za njegovo
postojanje i njegovog ucinka..
Kao i u vreme njegovog osnivanja, o njegovom legalitetu postoje i dalje
podeljena misljenja. Velike sile, na celu sa SAD, V.B., Francuskom,
Nemackom i njihovim , mahom, zapadnim saveznicima, i dalje potpuno
podrzavaju ovaj sud, smatrajuci ga, sta vise, kamenom temeljcem svoje
saradnje sa zemljama bivse Jugoslavije, a pre svega sa nasom zemljom.
Dalju saradnju sa nasom zemljom i njenu integraciju u EU i druge
evroatlantske integracije, bezrezervno uslovljavaju nasom saradnjom sa
ovim sudom. To uslovljavanje ide do najbrutalnijih ucena i pretnji.
S druge strane, i u nasoj zemlji, ali i van nje, sve je vise onih koji
ovaj sud smatraju nelegitimnim i nelegalnim, politickim sudom za
neposlusne i orudjem SAD i Zapada za potcinjavanje nase zemlje, pre
svega, ali i "disciplinovanje " ostalih bivsih jugoslovenskih
republika, pa i drugih drzava Balkana, u smislu neizreceneih pretnji da
i za njih moze da se formira slican suda ako ne budu saradjivali u
ostvarivanju interesa SAD i Zapada na ovom prostoru.
Ja spadam u one koji u potpunosti osporavaju ovaj sud, sa svih
aspekata, i pravnih i politickih.
Kada su u pitanju pravni razlozi, o cemu ce vise govoriti pravnici,
navescu samo par argumenata. Osnovan je od strane tela koje nema tu
nadleznost. Sudovi se mogu, sto je poznato, osnivati samo zakonom, sto
je slucaj kod nacionalnih sudova, ili visestranackim medjunarodnim
ugovorom, ratifikovanim od strane zemalja potpisnica ugovora, kada je
rec o medjunarodnim sudovima. U slucaju ovog suda ni jedan od ova dva
uslova nije ispunjen.. Zatim, ne oslanja se ni na kakav jasno definisan
ili odredjen pravni sistem, ni u pogledu njegovog statusa, ni u pogledu
primene pravnih principa, metoda i prakse. Ne oslanja se ni na jedno
odredjeno zakonodavstvo pa su njegova pravila, procedure, sistem kazni
i sve drugo krajnje proizvoljni i promenljivi. Posto je takakv kakav
je, ovaj nelagalni sud je u neku ruku " samoupravni " sud jer sam sebi
propisuje pravila, procedure, nacine rada, kazne i pravilnike o radu,
sto je necuveno u sudskoj praksi u svetu. Upravo iz svih iznetih
razloga, on ne pociva ni na kakvoj odredjenoj, odnosno verifikovanoj
pravnojj proceduri, pa tako njegov rad prate stalne promene u metodama,
procedurama, pravima optuzenih ili njihovih branilaca, sto sve stvara
utisak krajnje improvizacije I neozbiljnosti celog suda i to je njegova
najbolja karakteristika.
Usled svega toga, ne postoji nikakva ravnopravnost optuzbe i odbrane, a
okrivljeni su potpuno obespravljeni. Pored te teoretske
neravnopravnosti, evidentna je i prakticna obespravljenost, nespojiva
sa dosada svugde u svetu vazecom sudskom praksom - opruzeni se godinama
drze u pritvoru a da optuznica nije podignuta, zabranjuje im se pravo
kontakta sa advokatima, porodicom i sl. Tokom samog sudjenja sudije
bezocno navijaju za optuzbu i sputavaju optuzene da izvedu iole
ozbiljniju odbranu, oduzimajuci im bez razloga rec i na brojne druge
nacine. Optuznica protiv pritvorenika je vise politicko-istorijska nego
pravna, prepuna istorijskih prevara i nategnutih politickih
konstrukcija. i mnogo toga drugog.
Prethodno iznete pravne karakteritike ovog nelegitimnog suda svedoce da
se radi o sudu koji je osnovan iz politickih razloga, sa ciljem
ostvarivanja nekakvih politickih interesa jednog broja zemalja. Posto
ga tako zustro podrzavaju SAD i Zapadne zemlje, jasno je da su njihovi
interesi u pitanju.
Koji su to interesi? Pre svega, taj sud ima za cilj da verifikuje
pobedu- politicku, vojnu i informativnu, SAD i njenih saveznika nad
bivsom Jugoslavijom i agresiju na tu suverenu zemlju legalizuje i
opravda. To zeli da postigne time sto ce suditi onima koji su branili
svoju drzavu, suverenitet svoje zemlje i stitili interese svog naroda
optuzujuci ih za ono sto su uradili upravo oni koji im sude - otpoceli
rat i u njemu vrsili planske zlocine. Sud je pre svega orudje
kaznjavanja Srbije injenih politickih i vojnih lidera, onih koji su se
najvise suprotstavili razbijanju Jugoslavije, ali je ipretnja
isecesionistickim republikama, sada novim drzavama, za slucaj da ne
slusaju Vasington, jer je jasno da je u gradjanskom ratu, kakav je
pratio nasilno razbijanje prethodne Jugoslavije, zlocina bilo na svim
stranama pa se, ako treba, lako mogu i njima prikaciti neki.
Danas se u prvi plan isticu stvarni, a jos vise izmisljeni zlocini,
ponajvise Srba, jer su oni jedini branili prethodnu Jugoslaviju, ne
zbog nje same kako danas mnogi zele da predstave, mada je i to
legitimno , vec zato sto se njenim razbijanjem srpski narod cepa na
manje skupine rasute po tudjim teritorijama, i stavlja u situaciju
ugnjetavanja njegovih prava, sve do istrebljenja. Naravno, sud je i
pretnja drugim bivsim republikama SFRJ da i one mogu doci na tapet ovog
americkom dzelata.
Zatim, sudjenjem nama (namerno ovo isticem jer se tamo sudi svima nama,
a ne samo onima koji su tamo), Zapad se pere od odgovornost za
mnogobrojne zlocine - rat, ubistva gradjana (bilo da su u uniformama
ili ne), stradanja, sankcije, pritiske, ucene, podvale, prevare i
faksifikate, lazi, podmetanja, za zavadu naroda na ovim prostorima i
njihovo medjusobno istrebljivanje i mnoge druge znane i neznane
zlocine, prebacujuci odgovornost za to na druge - odnosno zrtve..
Potom, on sluzi I danas kao poluga za ucenu i ostvarivanje politickih,
vojnih i ekonomskih interesa Zapada u nasoj zemlji i na ovom prostoru.
Cinjenica da se saradnja sa ovim sudom stalno ponovo apostrofira kao
uslov za normalizaciju odnosa Zapada sa nasom zemljom svedoci da je on
poluga preko koje se nase vlasti stalno ucenjuju kako bi Zapad od njih
iznudio resenja u svom interesu, a ne nasem.
I najzad, sud je pretnja i ostalom slobodoljubivom delu covecanstva,
jer na primeru nase zemlje pokusava zastrasiti one koji misle da se
drznu i suprostave SAD i njenim satelitima u ostvarivanju njihovih
interesa preko grbace drugih zemalja.
Sta reci o radu samog suda? Prosto je neverovatno koliko je laznih
svedoka, priucenih i laznih eksperata i strucnjaka, prodefilovalo ovim
tribunalom. Covek se osnovano zapita da li se na tom sudu , osim
optuzenih i ponekog advokata odbrane, uopste pojavio neko koe je
stvarni svedok ili ekspert. Utisak je da su to bili ili ljudi iz
obavestajnih krugova Zapada ili"svedoci" kojima je receno sta i kako da
svedoce. Jasno je da nije tesko, u ovo doba nemorala i nestanka svake i
elementarne etike, kada su svaciji ciljevi potpuno ogoljeni i kada se
da bi se oni ostvarili ne biraju nikakva sredstva, lako zamisliti da
Albanski, Hrvatski I Muslimanski svedoci optuzuju okrivljene zato da bi
ostvarili politicke poene za svoje zemlje, a ne zato sto su okrivljeni
krivi za ono za sta ih optuzuju. Isto je tako lako zamislitit da nazovi
eksperti daju ekspertize na liniji interesa svojih sluzbi i drzava, a
ne u skladu sa svojom perofesionalnom etikom- jer nje ocito vise nema.
Optuzeni su potpuno obsespravljeni u mnogim pitanjima, sto je daleko od
pravde, ali medijska i masinerija nevladinih organizacija Zapada to
prenebregava i punom parom radi u pravcu ostvarivanja interesa drzava
koje ih finansiraju, ne pitajuci za istinu, jos manje za zrtve, ne
vodeci brigu da li su optuzeni nevini ili krivi. To je, na zalost,
slika danasnjice, koja se lepo prelama preko ovog suda.
Sve su ovo poznate stvari, danas vise nego pre deset godina. Tome su
doprineli novi osvajacki ratovi SAD i njenih satelita, njihovi smesni i
lazni izgovori koji su posluzili da ih opravdaju, kao i njihova mizerna
nastojanja da se oni, koji zele da sude celom svetu, panicno obezbede
od maca novoosnovanog Medjunarodnog krivicnog suda u Rimu. To dokazuje
da znaju da su oni prvi na listi pocinjenih zlocina, pa od suda beze a
svoje zrtve pokusavaju da tamo gurnu. Moglo bi se reci da je Haski
tribunal jos jedan primer dvostrukih merila u medjunarodnim odnosima,
odnosno u odnosima SAD, vodece sile sveta, i ostalih drzava, osim,
mozda, njenih satelita.
Svemu ovome zelim da dodam jos par cinjenica, koje mozda, do sada nisu
bile recene. U svojoj knjizi "Medjunarodni krivicni sud - Cuvar novog
svetskog poretka", ugledni britanski novinar John Laughland analizira
ovaj sud pa bih se naslanio na neke njegove ocene, sa kojima se slazem
i zalozio da se njegova knjiga prevede i na nas jezik.
Naime, ako je ideja o univerzalnoj pravdi legitimna, ona ne opravdana
osnivanje univerzalnog suda. Danas su u svetu manje vise jasno
definisani zlocini i oni su uglavnom sankcionisani od nacionalnih
sudova. Male su razlike u tome po zemljama. Dakle, nema potrebe da se
osniva nekakav supranacionalan sud. Zagovornici osnivanja takvih sudova
isticu da je tesko za neke zlocine suditi u zemljama pojedinacno jer bi
se, zbog pristrasnosti, time cesto izbegla kazna. Ovo narocito u
medjunarodnim sukobima. To je, izvesno, moguce, ali je isto tako
dubiozno da li bi nekakav supranacionalni sud posteno sudio o tim
istima zlocinima jer bi i on bio u funkcji interesa nekih drzava.
Najbolji primer za to je upravo Haski tribunal. Formirale su ga velike
sile da sudi malim zemljama, on sudi u njihovom interesu, jer ga one i
finansiraju, a one ga jos koriste kao orudje pritisaka i iznuda Potpuno
je, dakle, politicki funkcionalizovan. Jasno je da takav sud tesko moze
da bude neprikosnoven, objektivan, i nepristrasan, odnosno van vakog
uticaja bilo kojih politickih ili drugih faktora. Samim tim on ne moze
odgovorili svom zadatku.. Tako bi bilo i sa svakim slicnim sudom, ako
bi pokusao biti supranacionalan.
Potom, cesto se legitimnost Haskog suda trazi i u paraleli sa
Nirneberskom procesom. I ovo je dubiozno pitanje. Sud u Nirnbergu je
bio vojni, cetiri zemlje pobednice u II svetkom ratu su ga osnovale i
vodile, a osudjeni su generali porazene strane. Dakle, niti je bio
medjunarodni, u pravom smislu reci, niti je bio univerzalnog karaktera.
Pored toga, ako se sve sabere sta je tamo radjeno, najveci greh
optuzenih bio je sto su ugrozili mir i zapoceli rat, odnosno
medjunarodni sukob drzava. Ako bi se ta logika prenela i na Hag, onda
bi na optuzenickoj klupi morale biti SAD i njeni saveznici, koji su
napali suverenu zemlju - Jugoslaviju, a ne strane u gradjanskom, dakle,
unutrasnjem sukobu, koji nije ugrozio svetski mir niti je predstavljao
ikakvu agresiju. Upravo zbog ovih cinjenica vec spomenuti toboznji
eksperti iz sve snage zele da ubede svet da je na prostoru bivse SFRJ
bio medjunarodni sukob, iako je i pticama jasno da nije. I na kraju,
vezano za Nirnberg- tamo su optuzbe i kazne bile izrecene u ime cetiri
zemlje ucesnice, odnosno njihovih zakonodavstava, a ne u ime nekakve
medjunarodne zajednice. Dakle, u Nirnbergu je na vise nacina afirmisan
suverenitet drzava, dok se u Hagu - suprotno tome - on ponistava. I
kada je vec rec o suverenitetu, I tu treba imati jasan stav. Ili ga ima
ili ga nema. Ako jedna drzava sudi svojim ili stranim gradjanima za
zlocine ucinjene na svojoj teritoriji ili van nje, ona ispoljava svoj
suverenitet. Ako joj to pravo oduzme neki supranacionalni sud, onda ga
nema. To pravo suvereniteta prelazi na taj supranacionalni sud jer ga
on uzima od nacionalnog suda. Da bi sud bio suveren iza njega mi morala
stojati drzava ili vise drzava kroz pravno regulisane medjusobne
odnose. Za tako nesto moralo bi imati osnova, dakle, u medjunarodnim
dokumentima, medjunarodnim i nacionalnim zakonima, odnosno morala bi
postojati nekakva svetska vlada, na ovaj ili onaj nacin oformljena, a
nje za sada nema. Toga svega nema kada je u pitanju Haski sud. On je
osnovan odlukom Saveta Bezbednosti OUN, njegovo postojanje nije
ratifikovala nijedna drzava, pravo da on sudi nije ratifikovano u
parlamentima nijedne zemlje cijim se gradjanima sudi, itd.
Dakle, sud je ocito politicki instrument SAD i njenih satelita usmeren
protiv politickih protivnika i sluzi njihovim interesima.
Ako je to tako, onda se ne treba cuditi svemu sto se u njemu i oko
njega dogadja, ali to zato treba maksimalno osuditi, i ne samo to, vec
tu osudu treba stalno i neprekidno ponavljati, sve dok ne postane
ocigledna i jasna svima. Na zalost, i mediji su funkcionalizovani,
vlade malih zemalja zaplasene i ucenjene, nevladine organizacije su deo
establismenta velikih sila. Zato je ovaj skup dobrodosao da se bar
negde cuje i nesto istinito o ovom sudu, kao delu ukupnog
militaristickog hegemonizma SAD i njenih satelita i kao svedocanstvo
vremena bespravlja i sile u kojem zivimo.
