Informazione


Tekst na srpskohrvatskom: Генерал Ивашов: Црна Гора уласком у НАТО постаје топовско месо



Il generale Ivašhov: con l’adesione alla NATO, il Montenegro diventa carne da cannone


6 febbraio 2013


Il Presidente dell’Accademia per i Problemi Geopolitici di Mosca, il generale russo Leonid Ivašhov ha dichiarato nell’intervista per il portale IN4S, che il Montenegro con l’adesione alla NATO sarebbe diventato solo carne da canone per la realizzazione degli obiettivi di conquista di tale alleanza militare.

Il generale Ivašhov è uno dei più importanti esperti militari russi ed è noto perchè nel 1999 è stato il primo ad entrare nel Kosovo e Metohija con le truppe russe della SFOR ed aveva occupato l'aeroporto Slatina presso Priština.

Egli è noto all’ opinione pubblica anche perchè è stato uno dei testimoni di difesa nel processo contro Slobodan Milošević nel Tribunale dell’ Aja.

Ivašhov per il portale IN4S parla di come occupò l'aeroporto di Priština prima della NATO, dei piani di conquista dell'Alleanza, sul rientro della Russia nella scena globale, sui nuovi rischi  per la sicurezza e sui rapporti tra Podgorica e Mosca.

Egli ha detto che la Nato è un'organizzazione criminale e che il Montenegro con l'adesione a tale alleanza militare sarebbe entrato nella compagnia dei criminali.

 

''La NATO è un organizzazione criminale internazionale che viene pagata per saccheggiare, e come in qualsiasi struttura criminale, occorre collegare con il sangue il maggior numero possibile dei paesi alleati. Quale vantaggio ci sarà per il Montenegro non oso dire, però bisogna che ogni cittadino montenegrino sappia che il loro paese è invitato ad aderire al gruppo dei banditi e che saranno costretti a saccheggiare altri popoli, ad ammazzare civili, cioè ad attaccare altri paesi com'è successo alla Yugoslavia, Irak, Libia oppure come succede ora in Siria…'', ha dichiarato Ivašhov.

 

Egli ha sottolineato che alla NATO interessa solo che i cittadini del Montenegro diventino carne da cannone per la realizzazione degli obiettivi di conquista, di tale alleanza militare.

''…Loro hanno bisogno di carne da cannone, hanno bisogno dei soldati che al posto di quelli inglesi o americani lotteranno per gli interessi dei potenti, per gli interessi degli USA, di Gran Bretagna e forse anche di qualche altro paese. Non vedo nessun vantaggio per il Montenegro se aderisce al gruppo di banditi qual'è la NATO'', ha detto Ivašhov.

 

NATO gruppo di banditi

 

Egli non ha escluso la possibilità che i soldati del Montenegro, se entra nella NATO, un giorno si trovino davanti nell'attacco alla Russia.

''…Gli americani non vogliono combattere di persona contro di noi, loro vogliono che lo facciano gli europei, forse non in una guerra grande, ma negli scontri minori con la Russia. E il fatto che quando ci sono truppe di vari paesi sul terreno, nessuno ti chiede se sei serbo, montenegrino o inglese. Però, se il Montenegro entra nella NATO, i primi che saranno mandati in guerra contro la Russia saranno i nostri fratelli slavi. Per loro è di grande importanza geopolitica rompere l'unità dei popoli slavi e di provocare sangue tra gli slavi. Ciò è realimente possibile. A tale scopo loro ora avviano le misure nei Balcani ed in tutto il mondo Slavo/ortodosso, misure per ostacolare la nostra unione spirituale, e con il sangue fraterno versato, ciò lo renderebbe possibile…'', ha ammonito il generale russo.

 

Ivašhov ha sottolineato che Russia e Montenegro attualmente non hanno rapporti particolarmente stretti.

''…Se però ci ricordiamo del passato più lontano, se ci ricordiamo di Njegoš e dei tempi più remoti, allora davvero c'erano rapporti di fratellanza e alleanza, mentre oggi possiamo vedere che, sotto l'influenza dell'Occidente, anche in Russia qualche volta succedono cose non normali.

Ma la Russia oggi si raccoglie, si prepara per la strada futura da prendere per agire in modo forte e potente. La Russia è la madre degli slavi e questa madre oggi e presa dai propri problemi e si è  un pò stancata. Non è proprio forte,  per cui i figli slavi si sono deviati un pò, alcuni desiderano aderire alla NATO, altri da altre parti. Questa divisione è temporanea. La vita ci costringerà ad agire insieme come nel passato..'', ha detto.

 

Secondo le sue dichiarazioni, le multinazionali occidentali di proposito ''soffocano'' le economie dei paesi slavi.

'…Oggi siamo testimoni di questo anche in Montenegro. Loro dicono: noi vi daremo i crediti, però vivere di crediti e fondare l'economia solo sul turismo è una favola.

Bisogna sviluppare una produzione propria, ma come vedo in Montenegro oggi non producono nemmeno succhi che però importano dall'Italia come purè importano l’acqua minerale…'', ha dichiarato Ivašhov.

 

Rientro della Russia

 

Egli ritiene che la NATO sia una organizzazione per occupare il mondo, per creare una dittatura globale finanziaria basata in primis sulla potenza militare.

''…A che cosa serve oggi la NATO? Chi sarà ad attaccare l'Europa o gli USA? La NATO non è adeguata per la lotta contro attacchi teroristici, l’immigrazione illegale o, per esempio, contro il mercato della droga. Questa alleanza militare è un forte, potente strumento per occupare il mondo. La NATO è uno strumento delle potenze finanziarie globali che sognano di sottomettere il mondo con la gestione del denaro…'', ha aggiunto Ivašhov.

 

Per questi motivi, egli ritiene che la Russia è un obiettivo dell'Occidente cioè dell'elite anglosassone.

''…Prima di tutto, la Russia è molto ricca di risorse e  il 21° secolo sarà il secolo di lotta per le risorse minerarie, i mezzi di energia, il controllo delle comunicazioni strategiche, come pure per il controllo delle aree di importanza chiave. D'altra parte la Russia spaventa l'Occidente con la sua storia, il suo passato glorioso; perchè la Russia ha difeso l'Europa dall'invasione delle orde mongoliche e tartare, perchè l'ha liberata da Napoleone, da Hitler. L'Europa cioè i leader europei immemori ed oggi elite dell'Occidente, temono che la rinascita della Russia, che in effetti avverrà. La Russia rinascerà e cambierà il mondo a vantaggio della giustizia…'', ha ribadito Ivašhov.

 

Secondo il generale, l'Occidente teme che la Russia diventera nuovamente leader dell'umanità dei popoli, assieme a Cina, India, America latina e Africa.

''…La NATO è lo strumento dell’oligarchia finanziaria globale che sogna di sottomettere il mondo con la gestione del denaro…''

 

Ivašhov  ritiene che la civiltà occidentale si sia dimostrata come la civiltà mondiale più brutale, che funziona mediante  la forza e la rapina.

''…La civiltà occdentale vive e si sviluppa grazie ai tassi d'interesse, derubando altri popoli, cioè grazie alle risorse di tutto il mondo. Prima di parlare dell'uso delle risorse russe, consiglierei alla Madelein Olbright di fermare questo orrendo abuso dell'Occidente, di fermare il saccheggio di altri popoli,  di vivere dal proprio lavoro, delle proprie risorse.

La Russia non nasconde le proprie risorse nella tasca, è disponibile, sulla base della giustrizia, a mettere le sue riserve a disposizione di altri paesi, ma la Russia non può non pensare alle generazioni future…''.

 

Ivašhov vede grandi potenzialità nell'alleanza euroasiatica tra Russia, Cina e India.

 
 

Parlando dell'occupazione dell'aeroporto di Priština nel 1999, Ivašhov ha detto che in quella situazione non c'era pericolo di scontro con la NATO perchè i membri di questa alleanza militare avevano timore delle forze russe e dell'esercito yugoslavo di allora.

           

''…Avevamo misure di sicurezza adeguate. Primo: il Consiglio della NATO non era unanime a tale proposito. Tedeschi, greci, italiani, ed io ritengo anche qualche altro paese membro, non erano disponibili a votare per la guerra con la Russia. Ed avevamo anche un'altra misura di sicurezza: sapevamo che nel caso in cui avessero iniziato a spararci, noi avremmo invitato l'esercito yugoslavo ad appoggiarci …'' ha dichiarato.

 

Ivašhov ha detto che il comando supremo dell'esercito yugoslavo erano completamente disponibili ad essere dalla parte russa nel caso dello scontro.

''….Quando ho presentato la relazione al ministro di difesa russo, e lui al presidente della Russia, loro mi hanno detto che questa era una misura di sicurezza principale. Le forze della NATO erano costrette ad un'operazione via terra della quale avevano grande preoccupazione...”

 

Secondo lui, l'occupazione russa dell'aeroporto di Priština è stata realizzata in conformità al piano internazionale e c'erano anche le misure di sicurezza citate, in caso di attacco, per questo il comando di brigata inglese ha chiesto le trattative.

“…Gli inglesi hanno trascorso la prima notte nel nostro campo perchè avevano paura dall'attacco dei serbi e degli albanesi. Avevano paura per le loro vite, avevano paura dagli albanesi ed anche la paura di una guerra contro le forze unite di Russia e Serbia. Ritengo che tutto ciò fosse normale, naturale, e noi naturalmente, abbiamo portato il battaglione in accordo con i dirigenti della RFJ e del Presidente Slobodan Milošević, per cui i nostri eserciti hanno agito in armonia ed in comune accordo…’’, ha detto Ivašov.

 

Ha aggiunto che tutta l'operazione di occupazione dell'aeroporto Slatina di Priština aveva l'appoggio dei dirigenti russi e del presidente.

 

“…Abbiamo avuto l'autorizzazione però siccome si trattava di un'operazione militare, non lo sapeva nessuno eccetto un gruppo ristretto del comando militare. Non lo sapeva nemmeno il ministro degli affari esteri… per possibile ''fuoriuscita'' delle informazioni. E immaginate, già da sei ore il nostro battaglione, dalla Repubblica Srpska andava verso il Kosovo, e la NATO non ne sapeva nulla, perchè noi ancora abbiamo la capacità slava d'ingegnarsi e possiamo sempre ingannarli…'', ha aggiunto sarcasticamente il generalo russo.

 

Famiglia slava

 

Ivašhov ha raccomandato al popolo serbo che bisogna sospendere gli scontri interni e di accostarsi alla propria famiglia slava, cioè di dedicarsi di più ai valori ortodossi.

Ivašhov ha fatto parte di una numerosa delegazione russa che recentemente ha partecipato al funerale del diplomatico yugoslavo, da molti anni a Mosca, Borislav Milošević.

‘’…Abbiamo desiderato esprimere il rispetto verso Borislav Milošević, perchè lui ha combattuto per l’unità dei popoli slavi e per un insieme ortodosso concorde. Ha combattuto contro l’aggressione, contro il fascismo della NATO e perciò la Russia gli ha dato l’addio come ad un amico e figlio fedele…’’, ha dichiarato.

 

Il generale russo ha aggiunto che ritiene che Borislav Milošević abbia meritato il rispetto dei serbi e montenegrini.

 

‘’…Mi pare che da parte dell’opinione pubblica serba e montenegrina questo dovere sia stato esercitato soltanto dal metropolita Amfilohije con la chiesa. I presidenti serbo e montenegrino non hanno fatto condoglianze alla famiglia, non c’erano i loro rappresentanti, ma è una cosa loro personale. E’ un fatto che riguarda la ‘’…loro coscienza, la loro umanità..’’, ha detto il generale Ivašhov.      

