ВЕРА У БУДУЋНОСТ ЈЕ НАША СНАГА
На великом народном скупу у Белој Цркви, прослави Дана устанка, говорио је заменик председника СУБНОР-а Србије.
Генерал Видосав Ковачевић је рекао:
”Јубилеј, 75 година, свеукупни празник народа Србије, камен темељац антифашизма по чему смо ушли на кључне странице светске историје и поштовани као непоколебиви борци против свих врста завојевача, прилика је да се осврнемо на славну прошлост која је определила будућност, јер седмојлуски устанак има непролазну, историјску вредност.
Други светски рат је агресијом Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске – априла 1941. захватио и простор Краљевине Југославије. Она је у тој агресији била војнички поражена и као држава, вољом нацистичког Трећег рајха, престала да постоји.
Комунистичка партија Југославије, на челу са Јосипом Брозом Титом, која није признала капитулацију земље, организовала је и, само три месеца после слома војске и државе, у лето 1941. повела устанак, позивајући народе Југославије у народноослободилачки, антифашистички рат.
Тачније, 4. јула, Политбиро ЦК КПЈ донео је одлуку о покретању оружане борбе против окупатора, формирао Штаб партизанских одреда за Србију и у све крајеве земље упутио инструкторе да спроводе одлуку о устанку. И Покрајински комитет КПЈ за Србију позвао је народ у борбу против окупатора, издао окружницу којом се налаже партијским комитетима и организацијама да организују партизанске одреде.
Током јуна и јула организационе припреме за организовање отпора, покретање оружане борбе биле су завршене, и у готово свим крајевима Југославије почеле су акције партизанских одреда које су биле различитог интензитета.
БРИГАДА ЗА БРИГАДОМ
У Србији је процес формирања партизанских одреда почео после седнице ПК КП за Србију 23. јуна а већ средином јула у Србији је формирано седам партизанских одреда а крајем августа 23 одреда. Њима руководи Штаб народноослободилачких партизанских одреда за Србију, на челу са Сретеном Жујовићем. Устанак је захваљујући напорима организација и руководстава КПЈ ускоро захватио читаву Србију, створена су три устаничка жаришта, у Западној Србији, Шумадији и Поморављу, у Источној Србији и у Југо-источној Србији.
Већ крајем јуна формиран је Ваљевски партизански одред, а током јула и Космајско-посавски, први и други Шумадијски, а потом и Чачански, Ужички, Крагујевачки, Мачвански, Краљевачки, Расински, Пожаревачки, Топлички, Кукавички (Лесковачки), Врањански и други одреди.
Тим историјским чином отворено је у поробљеној Европи ново ратиште, а НОП ће у току 1941-1945, својим војним победама над заједничким непријатељем, пружити значајан допринос борби и победи Антифашистичке коалиције у Другом светском рату.
Устанак у Србији 1941. године има непролазну вредност. Њиме ће се историографија бавити не само у садашњости већ и у будућности. Нека само то чини како доликује и обавезује струка, руководећи се максимом да историчари не смеју некритички, ненаучно да просуђују историјске догађаје и личности, јер мерећи тако њих – они мере и своје време и свој учинак.
Целокупна пракса наше ослободилачке борбе показује како никада није било опасности да се наш оружани устанак сведе на ниво гериле или покрета отпора, јер се код нас одвијао бескомпромисни ослободилачки рат са далекосежним циљевима.
СВОЈИ НА СВОМЕ
Шта је у том погледу било од посебног значаја?
Прво, доследна оријентација на перманентну оружану борбу и стварање јаке оружане силе.
Друго, ослонац на најшире народне масе у свим крајевима Србије и Југославије.
Треће, стварање слободних територија као битне претпоставке за војну и полтичку мобилизацију људства и организовање народне власти.
Четврто, успешно проналажење за сваку етапу рата и револуције најприкладнијих облика војне организације.
Пето, оргинална партизанска тактика, која је омогућавала држање иницијативе и слободу маневра и која се непрекидно развијала сразмерно јачању војске.
Размере и резултати НОП и оружане борбе у 1941.години имали су велики одјек у поробљеној Европи, у редовима непријатеља и у редовима савезника.
Знање о двадесетом веку југословенског друштва, a српског народа посебно, данас је потребније него икада, јер познавање те прошлости значи разумети суштину прошлих догађања и процеса, а тиме и олакшати држави да доноси мериторне одлуке о садашњости, да критички преиспита и себе и друге, да препозна и напусти митове, полуистине и идеолошке конструкције, да превазиђе полузнање, ослободи се заблуда, уочи суштинске процесе друштвеног развоја, идентификује идеје и путоказе који воде напретку и пронађе тачку ослонца за будућност.
За све нас у СУБНОР-у Србије, који смо доследни наследници традиције и чувари сећања на почетке, организаторе и учеснике оружаног устанка у Србији, на НОП и НОБ у целини много је изазова у условима у којима делујемо и у времену у коме живимо.
ПРОШЛОСТ РАДИ БУДУЋНОСТИ
Дан борца Четврти јул и, посебно, Дан устанка Седми јул су симболи слободарства које СУБНОР Србије часно баштини и чува да новокомпоновани фалсфикатори истине не оскрнаве, заметну погане трагове колабораната и разнолике слугане прогласе учесницима слободарског боја нашег народа у тешким годинама за животни опстанак под окупацијском чизмом немачких фашиста.
СУБНОР Србије са преко 130.000 чланова, бораца славне народноослободилачке партизанске борбе у Другом светском рату, са њиховим потомцима, симпатизерима, антифашистима, борцима из ратова 90. и 99.године, свим људима добре воље и патриотске савести, СУБНОР Србије оснивач и учесник широког фронта најјачих антифашистичких организација у свету, не одступа у најезди која је против интереса и бољитка наше отаџбине, општег мира, слободе и разумевања.
Вредности за које се СУБНОР Србије залаже и бори јесу трајне, опште људске и цивилизацијске и у томе лежи наша снага и вера у будућност.
На нама је да их стално и на сваком месту истичемо, поштујући друге а чувајући своје и то све у част огромних жртава који положише своје животе за добробит нама једине отаџбине, слободарске и устаничке Србије.
ЖИВЕЛА СРБИЈА! – рекао је генерал Видосав Ковачевић, заменик председника СУБНОР-а Србије, на великом народном скупу у Белој Цркви, поводом прославе Седмог јула и 75-те годишњице устанка народа Србије на почетку Другог светског рата.