Da: ICDSM Italia
Data: Lun 21 Giu 2004 11:01:18 Europe/Rome
A: icdsm-italia @ yahoogroups.com
Oggetto: [icdsm-italia] Il discorso di Campo dei Merli
(srpskohrvatski / english / deutsch / francais / italiano)
*** ITALIANO ***
TESTO DEL DISCORSO DI SLOBODAN MILOSEVIC
tenuto dinanzi ad un milione di persone convenute a Gazimestan, nella
piana di Campo dei Merli ("Kosovo Polje") il 28/6/1989, nel
seicentesimo anniversario della omonima battaglia.
Fonte: National Technical Information Service, Dept. of Commerce, USA
Traduzione a cura del Coordinamento Romano per la Jugoslavia, 1999
Vedi anche:
Un documento eccezionale: la REGISTRAZIONE AUDIO/VIDEO di quello che
Milosevic ha veramente detto il 28 giugno 1989 sulla piana di
Gazimestan (Kosovo Polje)
http://resistance.chiffonrouge.org/IMG/ram/doc-7.ram
Slobodan Milosevic:
Circostanze sociali hanno fatto si che questo grande seicentesimo
anniversario della battaglia di Kosovo Polje abbia luogo in un
anno in cui la Serbia, dopo molti anni, dopo molte decadi, ha
riottenuto la sua integrita' statale, nazionale, e spirituale
[si riferisce alla abrogazione della "autonomia speciale", in
vigore nella regione del Kosovo dal 1974, che le garantiva uno
status di settima Repubblica jugoslava "de facto"; n.d.crj].
Percio' non e' difficile per noi oggi rispondere alla vecchia
domanda: come ci porremo davanti a Milos [Milos Obilic,
leggendario eroe della battaglia del Kosovo; n.d.crj]. Guardando a
tutto il corso della storia e della vita sembra che la Serbia abbia,
proprio in questo anno, nel 1989, riottenuto il suo Stato e la sua
dignita' e percio' che abbia celebrato un evento del passato
remoto che ha un grande significato storico e simbolico per il
suo futuro.
* La Liberazione come carattere proprio della Serbia
Oggi come oggi e' difficile dire quale sia la verita' storica
sulla battaglia del Kosovo e cosa sia solo leggenda. Oggi
come oggi questo non ha piu' importanza. Oppressa dalla
sofferenza e piena di fiducia, la popolazione era solita
rievocare e dimenticare, come in fondo tutte le popolazioni
del mondo fanno, e si vergognava del tradimento e glorificava
l'eroismo. Percio' e' difficile dire oggi se la battaglia del
Kosovo fu una sconfitta o una vittoria per la gente serba,
se grazie ad essa piombo' nella schiavitu' o se ne sottrasse
[lo smembramento del regno di Serbia come Stato avvenne infatti
solo settanta anni dopo; n.d.crj].
Le risposte a queste domande saranne sempre cercate dalla scienza e
dal popolo. Quello che e' stato certo attraverso i secoli fino al
nostro tempo e' che la discordia si abbatte' sul Kosovo seicento
anni fa. Se perdemmo la battaglia, non deve essere stato solamente
il risultato della superiorita' sociale e del vantaggio militare
dell'Impero Ottomano, ma anche della tragica divisione nella
leadership dello Stato serbo a quel tempo. In quel lontano 1389,
l'Impero Ottomano non fu solamente piu' forte di quello dei serbi
ma ebbe anche una sorte migliore che non il regno serbo.
La mancanza di unita' ed il tradimento in Kosovo continueranno ad
accompagnare il popolo serbo come un destino diabolico per tutto
il corso della sua storia [non a caso le "quattro esse"
cirilliche della bandiera tradizionale serba significano "Samo
Sloga Srbe Spasava", ovvero "solo la concordia salvera' i serbi";
n.d.crj]. Persino nell'ultima guerra, questa mancanza di unita'
ed il tradimento hanno gettato il popolo serbo e la Serbia in una
agonia, le conseguenze della quale in senso storico e morale hanno
sorpassato l'aggressione fascista [Milosevic si riferisce
evidentemente al patto sottoscritto dal governo Cvetkovic-Macek con
i nazisti, e forse anche al governo collaborazionista di Nedic
ed alla alleanza dei cetnici con il nazismo tedesco dopo la
capitolazione dell'Italia, in funzione anticomunista; n.d.crj].
Anche in seguito, quando fu messa in piedi la Jugoslavia socialista,
in questo nuovo Stato la leadership serba continuava ad essere
divisa, disposta al compromesso a detrimento del suo stesso
popolo. Le concessioni che molti leaders serbi fecero a spese del
loro popolo non erano storicamemte ne' eticamente accettabili
per alcuna nazione del mondo [si riferisce evidentemente alla
strutturazione della Serbia in Repubblica con due regione autonome
con diritto di veto, quasi Repubbliche a se' stanti; n.d.crj],
specialmente perche' i serbi non hanno mai fatto guerra di conquista
o sfruttato altri nel corso della loro storia. Il loro essere
nazionale e storico e' stato di carattere liberatorio durante tutti
i secoli e nel corso di entrambe le guerre mondiali, cosi' come
oggi. Hanno liberato se' stessi e quando hanno potuto hanno anche
aiutato altri a liberarsi. Il fatto che in questa regione siano
una nazionalita' maggioritaria non e' un peccato od una colpa dei
serbi: questo e' un vantaggio che essi non hanno usato contro
altri, ma devo dire che qui, in questo grande, leggendario Campo
dei Merli, i serbi non hanno usato il vantaggio di essere grandi
neppure a loro beneficio.
A causa dei loro leaders e dei loro uomini politici e di una
mentalita' succube si sentivano colpevoli dinanzi a loro stessi
ed agli altri. Questa situazione e' durata per decenni, e' durata
per anni, e ci ritroviamo adesso a Campo dei Merli a dire che le
cose ora stanno diversamente.
* L'unita' rendera' possibile la prosperita'
La divisione tra i politici serbi ha nuociuto alla Serbia, e la
loro inferiorita' l'ha umiliata. Percio', nessun posto in Serbia
e' piu' adeguato per affermare questo della piana del Kosovo, nessun
posto in Serbia e' piu' adeguato della piana del Kosovo per dire
che l'unita' in Serbia portera' la prosperita' al popolo serbo in
Serbia ed a ciascuno dei cittadini della Serbia, indipendentemente
dalla sua nazionalita' o dal credo religioso.
La Serbia oggi e' unita e pari alle altre repubbliche ed e'
pronta a fare ogni cosa per migliorare la sua posizione economica
e sociale, e quella dei suoi cittadini. Se c'e' unita', cooperazione
e serieta', si riuscira' nell'intento. Ecco perche' l'ottimismo
che e' oggi in larga misura presente in Serbia, riguardo al futuro,
e' realistico, anche perche' e' basato sulla liberta' che rende
possibile a tutta la popolazione di esprimere le sue capacita'
positive, creative ed umane, allo scopo di migliorare la vita
sociale e personale.
In Serbia non hanno mai vissuto solamente i serbi. Oggi, piu'
che nel passato, pure componenti di altri popoli e nazionalita'
ci vivono. Questo non e' uno svantaggio per la Serbia. Io sono
assolutamente convinto che questo e' un vantaggio. La composizione
nazionale di quasi tutti i paesi del mondo oggi, e soprattutto
di quelli sviluppati, si e' andata trasformando in questa
direzione. Cittadini di diverse nazionalita', religioni, e razze
sempre piu' spesso e con sempre maggior successo vivono insieme.
In particolare il socialismo, che e' una societa' democratica
progressista e giusta, non dovrebbe consentire alle genti di essere
divise sotto il profilo nazionale o sotto quelo religioso. Le sole
differenze che uno potrebbe e dovrebbe consentire nel socialismo
sono tra quelli che lavorano sodo ed i fannulloni, ovvero tra
gli onesti ed i disonesti. Percio', tutte le persone che in Serbia
vivono del loro lavoro, onestamente, rispettando le altre
persone e le altre nazionalita', vivono nella loro Repubblica.
* Le drammatiche divisioni nazionali
Dopotutto, l'intero nostro paese dovrebbe essere fondato sulla base
di questi principi. La Jugoslavia e' una comunita' multinazionale
e puo' sopravvivere solo alle condizioni della eguaglianza piena
per tutte le nazioni che ci vivono.
La crisi che ha colpito la Jugoslavia ha portato con se' divisioni
nazionali, ma anche sociali, culturali, religiose e molte altre,
meno importanti. Tra queste divisioni, quelle nazionalistiche hanno
dimostrato di essere le piu' drammatiche. Risolverle rendera' piu'
semplice rimuovere altre divisioni e mitigare le conseguenze che
esse hanno creato.
Da quando esistono le comunita' multinazionali, il loro punto
debole e' sempre stato nei rapporti tra le varie nazionalita'.
La minaccia e' che ad un certo punto emerga l'interrogativo se
una nazione sia messa in pericolo dalle altre - e questo puo' dare
il via ad una ondata di sospetti, di accuse, e di intolleranza,
una ondata che necessariamente cresce e si arresta con difficolta'.
Questa minaccia e' stata appesa come una spada sulle nostre teste
per tutto il tempo. Nemici interni ed esterni delle comunita'
multinazionali sono coscienti di questo e percio' organizzano la
loro attivita' contro le societa' multinazionali, soprattutto
fomentando i conflitti nazionali. A questo punto, noi qui in
Jugoslavia ci comportiamo come se non avessimo mai avuto una
esperienza del genere e come se nel nostro passato recente e
remoto non avessimo mai vissuto la peggiore tragedia, in tema
di conflitti nazionali, che una societa' possa mai vivere ed a
cui possa mai sopravvivere.
Rapporti equi ed armoniosi tra i popoli jugoslavi sono una
condizione necessaria per l'esistenza della Jugoslavia e perche'
essa trovi la sua via d'uscita dalla crisi, ed in particolare
essi sono condizione necessaria per la sua prosperita' economica e
sociale. A questo riguardo la Jugoslavia non si pone al di fuori
del contesto sociale del mondo contemporaneo, in particolare
di quello sviluppato. Questo mondo e' sempre piu' contrassegnato
dalla tolleranza tra nazioni, dalla cooperazione tra nazioni, ed
anche dalla eguaglianza tra nazioni. Il moderno sviluppo economico
e tecnologico, ed anche quello politico e culturale, hanno condotto
i vari popoli l'uno verso l'altro, rendendoli interdipendenti e
sempre piu' paritari. Popoli eguali ed uniti tra loro possono
soprattutto diventare parte della civilta' verso cui si dirige
il genere umano. Se noi non possiamo essere alla testa della
colonna che guida la suddetta civilta', sicuramente non c'e' nessuna
ragione nemmeno per rimanere in fondo.
Ai tempi di questa famosa battaglia combattuta nel Kosovo, le
genti guardavano alle stelle attendendosi aiuto da loro. Adesso,
sei secoli dopo, essi guardano ancora le stelle, in attesa di
conquistarle. Nel primo caso, potevano ancora permettersi di
essere disuniti e di coltivare odio e tradimento perche' vivevano
in mondi piu' piccoli, solo poco legati tra loro. Adesso, come
abitanti di questo pianeta, non possono conquistare nemmeno il
loro stesso pianeta se non sono uniti, per non parlare degli altri
pianeti, a meno che non vivano in mutua armonia e solidarieta'.
Percio', le parole dedicate all'unita', alla solidarieta', alla
cooperazione tra le genti non hanno significato piu' grande in
alcun luogo della nostra terra natia di quello che hanno qui,
sul campo del Kosovo, che e' simbolo di divisione e di tradimento.
Nella memoria del popolo serbo, questa disunione fu decisiva nel
causare la perdita della battaglia e nell'arrecare il destino che
che gravo' sulla Serbia per ben sei secoli.
Ma se pure da un punto di vista storico le cose non andarono cosi',
rimane certo che il popolo considero' la divisione come il
suo peggior flagello. Percio' e' un obbligo per il popolo
rimuovere le divisioni, cosi' da potersi proteggere dalle sconfitte,
dai fallimenti, e dalla sfiducia nel futuro.
* L'unita' riporta la dignita'
Quest'anno il popolo serbo ha compreso la necessita' della
mutua armonia come condizione indispensabile per la sua vita
presente e gli sviluppi futuri.
Io sono convinto che questa coscienza dell'armonia e dell'unita'
rendera' possibile alla Serbia non solo di funzionare in quanto
Stato ma di funzionare bene. Percio' io credo che abbia senso
dirlo qui, in Kosovo, dove quella divisione un tempo fece precipitare
la Serbia tragicamente all'indietro di secoli, mettendola a
repentaglio, e dove l'unita' rinnovata puo' farla avanzare e
farle riacquistare dignita'. Questa coscienza dei reciproci rapporti
costituisce una necessita' elementare anche per la Jugoslavia,
perche' il suo destino e' nelle mani unite di tutti i suoi popoli.
L'eroismo del Kosovo ha ispirato la nostra creativita' per sei
secoli, ed ha nutrito il nostro orgoglio e non ci consente di
dimenticare che un tempo fummo un'esercito grande, coraggioso,
ed orgoglioso, uno dei pochi che non si potevano vincere nemmeno
nella sconfitta.
Sei secoli dopo, adesso, noi veniamo nuovamente impegnati in
battaglie e dobbiamo affrontare battaglie. Non sono battaglie
armate, benche' queste non si possano ancora escludere.
Tuttavia, indipendentemente dal tipo di battaglie, nessuna di esse
puo' essere vinta senza determinazione, coraggio, e sacrificio,
senza le qualita' nobili che erano presenti qui sul campo del
Kosovo nei tempi andati. La nostra battaglia principale adesso
riguarda il raggiungimento della prosperita' economica, politica,
culturale, e sociale in genere, perche' si trovi un approccio piu'
veloce ed efficace verso la civilta' nella quale la gente vivra'
nel XXImo secolo. Per questa battaglia noi abbiamo sicuramente
bisogno di eroismo, naturalmente un eroismo di un tipo un po'
diverso; ma quel coraggio senza il quale non si ottiene
niente di serio e di grande resta resta immutato e resta
assolutamente necessario.
Sei secoli fa, la Serbia si e' eroicamente difesa sul campo del
Kosovo, ma ha anche difeso l'Europa. A quel tempo la Serbia era
il bastione a difesa della cultura, della religione, e della
societa' europea in generale. Percio' oggi ci sembra non solo
ingiusto, ma persino antistorico e del tutto assurdo parlare
della appartenenza della Serbia all'Europa. La Serbia e' stata
una parte dell'Europa incessantemente, ed ora tanto quanto nel
passato, ovviamente nella sua maniera specifica, ma in una
maniera che non l'ha mai privata di dignita' in senso storico.