                                                                                                   Da IN4S, tramite Forum Belgrado

 

                                                             Traduzione di Rajka V. per Forum Belgrado Italia/CIVG





http://www.diecifebbraio.info/2013/01/lettera-aperta-sulla-sezione-storia-della-biblioteca-nazionale-slovena-e-degli-studi-di-trieste/#nuovalettera260313

Da: Dieci Febbraio <diecifeb(a)diecifebbraio.info>

Oggetto: Con richiesta di pubblicazione

Data: 14 gennaio 2013 21.12.45 GMT+01.00

A: redakcija(a)primorski.eu, redazione(a)primorski.eu, trst(a)primorski.eu

Cc: trst(a)knjiznica.it, urednistvo(a)slomedia.it, skgz-ts(a)skgz.org, redazione-slovena(a)rai.it, editors(a)primorske.si, segreteria.redazione(a)ilpiccolo.it, urednistvo(a)delo.si, suzana.rankov(a)dnevnik.si, Porocila.Radio-Koper(a)rtvslo.si, Spela.Lenardic(a)rtvslo.si, stefano.lusa(a)rtvslo.si, redazione(a)lavoceditrieste.net

 
Al Primorski Dnevnik
e p.c. agli altri media e giornalisti triestini e sloveni in Cc
 
 

ANCORA SULLA CHIUSURA DELLA SEZIONE STORIA DELLA BIBLIOTECA SLOVENA

Dopo la nostra Lettera di protesta veniamo a conoscenza della decisione presa dal CdA della Biblioteca Slovena di *chiudere* inesorabilmente la Sezione Storia anche al pubblico… La ragione ufficiale è adesso la carenza dei requisiti di sicurezza dei locali: problemi reali, ma che non sono certo esclusiva della Sezione Storia (la stessa Biblioteca di Trieste, ad esempio, non ha problemi minori da quel punto di vista). Il risultato finale è però inequivocabile: la Sezione Storia è chiusa e non si sa quando verrà riaperta. Né il CdA – nella foga di chiudere ad ogni costo la Sezione Storia – si è minimamente preoccupato di prendere le misure necessarie per rendere disponibile a studiosi e ricercatori il prezioso materiale ivi custodito. Tutto questo non può che ulteriormente rafforzare il sospetto che quanto sta accadendo sia frutto di una precisa volontà di distruggere la Sezione Storia anche per assecondare le pretese degli ambienti del più retrivo nazionalismo italiano, in primis le organizzazioni che pretendono di rappresentare i profughi dall’Istria.
Ribadiamo perciò quanto avevamo già scritto: << Come è possibile che non si trovino i pochi fondi necessari per garantire la fruibilità dei materiali ed il lavoro degli storici e archivisti qualificati, in una città in cui invece trovano posto e denari a palate un Museo della civiltà istriana fiumana e dalmata che presenta innumerevoli falsi storici, ed il centro studi Panzarasa, agiografico della Decima Mas?
La chiusura della Sezione storia è un colpo inferto in generale alla cultura della città di Trieste, ed in particolare alla possibilità di fare ricerca e divulgare la conoscenza storica sulle vicende dolorose ed importanti del confine orientale italiano. E’ perciò un colpo inferto anche al carattere multinazionale della città ed alla possibilità di un dialogo tra le componenti nazionali italiana e slovena, che sia fondato sulla conoscenza reciproca e presa d’atto delle vicende storiche reali, al di là delle propagande e delle “buone intenzioni” professate. (…) Per Trieste, per gli sloveni ma anche per gli italiani, per un futuro diverso di coesistenza pacifica tra i popoli, la Sezione storia della Biblioteca nazionale slovena e degli studi di Trieste deve essere riaperta, i suoi addetti vanno confermati nei loro incarichi, e ad essa devono andare i fondi ed il sostegno necessario, a tutti i livelli, perché possa proseguire e rilanciare le attività cui è istituzionalmente deputata. >>
Crediamo che questa richiesta debba unire gli ambienti accademici e della ricerca storica, i settori sani della cittadinanza slovena e italiana di Trieste, le opinioni pubbliche democratiche di Slovenia e Italia.
La Redazione del sito Diecifebbraio.info

Hanno sottoscritto anche:


Susanna Angeleri, Coordinamento Antifascista Antirazzista Toscano – Arezzo
Giuseppe Aragno, storico, Napoli 
Giovanni Caggiati, Comitato antifascista e per la memoria storica – Parma
Claudia Cernigoi, giornalista e ricercatrice storica – Trieste

Paolo Consolaro, saggista – Vicenza

Davide Conti, storico – Roma
Angelo D’Orsi, storico – Torino
Claudio Del Bello, edizioni Odradek – Roma
Marco Delle Rose, ricercatore storico – Lecce
Alexander Hobel, storico – Roma
Alessandra Kersevan, casa editrice Kappa Vu – Udine
Andrea Martocchia, saggista – Bologna
Paolo Modesti, docente di informatica – Vicenza
Claudio Venza, docente di storia contemporanea – Trieste


L’articolo pubblicato su Il Piccolo del 28 marzo 2013: 
http://www.diecifebbraio.info/wp-content/uploads/2013/03/ilpiccolo280313.jpeg




Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/


(slovenščina / italiano)


COMPRA I BIGLIETTI / KUPI VSTOPNICE:
http://www.eventim.si/si/vstopnice/za-svobodo-kruh-ljubljana-center-stozice-dvorana-310363/event.html


... pane, pace e libertà : Stožice 2013


Il CORO PARTIGIANO TRIESTINO - TRŽAŠKI PARTIZANSKI PEVSKI ZBOR PINKO TOMAŽIČ

 

Invita

 

il 27 aprile 2013 alle ore 18 nell'Arena Stožice a Ljubljana

 

al CONCERTO
in occasione della Giornata dell'Insurrezionee e del 72° anniversario della fondazione del Fronte di Liberazione sloveno

 

...pace, pane e libertà

 

Il nostro tempo ha bisogno delle nostre canzoni: lo testimonia il tutto esaurito ai nostri concerti .Ma questo non sarà l'ennesimo concerto dedicato al nostro quarantennale,vuole essere un passo avanti: nella Giornata dell' Insurrezione e nel 72° anniversario della fondazione del Fronte di liberazione sloveno noi vogliamo sottolineare che l'insurrezione è un valore ed è un nostro diritto.

 

Questo concerto sarà una nuova occasione per ribadire che noi ci siamo e ci ribelliamo allo sfruttamento di troppi, all'arricchimento di pochi, alla corruzione, al clientelismo, alle false interpretazioni della storia, all'aumento delle distanze ideologiche....Vogliamo che si affermi la dignità di ogni singolo, indipendentemente dall'orientamento politico,sessuale o religioso. Noi vogliamo una società equa e onesta, vogliamo poter vivere del nostro lavoro, non tolleriamo che gli anziani non riescano a sopravvivere con le loro misere pensioni e che i giovani non abbiano sbocchi lavorativi.

 

In questa lotta dobbiamo unire tutte le generazioni. Soltanto se saremo uniti, se capiremo le difficoltà del prossimo e sapremo essere solidali, potremo raggiungere i nostri obiettivi. Dobbiamo superare le divisioni per poter costruire insieme una società migliore.

 

Noi ci ribelliamo con dignità – con le nostre canzoni.

 

Il 27 aprile , a Stožice, noi canteremo : per il pane , la pace e la libertà.

 

Il titolo in italiano è tratto dal canto partigiano italiano Con il freddo e con la fame, mentre quello sloveno è tratto dal canto Jutri gremo v napad del poeta partigiano Matej Bor, canto nato nel dicembre del 1941, qualche mese prima della fondazione del Fronte di Liberazione-Osvobodilna fronta. Se già allora, 72 anni fa, i partigiani combattevano con i fucili in spalla per la libertà e per il pane, noi oggi combattiamo per gli stessi ideali con i nostri canti.

 

Sul palco ritroveremo gli amici musicali che si sono esibiti con noi in occasione del nostro 40° anniversario:
  • Il Coro partigiano di Ljubljana
  • componenti del Coro femminile Kombinat 
  • Vlado Kreslin
  • Drago Mislej Mef
  • Iztok Mlakar 
  • Zoran Predin
  • Boris Kobal
  • Gojmir Lešnjak Gojc
  • Darko Nikolovski

 

E i gruppi :
  • Kraški ovčarji
  • Dirty fingers
  • Freakwaves
  • Zaklonišče prepeva
  • Taborniki RMV di Trieste e Gorizia
  • Buldogi e Ksenja Jus

 

Perchè proprio a Stožice? 
In dicembre , in occasione dei concerti per il 40°anniversario della nostra attività , abbiamo riempito per ben due volte la sala del Cankarjev dom di Ljubljana: a quel punto, scherzando , ci siamo detti: “ Ora non ci resta che esibirci a Stožice!“ Siccome l'interesse per i nostri concerti continuava a crescere e non riuscivamo a soddisfare tutte le richieste, la butade si è trasformata in un progetto concreto, un grande concerto del CPT Pinko Tomažič con i nostri amici in un unico luogo che contiene fino a 10.000 persone! 

 

Prevendita : presso i distributori della Petrol; Europark (Maribor) , biglieteria delle Križanke, agenzie della Kompas,LPP, Collegium, Alpetour, Big Bang , E-servizi studenteschi, chioschi 3DVA, (K)kioski, Ipermercati Mercator, agenzie postali, biglietteria Tivoli.... 
Prevendita via Internet: www.eventim.si 
Biglietteria telefonica : +3861 420 5000

 

Media :
Agenzia -agencija K-produkcija, info@... 
Contatti :
Pia Cah, direttore artistico del CPT TPPZ Pinko Tomažič +39 339 89 98 760 pia.ciacchi@...
Petra Vidrih, membro del comitato del CPT TPPZ Pinko Tomažič +386 31 618 927 petra.vidrih@... 
Organizzato in collaborazione con :
Agencija K produkcija d.o.o. Tel: +386 1 53 44 350info@...

 


===

http://www.facebook.com/events/280494308744621/312685768858808



Sabato 27 aprile 2013, ore 18.00


TRŽAŠKI PARTIZANSKI PEVSKI ZBOR PINKO TOMAŽIČ 
vabi
27. aprila 2013 ob 18. uri
v dvorano Stožice v Ljubljani
na koncert ob Dnevu upora in ob 72. obletnici ustanovitve OF

… za svobodo, za kruh

Razprodane dvorane v Trstu, Ljubljani, Novi Gorici in Zgoniku so dokaz, da današnji čas potrebuje našo pesem. A to ne bo še eden v nizu koncertov ob naši 40-letnici. S koncertom v Stožicah, ki bo prav na dan 72. obletnice ustanovitve OF, želimo narediti korak naprej: želimo sporočiti, da upor je vrednota. In naša pravica.

Koncert je priložnost, da skupaj jasno in glasno rečemo – Mi smo tu! In se upiramo: izkoriščanju, bogatenju peščice, korupciji in klientelizmu, vsakršni obliki diskriminacije, sprevračanju zgodovine NOB, večanju ideoloških razlik ... Želimo biti dostojanstveni, ne glede na našo politično, spolno ali versko orientiranost. Zahtevamo pošteno in pravično družbo. Ker želimo živeti od svojega dela; ker nam ni vseeno, da starejši komaj shajajo s svojimi pokojninami, mladi pa sploh nimajo priložnosti, da bi dobili delo … 

Pomembno je, da v naša prizadevanja povežemo vse generacije. Kajti le če bomo enotni, če bomo dojemljivi za stisko drugega in če bomo znali biti solidarni, bomo kaj dosegli. Zato je treba preseči delitve in si skupaj prizadevati za bolj humano družbo. 

Upremo se lahko dostojanstveno - s pesmijo. 

27. aprila bomo v Stožicah dvignili svoj glas: Za svobodo, za kruh! 

Naslov smo si sposodili iz pesmi Jutri gremo v napad; ideja za besedilo se je Mateju Boru porodila pozimi leta 1941; istega leta, kot se je le nekaj mesecev kasneje v Ljubljani rodila Osvobodilna fronta (OF). A če so tedaj, pred 72 leti, za svobodo in za kruh partizani odhajali v napad s puško na rami, se danes za te iste vrednote borimo tudi s pesmijo. 


Na oder smo povabili naše glasbene prijatelje, ki so nas spremljali že na koncertih ob 40-letnici, pridružili pa se nam bodo tudi nekateri novi. Z nami bodo v Stožicah nastopili:

- Partizanski pevski zbor Ljubljana
- članice ŽPZ Kombinat
- Vlado Kreslin
- Drago Mislej Mef
- Iztok Mlakar
- Zoran Predin
- Jani Kovačič 
- Boris Kobal
- Gojmir Lešnjak Gojc
- Kraški ovčarji
- Dirty Fingers
- Freakwaves
- Zaklonišče prepeva
- Taborniki iz rodu Modrega vala Trst-Gorica
- Darko Nikolovski
- Buldogi in Ksenija Jus



Zakaj prav Stožice?

Potem ko smo konec lanskega leta ob naši 40-letnici dvakrat napolnili Gallusovo dvorano Cankarjevega doma, smo si v šali rekli: »No, zdaj nas čakajo pa samo še Stožice!« A ker so bili tudi vsi nadaljnji koncerti v hipu razprodani, poleg tega pa so vabila za nastope kar deževala, so se na koncu Stožice zdele vse bolj smiselne. In iz povsem navadne šale je zrasel prav resen projekt: veliki koncert Tržaškega partizanskega pevskega zbora Pinko Tomažič in prijateljev na dan upora v dvorani Stožice. Edino v tej dvorani je namreč več kot dovolj mest za vse, ki bi nam želeli prisluhniti. Dvorana namreč sprejme več kot 10.000 ljudi.




Predprodaja vstopnic: 

bencinski servisi Petrola, Europark (Maribor), blagajna Križank, Kompasove poslovalnice, LPP, Collegium, Alpetour, poslovalnice Big Banga, e-Študentski servisi, kioski 3DVA, (K)kioski, Hipermarketi Mercatorja, poslovalnice Pošte Slovenije, blagajna Hale Tivoli ... 

Internetna prodaja vstopnic: www.eventim.si

Telefonska prodaja vstopnic: 01/42-05-000






Novinarske akreditacije: agencija K-produkcija, info@... 

Kontakti:

Pia Cah, zborovodkinja TPPZ Pinko Tomažič +39 33 9899 8760 pia.ciacchi@...
Petra Vidrih, članica odbora TPPZ Pinko Tomažič 031 618 927 petra.vidrih@...



Soorganizator: 

Agencija K produkcija d.o.o. 
Tel: +386 (1) 53 44 350 
info@...

=== * ===




Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/



Giornalismo filo-terrorista

"LA REPUBBLICA" USA L'ESPRESSIONE "RIBELLI" PER INDICARE I TERRORISTI CHE HANNO AMMAZZATO QUINDICI STUDENTI INERMI ALL'UNIVERSITA' E NE HANNO FERITI ALMENO ALTRI 20


http://www.repubblica.it/esteri/2013/03/28/news/siria_colpi_di_mortaio_contro_l_universit_numerosi_morti_e_feriti_a_damasco-55525815/?ref=HREC1-3

Siria, colpi di mortaio contro l'università
numerosi morti e feriti a Damasco

Prosegue la guerra civile nel Paese contro il regime di Assad. Presa di mira la facoltà di Architettura della capitale

DAMASCO - Continua la guerra civile in Siria, che va avanti da oltre un anno tra i ribelli e il regime di Assad. 
Quindici persone sono rimaste uccise e almeno 20 ferite a causa di un attacco a colpi di mortaio contro l'Università di Damasco, nel quartiere nord-occidentale di Baramkeh: lo ha reso noto la tv di Stato siriana, secondo cui è stata presa di mira la mensa della facoltà di Architettura. L'emittente ha mostrato le immagini di studenti feriti trasportati in ospedale.
L'emittente ha attribuito il bombardamento a "terroristi", espressione comunemente usata dal regime per indicare i ribelli. L'attacco e le "numerose vittime" sono stati confermati anche da fonti dell'Osservatorio Siriano per i Diritti Umani, organizzazione dell'opposizione in esilio con sede in Gran Bretagna.
Negli ultimi giorni le milizie ribelli hanno lanciato numerosi attacchi nella zona, dove si trovano i principali edifici governativi, provocando almeno cinque morti...
 
(28 marzo 2013)


=== * ===



Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/


(srpskohrvatski / english / italiano)

Interventi di Živadin Jovanović 
e altre attività del Forum di Belgrado

1) VIDEO: Pitanja i odgovori 02.03.2013
2) У ТОКУ ЈЕ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ - Живадин Јовановић - из интервјуа Српској ТВ ЦГ, 1. март 2013.
3) КАД ОРУЖЈЕ ПРОГОВОРИ, ПРАВО ЗАЋУТИ - трибина одржана на Правном факултету Универзитета у Београду поводом 14. годишњице од почетка агресије НАТО - VIDEO
4) Zivadin Jovanovic' INTERVIEW TO THE SWISS WEEKLEY “CURRENT CONCERNS” (March 25th, 2013)
5) Belgrado 23 Dicembre 2012: Assemblea Annuale del Forum di Belgrado per un Mondo di Eguali / Видео записи са годишње скупштине Беофорума 2012


=== 1 === 

VIDEO

Pitanja i odgovori - Živadin Jovanović - 02.03.2013


=== 2 === 

http://www.beoforum.rs/komentari-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/460-u-toku-je-treci-svetski-rat.html

У ТОКУ ЈЕ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ

Живадин Јовановић,
Акценти из интервјуа Српској ТВ ЦГ, 1. март 2013.

Рат за прерасподелу природних богатстава на Планети. У Брислу се не воде преговори, то је западна технологија изнуђивања једностраних уступака Србије. У Брислу се врши консолидација циљева освајачког рата НАТО 1999. Тачи чека поклоне својих заштитника. Датум је фатаморгана. Ко и на шта треба да гаранције – на права, или на обавезе Србије?

Овог месеца навршава се 14 година од почетка агресије НАТО против Србије и Црне Горе (СРЈ). Србија мора да памти и одаје почаст жртвама агресије НАТО међу којима су две трећине били цивили. Не сме да заборави ни ни огромна разарања, ни последице осиромашеног уранијума који наставља да узима свакодневни данак у животима људи. Агресија почива на лажима од којих је једна - да је то била „хуманитарна интервенција“. Друга је да је агресију изазвао Слободан Милошевић. Рамбује је био ултиматум САД гори од ултиматума Аустроугарске 1914. Захтеван је пристанак на капитулацију и окупацију целе СРЈ. Док се у име агресора понављају лажи о „хуманитарној интервенцији“, „плану потковица“, масакру у Рачку“ , „колатералним жртвама“ ,Србија има још већу моралну обавезу да понавља и брани истину – да је агресија НАТО злочин против мира и човечности, да је то био освајачки рат, да су чланице НАТО прекршиле Повељу УН и основне норме права и морала, да су убиства деце, убиства цивила у Грделици, на мостовима у Варварину и Муринама, убиства запослених у медијима – злочини у злочину.

Циљ лажи је да се се лидери НАТО оправдају за стравичне злочине које су починили а да се жртве принудеда прихвате кривицу. Мало је оних који верују у лажи агресора. Чудно је и болесно да се адвокатима агресора даје толики простор и доминација у медијима. Чији су то медији, може ли се у медијима у Србији обезбедити „минутажа“ за интересе Србије?

Као озбиљан европски народ дужни смо да памтимо људске жртве у одбрани од агресора, у ратовима за слободу. Победи савезника у Првом и Другом светском рату српски народ дао је неизмерљив допринос. Победа над фашизмом и нацизмом је темељ и саме Европске уније у који су уграђене и огромне српске жртве. Србија не сме да дозволи да је данас било ко понижава и уцењује да би се примакла неком датуму и Европској унији, да би се одрекла Косова и Метохије!

Тешко ми је да замислим да се у Брислу воде било какви преговори о компромисном решењу за Косово и Метохију, по најмање, преговори о статусу према резолуцији СБ УН 1244. Бриселски „преговори“ нису ништа друго до технологија Запада - САД, ВБ и Немачке - за изнуђивање једностраних уступака Србије и њихово претварање у докуменат изван и изнад резолуције СБ УН 1244 и Устава Србије. Србија у Брислу нема шта да добије, има много тога да јој се отме. Датум је фатаморгана, мехур од сапунице. Мами-концесија.

Фаталне грешке

Прва је грешка што су разговори са колосека УН пребачени на колосек ЕУ. Србија је тиме саму себе лишила подршке Русије и Кине, као, верујем ,и подршке већине несталних чланица Савета безбедности, отежавајући своју, а јачајући позицију Приштине. Тиме ништа не добија, а губи много? Шта се догодило са СФРЈ и СРЈ чији су проблеми „решавани“ искључиво на колосеку ЕУ? Да ли је стратегија „подели па владај“ напуштена са одласком Геншера и Солане, или је добила убрзање? Друга грешка је што је прихваћен „дијалог“ на највишем нивоу. То се у свету не ради. То је слично као када би голман на фудбалској утакмици изашао на центар да изведе почетни ударац остављајући небрањену капију за собом. Највиши нивои су последњи који који преговарају. Кад врх погреши, нема тога ко ћега исправити. То је аксиом у међународном преговарању.

Трећа је грешка веровање да у преговорима посредује Европска унија. У Брислу није реч о преговорима, није реч о посредовању, нити је реч о улози ЕУ. У Брислу одлучују САД, као највећа европска сила, Немачка, као друга и ВБ, као трећа. Француска је активни посматрач. Присуство Рикера у Брислу, је израз одлучујуће улоге САД. Пристајање Србије на концесије које изнузђују ове силе, треба, поред осталог, да отклони нејединство унутар ЕУ у области спољне и безбедносне политике. Да релативизује, или сасвим уклони, несагласност Шпаније, Румуније, Словачке, Грчке и Кипра. Нешто слично као што је СФРЈ била натерана да својом судбином плати јединство ЕУ у Мастрихту. Настрану, што у Брислу нико не посредује, већ САД, ВБ и Немачка, преко Ештонове, намећу своју вољу Србији. Без опасности да им се у то „мешају“ Русија, Кина или било ко други.