E' con questo spirito che noi ci accingiamo adesso a costruire una
societa' ricca e democratica, contribuendo cosi' alla prosperita'
di questa bella terra, questa terra che ingiustamente soffre,
ma contribuendo anche agli sforzi di tutti i popoli della nostra
era lanciati verso il progresso, sforzi che essi compiono per un
mondo migliore e piu' felice.
Che la memoria dell'eroismo del Kosovo viva in eterno!
Viva la Serbia!
Viva la Jugoslavia!
Viva la pace e la fratellanza tra i popoli!
*** SRPSKOHRVATSKI ***
Slobodan Milosevic na Gazimestanu, 28/6/1989:
Na ovom mestu u srcu Srbije, na Kosovu Polju, pre sest vekova,
pre punih 600-na godina dogodila se jedna od najvecih bitaka
onoga doba. Kao i sve velike dogadjaje i taj prate mnoga pitanja
i tajne, on je predmet neprekidnog naucnog istrazivanja i obicne
narodne radoznalosti.
Sticajem drustvenih okolnosti ovaj veliki seststogodisnji jubilej
Kosovske bitke dogodio se u godini u kojoj je Srbija, posle
mnogo godina, posle mnogo decenija, povratila svoj drzavni,
nacionalni i duhovni integritet. Nije nam, prema tome danas, tesko
da odgovorimo na ono staro pitanje: - sa cim cemo pred Milosa.
Igrom istorije i zivota izgleda kao da je Srbija bas ove 1989.
godine povratila svoju drzavu i svoje dostojanstvo da bi tako
proslavila istorijski dogadjaj iz daleke proslosti koji je imao
veliki istorijski i simbolicki znacaj za njenu buducnost.
Danas je tesko reci sta je u Kosovskoj bitci istorijska istina, a sta
legenda. Danas to vise nije ni vazno. Narod je pamtio i zaboravljao
pritisnut bolom i ispunjen nadom. Kao uostalom i svaki narod na
svetu. Stideo se izdajstva, velicao junastvo. Zato je danas tesko reci
da li je Kosovska bitka poraz ili pobeda Srpskog naroda, da li smo
zahvaljujuci njoj pali u ropstvo, ili smo zahvaljujuci njoj u tom
ropstvu preziveli.
Odgovore na ta pitanja trazice nauka i narod neprekidno. Ono
sto je izvesno, kroz sve ove vekove iza nas, je da nas je na Kosovu
pre 600 godina zadesila nesloga. Ako smo izgubili butku, onda to
nije bio samo rezultat drustvene superiornosti i oruzane prednosti
Osmanlijskog carstva, vec i tragicne nesloge u vrhu sprske drzave.
Tada, te daleke 1389. Osmanlijsko carstvo nije samo bilo jace
od Srpskog, ono je bilo i srecnije od Srpskog carstva.
Nesloga i izdaja na Kosovu pratice dalje srpski narod kao zla kob
kroz citavu njegovu istoriju. I u poslednjem ratu ta nesloga i ta
izdaja uveli su srpski narod i Srbiju u agoniju cije su posledice
u istorijskom i moralnom smislu prevazilazile fastisticku agresiju.
Pa i kasnije kada je formirana Socijalisticka Jugoslavija, srpski
vrh je u toj novoj zemlji ostao podeljen, sklon kompromisima na
stetu sopstvenog naroda. Ustupke koje su mnogi srpski rukovodioci
pravili na racun svog naroda, ni istorijski, ni eticki, ne bi mogao
da prihvati ni jedan narod na svetu. Pogotovo sto Srbi kroz citavu
svoju istoriju nisu nikada osvajali i eksploatisali druge. Njihovo
nacionalno i istorijsko bice kroz citavu istoriju i kroz dva svetska
rata
kao i danas je - oslobodilacko.
Oslobadjali su vecito sebe i kad su bili u prilici, pomagali su drugima
da se oslobode. A to sto su u ovim prostorima veliki narod, nije
nikakav srpski greh, ni sramota. To je prednost, koju oni nisu koristili
protiv drugih. Ali moram da kazem ovde na ovom velikom,
legendarnom polju Kosovu, da Srbi tu prednost sto su veliki, nisu
nikada koristili ni za sebe.
Zaslugom svojih vodja i politicara i njihovog vazalnog mentaliteta
cak su se zbog toga osecali krivim pred drugima, pa i pred sobom.
Tako je bilo decenijama, godinama. Evo nas danas na Kosovu Polju
da kazemo - da vise nije tako.
Nesloga srpskih politicara unazadjivala je Srbiju, a njihova
inferiornost ponizavala je Srbiju. Nema zato u Srbiji pogodnijeg
mesta od Kosova Polja da se to kaze. I nema zato u Srbiji pogodnijeg
mesta, od Kosova Polja, da se kaze da ce sloga u Srbiji omoguciti
prosperitet i srpskom narodu i Srbiji i svakom njenom gradjaninu,
bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost.
Srbija je danas jedinstvena, ravnopravna sa drugim republikama i
spremna da ucini sve da poboljsa materijalni i drustveni zivot svih
svojih gradjana. Ako bude sloge, saradnje i ozbiljnosti, ona ce u tome
i uspeti.
Zato je optimizam koji je danas u prilicnoj meri prisutan u Srbiji u
pogledu buducih dana, realan utoliko, sto se zasniva na slobodi
koja omougcava svim ljudima da izraze svoje pozitivne, stvaralacke,
humane sposobnosti za unapredjenje drustvenog i sopstvenog zivota.
U Srbiji nikada nisu ziveli samo Srbi. Danas u njoj vise nego pre,
zive gradjani drugih naroda i narodnosti. To nije hendikep za Srbiju.
Iskreno sam uveren da je to njena prednost. U tom smislu se menja
nacionalni sastav gotovo svih, a narocito razvijenih zemalja
savremenog sveta. Sve vise i sve uspesnije zajedno zive gradjani
raznih nacionalnosti, raznih vera i rasa.
Socijalizam kao progresivno i pravedno demokratsko drustvo,
pogotovo ne bi smelo da dopusti da se ljudi dele nacionalno i
verski. Jedine razlike koje se u socijalizmu mogu da dopuste i treba
da dopuste su izmedju radnih i neradnih, izmedju postenih i
nepostenih. Zato su svi koji u Srbiji zive od svog rada, posteno,
postujuci druge ljude i druge narode, - u svojoj Republici.
Uostalom, na tim osnovama treba da bude uredjena citava nasa
zemlja. Jugoslavija je visenacionalna zajednica i ona moze da
opstane samo u uslovima potpune ravnopravnosti svih nacija koje
u njoj zive.
Kriza koja je pogodila Jugoslaviju dovela je do nacionalnih, ali i
do socijalnih, kulturnih, verskih i mnogih drugih manje vaznih
podela. Medju svim tim podelama, kao najdramaticnije su se
pokazale nacionalne podele.
Njihovo otklanjanje olaksace otklanjanje drugih podela i ublaziti
posledice koje su te druge podele izazvale.
Otkad postoje visenacionalne zajednice, njihova slaba tacka su
odnosi koji se izmedju razlicitih nacija uspostavljaju. Kao mac nad
njihovim glavama, prisutna je neprekidna pretnja da se jednog
dana pokrene pitanje ugrozenosti jedne nacije od drugih i time
pokrene talas sumnji, optuzbi i netrpeljivosti koji po pravilu raste
i tesko se zaustavlja. To unutrasnji i spoljni neprijatelji takvih
zajednica znaju i zato svoju aktivnost protiv visenacionalnih
drustava uglavnom organizuju na podsticanje nacionalnih
sukoba. U ovom trenutku, mi u Jugoslaviji se ponasamo kao da
nam to iskustvo uopste nije poznato. I kao da u sopstvenoj, i daljoj
i blizoj proslosti nismo iskusili svu tragicnost nacionalnih sukoba,
koje jedno drustvo moze da dozivi, a da ipak opstane.
Ravnopravni i slozeni odnosi medju jugoslovenskim narodima su
neophodan uslov za opstanak Jugoslavije, za njen izlazak iz krize,
i pogotovo neophodan uslov za njen ekonomski i drustveni prosperitet.
Time se Jugoslavija ne izdvaja iz socijalnog ambijenta savremenog,
a pogotovo razvijenog sveta. Taj svet sve vise obelezava nacionalna
trpeljivost, nacionalna saradnja, pa cak i nacionalna ravnopravnost.
Savremeni ekonomski i tehnoloski, ali i politicki i kulturni razvoj
upucuje razne narode jedne na druge, cini ih medjusobno zavisnim
i sve vise i medjusobno ravnopravnim. U civilizaciju ka kojoj se
krece covecanstvo, mogu zakoraciti pre svega ravnopravni i
ujedinjeni ljudi. Ako ne mozemo da budemo na celu puta u takvu
civilizaciju, ne treba sigurno da budemo ni na njegovom zacelju.
U vreme kada se odigrala ova znamenita istorijska bitka na Kosovu,
ljudi su bili zagledani u zvezde cekajuci od njih pomoc. Danas,
sest vekova kasnije, ponovo su zagledani u zvezde, cekajuci da
ih osvoje. Prvi put su mogli da dopuste sebi razjedinjenost, mrznju,
izdaju, jer su ziveli u manjim, medjusobno slabo povezanim
svetovima. Danas kao stanovnici planete, razjedinjeni, ne mogu
osvojiti ni svoju planetu, a kamoli druge planete, ukoliko ne
budu medjusobno slozni i solidarni.
Zato mozda nigde na tlu nase domovine nemaju toliko smisla reci
posvecene slozi, solidarnosti i saradnji medju ljudima koliko imaju
ovde, na Kosovu Polju, koje je simbol nesloge i izdaje.
U pamcenju sprskog naroda ta nesloga je bila presudna za
gubitak bitke i za zlu sudbinu koju je Srbija podnela punih pet vekova.
Pa cak i ako sa istorijske tacke gledista ne bi bilo tako, ostaje
izvesnost da je narod svoju neslogu doziveo kao svoju najvecu
nesrecu. I obaveza naroda je zato da je sam otkloni da bi sebe
ubuduce zastitio od poraza, neuspeha i stagnacija.
Srpski narod je ove godine postao svestan nuznosti svoje
medjusobne sloge kao neophodnog uslova za svoj sadasnji zivot
i dalji razvoj.
Uveren sam da ce ta svest o slozi i jedinstvu omoguciti Srbiji ne
samo da funkcionise kao drzava, vec da funkcionise kao uspesna
drzava. Zato i mislim da to ima smisla reci bas ovde na Kosovu
gde je nesloga jednom tragicno i za vekove unazadila i ugrozila
Srbiju i gde obnovljena sloga moze da je unapredi i da joj vrati
dostojanstvo. A takva svest o medjusobnim odnosima predstavlja
elementarnu nuznost i za Jugoslaviju. - Jer se njena sudbina
nalazi u zdruzenim rukama svih njenih naroda.
Kosovska bitka sadrzi u sebi jos jedan veliki simbol. To je simbol
junastva. Njemu su posvecene pesme, igre, literatura i istorija.
Kosovsko junastvo vec sest vekova inspirise nase stvaralastvo,
hrani nas ponos, ne da nam da zaboravimo da smo jednom bili
vojska velika, hrabra i ponosita, jedna od retkih koja je u gubitku
ostala neporazena.
Sest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama.
One nisu oruzane, mada i takve jos nisu iskljucene. Ali bez obzira
kakve da su, ove bitke se ne mogu dobiti bez odlucnosti, hrabrosti
i pozrtvovanosti. Bez tih dobrih osobina koje su onda davno bile
prisutne na Kosovu Polju. Nasa glavna bitka danas odnosi se
na ostvarenje ekonomskog, politickog, kulturnog i uopste
drustvenog prosperiteta. Za brze i uspesnije priblizavanje civilizaciji
u kojoj ce ziveti ljudi u XXI veku. Za tu nam je bitku pogotovo
potrebno junastvo. Razume se nesto dlrugacije. Ali ona srcanost
bez koje nista na svetu, ozbiljno i veliko, ne moze da se postigne,
ostaje nepromenjena. Ostaje vecno potrebna.
Pre sest vekova Srbija je ovde, na Kosovu Polju, junacki branila
sebe. Ali je branila i Evropu. Ona se tada nalazila na njenom
bedemu koji je stitio evropsku kulturu, religiju, evropsko drustvo
u celini. Zato danas izgleda ne samo nepravedno vec i neistorijski
i sasvim apsurdno razgovarati o pripadnosti Srbije Evropi. Ona je
u njoj neprekidno, danas kao i pre.
Razume se, na svoj nacin. Ali takav koji je u istorijskom smislu nije
nikad lisio dostojanstva. U tom duhu mi danas nastojimo da
gradimo drustvo - bogato i demokratsko. I da tako doprinesemo
prosperitetu svoje lepe, i u ovom trenutku nepravedno napacene
zemlje. Ali i da tako doprinesemo naporima svih progresivnih ljudi
naseg doba, koje oni cine za jedan novi, lepsi svet.
Neka vecno zivi uspomena na kosovsko junastvo!
Neka zivi Srbija!
Neka zivi Jugoslavija!
Neka zivi mir i bratstvo medju narodima!
Celi govor na formatu RealPlayer:
http://resistance.chiffonrouge.org/IMG/ram/doc-7.ram
*** ENGLISH ***
Speech by Slobodan Milosevich, delivered to an estimated 1 million
people at the central celebration marking the 600th anniversary of the
Battle of Kosovo, held at Gazimestan on 28 June, 1989:
http://www.icdsm.org/milosevic/kosovo.htm
A sensational document - FILE AUDIO: The full realmedia speech, a
version of the RTS broadcast of that very day, an historical document.
The image is very compressed but the sound is OK:
http://resistance.chiffonrouge.org/IMG/ram/doc-7.ram
*** DEUTSCH ***
Milosevics Rede am 28. Juni 1989, zum 600. Jahrestag der Schlacht auf
dem Amselfeld. Vollständiger Wortlaut im Vergleich zur verfälschenden
Wiedergabe in der FAZ vom 28. Juni 1999
http://www.aikor.de/Artikel/rahasibu.htm
AUDIO/VIDEO AUFNAHME - Die datei:
http://resistance.chiffonrouge.org/IMG/ram/doc-7.ram
*** FRANCAIS ***
Ce que Milosevic a vraiment dit le 28/06/1989
http://resistance.chiffonrouge.org/
article.php3?id_article=111&var_recherche=Gazimestan
ou:
http://www.lai-aib.org/lai/
article_lai.phtml ?section=A1ABBB&object_id=8476
Documents joints permettent de visualiser sous real-player le discours
intégral et l'accueil des délégations:
http://resistance.chiffonrouge.org/IMG/ram/doc-7.ram
==========================
ICDSM - Sezione Italiana
c/o GAMADI, Via L. Da Vinci 27
00043 Ciampino (Roma)
tel/fax +39-06-4828957
email: icdsm-italia @ libero.it
Conto Corrente Postale numero 86557006
intestato ad Adolfo Amoroso, ROMA
causale: DIFESA MILOSEVIC
sito internet: http://www.pasti.org/linkmilo.htm
Data: Lun 21 Giu 2004 11:01:18 Europe/Rome
A: icdsm-italia @ yahoogroups.com
Oggetto: [icdsm-italia] Il discorso di Campo dei Merli
(srpskohrvatski / english / deutsch / francais / italiano)
*** ITALIANO ***
TESTO DEL DISCORSO DI SLOBODAN MILOSEVIC
tenuto dinanzi ad un milione di persone convenute a Gazimestan, nella
piana di Campo dei Merli ("Kosovo Polje") il 28/6/1989, nel
seicentesimo anniversario della omonima battaglia.
Fonte: National Technical Information Service, Dept. of Commerce, USA
Traduzione a cura del Coordinamento Romano per la Jugoslavia, 1999
Vedi anche:
Un documento eccezionale: la REGISTRAZIONE AUDIO/VIDEO di quello che
Milosevic ha veramente detto il 28 giugno 1989 sulla piana di
Gazimestan (Kosovo Polje)
http://resistance.chiffonrouge.org/IMG/ram/doc-7.ram
Slobodan Milosevic:
Circostanze sociali hanno fatto si che questo grande seicentesimo
anniversario della battaglia di Kosovo Polje abbia luogo in un
anno in cui la Serbia, dopo molti anni, dopo molte decadi, ha
riottenuto la sua integrita' statale, nazionale, e spirituale
[si riferisce alla abrogazione della "autonomia speciale", in
vigore nella regione del Kosovo dal 1974, che le garantiva uno
status di settima Repubblica jugoslava "de facto"; n.d.crj].
Percio' non e' difficile per noi oggi rispondere alla vecchia
domanda: come ci porremo davanti a Milos [Milos Obilic,
leggendario eroe della battaglia del Kosovo; n.d.crj]. Guardando a
tutto il corso della storia e della vita sembra che la Serbia abbia,
proprio in questo anno, nel 1989, riottenuto il suo Stato e la sua
dignita' e percio' che abbia celebrato un evento del passato
remoto che ha un grande significato storico e simbolico per il
suo futuro.
* La Liberazione come carattere proprio della Serbia
Oggi come oggi e' difficile dire quale sia la verita' storica
sulla battaglia del Kosovo e cosa sia solo leggenda. Oggi
come oggi questo non ha piu' importanza. Oppressa dalla
sofferenza e piena di fiducia, la popolazione era solita
rievocare e dimenticare, come in fondo tutte le popolazioni
del mondo fanno, e si vergognava del tradimento e glorificava
l'eroismo. Percio' e' difficile dire oggi se la battaglia del
Kosovo fu una sconfitta o una vittoria per la gente serba,
se grazie ad essa piombo' nella schiavitu' o se ne sottrasse
[lo smembramento del regno di Serbia come Stato avvenne infatti
solo settanta anni dopo; n.d.crj].
Le risposte a queste domande saranne sempre cercate dalla scienza e
dal popolo. Quello che e' stato certo attraverso i secoli fino al
nostro tempo e' che la discordia si abbatte' sul Kosovo seicento
anni fa. Se perdemmo la battaglia, non deve essere stato solamente
il risultato della superiorita' sociale e del vantaggio militare
dell'Impero Ottomano, ma anche della tragica divisione nella
leadership dello Stato serbo a quel tempo. In quel lontano 1389,
l'Impero Ottomano non fu solamente piu' forte di quello dei serbi
ma ebbe anche una sorte migliore che non il regno serbo.
La mancanza di unita' ed il tradimento in Kosovo continueranno ad
accompagnare il popolo serbo come un destino diabolico per tutto
il corso della sua storia [non a caso le "quattro esse"
cirilliche della bandiera tradizionale serba significano "Samo
Sloga Srbe Spasava", ovvero "solo la concordia salvera' i serbi";
n.d.crj]. Persino nell'ultima guerra, questa mancanza di unita'
ed il tradimento hanno gettato il popolo serbo e la Serbia in una
agonia, le conseguenze della quale in senso storico e morale hanno
sorpassato l'aggressione fascista [Milosevic si riferisce
evidentemente al patto sottoscritto dal governo Cvetkovic-Macek con
i nazisti, e forse anche al governo collaborazionista di Nedic
ed alla alleanza dei cetnici con il nazismo tedesco dopo la
capitolazione dell'Italia, in funzione anticomunista; n.d.crj].
Anche in seguito, quando fu messa in piedi la Jugoslavia socialista,
in questo nuovo Stato la leadership serba continuava ad essere
divisa, disposta al compromesso a detrimento del suo stesso
popolo. Le concessioni che molti leaders serbi fecero a spese del
loro popolo non erano storicamemte ne' eticamente accettabili
per alcuna nazione del mondo [si riferisce evidentemente alla
strutturazione della Serbia in Repubblica con due regione autonome
con diritto di veto, quasi Repubbliche a se' stanti; n.d.crj],
specialmente perche' i serbi non hanno mai fatto guerra di conquista
o sfruttato altri nel corso della loro storia. Il loro essere
nazionale e storico e' stato di carattere liberatorio durante tutti
i secoli e nel corso di entrambe le guerre mondiali, cosi' come
oggi. Hanno liberato se' stessi e quando hanno potuto hanno anche
aiutato altri a liberarsi. Il fatto che in questa regione siano
una nazionalita' maggioritaria non e' un peccato od una colpa dei
serbi: questo e' un vantaggio che essi non hanno usato contro
altri, ma devo dire che qui, in questo grande, leggendario Campo
dei Merli, i serbi non hanno usato il vantaggio di essere grandi
neppure a loro beneficio.
A causa dei loro leaders e dei loro uomini politici e di una
mentalita' succube si sentivano colpevoli dinanzi a loro stessi
ed agli altri. Questa situazione e' durata per decenni, e' durata
per anni, e ci ritroviamo adesso a Campo dei Merli a dire che le
cose ora stanno diversamente.
* L'unita' rendera' possibile la prosperita'
La divisione tra i politici serbi ha nuociuto alla Serbia, e la
loro inferiorita' l'ha umiliata. Percio', nessun posto in Serbia
e' piu' adeguato per affermare questo della piana del Kosovo, nessun
posto in Serbia e' piu' adeguato della piana del Kosovo per dire
che l'unita' in Serbia portera' la prosperita' al popolo serbo in
Serbia ed a ciascuno dei cittadini della Serbia, indipendentemente
dalla sua nazionalita' o dal credo religioso.
La Serbia oggi e' unita e pari alle altre repubbliche ed e'
pronta a fare ogni cosa per migliorare la sua posizione economica
e sociale, e quella dei suoi cittadini. Se c'e' unita', cooperazione
e serieta', si riuscira' nell'intento. Ecco perche' l'ottimismo
che e' oggi in larga misura presente in Serbia, riguardo al futuro,
e' realistico, anche perche' e' basato sulla liberta' che rende
possibile a tutta la popolazione di esprimere le sue capacita'
positive, creative ed umane, allo scopo di migliorare la vita
sociale e personale.
In Serbia non hanno mai vissuto solamente i serbi. Oggi, piu'
che nel passato, pure componenti di altri popoli e nazionalita'
ci vivono. Questo non e' uno svantaggio per la Serbia. Io sono
assolutamente convinto che questo e' un vantaggio. La composizione
nazionale di quasi tutti i paesi del mondo oggi, e soprattutto
di quelli sviluppati, si e' andata trasformando in questa
direzione. Cittadini di diverse nazionalita', religioni, e razze
sempre piu' spesso e con sempre maggior successo vivono insieme.
In particolare il socialismo, che e' una societa' democratica
progressista e giusta, non dovrebbe consentire alle genti di essere
divise sotto il profilo nazionale o sotto quelo religioso. Le sole
differenze che uno potrebbe e dovrebbe consentire nel socialismo
sono tra quelli che lavorano sodo ed i fannulloni, ovvero tra
gli onesti ed i disonesti. Percio', tutte le persone che in Serbia
vivono del loro lavoro, onestamente, rispettando le altre
persone e le altre nazionalita', vivono nella loro Repubblica.
* Le drammatiche divisioni nazionali
Dopotutto, l'intero nostro paese dovrebbe essere fondato sulla base
di questi principi. La Jugoslavia e' una comunita' multinazionale
e puo' sopravvivere solo alle condizioni della eguaglianza piena
per tutte le nazioni che ci vivono.
La crisi che ha colpito la Jugoslavia ha portato con se' divisioni
nazionali, ma anche sociali, culturali, religiose e molte altre,
meno importanti. Tra queste divisioni, quelle nazionalistiche hanno
dimostrato di essere le piu' drammatiche. Risolverle rendera' piu'
semplice rimuovere altre divisioni e mitigare le conseguenze che
esse hanno creato.
Da quando esistono le comunita' multinazionali, il loro punto
debole e' sempre stato nei rapporti tra le varie nazionalita'.
La minaccia e' che ad un certo punto emerga l'interrogativo se
una nazione sia messa in pericolo dalle altre - e questo puo' dare
il via ad una ondata di sospetti, di accuse, e di intolleranza,
una ondata che necessariamente cresce e si arresta con difficolta'.
Questa minaccia e' stata appesa come una spada sulle nostre teste
per tutto il tempo. Nemici interni ed esterni delle comunita'
multinazionali sono coscienti di questo e percio' organizzano la
loro attivita' contro le societa' multinazionali, soprattutto
fomentando i conflitti nazionali. A questo punto, noi qui in
Jugoslavia ci comportiamo come se non avessimo mai avuto una
esperienza del genere e come se nel nostro passato recente e
remoto non avessimo mai vissuto la peggiore tragedia, in tema
di conflitti nazionali, che una societa' possa mai vivere ed a
cui possa mai sopravvivere.
Rapporti equi ed armoniosi tra i popoli jugoslavi sono una
condizione necessaria per l'esistenza della Jugoslavia e perche'
essa trovi la sua via d'uscita dalla crisi, ed in particolare
essi sono condizione necessaria per la sua prosperita' economica e
sociale. A questo riguardo la Jugoslavia non si pone al di fuori
del contesto sociale del mondo contemporaneo, in particolare
di quello sviluppato. Questo mondo e' sempre piu' contrassegnato
dalla tolleranza tra nazioni, dalla cooperazione tra nazioni, ed
anche dalla eguaglianza tra nazioni. Il moderno sviluppo economico
e tecnologico, ed anche quello politico e culturale, hanno condotto
i vari popoli l'uno verso l'altro, rendendoli interdipendenti e
sempre piu' paritari. Popoli eguali ed uniti tra loro possono
soprattutto diventare parte della civilta' verso cui si dirige
il genere umano. Se noi non possiamo essere alla testa della
colonna che guida la suddetta civilta', sicuramente non c'e' nessuna
ragione nemmeno per rimanere in fondo.
Ai tempi di questa famosa battaglia combattuta nel Kosovo, le
genti guardavano alle stelle attendendosi aiuto da loro. Adesso,
sei secoli dopo, essi guardano ancora le stelle, in attesa di
conquistarle. Nel primo caso, potevano ancora permettersi di
essere disuniti e di coltivare odio e tradimento perche' vivevano
in mondi piu' piccoli, solo poco legati tra loro. Adesso, come
abitanti di questo pianeta, non possono conquistare nemmeno il
loro stesso pianeta se non sono uniti, per non parlare degli altri
pianeti, a meno che non vivano in mutua armonia e solidarieta'.
Percio', le parole dedicate all'unita', alla solidarieta', alla
cooperazione tra le genti non hanno significato piu' grande in
alcun luogo della nostra terra natia di quello che hanno qui,
sul campo del Kosovo, che e' simbolo di divisione e di tradimento.
Nella memoria del popolo serbo, questa disunione fu decisiva nel
causare la perdita della battaglia e nell'arrecare il destino che
che gravo' sulla Serbia per ben sei secoli.
Ma se pure da un punto di vista storico le cose non andarono cosi',
rimane certo che il popolo considero' la divisione come il
suo peggior flagello. Percio' e' un obbligo per il popolo
rimuovere le divisioni, cosi' da potersi proteggere dalle sconfitte,
dai fallimenti, e dalla sfiducia nel futuro.
* L'unita' riporta la dignita'
Quest'anno il popolo serbo ha compreso la necessita' della
mutua armonia come condizione indispensabile per la sua vita
presente e gli sviluppi futuri.
Io sono convinto che questa coscienza dell'armonia e dell'unita'
rendera' possibile alla Serbia non solo di funzionare in quanto
Stato ma di funzionare bene. Percio' io credo che abbia senso
dirlo qui, in Kosovo, dove quella divisione un tempo fece precipitare
la Serbia tragicamente all'indietro di secoli, mettendola a
repentaglio, e dove l'unita' rinnovata puo' farla avanzare e
farle riacquistare dignita'. Questa coscienza dei reciproci rapporti
costituisce una necessita' elementare anche per la Jugoslavia,
perche' il suo destino e' nelle mani unite di tutti i suoi popoli.
L'eroismo del Kosovo ha ispirato la nostra creativita' per sei
secoli, ed ha nutrito il nostro orgoglio e non ci consente di
dimenticare che un tempo fummo un'esercito grande, coraggioso,
ed orgoglioso, uno dei pochi che non si potevano vincere nemmeno
nella sconfitta.
Sei secoli dopo, adesso, noi veniamo nuovamente impegnati in
battaglie e dobbiamo affrontare battaglie. Non sono battaglie
armate, benche' queste non si possano ancora escludere.
Tuttavia, indipendentemente dal tipo di battaglie, nessuna di esse
puo' essere vinta senza determinazione, coraggio, e sacrificio,
senza le qualita' nobili che erano presenti qui sul campo del
Kosovo nei tempi andati. La nostra battaglia principale adesso
riguarda il raggiungimento della prosperita' economica, politica,
culturale, e sociale in genere, perche' si trovi un approccio piu'
veloce ed efficace verso la civilta' nella quale la gente vivra'
nel XXImo secolo. Per questa battaglia noi abbiamo sicuramente
bisogno di eroismo, naturalmente un eroismo di un tipo un po'
diverso; ma quel coraggio senza il quale non si ottiene
niente di serio e di grande resta resta immutato e resta
assolutamente necessario.