Четврто, Тачи не преговара, не чини и неће чинити никакве концесије. Он зна да то није његов мандат. Његово је да одбија и чека да му западне силе формално предају резултате у виду признавања независности од стране Србије што је више у интересу Запада, него и њега самог. Да ли ће тзв. Преговори довести до заједничке декларације, меморандума или формалног споразума о добросуседству, немешању и признавању суверенитета и територијалног интегритета „потписница“, или „страна“ није толико важно. Важна је суштина – признање независности Косова и Метохије од Србије. Говори се о гаранцијама које би пратиле „компромис“. Једнострани уступци Србије нису нити могу бити компромис. Шта би онда уопште значиле гаранције – права, или само обавезе за Србију? Ко би их дао? Хоће ли Србија тражити да „компромис“ гарантује СБ УН, или ће се задовољити гаранцијама ЕУ, „кинте“? Какво је искуство Србије са гаранцијама западних сила до сада? Поштује ли Запад гаранције које је дао Србији (СРЈ), Републици Српској? Тражи се паковање које би једностране уступке Србије српској јавности представило као „компромис“. – Тачију (читај – САД, ВБ, Немачка) није важна форма. „Преговори у Брислу“, тешко да су у суштинском смислу, било шта више од „креативне“ репризе Рамбујеа 1999. и Беча 2006-7.

Агресија 1999. – освајачки рат НАТО

Агресија НАТО против Србије и Црне Горе пре 14 година био је освајачки рат. Освајање Косова и Метохије био је непосредни циљ. Агресија је наставиљена разбијањем СРЈ, а данас се наставља и разбијањем Србије. Бриселски „преговори“ имају за циљ да консолидују циљеве агресије НАТО од пре 14 гопдина. Ко сме и жели да види закључиће да је САД, ВБ, Немачкој и Западу (читај НАТО и ЕУ)н важније „независно Косово“ на челу са бившим вођом терористичке ОВК, него Србија. Жао ми је што вођство Србије не сме, или не жели да види да поменуте земље безобзирно понижавају Србију и српски народ и Србију. Не морамо добити ни један датум, ни једно чланство, али бисмо морали да сачувамо једино достојанство, слободу и пријатеље који нас не уцењују и не понижавају.

Тачно је да је покрајина Косово и Метохија врло богата лигнитом и стратешким минералима као што су никл, злато и други неопходни за развој нових технологија и индустрија. Ипак, сматрам да је главни циљ освајања и отимања Покрајине гео-стратешки – експанзија НАТО на Исток, према руским границама, успостављање база за контролу Каспијског басена, Кавказа и Блиског Истока. Стратешки циљ је слабљење и разбијање Русије, овладавање богатствима Сибира. Оправдавање постојања НАТО после ере хладног рата и демнострација САД да су и даље највећа европска сила без које је Европа немоћна - такође су били мотиви агресора.

Постоје документа која потврђују да је непосредни циљ САД био да се агресијом 1999. оправда распоређивање америчких војних снага на Балкану и да се на тај начин исправи пропуст генерала Двајта Ајзенхауера током Другог светског рата. То објашњава подизање америчке војне базе „Бондстил“, код Урошевца, највеће у Европи, успостављање, после „Боднстила“ , три америчке војне базе у Бугарској, четири америчке војне базе у Румунији и многе друге. У Европи данас има далеко више страних војних база него у време врхунца хладног рата, надметања капиталистичког и „комунистичког“ система и постојања Варшавског пакта. Куда води и шта су циљеви милитаризације Европе данас?

Агресија НАТО 1999., и Американци то признају, била је потребна и као преседан за оружане нападе НАТО, или појединих њених чланица, без одлуке Савета безбедности УН, било где на Планети, у било које време. Уследиле су као што је познато, оружане интервенције и агресије на Авганистан, Ирак, касније, на Либију, недавно, на Мали. У току је, посредни (by proxy) оружани напад (преко терориста и најамника), на Сирију. Бивши командант НАТО за Европу, генерал Весли Кларк у интервју једној америчкој телевизији је потврдио, да Пентагон има листу земаља против којих се планирају оружани напади, укључујући, Иран.

Почетак трећег светског рата „ниског интензитета“

На основу свега, мишљења сам да је агресија НАТО против Срвбије и Црне Горе (СРЈ) 1999. означила почетак „контролисаног“ трећег светског рата „ниског интензитета“ чији је стратешки циљ прерасподела природних богатстава на Планети, пре свега, нафте и гаса, али и стратешких минерала. Контрола стратешких путних праваца и тржишта такође је део исте стратегије. Било би превише поједностављено ако би се рекло да се ради о специфичним, или како то амерички стратези кажу, „уникалним“, случајевима. Иза „дрвећа“ „уникалних случајева“ треба распознати „шуму“, односно, стратегију глобалне контроле богатстава на Планети. У досадашњем току, рат се води, на три континента. Са освајачким циљевима, „вољно“, или невољно, у том рату учествују НАТО, као највећи војни савез на свету, ЕУ која је прихватила стратегију НАТО, три од пет сталних чланица СБ УН, шест од осам чланица Г-8. Евентуално заоштравање светске кризе и настојања богатих да терет накнаде за своје губитке оружаном силом пренесу на друге делове света могла би досадашњој „шуми“ „уникалних“ ратова дати сасвим нове обрисе.


=== 3 ===

VIDEO

КАД ОРУЖЈЕ ПРОГОВОРИ, ПРАВО ЗАЋУТИ - Видео излагања
http://www.youtube.com/watch?v=NfIUVoCclds

---

http://www.beoforum.rs/saopstenja-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/470-kad-oruzje-progovori-pravo-zacuti.html

Поводом 14. годишњице од почетка агресије НАТО против Србије и Црне Горе (СРЈ), синоћ је, на Правном факултету Универзитета у Београду одржана јавна трибина „Кад оружје проговори, право заћути“. Пред скупом коме је присуствовало више стотина студента Правног и Факултета политичких наука, као и већи број грађана, говорили су Живадин Јовановић, Генерал Божидар Делић, професори Правног факултета Владан Јончић и Бранко Ракић.
Живадин Јовановић је подсетио на људске жртве, економска разарања, последице употребе пројектила са осиромашеним уранијумом и хемијског оружја. Цитирао је британског војног аташеа у Београду, пуковника Џона Кросланда, да је ондашњи председник САД, Бил Клинтон, још почетком јуна 1998. године, донео одлуку о збацивању са власти тадашњег југословенског председника Слободана Милошевића и у томе предвидео и улогу терористичке ОВК која је требало да изазове веће сукобе на Косову и Метохији. Од тог часа, сведочи пуковник Кросланд, било је ирелевантно шта је он, или било ко други мислио о ОВК. Јовановић је, такође, подсетио и на писмо Дитмара Хартвига, шефа посматрачке мисије ЕУ на Косову и Метохији (ЕЦММ), немачкој канцеларки Ангели Меркел, од 17. октобра 2007. године, у коме тврди да су југословенске и српске снаге безбедности стриктно поштовале све тачке договора Милошевић- Холбрук из октобра 1998. године и да није било никаквих разлога за оружани напад НАТО на Србију (СРЈ). Хартвиг је написао да је Европска Унија имала нечасну улогу јер су њене чланице учествовале у психолошко-политичким припремама агресије НАТО. На реторичко питање, шта даље – Јовановић је одговорио да је Србији потребна елита која ће је представљати и водити као пуноправну европску државу, а не као парију. Србији сте потребни ви – поручио је студентима.

Генерал Божидар Делић је , поред осталог, рекао да је у Рачку изведена легитимна акција српских снага безбедности против албанских терориста, али да то није сметало Вокеру и западној пропаганди да је прогласи за „масакр албанских цивила“. Тај догађај је искоришћен за оправдавање агресије НАТО и унет је као крунска тачка оптужнице против тадашњег југословенског председника Слободана Милошевића. Током Хашког процеса, тужилац је повукао ту тачку из оптужнице, свестан да би се у поступку доказало да се ради о конструкцији, а не о истини. 
Професор Владан Јончић је нагласио да напад НАТО на Србију и Црну Гору 1999. године представља агресију са свим битним обележјима агресије према Међународном јавном праву. Зато се успротивио свим другим терминима као што су „хуманитарна интервенција“, „бомбардовање“, „ваздушна кампања“, „ракетирање“ и други, чији је основни смисао умањивање одговорности агресије као злочина против мира и човечности.Он је нагласио да је агресорима свакако било познато да ће бомбардовањем рафинерија у Новом Саду и Панчеву изазвати ефекте хемијског оружја, али су ипак такве нападе масовно користили. Први пут су за онеспособљавање електро-постројења коришћене графитне бомбе које такође имају ефекте хемијског оружја. 
У дискусији после излагања говорника, учествовао је већи број универзитетских професора, студената и грађана.


Београд, 26. март 2013. Београдски форум за свет равноправних



=== 4 ===

PDF: http://www.beoforum.rs/en/docdoc/Current-Concerns-Zivadin-Jovanovic-2013.pdf
or http://www.voltairenet.org/IMG/pdf/HD_13_2013_Web.pdf

---

http://www.beoforum.rs/en/comments-belgrade-forum-for-the-world-of-equals/295-interview-to-the-swiss-weekley-current-concerns-zeit-fragen.html


Zivadin Jovanovic, Chairman of the Belgrade Forum for a World of Equals

Published on March 25th, 2013.

1. Please give us some information about yourself, your career?

ZJ: Graduate of Law, Faculty of Law, Belgrade University (1961); District Administration of New Belgrade (1961 – 1964); Diplomatic service of the SFRY/FRY (1964 – 2000); Ambassador in Luanda, Angola (1988 – 1993). Assistant FA Minister (1995 – 1998), Federal FA Minister (1988 – 2000); Vice Chairman of the Socialist Party of Serbia for FA (1996 – 2002); MP, to the Parliament of Serbia (1996), to the Federal Parliament of Yugoslavia (2000). Books: “The Bridges” (2002), “Abolishing the State” (2003), “The Kosovo Mirror” (2006).

2. After leaving the Ministry of Foreign Affairs in November 2000 you joined the Belgrade Forum for a World of Equals. Now you are the Chairman of this Association. Tel us what are your priorities?

ZJ: Forum`s priorities are: promotion of peace, tolerance and cooperation based on equality among individuals, nations, and states. We stand for full respect of the international law, basic principles of international relations and the role of United Nations. Use or threats of use of force, military aggressions are not admissible means in solving international problems. We consider that there are no “humanitarian” wars, or interventions. All interventions beginning with NATO aggression against Serbia (FRY) in 1999 up to now, regardless on their formal, public explanations, have been wars of conquest, some of them for geo-strategic, some for economic benefits. We promote human rights in their entirety, according UN GS Declaration – including social, economic, cultural, health, employment and other human rights. 
We try to meet our objectives through various public debates, conferences, round tables, seminars, on national and international levels. Forum cooperates with associations of similar aims, within Serbia, the region and worldwide.

3. We have seen some of very interesting books published by Belgrade Forum. How do you manage to maintain your publishing activity?

ZJ: Forum has published about 70 books on different national and international issues, from development policy in conditions of crisis, Status of Kosovo and Metohija and the Hague Tribunal to the NATO policy in the Balkans, Foreign policy of Serbia, International Terrorism and the Role of Intellectuals. Some of our books have been distributed in many countries in all continents. This is the case, for example, of the book titled “NATO Aggression - the Twilight of the West”. Unfortunately, for the lack of resources, only a few of our books have been published in foreign languages. 
Last month, only, we published three new books – one devoted to the great Serbian philosopher academician Mihailo Markovic, who was one of the co-founders of Belgrade Forum, the other titled “From Nuremberg to Hague” and third “From Aggression to Secession”. Promotions of our books in various towns in Serbia attract significant attention.
All our activities, including writing and publishing, are entirely based on voluntary work. We never had, nor do we have today, a single person paid for the work done within the Forum. Membership fees and donations, mainly, from Serbian Diaspora, are chief sources of Forum`s income.