Sei secoli fa, la Serbia si e' eroicamente difesa sul campo del
Kosovo, ma ha anche difeso l'Europa. A quel tempo la Serbia era
il bastione a difesa della cultura, della religione, e della
societa' europea in generale. Percio' oggi ci sembra non solo
ingiusto, ma persino antistorico e del tutto assurdo parlare
della appartenenza della Serbia all'Europa. La Serbia e' stata
una parte dell'Europa incessantemente, ed ora tanto quanto nel
passato, ovviamente nella sua maniera specifica, ma in una
maniera che non l'ha mai privata di dignita' in senso storico.
E' con questo spirito che noi ci accingiamo adesso a costruire una
societa' ricca e democratica, contribuendo cosi' alla prosperita'
di questa bella terra, questa terra che ingiustamente soffre,
ma contribuendo anche agli sforzi di tutti i popoli della nostra
era lanciati verso il progresso, sforzi che essi compiono per un
mondo migliore e piu' felice.
Che la memoria dell'eroismo del Kosovo viva in eterno!
Viva la Serbia!
Viva la Jugoslavia!
Viva la pace e la fratellanza tra i popoli!
*** SRPSKOHRVATSKI ***
Slobodan Milosevic na Gazimestanu, 28/6/1989:
Na ovom mestu u srcu Srbije, na Kosovu Polju, pre sest vekova,
pre punih 600-na godina dogodila se jedna od najvecih bitaka
onoga doba. Kao i sve velike dogadjaje i taj prate mnoga pitanja
i tajne, on je predmet neprekidnog naucnog istrazivanja i obicne
narodne radoznalosti.
Sticajem drustvenih okolnosti ovaj veliki seststogodisnji jubilej
Kosovske bitke dogodio se u godini u kojoj je Srbija, posle
mnogo godina, posle mnogo decenija, povratila svoj drzavni,
nacionalni i duhovni integritet. Nije nam, prema tome danas, tesko
da odgovorimo na ono staro pitanje: - sa cim cemo pred Milosa.
Igrom istorije i zivota izgleda kao da je Srbija bas ove 1989.
godine povratila svoju drzavu i svoje dostojanstvo da bi tako
proslavila istorijski dogadjaj iz daleke proslosti koji je imao
veliki istorijski i simbolicki znacaj za njenu buducnost.
Danas je tesko reci sta je u Kosovskoj bitci istorijska istina, a sta
legenda. Danas to vise nije ni vazno. Narod je pamtio i zaboravljao
pritisnut bolom i ispunjen nadom. Kao uostalom i svaki narod na
svetu. Stideo se izdajstva, velicao junastvo. Zato je danas tesko reci
da li je Kosovska bitka poraz ili pobeda Srpskog naroda, da li smo
zahvaljujuci njoj pali u ropstvo, ili smo zahvaljujuci njoj u tom
ropstvu preziveli.
Odgovore na ta pitanja trazice nauka i narod neprekidno. Ono
sto je izvesno, kroz sve ove vekove iza nas, je da nas je na Kosovu
pre 600 godina zadesila nesloga. Ako smo izgubili butku, onda to
nije bio samo rezultat drustvene superiornosti i oruzane prednosti
Osmanlijskog carstva, vec i tragicne nesloge u vrhu sprske drzave.
Tada, te daleke 1389. Osmanlijsko carstvo nije samo bilo jace
od Srpskog, ono je bilo i srecnije od Srpskog carstva.
Nesloga i izdaja na Kosovu pratice dalje srpski narod kao zla kob
kroz citavu njegovu istoriju. I u poslednjem ratu ta nesloga i ta
izdaja uveli su srpski narod i Srbiju u agoniju cije su posledice
u istorijskom i moralnom smislu prevazilazile fastisticku agresiju.
Pa i kasnije kada je formirana Socijalisticka Jugoslavija, srpski
vrh je u toj novoj zemlji ostao podeljen, sklon kompromisima na
stetu sopstvenog naroda. Ustupke koje su mnogi srpski rukovodioci
pravili na racun svog naroda, ni istorijski, ni eticki, ne bi mogao
da prihvati ni jedan narod na svetu. Pogotovo sto Srbi kroz citavu
svoju istoriju nisu nikada osvajali i eksploatisali druge. Njihovo
nacionalno i istorijsko bice kroz citavu istoriju i kroz dva svetska
rata
kao i danas je - oslobodilacko.
Oslobadjali su vecito sebe i kad su bili u prilici, pomagali su drugima
da se oslobode. A to sto su u ovim prostorima veliki narod, nije
nikakav srpski greh, ni sramota. To je prednost, koju oni nisu koristili
protiv drugih. Ali moram da kazem ovde na ovom velikom,
legendarnom polju Kosovu, da Srbi tu prednost sto su veliki, nisu
nikada koristili ni za sebe.
Zaslugom svojih vodja i politicara i njihovog vazalnog mentaliteta
cak su se zbog toga osecali krivim pred drugima, pa i pred sobom.
Tako je bilo decenijama, godinama. Evo nas danas na Kosovu Polju
da kazemo - da vise nije tako.
Nesloga srpskih politicara unazadjivala je Srbiju, a njihova
inferiornost ponizavala je Srbiju. Nema zato u Srbiji pogodnijeg
mesta od Kosova Polja da se to kaze. I nema zato u Srbiji pogodnijeg
mesta, od Kosova Polja, da se kaze da ce sloga u Srbiji omoguciti
prosperitet i srpskom narodu i Srbiji i svakom njenom gradjaninu,
bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost.
Srbija je danas jedinstvena, ravnopravna sa drugim republikama i
spremna da ucini sve da poboljsa materijalni i drustveni zivot svih
svojih gradjana. Ako bude sloge, saradnje i ozbiljnosti, ona ce u tome
i uspeti.
Zato je optimizam koji je danas u prilicnoj meri prisutan u Srbiji u
pogledu buducih dana, realan utoliko, sto se zasniva na slobodi
koja omougcava svim ljudima da izraze svoje pozitivne, stvaralacke,
humane sposobnosti za unapredjenje drustvenog i sopstvenog zivota.
U Srbiji nikada nisu ziveli samo Srbi. Danas u njoj vise nego pre,
zive gradjani drugih naroda i narodnosti. To nije hendikep za Srbiju.
Iskreno sam uveren da je to njena prednost. U tom smislu se menja
nacionalni sastav gotovo svih, a narocito razvijenih zemalja
savremenog sveta. Sve vise i sve uspesnije zajedno zive gradjani
raznih nacionalnosti, raznih vera i rasa.
Socijalizam kao progresivno i pravedno demokratsko drustvo,
pogotovo ne bi smelo da dopusti da se ljudi dele nacionalno i
verski. Jedine razlike koje se u socijalizmu mogu da dopuste i treba
da dopuste su izmedju radnih i neradnih, izmedju postenih i
nepostenih. Zato su svi koji u Srbiji zive od svog rada, posteno,
postujuci druge ljude i druge narode, - u svojoj Republici.
Uostalom, na tim osnovama treba da bude uredjena citava nasa
zemlja. Jugoslavija je visenacionalna zajednica i ona moze da
opstane samo u uslovima potpune ravnopravnosti svih nacija koje
u njoj zive.
Kriza koja je pogodila Jugoslaviju dovela je do nacionalnih, ali i
do socijalnih, kulturnih, verskih i mnogih drugih manje vaznih
podela. Medju svim tim podelama, kao najdramaticnije su se
pokazale nacionalne podele.
Njihovo otklanjanje olaksace otklanjanje drugih podela i ublaziti
posledice koje su te druge podele izazvale.
Otkad postoje visenacionalne zajednice, njihova slaba tacka su
odnosi koji se izmedju razlicitih nacija uspostavljaju. Kao mac nad
njihovim glavama, prisutna je neprekidna pretnja da se jednog
dana pokrene pitanje ugrozenosti jedne nacije od drugih i time
pokrene talas sumnji, optuzbi i netrpeljivosti koji po pravilu raste
i tesko se zaustavlja. To unutrasnji i spoljni neprijatelji takvih
zajednica znaju i zato svoju aktivnost protiv visenacionalnih
drustava uglavnom organizuju na podsticanje nacionalnih
sukoba. U ovom trenutku, mi u Jugoslaviji se ponasamo kao da
nam to iskustvo uopste nije poznato. I kao da u sopstvenoj, i daljoj
i blizoj proslosti nismo iskusili svu tragicnost nacionalnih sukoba,
koje jedno drustvo moze da dozivi, a da ipak opstane.
Ravnopravni i slozeni odnosi medju jugoslovenskim narodima su
neophodan uslov za opstanak Jugoslavije, za njen izlazak iz krize,
i pogotovo neophodan uslov za njen ekonomski i drustveni prosperitet.
Time se Jugoslavija ne izdvaja iz socijalnog ambijenta savremenog,
a pogotovo razvijenog sveta. Taj svet sve vise obelezava nacionalna
trpeljivost, nacionalna saradnja, pa cak i nacionalna ravnopravnost.
Savremeni ekonomski i tehnoloski, ali i politicki i kulturni razvoj
upucuje razne narode jedne na druge, cini ih medjusobno zavisnim
i sve vise i medjusobno ravnopravnim. U civilizaciju ka kojoj se
krece covecanstvo, mogu zakoraciti pre svega ravnopravni i
ujedinjeni ljudi. Ako ne mozemo da budemo na celu puta u takvu
civilizaciju, ne treba sigurno da budemo ni na njegovom zacelju.
U vreme kada se odigrala ova znamenita istorijska bitka na Kosovu,
ljudi su bili zagledani u zvezde cekajuci od njih pomoc. Danas,
sest vekova kasnije, ponovo su zagledani u zvezde, cekajuci da
ih osvoje. Prvi put su mogli da dopuste sebi razjedinjenost, mrznju,
izdaju, jer su ziveli u manjim, medjusobno slabo povezanim
svetovima. Danas kao stanovnici planete, razjedinjeni, ne mogu
osvojiti ni svoju planetu, a kamoli druge planete, ukoliko ne
budu medjusobno slozni i solidarni.
Zato mozda nigde na tlu nase domovine nemaju toliko smisla reci
posvecene slozi, solidarnosti i saradnji medju ljudima koliko imaju
ovde, na Kosovu Polju, koje je simbol nesloge i izdaje.
U pamcenju sprskog naroda ta nesloga je bila presudna za
gubitak bitke i za zlu sudbinu koju je Srbija podnela punih pet vekova.
Pa cak i ako sa istorijske tacke gledista ne bi bilo tako, ostaje
izvesnost da je narod svoju neslogu doziveo kao svoju najvecu
nesrecu. I obaveza naroda je zato da je sam otkloni da bi sebe
ubuduce zastitio od poraza, neuspeha i stagnacija.
Srpski narod je ove godine postao svestan nuznosti svoje
medjusobne sloge kao neophodnog uslova za svoj sadasnji zivot
i dalji razvoj.
Uveren sam da ce ta svest o slozi i jedinstvu omoguciti Srbiji ne
samo da funkcionise kao drzava, vec da funkcionise kao uspesna
drzava. Zato i mislim da to ima smisla reci bas ovde na Kosovu
gde je nesloga jednom tragicno i za vekove unazadila i ugrozila
Srbiju i gde obnovljena sloga moze da je unapredi i da joj vrati
dostojanstvo. A takva svest o medjusobnim odnosima predstavlja
elementarnu nuznost i za Jugoslaviju. - Jer se njena sudbina
nalazi u zdruzenim rukama svih njenih naroda.
Kosovska bitka sadrzi u sebi jos jedan veliki simbol. To je simbol
junastva. Njemu su posvecene pesme, igre, literatura i istorija.
Kosovsko junastvo vec sest vekova inspirise nase stvaralastvo,
hrani nas ponos, ne da nam da zaboravimo da smo jednom bili
vojska velika, hrabra i ponosita, jedna od retkih koja je u gubitku
ostala neporazena.
Sest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama.
One nisu oruzane, mada i takve jos nisu iskljucene. Ali bez obzira
kakve da su, ove bitke se ne mogu dobiti bez odlucnosti, hrabrosti
i pozrtvovanosti. Bez tih dobrih osobina koje su onda davno bile
prisutne na Kosovu Polju. Nasa glavna bitka danas odnosi se
na ostvarenje ekonomskog, politickog, kulturnog i uopste
drustvenog prosperiteta. Za brze i uspesnije priblizavanje civilizaciji
u kojoj ce ziveti ljudi u XXI veku. Za tu nam je bitku pogotovo
potrebno junastvo. Razume se nesto dlrugacije. Ali ona srcanost
bez koje nista na svetu, ozbiljno i veliko, ne moze da se postigne,
ostaje nepromenjena. Ostaje vecno potrebna.
Pre sest vekova Srbija je ovde, na Kosovu Polju, junacki branila
sebe. Ali je branila i Evropu. Ona se tada nalazila na njenom
bedemu koji je stitio evropsku kulturu, religiju, evropsko drustvo
u celini. Zato danas izgleda ne samo nepravedno vec i neistorijski
i sasvim apsurdno razgovarati o pripadnosti Srbije Evropi. Ona je
u njoj neprekidno, danas kao i pre.
Razume se, na svoj nacin. Ali takav koji je u istorijskom smislu nije
nikad lisio dostojanstva. U tom duhu mi danas nastojimo da
gradimo drustvo - bogato i demokratsko. I da tako doprinesemo
prosperitetu svoje lepe, i u ovom trenutku nepravedno napacene
zemlje. Ali i da tako doprinesemo naporima svih progresivnih ljudi
naseg doba, koje oni cine za jedan novi, lepsi svet.
Neka vecno zivi uspomena na kosovsko junastvo!
Neka zivi Srbija!
Neka zivi Jugoslavija!
Neka zivi mir i bratstvo medju narodima!
Celi govor na formatu RealPlayer:
http://resistance.chiffonrouge.org/IMG/ram/doc-7.ram
*** ENGLISH ***
Speech by Slobodan Milosevich, delivered to an estimated 1 million
people at the central celebration marking the 600th anniversary of the
Battle of Kosovo, held at Gazimestan on 28 June, 1989:
http://www.icdsm.org/milosevic/kosovo.htm
A sensational document - FILE AUDIO: The full realmedia speech, a
version of the RTS broadcast of that very day, an historical document.