4. You have mentioned promotion of peace to be one of your key objectives. But peoples of your region have been victims of wars in the last decade of 20-th century?

ZJ: True. The peoples of former Yugoslavia have suffered immensely first, from the civil wars in Bosnia and Croatia (1992 – 1995), then from the military aggression of NATO (1999), from sanctions and isolation and so on. Great many of them continue to suffer today. Consider, for example, the life of close to half a million of refugees and displaced persons living in Serbia only, who are not permitted to return to their homes in Croatia, or in Kosovo and Metohija. Consequences are still painful and will continue long in the future. What to say of the consequences of cassette bombs and missiles with depleted uranium used by NATO in 1999 taking daily tolls in human lives today and in centuries to come. History will proove that the peoples of former Yugoslavia have been victims of the concept of so called New World Order which in fact has been based on the policy of domination and exploitation.

5. Do you suggest that the foreign factors are responsible for brake-up of Yugoslavia, and not local?

ZJ: Local factors cannot be amnestied; they do bear their responsibility, of course for not being prepared to compromise. But, prevailing analyses seem to be lacking due attention to the negative role of external factors. Now we have enough proofs that certain European powers already in 1976 and 1977 had plans how to “rearrange” the territory of SFRY, in other words, how to divide, or fragment it in order to suit their own interests. 
After Tito`s death, nationalism and separatism in various Yugoslav republics, as well as separatism and terrorism in the Serbian Province of Kosovo and Metohija, had been encouraged, even assisted politically, financially, logistically and propaganda-wise. Later on, certain mighty countries have been involved in the civil wars helping one, against the other, side. Those countries almost openly had been supporting secession of Slovenia and Croatia, arming Croatia and Bosnia even during UN arms embargo, encouraging and facilitating incoming of mercenaries, including Mujahidin. On the other side Serbia and Montenegro had been under isolation, sanctions and stigmatization. They had been treated as the only ones responsible for the civil wars. That was not based on facts, nor helpful in extinguishing the fire. 
Results? 
In the place of one state, now there are six, economically unsustainable, puppet states, plus seventh one in the offing, 18 governments , six armies, six diplomatic services, etc. Foreign debt which in 1990 for the whole of SFRY amounted to about 13.5 billion rose in 2012 to about 200 billion of euro for the six former Yugoslav republics! Some of them became financially enslaved. Who has benefited from this? Until 1990 there was not a single foreign military basis in the region. Today there is u number of foreign, mainly USA, bases, Bondstil in Kosovo and Metohija being the largest in Europe . To do what, to benefit whom? Bosnia almost 18 years after Dayton Accords is not functional; FYROM ten years after Ohrid Accords is not functional, continues to be faced with profound ethnic divisions and tensions. Status of Kosovo and Metohija even14 years after UN SC resolution 1244, still remains unresolved. Tirana`s Sali Brisha and Prishtina`s Hashim Tachi are publically advocating for establishment of so called Greater Albania. Other burning problems like unemployment ranging from 30 to 70 per cent, poverty, hundreds of thousands of refugees and displaced persons, international organized crime, including trafficking of human organs, drugs, arms and immigrants, make the picture of post Yugoslavia`s reality grim and uncertain. 
So, who has really benefited from fragmentation Yugoslavia?

6. Mentioning NATO intervention what are your views now, 14 years after?

ZJ: My views have not changed. This was illegal, criminal and immoral attack on a sovereign European state. Illegal because it violated all basic principles of International Law, including UN Charter, Helsinki Final Act and many international Conventions. It was undertaken without permission of UN Security Council. Criminal, because it was directed mainly against civilians, civilian infrastructure, using forbidden armament such as chemical, cassette bombs and missiles with depleted uranium. Immoral because it was based on false pretentions and untruths. Leaders of NATO are responsible first of all for killing of close to 4.000 and for wounding about 10.000 of persons, two thirds of whom were civilians. Direct material damages amounted to over 100 billion of US dollars. NATO aggression solved nothing, but it has provoked many new problems. It was war of conquest and not “humanitarian intervention”.

7. Can you be more specific?

ZJ: I have already mentioned some direct consequences. In a broader sense it should be noted that NATO aggression marked strategic change in its nature: it abandoned defensive and adopted offensive (aggressive) policy self authorizing itself to intervene any time, any spot on the globe. UN, especially, UN Security Council, had been disabled; international law and justice disregarded. 
This was long prepared first war on Europe`s soil after the Second World War. It was demonstration of US domination in Europe, expansion toward East, justification of spending on NATO even after dissolution Warsaw Pact, precedent for future interventions (Afghanistan, Iraq, Libya). 
It was the war imposed and directed by non-European power with the consequences to stay on Europe`s soil for a long time. 
Aggression had marked strategic change in Germany`s policy adopted after Second World War. Taking active part in NATO`s aggression against Serbia (FRY) Germany deviated from own constitution and widely opened the door for combat roles away from its territory, and for militarization. 
Today we have on European soil more military basis than at the peak of Cold War. Mushrooming of military basis started after NATO aggression on Serbia (FRY). How to explain expansion of democracy all over the Continent and proliferation of military bases at the same time? I have not heard convincing explanation. Something seems to be wrong.

8. And what is your opinion on the future of Bosnia?

ZJ: Bosnia and Herzegovina had existed as one of the six republics of SFRY based on constituent equality of three peoples each having a right of veto – Muslims, Serbs and Croats. In that regard, it was considered being “small Yugoslavia”. When in 1992 constitutional principle of consensus was violated in the way that Muslims and Croats declared for secession ignoring Serb`s option to stay within Yugoslavia, civil war erupted. The Dayton peace Accords were success only because they reaffirmed the principle of equality of the three constituent peoples, equality of two entities (Moslem-Croat Federation and Republica Srbska) and principle of consensus. These basic principles were enshrined in the Constitution which makes integral part of the Accords. 
The main source of the current crisis is the ambition of the Moslem leaders in Sarajevo to abolish the principle of consensus and to make a unitary state under their domination. In addition, they would like also to change the division of the territory guaranteed by Dayton Accords according to which Muslim-Croat Federation controls 51 and Republic of Srpska 49 percent of the whole territory. To make the problem more difficult, Muslims for their claims which obviously are contrary to Dayton stipulations, continue to enjoy support, from some power centers, primarily from Washington and Berlin. Why they want to further weaken Republic of Srpska and strengthen Moslems, I would rather not comment. These centers even pressurize Serbia`s leaders to discipline the leaders in Banja Luka so that they accept revision of Dayton and Constitution contrary to their interests which are internationally guaranteed. Serbia as guarantor of the Dayton Accords, firstly, has no power to impose anything on the leadership of Republic of Srpska and, secondly, it is not in Serbia`s interest to weaken Republic of Srpska thus provoking internal tensions and renewed spiral of ethnic tensions and even clashes in own neighborhood. 
I believe that Bosnia and Herzegovina should be left alone to politically find solutions that suite the interests of the three equal constituent peoples and two equal entities. The Dayton Accords are not perfect. But, there could hardly be better compromise then Dayton Accords. Brussels claims that centralization of power in Sarajevo would apparently upgrade efficiency of the state administration. Authors of this view seems to be disregarding that it is the principle of consensus and decentralization which led to reestablishing of peace, maintaining of integrity and providing the sense of freedom and democracy. Finally, in my opinion, the Office of High Representative after 17 years of being at the same time Law making, Prosecution and Judiciary has become anachronism and should be disbanded. Bosnia and Herzegovina is the only member of UN (even member of Security Council), OSCE and other organizations, where High Representative enacts laws, removes presidents, prime ministers, ministers! 
Serbia, being small, peace loving country, having neither imperial history nor imperial ambitions today, in our opinion, should remain neutral country, something like Switzerland. Concerning human rights, we stand for the concept of UN Universal Declaration on Human rights (1948) which demands respect of all human rights including cooperate

9. My colleague of CC once said that Serbia is a thorn in the conscious of Western world. What is your opinion on this?

ZJ: What I can say is that leaders and politicians of certain European countries have been far from neutral, constructive or moral during Yugoslav and Kosovo crisis. Some of them actively advocated and participated in NATO aggression which left long term serious problems for the whole of Europe. Together with leaders of USA, they at least knew about financing, training and arming Albanian terrorists and separatists in Kosovo and Metohija from their states. UN SC documents confirm this . I may not be quite objective, but I am certainly sincere. In my opinion, there is little to be proud of Europe`s role toward Serbia and Serbs in the last 20 years. I have been surprised by the measure of distortions, double standards, immoral statements practiced by certain politicians who represent European values and civilization. And it would not be worth talking about it today, if the lessons have been drawn from the past. Unfortunately, new politicians of those countries continue same policies and same dishonest methods toward Serbia. 
Governments of leading western countries initiated outrageous anti-Serbian propaganda campaign based on prejudices, dishonest fabrications and even on ordinary lies. I still remember, for example, invention of German Defense minister Rudolf Sharping of the alleged “Horse shoe plan” . So called “massacre of civilians” in Rachak which served as a justification for the start of military aggression also proved to be false. Report of the findings of the international forensic experts team headed by Finish doctor Helen Ranta, which acted under EU auspices, has never been published. Apparently, it was lost somewhere in Brussels!

10. What are the lessons of the NATO aggression for you and the world?

ZJ: NATO aggression against Serbia (FRY) in 1999 was a model of new wars of conquest covered by the phrase “humanitarian intervention”. Everybody by now should know that this was not “humanitarian intervention” and that there are no “humanitarian wars”. That was a war of conquest, to take away from Serbia its province of Kosovo and Metohija and to install there USA troops for strategic reasons. This was precedent which was followed To my opinion export capitalistic social system based on single Washington’s doctrine is equally unacceptable today as was unacceptable export of socialist system based on Moscow`s doctrine in sixties of the last century. Freedom of choice should be sovereign right of every country. It is not right to divide peoples as if some have right granted to them by Good to decide on what is good even for every other nation in the world. History has thought, at least us in Europe that such ideology would be source of great danger.

11. Where is the solution for the Kosovo issue?

ZJ: Problems of Kosovo and Metohija are centuries long, deep rooted ones. The Province is the birth place of Serbian state, culture, religion, national identity. About 1.300 medieval monasteries and churches, including some UNESCO proclaimed as world heritage, are still found there. Over 150 have been destroyed by vandals and extremists. To say that basic problems there have been in the field of human rights of Albanians would be simplification. To solve the essential problems which, I believe, are in territorial expansionism of Albanians supported by western countries, primarily by USA, Germany and Great Britain, all political actors need wisdom, long term view and patience. Qualities that seem to be astonishingly in deficit.
I still believe in compromise solution based on UN SC resolution 1244 of June 10th, 1999. That resolution, like a number of other UN SC decisions preceding it, has repeatedly guaranteed sovereignty and territorial integrity of FRY (succeed by Serbia) and substantial autonomy for Kosovo and Metohija within FRY (Serbia). In the meantime great many serious mistakes have been committed, first and foremost, by so called international community, including EU, then by Serbian authorities. Those mistakes generally can be summed up as serious deviation from the UN SC resolution 1244. In March 2008, Albanian leadership in Prishtina, declared illegal, unilateral secession of the Province from Serbia proclaiming so called Republic of Kosovo. While the Province even today remains under UN Security Council mandate, UN has not reacted. USA, Germany, Turkey, Great Britain almost immediately recognized this secession. By now, 22 out of 27 EU members followed the suite. Serbia has not, and I believe, shall not recognize secession of 17 percent of its territory.. Most of the UN members, including two, out of five, permanent members of Security Concil, Russia and China, have not.
Last year the dialog has started under the EU auspices between representatives of Belgrade and Prishtina on solving some concrete issues concerning everyday life of citizens. This may be good presuming it does not prejudice the key issue – status of the Province as envisaged by UN SC resolution 1244. I personally would like to see that the dialog produces the time table for free and safe return to their homes of about 250.000 Serbs and other non-Albanians who live in miserable conditions in various towns of Serbia and Montenegro. Unfortunately, so far, this issue has not come to the agenda, partially because of the lack of interest of Prishtina, partially because of the double standard policy of the West.
There is no viable solution imposed by force, or blackmailing Serbia`s government. The so called deal sponsored by certain western countries - territory (Kosovo) for membership (of Serbia) in EU and more foreign investments, seemingly logic considering Serbia`s economy in shambles, but I do not believe it would work. It would not be fair, not balanced. It would not be acceptable by Serbs knowing their history, culture and pride.

12. What is the relationship between Serbia and the EU?

ZJ: EU is traditionally the most important economic partner of Serbia. Historic, social and cultural links remain strong. Hundreds of thousands of Serbian citizens, and their descendants work and live in EU member countries. Serbia is candidate for membership in EU. This is reflected in applying method of “stick and carrots”, in endless list of conditions towards Serbia which have not been applied, nor they are applied now to any other candidate country. EU expects Serbia to “normalize relations with Kosovo”. When Belgrade reacts that it will never recognize Ksovo, Brussels` commissars react that this is “not yet on the agenda”, that EU demands “only” IBM (Integrated Boarder Monitoring) system on the borders with Kosovo, dissolution of Serbia`s institutions in Kosovo, notably in Northern Kosovo, signing of an agreement on good neighborly relations, exchange of ambassadors, then that Serbia does not obstruct Kosovo`s membership in the UN, and alike! Imagine that quantity of hypocrisy. They do not demand diplomatic note, or any written statement on recognition, but they certainly demand relations equaling between sovereign states! 
I support close cooperation between Serbia and EU in all fields of mutual interest without any obstacles: free flow of goods, capital, people, information. Having regard that EU at present does not treat Serbia as sovereign partner, Serbia should adopt policy of good neighborly relations with EU and freeze present policy defining membership in the EU as the only alternative. It cannot be in the best interest of Serbia to give away more for less. Openness, cooperation without any administrative obstacles and good neighborly relation between Serbia and EU would be quite reasonable approach for the foreseeable future.

13. How can we in Germany, Switzerland and other European countries help that your people are better in every way?

ZJ: The best way to help not Serbia only, but understanding in Europe and return to real values of our civilization, is to always defend the truth, avert distortion, semi-truths, immorality of all kinds. Serbia and Serbian nation have always through history been part and parcel of Europe, its culture, progress and civilization; this is same today and, I believe, it will stay so in the future. Nations have deep roots and faces which do not change overnight. In my opinion it would be useful if any prejudicing and one sided views characteristic of the public approaches to Serbia and Serbs in the recent past, would be replaced by more balanced and non biased views.

14. We understand that the Belgrade Forum will be hosting important international conference next March in Belgrade?

ZJ: Forum and some other independent, non partisan association in Serbia are planning international conference under title “Aggressions, militarization and world crises”, to be held in Belgrade, March 22 and 23rd, 2013. This conference and other accompanying events will mark 15th Anniversary of the beginning of 1999 NATO aggression against Serbia (FRY) and pay honor to the victims of the aggression. We plan to invite prominent scholars and intellectuals from European and other countries to address the burning issues of military interventionism, expansion of military budgets, militarization of political decision making and world crisis which, in our opinion is not only financial and economic, but also crisis of international world order.



=== 5 ===

I video dell'evento / Видео записи са годишње скупштине Беофорума 2012:



(Message over 64 KB, truncated)


http://www.silviacattori.net/article4308.html

ENTRETIEN AVEC MAHDI DARIUS NAZEMROAYA

"L’OTAN n’amène que la destruction, l’insécurité et la misère. Elle doit être abolie"

Apprécié pour la rigueur et la justesse de ses analyses le sociologue canadien Mahdi Darius Nazemroaya (*), 30 ans, s’est imposé comme un des meilleurs connaisseurs de l’OTAN. Ses investigations, traduites en de nombreuses langues, ont acquis une audience internationale et son ouvrage « The globalisation of NATO » [« La mondialisation de l’OTAN »] fait aujourd’hui référence. En 400 pages denses, fascinantes, préoccupantes, il nous fait prendre la mesure de la menace que l’OTAN fait peser sur la paix du monde et l’avenir de nombreux peuples. Il nous fait également prendre conscience de l’urgence qu’il y aurait à obtenir la dissolution de cette dangereuse organisation.
19 MARS 2013 | THÈMES (S.CATTORI) : OTAN

Mahdi Darius Nazemroaya : Les graines de ce livre ont été semées en 2007. J’avais alors rédigé un petit manuscrit mettant en relation les guerres en Afghanistan et en Irak (qui avaient fait suite aux tragiques évènements du 11 septembre 2001) avec l’expansion de l’OTAN, le projet de bouclier antimissiles états-unien - que je décrivais comme s’étant finalement couvert du manteau d’un projet de l’OTAN, - et le concept de ce que les néoconservateurs et leurs alliés sionistes appellent« destruction créative » pour redessiner la restructuration des pays du Moyen-Orient, et l’encerclement aussi bien de la Chine que de la Russie.

Silvia Cattori : Dans votre remarquable ouvrage vous mettez en lumière les stratégies mises en place par l’OTAN pour étendre son emprise militaire dans le monde. J’aimerais vous demander ce qui vous a motivé à consacrer tant d’énergie à un sujet aussi ardu et exigeant. Comment en êtes-vous venu à considérer que l’analyse du rôle de l’OTAN et des stratégies qu’elle a mises en place était une tâche absolument essentielle ?

J’ai toujours considéré que tous les évènements négatifs auxquels le monde est confronté étaient les éléments d’un ensemble ; ou de ce que le savant et révolutionnaire hongrois György Lukács a appelé « totalité fragmentée ». Les guerres en « série », l’accroissement des lois de sécurité, la guerre contre le terrorisme, les réformes économiques néolibérales, les « révolutions colorées » dans l’espace post-soviétique, la diabolisation de différentes sociétés par les médias, l’élargissement de l’OTAN et de l’Union Européenne, et les fausses accusations au sujet d’un programme d’armement nucléaire iranien font partie d’un tout. Un de mes articles publié en 2007 [1], posait également les principales bases de cette feuille de route et reliait tous les éléments de la guerre perpétuelle à laquelle nous assistons.

J’ai écrit ce livre parce que je pensais que c’était un sujet très important. J’ai lu la plupart des textes de l’abondante littérature concernant l’OTAN et aucun n’examine l’OTAN dans la perspective critique où je me place. De même qu’aucun ne relie l’OTAN de manière pertinente à une « vue d’ensemble » des relations internationales. Un chercheur de l’Université Carleton m’a dit que mon livre était comme une Bible des relations internationales et de tous ses sujets importants. Je vois moi aussi mon livre sur l’OTAN de cette manière.

Ma principale motivation pour écrire ce livre était d’amener les lecteurs à prendre conscience de la nature impérialiste des conflits internationaux modernes et de les aider à en voir la « totalité » au lieu de ses éléments « fragmentés ». Quand vous voyez l’ensemble, vous êtes en mesure de prendre de meilleures décisions. Je pense avoir donné de l’OTAN une évaluation correcte. Dans sa bibliothèque à Bruxelles il y a un exemplaire de mon livre. C’est l’OTAN elle-même qui a annoncé son acquisition comme l’une des ressources de sa bibliothèque, en novembre 2012. Ce livre est ma contribution, en tant que chercheur, pour essayer de permettre aux lecteurs de prendre des décisions en connaissance de cause en voyant au-delà des effets de miroirs et des éléments fragmentés du tableau.

Aujourd’hui dans le monde, les gens sont de façon générale plus instruits. Mais malheureusement l’ignorance se répand en ce qui concerne les relations de pouvoir et ce qui se passe dans ce domaine au niveau mondial. Nous entrons dans une ère trompeuse de l’histoire où beaucoup de gens à travers le monde sentent de plus en plus qu’ils ne peuvent rien faire d’autre que d’être des spectateurs impuissants, réduits à n’être que des particules, des rouages, ou des extensions d’une immense machine invisible sur laquelle ils n’ont aucun contrôle.

Les scénarios du livre de George Orwell « 1984 » se sont pour l’essentiel réalisés. Les gens sont devenus étrangers à leur monde et gouvernés de plus en plus par cette machine capitaliste invisible qui travaille à détruire toutes sortes de façons alternatives de vivre ou de penser ; l’ordre qui s’impose aujourd’hui à nous est comme un resserrement de la « cage d’acier » de Max Weber [2] qui réduit de plus en plus notre indépendance et nos mouvements.

La plupart des gens regardent maintenant les nouvelles et la télévision passivement. Ils essaient de se distraire de la réalité ; ils tentent d’engourdir leur conscience et de vivre dans un faux état de bonheur qui leur permet d’ignorer la réalité et les misères du monde. Collectivement, nos esprits ont été colonisés, on leur a fait croire à un faux ordre des choses. L’humanité est en train d’être de plus en plus déshumanisée. Peut-être que j’ai l’air hégélien, mais les gens deviennent étrangers à eux-mêmes. Ils deviennent aussi étrangers aux capacités de leur propre esprit et aux talents dont ils ont été dotés. Mais la vérité est que nous ne sommes pas séparés des évènements et des processus qui façonnent ce monde. Nous ne devrions pas devenir les esclaves des objets ou des structures de notre propre fabrication, que ce soit le capitalisme ou les structures politiques. Nous ne devons pas devenir de simples spectateurs de notre parcours de vie.

L’hégémonie est un processus continu de leadership, de contrôle, et d’influence qui implique à la fois la contrainte et le consentement. Mais son emprise n’est jamais totale et elle peut toujours être combattue. Nous voyons des défis à l’hégémonie dans la construction de blocs historiques qui affrontent les centres de pouvoir impérialistes et capitalistes. Le Mouvement bolivarien d’Hugo Chávez et l’ALBA sont des exemples réussis d’une contestation de l’hégémonie traditionnelle des élites compradores qui gouvernent la région au bénéfice de forces extérieures.

Silvia Cattori : Un grand chapitre passionnant et troublant de votre livre est consacré à l’Afrique. L’entrée en guerre de la France au Mali n’a pas dû être une surprise pour vous. La déstabilisation de ce pays affaibli, engendrée par l’intervention de la France en Libye, n’ouvre-t-elle pas une grave crise dans tous les pays du Sahel, de l’Atlantique à la Mer rouge ?

Mahdi Darius Nazemroaya : Dès le début j’ai soutenu que la division du Soudan, l’intervention française en Côte d’Ivoire soutenue par les États-Unis, et la guerre de l’OTAN en Libye, faisaient partie d’une deuxième « ruée vers l’Afrique ». J’ai expliqué que la guerre en Libye visait à déstabiliser d’autres parties de l’Afrique et aurait un effet d’entraînement sur une large partie de ce continent incluant des pays comme le Niger et le Mali.