The image is very compressed but the sound is OK:
http://resistance.chiffonrouge.org/IMG/ram/doc-7.ram
*** DEUTSCH ***
Milosevics Rede am 28. Juni 1989, zum 600. Jahrestag der Schlacht auf
dem Amselfeld. Vollständiger Wortlaut im Vergleich zur verfälschenden
Wiedergabe in der FAZ vom 28. Juni 1999
http://www.aikor.de/Artikel/rahasibu.htm
AUDIO/VIDEO AUFNAHME - Die datei:
http://resistance.chiffonrouge.org/IMG/ram/doc-7.ram
*** FRANCAIS ***
Ce que Milosevic a vraiment dit le 28/06/1989
http://resistance.chiffonrouge.org/
article.php3?id_article=111&var_recherche=Gazimestan
ou:
http://www.lai-aib.org/lai/
article_lai.phtml ?section=A1ABBB&object_id=8476
Documents joints permettent de visualiser sous real-player le discours
intégral et l'accueil des délégations:
http://resistance.chiffonrouge.org/IMG/ram/doc-7.ram
==========================
ICDSM - Sezione Italiana
c/o GAMADI, Via L. Da Vinci 27
00043 Ciampino (Roma)
tel/fax +39-06-4828957
email: icdsm-italia @ libero.it
Conto Corrente Postale numero 86557006
intestato ad Adolfo Amoroso, ROMA
causale: DIFESA MILOSEVIC
sito internet: http://www.pasti.org/linkmilo.htm
Voce jugoslava - Jugoslavenski glas
Svakog utorka, od 14,00 do 14,30 sati, na Radio Città Aperta,
i valu FM 88.9 za regiju "Lazio", emisija
"JUGOSLAVENSKI GLAS".
Emisija je u direktnom prijenosu. Moze se pratiti i preko
Interneta:
http://www.radiocittaperta.it
Kratke intervencije na telefon (0039) 06 4393512. Emisija je
dvojezicna, po potrebi i vremenu na raspolaganju.
Podrzite taj slobodni i nezavisni glas, kupujuci knjige, video
kazete, brosure, koje imamo na raspolaganju. Pisite nam na
jugocoord @ tiscali.it, ili fax +39 06 4828957.
Trazimo zainteresirane za usvajanje na daljinu, t.j. djacke
stipendije za djecu prognanika. Odazovite se.
Ogni martedì dalle ore 14,00 alle 14,30,
"VOCE JUGOSLAVA"
su Radio Città Aperta, FM 88.9 per il Lazio. La trasmissione si
può seguire, come del resto anche le altre della Radio, via
Internet al sito:
http://www.radiocittaperta.it
La trasmissione è bilingue (a seconda del tempo disponibile e
della necessità) ed in diretta (brevi interventi allo 06 4393512).
Sostenete questa voce libera e indipendente acquistando
video cassette, libri, bollettini a nostra disposizione. Possibili
adozioni a distanza (borse di studio). Scriveteci all'indirizzo :
jugocoord @ tiscali.it, tel/fax 06 4828957.
Program - programma 22.6.2004:
Dokumenti / documenti: Srebrenica
Svakog utorka, od 14,00 do 14,30 sati, na Radio Città Aperta,
i valu FM 88.9 za regiju "Lazio", emisija
"JUGOSLAVENSKI GLAS".
Emisija je u direktnom prijenosu. Moze se pratiti i preko
Interneta:
http://www.radiocittaperta.it
Kratke intervencije na telefon (0039) 06 4393512. Emisija je
dvojezicna, po potrebi i vremenu na raspolaganju.
Podrzite taj slobodni i nezavisni glas, kupujuci knjige, video
kazete, brosure, koje imamo na raspolaganju. Pisite nam na
jugocoord @ tiscali.it, ili fax +39 06 4828957.
Trazimo zainteresirane za usvajanje na daljinu, t.j. djacke
stipendije za djecu prognanika. Odazovite se.
Ogni martedì dalle ore 14,00 alle 14,30,
"VOCE JUGOSLAVA"
su Radio Città Aperta, FM 88.9 per il Lazio. La trasmissione si
può seguire, come del resto anche le altre della Radio, via
Internet al sito:
http://www.radiocittaperta.it
La trasmissione è bilingue (a seconda del tempo disponibile e
della necessità) ed in diretta (brevi interventi allo 06 4393512).
Sostenete questa voce libera e indipendente acquistando
video cassette, libri, bollettini a nostra disposizione. Possibili
adozioni a distanza (borse di studio). Scriveteci all'indirizzo :
jugocoord @ tiscali.it, tel/fax 06 4828957.
Program - programma 22.6.2004:
Dokumenti / documenti: Srebrenica
Kosmet (en francais)
1. Quelle est l'ampleur des destructions du patrimoine serbe au Kosovo
? (Liberation, 19/6/2004)
2. Témoignage : Je reviens du Kosovo
(par Frédéric Saillot, Balkans-Infos juin 2004)
3. Sombre bataille pour le partage du butin
(Balkans-Info, juin 2004)
=== 1 ===
-------- Original Message --------
Subject: [TV-STOP] Le Conseil de l'Europe évalue les dégâts au
Kosovo
Date: Sat, 19 Jun 2004 16:21:42 +0200
From: TV-STOP <tv-stop @ bluewin.ch>
Enfin, une reconnaissance "officielle" de la guerre de religion menée
au Kosovo contre les symboles du christianisme. On observera seulement,
dans ce compte rendu par ailleurs objectif, que les bâtiments classés
détruits en mars 2004 n'étaient pas "historiquement importants pour les
Serbes", mais d'une valeur culturelle et artistique universelle.
Dirait-on des églises décorées par Giotto qu'elles sont "importantes
pour les Italiens"?
Sur ce patrimoine artistique, voir le splendide livre illustré de Gojko
Subotic: "L'Art médiéval du Kosovo", éd. Desclée de Brouwer.
--
Extrait de
_http://www.liberation.fr/imprimer.php?Article=216695_ :
*_Monde_*
La question du jour... Mikhaël de Thyse, du Conseil de l'Europe (1)
Quelle est l'ampleur des destructions du patrimoine serbe au Kosovo ?
Par Arnaud VAULERIN
samedi 19 juin 2004
(1) Expert de la Direction de la culture et du patrimoine, de retour du
Kosovo.
près les émeutes des 17-19 mars (19 morts et 600 blessés, ndlr), 35
monuments orthodoxes ont été totalement détruits ou endommagés, selon
la liste fournie par les institutions du Kosovo. Seize étaient classés,
notamment des bâtiments historiquement importants pour les Serbes. Je
pense à l'église Bogorodica Ljeviska, à Prizren (XI et XIVe siècles).
L'ensemble menace de s'écrouler. Des ouvertures ont été faites dans les
murs. On s'est acharné à coups de marteau sur les fresques. Le tout a
été incendié. C'est pire et plus préoccupant pour le monastère
Saint-Archange : les logements des moines ont été détruits, les restes
archéologiques abîmés. Ce chantier sera l'un des plus coûteux. Ces
monuments ont été plus sévèrement atteints car ils se trouvaient dans
le centre-ville de Prizren, où il ne reste plus rien des maisons
anciennes du quartier serbe. Mais on constate des destructions
similaires au monastère de Deric, (XIVe siècle, centre de la région),
dans des chapelles avec des fresques remarquables. A travers cette
campagne de
délire et de vandalisme organisés, il y a la volonté de nier le droit
de la communauté serbe à rester sur cette terre. C'est flagrant.
Maintenant, et après la destruction de plus de 150 lieux de culte
depuis 1999 (date de la mise sous tutelle de la région par l'ONU et les
forces de l'Otan, ndlr), il faut sécuriser les lieux pour empêcher de
nouvelles destructions et des accidents de personnes. Les experts ont
identifié des actions immédiates : consolidation et nettoyage contrôlé,
car il ne s'agit pas d'envoyer des bulldozers. Ce qui peut être sauvé
doit l'être
avant l'hiver. Ensuite, des travaux de grande ampleur pourront être
entrepris. Dix millions d'euros ont été débloqués et une bonne part
sera supportée par l'Assemblée du Kosovo. On doit restaurer tout ce qui
peut l'être car il faut donner un signal fort à la communauté serbe du
Kosovo.
_http://www.liberation.fr/page.php?Article=216695_
_© Libération_
--
TV-STOP
Surveillance des aberrations médiatiques.
Abonnement, désabonnement : écrire à _tv-stop@..._
--
=== 2 ===
Date : Sun, 20 Jun 2004 14:12:20 +0200
De : "Roland Marounek"
A: alerte_otan @ yahoogroupes.fr
Objet : [alerte_otan] 'Je reviens du Kosovo'
Témoignage : Je reviens du Kosovo
par Frédéric Saillot
Balkans-Infos juin 2004
Au moment des émeutes de mars - favorisées par la façon dont la presse
locale présente la noyade dans l'Ibar de trois jeunes Albanais, et
précédées d'une montée de la tension depuis le 11 mars avec des
violences anti-Serbes au sud de Pristina - Rémy Ourdan, journaliste au
Monde, fait porter dans le n° du 19 mars la responsabilité des
événements au contingent français de la KFOR. "A l'arrivée des soldats
français de l'OTAN, en juin 1999, écrit-il, une bande d'une centaine de
Serbes gardait le pont sur l'Ibar. Il y avait là de petits chefs
paramilitaires et des hommes de la police spéciale de Belgrade, des
gaillards qui demandèrent au bataillon français de protéger le quartier
nord de la ville de l'invasion albanaise', c'est-à-dire des foules
d'Albanais rentrant dans leurs maisons après trois mois d'exil forcé. A
leur grande surprise et à la stupéfaction des Albanais, un colonel
français accepta. Les soldats de Paris devinrent les 'gardiens du
pont'. Le problème de Mitrovica était né. "Je décide d'aller sur place
pour y voir plus clair.
A mon arrivée là-bas le 4 avril, au terme de trois jours de voyage, la
situation à Mitrovica m'apparaît d'emblée très différente de la
présentation polémique qu'en fait Ourdan. Des Albanais y vivent du côté
serbe. Dans trois tours au bord de la rive nord et dans le quartier
résidentiel qui se trouve sur les hauteurs de la ville, que les
Français de la KFOR appellent "Montmartre" et où ils cohabitent en
bonne entente avec les Serbes. Des Bosniaques aussi occupent tout un
quartier, la "petite Bosnie", sur la rive nord, entre le pont
"Austerlitz" et le pont "Cambronne", plus en aval. Des Roms enfin, dont
personne ne parle jamais, qui vivent depuis cinq ans dans le camp de
Jitkovac, dans des conditions de précarité terribles, à côté de
Svetchan, la banlieue industrielle de Mitrovica où se trouvent les
installations sinistrées de la grande usine de traitement des minéraux,
ou plus au nord dans celui de Leposavic, commune administrée par les
Serbes, installé dans d'anciens hangars.
Un interprète de la KFOR m'explique même que les fameux "gardiens du
pont" serbes, ont gardé "Montmartre" d'éventuelles représailles pendant
les émeutes. J'y séjournerai quelques jours, accueilli par une famille
albanaise, qui vit une situation d'enclave dans l'enclave : ses
déplacements au sud se font par les véhicules de la KFOR ou de l'UN. La
réciproque n'est pas vraie au sud. Tous les Serbes en ont été chassés.
La dernière famille serbe à résider à Mitrovica sud était celle du
pope. Le presbytère et l'église ont flambé pendant les émeutes de mars.
Le quartier de maisons détruites sur la rive sud, à côté du stade, est
un quartier rom. Les Roms en ont été chassés en 99, puis leurs maisons
ont été progressivement pillées et détruites. La terre a été retournée
pour y trouver l'or qu'ils y auraient enfoui. Dans la périphérie de
Pristina, de Kosovo Polje à Gracanica, dans les petits villages serbes,
on trouve des commerçants albanais qui vivent en bonne entente, et des
Roms, dont les maisons ont été également pillées, (certaines, selon un
témoin, cette fois-ci par des Serbes), et qui s'y sont réinstallés. Ils
viennent souvent de Pristina, où le quartier des maisons serbes et
roms, dans la vieille ville, derrière les mosquées, a été entièrement
détruit. Un témoin nous a montré la maison où sa sour a été pendue en
99. Le monastère de Gracanica accueille une quarantaine de réfugiés des
villages alentours et de la ville d'Obilic où se trouve la centrale
thermique. Une centaine d'autres sont installés plus loin. Leurs
maisons ont été brûlées, ils n'ont plus rien, souffrent de maladies
graves, notamment de problèmes cardiaques. Un Serbe est mort brûlé dans
sa maison à Obilic, trois autres ont été massacrés. Les événements des
17 et 18 mars, aux dires des témoins dans différents points du Kosovo,
ont été d'une violence inimaginable. Un homme déjà âgé, à Gracanica m'a
dit ne pas comprendre pourquoi les Albanais en sont venus là. Son
village était moitié serbe moitié albanais. Ils allaient les uns chez
les autres et partageaient le pain et le sel. Mais tout cela est fini.
Il a enduré toute la période de 99 à maintenant, cinq années pendant
lesquelles il lui arrivait d'être battu par de jeunes Albanais sous les
yeux de la KFOR qui ne bougeait pas. Maintenant sa maison est brûlée,
il ne sait où aller, il y a trop de réfugiés partout, dans les enclaves
et au sud de la Serbie. Sa femme, qui porte sa douleur et une grave
maladie de cour avec une belle dignité, pense que plus rien n'est
possible désormais. A Prizren, nous avons vu le quartier serbe
entièrement détruit, brûlé. C'est d'autant plus impressionnant qu'il se
trouve exposé sur la colline qui domine la ville, autour d'une grande
église, incendiée elle aussi, probablement le siège de l'évêché du
Kosovo, transféré maintenant à Gracanica. Dans la ville une autre
église, est entièrement brûlée. Une autre, plus loin, avec son clocher,
a été conservée. Une église catholique ? La population albanaise nous a
fait bon accueil, à moi et au jeune Serbe qui, courageusement,
m'accompagnait et m'offrait ses services d'interprète. Elle déambulait,
calme et souriante, malgré le départ de toute une partie des habitants
et la destruction d'un quartier de la ville. Sur notre chemin nous
avons rencontré des Albanais heureux de pouvoir nous renseigner en
serbo-croate, langue qu'ils n'ont plus l'occasion de parler depuis
longtemps. A côté de Pec, les sours du monastère de la Patriarchie ont
reçu des menaces de mort par téléphone. Les habitants d'un village
voisin, Bjelo Polje, sur la colline dominant Pec, chassés en 99 de
leurs maisons détruites, étaient revenus, vingt-cinq familles, dans le
cadre du programme de réinstallation des réfugiés, se réinstaller et
reconstruire leurs habitations. Celles-ci ont de nouveau été détruites
le 17 mars dans des conditions de violence inimaginables.