Dans mon livre, j’ai examiné le Sahel qui est constitué par les terres intérieures de l’Algérie, du Niger, de la Libye, et du Mali. La guerre de l’OTAN contre la Libye a déclenché une réaction en chaîne, comme une démolition contrôlée, que les États-Unis et leurs alliés utilisent pour contrôler une vaste portion de l’Afrique et de ses ressources. Comme la première « ruée vers l’Afrique » qui a été déclenchée par une crise économique dans les pays industrialisés de l’Europe occidentale, ces évènements concernent en fait le contrôle des ressources. Alors que les États-Unis s’impliquaient davantage en Afrique, son gouvernement et le Pentagone se sont mis à parler de plus en plus de l’expansion des facilités dont disposait Al-Qaïda en Afrique et de la manière dont l’armée américaine et ses alliés devaient combattre cette organisation en augmentant leur présence sur le continent africain. En fait, les États-Unis ont constitué en 2011 un budget pour l’actuelle guerre au Mali sous le couvert de la lutte contre Al-Qaïda en Afrique de l’Ouest. Des intérêts stratégiques comme l’obsession grandissante des États-Unis pour le Golfe de Guinée et l’approvisionnement en pétrole en Afrique de l’Ouest sont occultés dans un récit qui nous parle de la lutte contre les groupes terroristes rangés sous le label d’Al-Qaïda. Nous savons d’expérience que l’Empire américain a en fait travaillé avec ces groupes, aussi bien en Libye qu’en Syrie. Et que l’on cherche à pousser hors d’Afrique la Chine, la Russie, l’Inde, le Brésil, et d’autres rivaux économiques du bloc occidental, mais on n’en parle pratiquement pas. En lieu et place, on déguise les intérêts des États-Unis et des ses alliés de l’OTAN comme la France, en objectifs altruistes visant à aider des États faibles.

Pour en revenir au Mali. Je n’ai pas été surpris quand le Président François Hollande et son gouvernement ont ordonné aux soldats français d’envahir ce pays. Aussi bien la France que les États-Unis sont très au fait des réserves de gaz et de pétrole au Mali, au Niger, et dans l’ensemble du Sahel. Mon livre traite de ces points et de la création par le gouvernement français, en 1945, d’un Bureau de recherches pétrolières dans le but d’extraire le pétrole et le gaz de cette région. Quelques années plus tard, en 1953, Paris a délivré des licences d’exploitation à quatre compagnies françaises en Afrique. En raison de ses craintes, à la fois des empiétements américains et des demandes africaines d’indépendance, Paris a créé l’Organisation Commune des Régions Sahariennes (OCRS) pour maintenir son contrôle sur les parties riches en ressources de ses territoires africains qui possèdent du pétrole, du gaz, et de l’uranium. L’uranium a été important pour garantir l’indépendance de la France vis-à-vis de Washington par la création d’une force de dissuasion nucléaire stratégique, en riposte au monopole anglo-américain.

Ce n’est donc pas un hasard si les zones du Sahel que les États-Unis et ses alliés ont désignées comme faisant partie de la zone où Al-Qaïda et les terroristes sont situés correspondent à peu près aux frontières de l’OCRS, riche en énergie et en uranium. En 2002, le Pentagone a commencé d’importantes opérations visant à contrôler l’Afrique de l’Ouest. Cela a eu lieu sous la forme de l’Initiative Pan-Sahel, qui a été lancée par l’US European Command (EUCOM) et l’US Central Command (CENTCOM). Sous la bannière de ce projet de l’armée américaine, le Pentagone a formé des troupes du Mali, du Tchad, de la Mauritanie, et du Niger. Les plans visant à établir l’Initiative Pan-Sahel remontent toutefois à 2001, lorsque l’Initiative pour l’Afrique a été lancée à la suite des attentats du 11 septembre. Sur la base de l’Initiative Pan-Sahel, la Trans-Saharan Counter-terrorism Initiative (TSCTI) a été lancée en 2005 par le Pentagone sous le commandement du CENTCOM. Le Mali, le Tchad, la Mauritanie, et le Niger ont été rejoints par l’Algérie, le Maroc, le Sénégal, le Nigeria, et la Tunisie. La TSCTI a été transférée en 2008 au commandement de l’AFRICOM récemment activé. Il faut relever que le capitaine Amadou Sanogo, le leader du coup d’État militaire qui a eu lieu au Mali le 21 mars 2012, est l’un des officiers maliens qui ont été formés dans le cadre de ces programmes américains en Afrique de l’Ouest.

L’analyse du coup d’État de 2012 au Mali montre qu’il s’agit d’un acte criminel. Le coup d’État militaire a renversé le Président Amadou Toumani Touré sous prétexte qu’il ne pouvait pas restaurer l’autorité malienne sur le nord du pays. Le Président Amadou était sur le point de quitter son poste et n’avait pas l’intention de rester dans la vie politique, et les élections allaient avoir lieu dans moins de deux mois. Ce coup d’État a essentiellement empêché une élection démocratique d’avoir lieu et l’action du capitaine Sanogo a mis fin au processus démocratique au Mali et a déstabilisé le pays. Sa nouvelle dictature militaire a été reconnue par l’OTAN et par le gouvernement installé en Côte d’Ivoire par les Français. Les États-Unis ont continué à financer le gouvernement militaire du Mali et des délégations militaires et civiles des États-Unis et d’Europe occidentale ont rencontré le régime militaire de Sanogo. Peu après, la France a déclaré qu’elle avait le droit d’intervenir en Afrique partout où ses citoyens et ses intérêts étaient menacés. C’était autant de préliminaires.

Les armes qui sont utilisées au Mali et au Niger aussi bien par les groupes terroristes que par les tribus touaregs sont liées aux actions de l’OTAN en Libye. Plus précisément ces armes viennent des arsenaux libyens pillés, et des armes envoyées en Libye par les Français, les Anglais et les Qataris. L’OTAN a eu un rôle direct dans ce domaine et l’on sait que les Français ont soudoyé les groupes touaregs et ont contribué à les armer et à les financer durant la guerre contre la Libye. Du reste, en Afrique, les Français ont toujours manipulé les Touaregs et les Berbères contre d’autres groupes ethniques à des fins coloniales.

Par ailleurs, les tensions entre le Soudan et le Sud-Soudan sont attisées. La région soudanaise du Darfour et la Somalie sont toujours des points chauds. Tout cela fait partie d’un arc africain de crise qui est utilisé pour restructurer l’Afrique et l’englober dans les frontières du bloc occidental.

Silvia Cattori : Quand sous l’impulsion du président Sarkozy, après 33 ans de retrait, la France est revenue dans le commandement militaire de l’OTAN, il n’y a eu aucune protestation. N’est-ce pas le signe que les citoyens ignorent, que cette organisation menace l’humanité et que l’appartenance de leur pays à l’OTAN implique sa subordination à la politique étrangère belliciste de Washington et la perte de sa souveraineté ?

Mahdi Darius Nazemroaya : Je pense que ce que le Président Sarkozy a fait en réintégrant la France dans le commandement militaire de l’OTAN est largement le reflet d’un consensus au sein de la classe politique française. Je sais qu’à Paris de nombreuses voix politiques l’ont critiqué, mais si au sein de la classe politique française l’opposition avait été intransigeante, elle aurait pu faire beaucoup plus que parler. Aujourd’hui, les membres de l’establishment politique français, aussi bien à « gauche » qu’à « droite », se battent entre eux pour savoir qui va le mieux servir les centres impérialistes et capitalistes à Washington et à New York. L’establishment politique français ne fait pas cela parce qu’il est particulièrement pro-américain, mais parce qu’il est au service du système mondial corrompu qui sert lui-même le capitalisme global dont le centre en voie d’affaiblissement est aux États-Unis. Ainsi, nous avons aussi besoin de réévaluer ce qu’est l’anti-américanisme, ou d’où proviennent et ce que représentent en fait les sentiments anti-américains.

De larges segments de l’élite de l’Europe occidentale sont au service de ce système mondial parce que leurs propres intérêts y sont investis et y sont liés. Comme les États-Unis sont en voie d’affaiblissement et en lutte pour maintenir leur primauté mondiale en tant que centre du capitalisme, de la régulation et de l’accumulation capitaliste, ils vont de plus en plus déléguer leurs missions impériales à des pays comme la France. On verra également davantage de compromis entre les États-Unis et des pays alliés comme la France et l’Allemagne. Il s’agit là d’une décentralisation dialectique du pouvoir des États-Unis visant à renforcer l’hégémonie du système mondial et à maintenir l’Empire américain par délégation. Il faut noter que ce système capitaliste mondial est fragmenté en blocs, raison pour laquelle nous voyons des rivalités entre les États-Unis, la Chine et la Russie.

De façon générale, la majorité des citoyens dans de nombreuses sociétés sont de plus en plus passifs vis-à-vis des décisions de leurs gouvernements et de leurs dirigeants. C’est le reflet d’un sentiment croissant d’aliénation, de détachement et d’impuissance qui a transformé les êtres humains en marchandises et en objets. Cela fait partie du resserrement de la « cage d’acier » dont je parlais plus haut, en termes weberiens.

Silvia Cattori : La France a été au commencement, avec le Qatar, le principal « parrain » de la déstabilisation de la Syrie [3]. La Chine et la Russie ont empêché par leurs vétos l’adoption d’une résolution du Conseil de sécurité qui aurait autorisé une intervention militaire de l’OTAN comme cela a été le cas en Libye. Mais on peut se demander si les pays de l’OTAN et leurs alliés arabes ne sont pas en train de réaliser leur plan de déstabilisation de la Syrie par d’autres voies ? Et pensez-vous que la Chine et la Russie pourront durablement contenir l’OTAN tant que les pays émergents n’auront pas leur mot à dire et les moyens d’imposer un véritable multilatéralisme au Conseil de sécurité ?

Mahdi Darius Nazemroaya : En premier lieu, il faut voir que les évènements en Syrie font partie d’une guerre par procuration menée par les États-Unis, l’OTAN, Israël et les dictatures arabes (comme l’Arabie Saoudite), contre la Chine, la Russie, l’Iran et leurs alliés. Deuxièmement, quand on considère les évènements en Syrie d’un point de vue international, on devrait penser à la Guerre civile espagnole qui a éclaté avant la Deuxième guerre mondiale. De même, on peut considérer les évènements en Libye et en Afrique, et peut-être les invasions antérieures de l’Afghanistan et de l’Irak, en pensant à l’invasion de la Chine par le Japon ou l’invasion de la Tchécoslovaquie par l’Allemagne avant la Deuxième guerre mondiale. Cela ne signifie pas que la Syrie ou ces évènements soient nécessairement le prélude à une Troisième guerre mondiale, mais ils ont le potentiel d’allumer un vaste incendie au niveau mondial — à moins que l’on ne pense que tous ces évènements font déjà partie de la Troisième guerre mondiale.