Le porte-parole des institutions provisoires du gouvernement autonome
du Kosovo, Muhamet Hamiti, conseiller du président Rugova, m'a affirmé
que tout serait reconstruit d'ici décembre 2004: "Nous avons
reconstruit 120.000 maisons après 99, pourquoi n'en
reconstruirions-nous pas quelques centaines d'ici la fin de l'année?"
La crainte de circuler librement enferme les habitants du Kosovo dans
leurs enclaves, parfois limitées à leur jardin, comme chez mon hôte de
Mitrovica. Combien nous ont dit qu'ils vivaient comme en prison ! Ainsi
les moines du monastère de Decan, au nord de Pec, qui accueillent
également des réfugiés, et qui vivent cette situation depuis cinq ans.
L'après-99 a été marqué, de la part des instances internationales, par
une discrimination consciente et délibérée à rencontre des Serbes
restés au Kosovo, ainsi que des Roms, oubliés de tous. Il n'était pas
question d'entreprendre quelque démarche administrative que ce soit.
Les formulaires et documents, rédigés en anglais ou en albanais,
ignoraient le serbo-croate. Un récent changement dans la politique à
l'égard des minorités de la part de l'ONU et de l'Europe fait espérer
quelques progrés. Mais les organisations gouvernementales américaines:
US Aid. World Vision et autres Mercy Corps, gérant des crédits
considérables et pratiquant une politique violemment anti-Serbe et
ouvertement pro-albanaise, selon le manichéisme simpliste qui leur est
propre, font la pluie et le beau temps et gênent considérablement une
amélioration de la politique des internationaux et de l'Europe.
Le porte-parole du "pilier" Police-Justice de la mission internationale
nous a déclaré, au cours d'un entretien le 14 avril, que l'enquête
n'était pas terminée à propos de la mort des trois enfants albanais de
Cabra, noyés dans l'Ibar. Un observateur nous a déclaré que peu de
jours auparavant, des enfants serbes du village voisin de Zubin Potok,
sur la rive sud, avaient été tués sans qu'aucune enquête ait été faite.
Le survivant du drame de Cabra, selon le porte-parole, a été entendu
par des responsables de la police, mais, selon un autre observateur, il
aurait également eu un entretien à Mitrovica sud avec un responsable de
l'ex-UCK, avant de donner un témoignage selon lequel des Serbes
auraient lâché un chien sur les enfants. Ce qui est sûr, c'est que dans
le cadre d'une montée de la tension depuis le 11 mars, ce drame a été
exploité par des franges politisées et extrêmement bien organisées,
mobilisant des couches sensibles de la population, notamment des jeunes
désouvrés. Elles ont été favorisées en cela par la campagne des médias
locaux, largement financés par les crédits des organisations
gouvernementales américaines. Sur les assassinats de Serbes au sud de
Pristina, ayant entraîné des barrages sur la route menant à Skopje, le
porte parole du pilier Police-Justice est beaucoup moins disert. Ils
auraient été victimes d'agresseurs "non identifiés". Il me déclare que
par ailleurs les Serbes coopèrent peu aux enquêtes. Je lui demande si
leur manque de coopération n'est pas causé par la crainte d'éventuelles
représailles. Il en convient et parle de la difficulté de la protection
des témoins et de la loi du silence côté albanais. Mardi 11er avril,
invité par les villageois pour la fête du Saint patron et la
reconstruction du hall de leur église par la KFOR argentine, j'ai
constaté la destruction complète du village de Bjelo Polje, à côté de
Pec. Il se trouve à 50 m, en léger contrebas, du camp de la KFOR
italienne, qui n'a pas bougé. La cause de l'exaspération croissante
réside aussi dans la situation désastreuse de l'économie et un taux de
chômage qui touche la majorité de la population, source des dérives
mafieuses et des aventures politico-militaires. Interrogé à ce sujet,
le porte-parole de la Minuk à Mitrovica, Georges Kokouk, me renvoie à
un projet de l'ICG (International Crisis Group), un organisme
international au statut mal défini, dirigé par George Soros.
Consulté plus tard, le plan de développement de l'ICG se révélera daté
de 2001, rédigé en anglais, disponible en albanais, sans qu'aucune
référence soit faite à une version serbo-croate. Interrogé sur un
projet plus récent, le porte-parole me renvoie à un autre site
internet, l'ISE, qui se révélera être un service informatique
international, sans activité particulière au Kosovo. Un responsable
religieux orthodoxe m'a décrit la situation au moyen d'une inquiétante
métaphore. En intervenant au Kosovo, la communauté internationale
aurait traité un mal mineur dans lequel elle voyait la cause de la
maladie : l'arythmie cardiaque que représentait le régime de Milosevic.
Ce faisant, elle a ignoré le mal majeur qui attaquait l'organisme
traité : le cancer de la mafia, des trafics en tous genres et de
l'islamisme politique agissant en sous-main. L'arythmie cardiaque a été
soignée, cependant que l'organisme est en passe de mourir du cancer qui
ne s'arrêtera pas au Kosovo, mais gagnera toute l'Europe. La communauté
internationale a-t-elle suffisamment de crédit pour intervenir encore
sur la situation ? Une responsable internationale, en poste depuis cinq
ans au Kosovo, m'a dit son découragement après les émeutes de mars.
Pour elle, comme pour d'autres, elles ont été délibérées, destinées à
obtenir plus vite ce qui aurait pu l'être par la voie démocratique et
dans le respect des droits de chacun. Il est vrai que trop souvent les
fonctionnaires internationaux, formés dans les cocons des universités
et des grandes écoles, sont venus au Kosovo avec des a priori
idéologiques manichéens et une méconnaissance foncière de l'histoire et
de la réalité de cette région. Le responsable de l'agriculture à la
Minuk, en bon universitaire frotté à la marxologie, parle de
"l'exploitation" dont les albanophones auraient été l'objet "avant".
Une jeune femme fraîche émoulue de sciences-po, peu avare de
télescopages historiques, regrette qu'une "épuration" n'ait pas pu se
faire après 99 comme à la Libération en France. Ils vivent pour leur
grande majorité en vase clos, sans réel contact avec une population
locale dont ils ignorent les langues, partant se détendre tous les week
ends avec les cars de l'ONU sur les plages de Grèce ou du Monténégro.
Ce qui suffirait à les déconsidérer auprès d'une population qui
souffre. Ils se contentent, dans le pire des cas, de toucher des payes
considérables et n'agissent en aucune manière sur une situation qui
leur échappe, avant d'être bientôt remplacés dans la noria incessante
des internationaux.
=== 3 ===
Date : Sun, 20 Jun 2004 14:09:12 +0200
De : "Roland Marounek"
A: alerte_otan @ yahoogroupes.fr
Objet : [alerte_otan] Kosovo : Sombre bataille pour le partage du butin
Sombre bataille pour le partage du butin
Balkans-Info, juin 2004
Les guerres "humanitaires" qui prétendent instaurer la démocratie et
les droits de l'homme, doivent être, pour ceux qui les conduisent,
avant tout rentables.
Une information concernant l'Albright Group le confirme. Cette
entreprise de consultation, appartenant à l'ex-secrétaire d'Etat
Madeleine Albright, a pris en charge le poste de conseiller spécial de
gestion dans le comité directeur du serveur internet Ipko-Net du
Kosovo. Elle va concourir pour obtenir la place de nouvel opérateur des
mobiles dans la région. L'histoire de la téléphonie mobile au Kosovo
est un exemple typique de partage du butin lors de "l'instauration de
la démocratie". L'information sur l'Albright Group rappelle l'annonce
d'Alcatel-Eurotel parue en décembre 2002 sur le site du Centre
informatif d'affaires pour l'Europe centrale et de l'Est. L'annonceur
avait alors cherché "un partenaire aux USA qui participerait à l'appel
d'offres pour la licence de téléphonie mobile au Kosovo". L'unique
licence de téléphonie mobile à cette époque (comme aujourd'hui) était
celle de l'opérateur Vala 900 (Alcatel français) dont les services
étaient utilisés par à peu près 180 000 usagers.
Koha Ditoré, le quotidien en langue albanaise, avait, à la fin de 1999,
critiqué la Minuk en l'accusant d'avoir enfreint les règles d'appels
d'offres en signant le contrat d'attribution de licence de la
téléphonie mobile à Alcatel. Puisque Kosovo ne possède pas le code
d'appel international, le contrat précisait que les appels passeraient
par Télécom Monaco. Zef Morina qui, dans les institutions de
transition, exerce la fonction de ministre des Transports et de la
Communication, avait confirmé que le Kosovo, selon la clause du contrat
de trois ans signé par la Minuk avec Alcatel, avait l'obligation de
payer 50.000 $ à Télécom-Monaco. La presse albanaise a fait répandre le
bruit que le chef de l'époque de la Minuk, Bernard Kouchner, avait
privilégié Alcatel aux dépens de Siemens car, à ce qu'on disait, un
proche cousin de sa famille avait des liens avec Télécom-Monaco.
De toute cette histoire, il reste le fait incontestable que Kouchner, à
la veille de la signature de contrat, a fait démissionner Agron Dida,
le directeur des Postes et Télécommunications du Kosovo, parce qu'il
n'avait pas voulu signer le contrat avec Alcatel. Dida avait
publiquement affirmé que le Siemens allemand proposait une meilleure
offre de vente de l'équipement technique de téléphonie mobile, alors
qu'Alcatel consentait à financer les installations, mais à condition de
rester propriétaire de l'ensemble du système de téléphonie mobile du
Kosovo.
Vesti, 17 avril 2004.
Traduit et adapté par Nada Znidarsic.
1. Quelle est l'ampleur des destructions du patrimoine serbe au Kosovo
? (Liberation, 19/6/2004)
2. Témoignage : Je reviens du Kosovo
(par Frédéric Saillot, Balkans-Infos juin 2004)
3. Sombre bataille pour le partage du butin
(Balkans-Info, juin 2004)
=== 1 ===
-------- Original Message --------
Subject: [TV-STOP] Le Conseil de l'Europe évalue les dégâts au
Kosovo
Date: Sat, 19 Jun 2004 16:21:42 +0200
From: TV-STOP <tv-stop @ bluewin.ch>
Enfin, une reconnaissance "officielle" de la guerre de religion menée
au Kosovo contre les symboles du christianisme. On observera seulement,
dans ce compte rendu par ailleurs objectif, que les bâtiments classés
détruits en mars 2004 n'étaient pas "historiquement importants pour les
Serbes", mais d'une valeur culturelle et artistique universelle.
Dirait-on des églises décorées par Giotto qu'elles sont "importantes
pour les Italiens"?
Sur ce patrimoine artistique, voir le splendide livre illustré de Gojko
Subotic: "L'Art médiéval du Kosovo", éd. Desclée de Brouwer.
--
Extrait de
_http://www.liberation.fr/imprimer.php?Article=216695_ :
*_Monde_*
La question du jour... Mikhaël de Thyse, du Conseil de l'Europe (1)
Quelle est l'ampleur des destructions du patrimoine serbe au Kosovo ?
Par Arnaud VAULERIN
samedi 19 juin 2004
(1) Expert de la Direction de la culture et du patrimoine, de retour du
Kosovo.
près les émeutes des 17-19 mars (19 morts et 600 blessés, ndlr), 35
monuments orthodoxes ont été totalement détruits ou endommagés, selon
la liste fournie par les institutions du Kosovo. Seize étaient classés,
notamment des bâtiments historiquement importants pour les Serbes. Je
pense à l'église Bogorodica Ljeviska, à Prizren (XI et XIVe siècles).
L'ensemble menace de s'écrouler. Des ouvertures ont été faites dans les
murs. On s'est acharné à coups de marteau sur les fresques. Le tout a
été incendié. C'est pire et plus préoccupant pour le monastère
Saint-Archange : les logements des moines ont été détruits, les restes
archéologiques abîmés. Ce chantier sera l'un des plus coûteux. Ces
monuments ont été plus sévèrement atteints car ils se trouvaient dans
le centre-ville de Prizren, où il ne reste plus rien des maisons
anciennes du quartier serbe. Mais on constate des destructions
similaires au monastère de Deric, (XIVe siècle, centre de la région),
dans des chapelles avec des fresques remarquables. A travers cette
campagne de
délire et de vandalisme organisés, il y a la volonté de nier le droit
de la communauté serbe à rester sur cette terre. C'est flagrant.
Maintenant, et après la destruction de plus de 150 lieux de culte
depuis 1999 (date de la mise sous tutelle de la région par l'ONU et les
forces de l'Otan, ndlr), il faut sécuriser les lieux pour empêcher de
nouvelles destructions et des accidents de personnes. Les experts ont
identifié des actions immédiates : consolidation et nettoyage contrôlé,
car il ne s'agit pas d'envoyer des bulldozers. Ce qui peut être sauvé
doit l'être
avant l'hiver. Ensuite, des travaux de grande ampleur pourront être
entrepris. Dix millions d'euros ont été débloqués et une bonne part
sera supportée par l'Assemblée du Kosovo. On doit restaurer tout ce qui
peut l'être car il faut donner un signal fort à la communauté serbe du
Kosovo.
_http://www.liberation.fr/page.php?Article=216695_
_© Libération_
--
TV-STOP
Surveillance des aberrations médiatiques.
Abonnement, désabonnement : écrire à _tv-stop@..._
--
=== 2 ===
Date : Sun, 20 Jun 2004 14:12:20 +0200
De : "Roland Marounek"
A: alerte_otan @ yahoogroupes.fr
Objet : [alerte_otan] 'Je reviens du Kosovo'
Témoignage : Je reviens du Kosovo
par Frédéric Saillot
Balkans-Infos juin 2004
Au moment des émeutes de mars - favorisées par la façon dont la presse
locale présente la noyade dans l'Ibar de trois jeunes Albanais, et
précédées d'une montée de la tension depuis le 11 mars avec des
violences anti-Serbes au sud de Pristina - Rémy Ourdan, journaliste au
Monde, fait porter dans le n° du 19 mars la responsabilité des
événements au contingent français de la KFOR. "A l'arrivée des soldats
français de l'OTAN, en juin 1999, écrit-il, une bande d'une centaine de
Serbes gardait le pont sur l'Ibar. Il y avait là de petits chefs
paramilitaires et des hommes de la police spéciale de Belgrade, des
gaillards qui demandèrent au bataillon français de protéger le quartier
nord de la ville de l'invasion albanaise', c'est-à-dire des foules
d'Albanais rentrant dans leurs maisons après trois mois d'exil forcé. A
leur grande surprise et à la stupéfaction des Albanais, un colonel
français accepta. Les soldats de Paris devinrent les 'gardiens du
pont'. Le problème de Mitrovica était né. "Je décide d'aller sur place
pour y voir plus clair.
A mon arrivée là-bas le 4 avril, au terme de trois jours de voyage, la
situation à Mitrovica m'apparaît d'emblée très différente de la
présentation polémique qu'en fait Ourdan. Des Albanais y vivent du côté
serbe. Dans trois tours au bord de la rive nord et dans le quartier
résidentiel qui se trouve sur les hauteurs de la ville, que les
Français de la KFOR appellent "Montmartre" et où ils cohabitent en
bonne entente avec les Serbes. Des Bosniaques aussi occupent tout un
quartier, la "petite Bosnie", sur la rive nord, entre le pont
"Austerlitz" et le pont "Cambronne", plus en aval. Des Roms enfin, dont
personne ne parle jamais, qui vivent depuis cinq ans dans le camp de
Jitkovac, dans des conditions de précarité terribles, à côté de
Svetchan, la banlieue industrielle de Mitrovica où se trouvent les
installations sinistrées de la grande usine de traitement des minéraux,
ou plus au nord dans celui de Leposavic, commune administrée par les
Serbes, installé dans d'anciens hangars.
Un interprète de la KFOR m'explique même que les fameux "gardiens du
pont" serbes, ont gardé "Montmartre" d'éventuelles représailles pendant
les émeutes. J'y séjournerai quelques jours, accueilli par une famille
albanaise, qui vit une situation d'enclave dans l'enclave : ses
déplacements au sud se font par les véhicules de la KFOR ou de l'UN. La
réciproque n'est pas vraie au sud. Tous les Serbes en ont été chassés.
La dernière famille serbe à résider à Mitrovica sud était celle du
pope. Le presbytère et l'église ont flambé pendant les émeutes de mars.
Le quartier de maisons détruites sur la rive sud, à côté du stade, est
un quartier rom. Les Roms en ont été chassés en 99, puis leurs maisons
ont été progressivement pillées et détruites. La terre a été retournée
pour y trouver l'or qu'ils y auraient enfoui. Dans la périphérie de
Pristina, de Kosovo Polje à Gracanica, dans les petits villages serbes,
on trouve des commerçants albanais qui vivent en bonne entente, et des
Roms, dont les maisons ont été également pillées, (certaines, selon un
témoin, cette fois-ci par des Serbes), et qui s'y sont réinstallés. Ils
viennent souvent de Pristina, où le quartier des maisons serbes et
roms, dans la vieille ville, derrière les mosquées, a été entièrement
détruit. Un témoin nous a montré la maison où sa sour a été pendue en
99. Le monastère de Gracanica accueille une quarantaine de réfugiés des
villages alentours et de la ville d'Obilic où se trouve la centrale
thermique. Une centaine d'autres sont installés plus loin. Leurs
maisons ont été brûlées, ils n'ont plus rien, souffrent de maladies
graves, notamment de problèmes cardiaques. Un Serbe est mort brûlé dans
sa maison à Obilic, trois autres ont été massacrés. Les événements des
17 et 18 mars, aux dires des témoins dans différents points du Kosovo,
ont été d'une violence inimaginable. Un homme déjà âgé, à Gracanica m'a
dit ne pas comprendre pourquoi les Albanais en sont venus là. Son
village était moitié serbe moitié albanais. Ils allaient les uns chez
les autres et partageaient le pain et le sel. Mais tout cela est fini.
Il a enduré toute la période de 99 à maintenant, cinq années pendant
lesquelles il lui arrivait d'être battu par de jeunes Albanais sous les
yeux de la KFOR qui ne bougeait pas. Maintenant sa maison est brûlée,
il ne sait où aller, il y a trop de réfugiés partout, dans les enclaves
et au sud de la Serbie. Sa femme, qui porte sa douleur et une grave
maladie de cour avec une belle dignité, pense que plus rien n'est
possible désormais. A Prizren, nous avons vu le quartier serbe
entièrement détruit, brûlé. C'est d'autant plus impressionnant qu'il se
trouve exposé sur la colline qui domine la ville, autour d'une grande
église, incendiée elle aussi, probablement le siège de l'évêché du
Kosovo, transféré maintenant à Gracanica. Dans la ville une autre
église, est entièrement brûlée. Une autre, plus loin, avec son clocher,
a été conservée. Une église catholique ? La population albanaise nous a
fait bon accueil, à moi et au jeune Serbe qui, courageusement,
m'accompagnait et m'offrait ses services d'interprète. Elle déambulait,
calme et souriante, malgré le départ de toute une partie des habitants
et la destruction d'un quartier de la ville. Sur notre chemin nous
avons rencontré des Albanais heureux de pouvoir nous renseigner en
serbo-croate, langue qu'ils n'ont plus l'occasion de parler depuis
longtemps. A côté de Pec, les sours du monastère de la Patriarchie ont
reçu des menaces de mort par téléphone. Les habitants d'un village
voisin, Bjelo Polje, sur la colline dominant Pec, chassés en 99 de
leurs maisons détruites, étaient revenus, vingt-cinq familles, dans le
cadre du programme de réinstallation des réfugiés, se réinstaller et
reconstruire leurs habitations. Celles-ci ont de nouveau été détruites
le 17 mars dans des conditions de violence inimaginables.
Le porte-parole des institutions provisoires du gouvernement autonome
du Kosovo, Muhamet Hamiti, conseiller du président Rugova, m'a affirmé
que tout serait reconstruit d'ici décembre 2004: "Nous avons
reconstruit 120.000 maisons après 99, pourquoi n'en
reconstruirions-nous pas quelques centaines d'ici la fin de l'année?"
La crainte de circuler librement enferme les habitants du Kosovo dans
leurs enclaves, parfois limitées à leur jardin, comme chez mon hôte de
Mitrovica. Combien nous ont dit qu'ils vivaient comme en prison ! Ainsi
les moines du monastère de Decan, au nord de Pec, qui accueillent
également des réfugiés, et qui vivent cette situation depuis cinq ans.
L'après-99 a été marqué, de la part des instances internationales, par
une discrimination consciente et délibérée à rencontre des Serbes
restés au Kosovo, ainsi que des Roms, oubliés de tous. Il n'était pas
question d'entreprendre quelque démarche administrative que ce soit.
Les formulaires et documents, rédigés en anglais ou en albanais,
ignoraient le serbo-croate. Un récent changement dans la politique à
l'égard des minorités de la part de l'ONU et de l'Europe fait espérer
quelques progrés. Mais les organisations gouvernementales américaines:
US Aid. World Vision et autres Mercy Corps, gérant des crédits
considérables et pratiquant une politique violemment anti-Serbe et
ouvertement pro-albanaise, selon le manichéisme simpliste qui leur est
propre, font la pluie et le beau temps et gênent considérablement une
amélioration de la politique des internationaux et de l'Europe.
Le porte-parole du "pilier" Police-Justice de la mission internationale
nous a déclaré, au cours d'un entretien le 14 avril, que l'enquête
n'était pas terminée à propos de la mort des trois enfants albanais de
Cabra, noyés dans l'Ibar. Un observateur nous a déclaré que peu de
jours auparavant, des enfants serbes du village voisin de Zubin Potok,
sur la rive sud, avaient été tués sans qu'aucune enquête ait été faite.
Le survivant du drame de Cabra, selon le porte-parole, a été entendu
par des responsables de la police, mais, selon un autre observateur, il
aurait également eu un entretien à Mitrovica sud avec un responsable de
l'ex-UCK, avant de donner un témoignage selon lequel des Serbes
auraient lâché un chien sur les enfants. Ce qui est sûr, c'est que dans
le cadre d'une montée de la tension depuis le 11 mars, ce drame a été
exploité par des franges politisées et extrêmement bien organisées,
mobilisant des couches sensibles de la population, notamment des jeunes
désouvrés. Elles ont été favorisées en cela par la campagne des médias
locaux, largement financés par les crédits des organisations
gouvernementales américaines. Sur les assassinats de Serbes au sud de
Pristina, ayant entraîné des barrages sur la route menant à Skopje, le
porte parole du pilier Police-Justice est beaucoup moins disert. Ils
auraient été victimes d'agresseurs "non identifiés". Il me déclare que
par ailleurs les Serbes coopèrent peu aux enquêtes. Je lui demande si
leur manque de coopération n'est pas causé par la crainte d'éventuelles
représailles. Il en convient et parle de la difficulté de la protection
des témoins et de la loi du silence côté albanais. Mardi 11er avril,
invité par les villageois pour la fête du Saint patron et la
reconstruction du hall de leur église par la KFOR argentine, j'ai
constaté la destruction complète du village de Bjelo Polje, à côté de
Pec. Il se trouve à 50 m, en léger contrebas, du camp de la KFOR
italienne, qui n'a pas bougé. La cause de l'exaspération croissante
réside aussi dans la situation désastreuse de l'économie et un taux de
chômage qui touche la majorité de la population, source des dérives
mafieuses et des aventures politico-militaires. Interrogé à ce sujet,
le porte-parole de la Minuk à Mitrovica, Georges Kokouk, me renvoie à
un projet de l'ICG (International Crisis Group), un organisme
international au statut mal défini, dirigé par George Soros.
Consulté plus tard, le plan de développement de l'ICG se révélera daté
de 2001, rédigé en anglais, disponible en albanais, sans qu'aucune
référence soit faite à une version serbo-croate. Interrogé sur un
projet plus récent, le porte-parole me renvoie à un autre site
internet, l'ISE, qui se révélera être un service informatique
international, sans activité particulière au Kosovo. Un responsable
religieux orthodoxe m'a décrit la situation au moyen d'une inquiétante
métaphore. En intervenant au Kosovo, la communauté internationale
aurait traité un mal mineur dans lequel elle voyait la cause de la
maladie : l'arythmie cardiaque que représentait le régime de Milosevic.
Ce faisant, elle a ignoré le mal majeur qui attaquait l'organisme
traité : le cancer de la mafia, des trafics en tous genres et de
l'islamisme politique agissant en sous-main. L'arythmie cardiaque a été
soignée, cependant que l'organisme est en passe de mourir du cancer qui
ne s'arrêtera pas au Kosovo, mais gagnera toute l'Europe. La communauté
internationale a-t-elle suffisamment de crédit pour intervenir encore
sur la situation ? Une responsable internationale, en poste depuis cinq
ans au Kosovo, m'a dit son découragement après les émeutes de mars.
Pour elle, comme pour d'autres, elles ont été délibérées, destinées à
obtenir plus vite ce qui aurait pu l'être par la voie démocratique et
dans le respect des droits de chacun. Il est vrai que trop souvent les
fonctionnaires internationaux, formés dans les cocons des universités
et des grandes écoles, sont venus au Kosovo avec des a priori
idéologiques manichéens et une méconnaissance foncière de l'histoire et
de la réalité de cette région. Le responsable de l'agriculture à la
Minuk, en bon universitaire frotté à la marxologie, parle de
"l'exploitation" dont les albanophones auraient été l'objet "avant".
Une jeune femme fraîche émoulue de sciences-po, peu avare de
télescopages historiques, regrette qu'une "épuration" n'ait pas pu se
faire après 99 comme à la Libération en France. Ils vivent pour leur
grande majorité en vase clos, sans réel contact avec une population
locale dont ils ignorent les langues, partant se détendre tous les week
ends avec les cars de l'ONU sur les plages de Grèce ou du Monténégro.
Ce qui suffirait à les déconsidérer auprès d'une population qui
souffre. Ils se contentent, dans le pire des cas, de toucher des payes
considérables et n'agissent en aucune manière sur une situation qui
leur échappe, avant d'être bientôt remplacés dans la noria incessante
des internationaux.
=== 3 ===
Date : Sun, 20 Jun 2004 14:09:12 +0200
De : "Roland Marounek"
A: alerte_otan @ yahoogroupes.fr
Objet : [alerte_otan] Kosovo : Sombre bataille pour le partage du butin
Sombre bataille pour le partage du butin
Balkans-Info, juin 2004
Les guerres "humanitaires" qui prétendent instaurer la démocratie et
les droits de l'homme, doivent être, pour ceux qui les conduisent,
avant tout rentables.
Une information concernant l'Albright Group le confirme. Cette
entreprise de consultation, appartenant à l'ex-secrétaire d'Etat
Madeleine Albright, a pris en charge le poste de conseiller spécial de
gestion dans le comité directeur du serveur internet Ipko-Net du
Kosovo. Elle va concourir pour obtenir la place de nouvel opérateur des
mobiles dans la région. L'histoire de la téléphonie mobile au Kosovo
est un exemple typique de partage du butin lors de "l'instauration de
la démocratie". L'information sur l'Albright Group rappelle l'annonce
d'Alcatel-Eurotel parue en décembre 2002 sur le site du Centre
informatif d'affaires pour l'Europe centrale et de l'Est. L'annonceur
avait alors cherché "un partenaire aux USA qui participerait à l'appel
d'offres pour la licence de téléphonie mobile au Kosovo". L'unique
licence de téléphonie mobile à cette époque (comme aujourd'hui) était
celle de l'opérateur Vala 900 (Alcatel français) dont les services
étaient utilisés par à peu près 180 000 usagers.
Koha Ditoré, le quotidien en langue albanaise, avait, à la fin de 1999,
critiqué la Minuk en l'accusant d'avoir enfreint les règles d'appels
d'offres en signant le contrat d'attribution de licence de la
téléphonie mobile à Alcatel. Puisque Kosovo ne possède pas le code
d'appel international, le contrat précisait que les appels passeraient
par Télécom Monaco. Zef Morina qui, dans les institutions de
transition, exerce la fonction de ministre des Transports et de la
Communication, avait confirmé que le Kosovo, selon la clause du contrat
de trois ans signé par la Minuk avec Alcatel, avait l'obligation de
payer 50.000 $ à Télécom-Monaco. La presse albanaise a fait répandre le
bruit que le chef de l'époque de la Minuk, Bernard Kouchner, avait
privilégié Alcatel aux dépens de Siemens car, à ce qu'on disait, un
proche cousin de sa famille avait des liens avec Télécom-Monaco.
De toute cette histoire, il reste le fait incontestable que Kouchner, à
la veille de la signature de contrat, a fait démissionner Agron Dida,
le directeur des Postes et Télécommunications du Kosovo, parce qu'il
n'avait pas voulu signer le contrat avec Alcatel. Dida avait
publiquement affirmé que le Siemens allemand proposait une meilleure
offre de vente de l'équipement technique de téléphonie mobile, alors
qu'Alcatel consentait à financer les installations, mais à condition de
rester propriétaire de l'ensemble du système de téléphonie mobile du
Kosovo.
Vesti, 17 avril 2004.
Traduit et adapté par Nada Znidarsic.