Les thèses de Giovanni Arrighi sur les cycles systématiques d’accumulation dans le « système-monde » peuvent nous aider à trouver une base de réflexion. Son travail est important parce que nous pouvons l’utiliser pour lier entre eux, de la Syrie à l’Afrique, les éléments dont nous parlions en termes de « totalité fragmentée » constituant le système mondial. Les cycles d’accumulation étudiés par Arrighi se rapportent à des périodes de temps qui s’étendent sur une centaine d’année ou plus, durant lesquelles le centre du capitalisme dans le système mondial se situe dans un lieu géographique ou un pays donné. Ses thèses sont fortement influencées par les travaux du savant français Fernand Braudel sur l’expansion du capitalisme. Pour Arrighi ces centres d’accumulation ont été les pouvoirs hégémoniques du système mondial en expansion. À la dernière étape de chaque cycle, les capitalistes déplacent leurs capitaux de ces centres dans d’autres endroits et finalement dans le nouveau centre capitaliste qui a émergé. Ainsi, chronologiquement, le pouvoir hégémonique du système mondial a été transféré de la ville-État italienne de Gênes aux Pays-Bas, puis en Grande Bretagne et, finalement, aux États-Unis. Le déplacement géographique du centre du système mondial se produit au cours d’une période de crise, au moins pour les anciens centre capitalistes, et dans un court laps de temps. Nous en arrivons aujourd’hui à la Chine. Ce qui se passe est que le centre du capital est sur le point de sortir des États-Unis. Si l’on suit la tendance soulignée par Arrighi, alors le prochain centre d’accumulation capitaliste du système mondial sera la Chine. Toutefois d’autres scénarios ne sont pas à écarter, comme une direction globale de toutes les principales puissances capitalistes. En me référant aux travaux d’Arighi, je veux dire ici que nous avons affaire à un système capitaliste mondial qui inclut la Chine et la Russie. Ni les États-Unis ni la Chine ni la Russie ne veulent perturber ce système. Ils sont en compétition pour en devenir le centre d’accumulation capitaliste. C’est pourquoi aucune des parties ne veut une guerre directe. C’est pourquoi les Chinois n’ont pas utilisé la dette étrangère américaine pour dévaster l’économie des États-Unis ; la Chine souhaite voir un transfert ordonné du centre d’accumulation depuis les États-Unis.

La Chine et la Russie ne changeront pas leurs politiques et leurs positions sur la Syrie ou l’Iran, mais elles veulent éviter une guerre qui perturbe le système capitaliste mondial. Bien sûr, les États-Unis essaient de maintenir leur position en tant que centre du système mondial, par la force brute, ou en impliquant leurs alliés et vassaux dans leurs opérations impérialistes, comme au Mali et en Libye.

Silvia Cattori : Vous consacrez un long chapitre (p 67 à 113) à l’intervention de l’OTAN en Yougoslavie. Pouvez-vous résumer pour nos lecteurs ce à quoi cette guerre, qui a démembré un pays et généré tant de souffrances, devait aboutir ?

Mahdi Darius Nazemroaya : Le démantèlement de la République fédérative socialiste de Yougoslavie a été une étape importante pour ouvrir les portes d’une expansion vers l’Est de l’OTAN et de l’Union Européenne. Il a ouvert la route pour la marche vers les frontières de la Russie et de l’ex-Union soviétique. L’ex-Yougoslavie était aussi un obstacle majeur vis-à-vis du projet euro-atlantique de l’OTAN et de l’UE en Europe. En outre, la guerre de l’OTAN en Yougoslavie a permis de préparer la logistique des guerres en Afghanistan et en Irak.

Silvia Cattori : Denis J.Halliday [4] écrit dans la préface de votre ouvrage : « L’OTAN n’amène que la destruction, la pauvreté, l’insécurité et la misère. Elle doit être abolie ».Quand on sait qu’il n’y a aucun mouvement qui s’oppose à la guerre, que des ONG comme Amnesty, HRW, MSF, MDM, prennent le parti de l’ingérence militaire des grandes puissances, comme on l’a vu en ex-Yougoslavie, au Soudan, en Libye, en Syrie, que peut-on suggérer à toute une jeunesse en quête de justice et désireuse d’agir pour un monde meilleur ? Que peuvent faire concrètement les peuples européens contre la machine destructrice de l’OTAN ?

Mahdi Darius Nazemroaya : Comme je l’ai dit, nous en sommes arrivés à la situation décrite par George Orwell dans son roman “1984”. Amnesty International, Human Rights Watch, et une grande partie des ONG de l’industrie humanitaire sont des outils de l’impérialisme pratiquant les deux poids deux mesures. Les organisations d’aide étrangère sont profondément politiques et politisées. Cela ne signifie pas que tous leurs employés soient de mauvaises gens qui ne veulent pas aider le monde. Bon nombre de leurs employés et des bénévoles sont des gens estimables ; ils ne comprennent pas tous les faits et ils ont de bonnes intentions. Ces gens ont été trompés ou aveuglés par la pensée de groupe institutionnelle. Leurs esprits devraient être débarrassés de tous les préjugés et de la désinformation dont ils ont été nourris ; une véritable tâche de dévouement.

Les citoyens des pays de l’OTAN doivent travailler à se positionner eux-mêmes pour informer leurs sociétés respectives sur l’OTAN et finalement les influencer pour qu’elles se retirent de cette organisation. Cela peut être fait de diverses manières. Mais cela commence par une compréhension de ce qu’est l’OTAN et une connaissance non censurée de son histoire.

Je ne suis pas une autorité morale ou un stratège. Se maintenir soi-même sur la bonne voie est déjà un défi assez difficile, je pense. Je n’ai aucun droit à pontifier sur la façon dont les gens devraient vivre. Je vais toutefois vous dire ce que je pense personnellement. À mon avis, le plus gros problème pour beaucoup de gens est qu’ils veulent changer le monde à une beaucoup trop grande échelle sans s’attaquer aux problèmes immédiats dans leurs propres vies. Je trouve que la meilleure manière de changer le monde est de commencer par de petits pas dans notre vie de tous les jours. Je parle ici d’ « échelle » et pas de « changement graduel » ou de « rythme ». Faire un monde meilleur commence par votre environnement immédiat. Le changement commence avec vous-même et ceux qui vous entourent, tout comme le devrait la charité. Imaginez si la plupart des gens faisaient cela ; le monde serait changé par petites étapes qui aboutiraient collectivement à un changement monumental. Rien de tout cela ne peut non plus se faire sans patience et détermination, et je souligne encore une fois qu’action et connaissance ne devraient pas être séparées. Je ne sais que dire de plus.

Silvia Cattori : En mettant ensemble les pièces du puzzle vous démontrez magistralement dans votre livre comment ces guerres en série, menées sous des prétextes humanitaires, s’inscrivent dans une stratégie de « destruction créative » conçue par « les néoconservateurs et leurs alliés sionistes », et comment – de la Yougoslavie, à l’Afghanistan, à l’Irak et à la Libye – elles sont toutes liées. Des personnalités de premier plan, comme l’ancien Secrétaire général adjoint de l’ONU Denis J. Halliday qui a préfacé votre ouvrage, vous donnent entièrement raison : l’OTAN est bel et bien le principal danger pour la paix du monde. Mais vous savez qu’en Europe, notamment dans les pays où, comme en France, les organisations juives ont une forte emprise sur les politiques et les médias, dénoncer la stratégie des néoconservateurs et de leur allié Israël [5], ou dénoncer les révolutions colorées suffit à vous faire cataloguer comme« théoricien du complot » et à vous écarter du débat. Que peut-on faire à votre avis pour modifier cette désespérante situation ?

Mahdi Darius Nazemroaya : Mon expérience (au Canada) est différente. On ne m’a jamais qualifié de théoricien du complot. Je pense que la censure des médias et le mépris systématique sont des tactiques clés utilisées contre ceux qui remettent en question le récit dominant ou les opinions énoncées par les forces hégémoniques qui dominent la société. L’objectif visé en diabolisant des personnes ou des groupes sous le qualificatif de « théoriciens du complot » est de les discréditer et de les neutraliser. Cela se produit généralement quand ils ont beaucoup attiré l’attention et quand ils ont aussi quelques idées fausses qui peuvent être ridiculisées et liées à leurs positions. Néanmoins, ceux qui se voient qualifiés de théoriciens du complot ne devraient pas laisser cette accusation les dissuader de maintenir leurs positions et de continuer à s’adresser aux gens. Car la démoralisation fait partie de la tactique utilisée pour réprimer les points de vue et réflexions « dérangeantes ».

Les groupes et les lobbies sionistes ont une présence forte et disproportionnée dans le domaine politique et dans les médias de plusieurs pays, mais il faut reconnaître qu’ils ne sont pas homogènes et qu’ils ne sont pas les seuls facteurs influents ; ils font partie d’un bloc d’intérêts pour qui il est important d’empêcher qu’un discours critique n’ébranle les forces hégémoniques qui dominent aujourd’hui la société. Et les lobbies sionistes ne sont pas tous liés à Israël. Il arrive qu’un groupe sioniste travaille à introduire et à imposer à Israël des projets externes. Les motivations de ces groupes ne sont pas toutes les mêmes, mais elles font partie du programme dominant qui s’est développé en ce que les renommés sociologues Giovanni Arrighi et Immanuel Wallerstein ont appelé « système-monde » [ou « économie-monde »].

À mon humble avis, être entendu est la chose la plus importante. Internet et les réseaux sociaux ont contribué à ce processus. Je pense que, pour être entendu, il est également important de proposer des analyses rigoureuses et bien articulées. C’est une tâche difficile qui doit être accomplie, et qui fait partie d’un processus culturel plus large incluant l’éducation et la rééducation. Modifier les forces hégémoniques dominant la société ne peut se faire qu’en établissant de nouveaux courants de pensée pouvant contester leur hégémonie. La critique ne suffit pas non plus, une alternative et un meilleur programme doit être articulé et proposé. La critique en elle-même est inutile si l’on n’offre pas parallèlement un programme alternatif. Pensée et action doivent également être liées dans un processus pratique.

Silvia Cattori : Votre livre va-t-il être traduit en français ? A-t-il eu la couverture médiatique lui permettant de toucher un large public ?

Mahdi Darius Nazemroaya : Mon livre devait être traduit en français en trois volumes par un éditeur en France, mais malheureusement l’accord a fait long feu. En notre temps où la durée d’attention s’amenuise, peu de gens sont intéressés à lire un livre de plus de 400 pages. Très peu d’attention lui a été accordée de la part des grands médias. Il y a plusieurs mois, Le Monde Diplomatique à Paris a contacté mon éditeur aux États-Unis, ainsi que la maison qui le diffuse en Grande Bretagne, pour leur demander l’envoi d’un exemplaire. Je ne sais pas si Le Monde Diplomatique a réellement l’intention de faire une recension d’un livre aussi critique et, très honnêtement, je ne m’en soucie pas vraiment.

Mon ouvrage a eu de bonnes critiques disant que c’est un livre à lire absolument. Il est diffusé dans les universités et les collèges. On en trouve des exemplaires dans les bibliothèques de diverses institutions comme l’Université de Harvard et l’Université de Chicago. Il est référencé à la Haye et dans la prestigieuse collection de la Bibliothèque du Palais de la Paix aux Pays-Bas qui tient à jour les livres relatifs aux lois internationales. Sur Amazon au Royaume Uni, il est classé comme l’un des meilleurs livres sur l’OTAN et je crois qu’il est en train de prendre un bon départ.

Silvia Cattori


[1] Publié d’abord sous le titre « La mondialisation de l’OTAN » puis sous le titre modifié« La mondialisation de la puissance militaire : l’expansion de l’OTAN » . Cet article a été traduit en de nombreuses langues, y compris en arabe par la chaîne qatari d’informationAl-Jazeera.

[2] La « cage d’acier » (ou « cage de fer ») est un concept sociologique introduit par Max Weber qui se réfère à la rationalisation accrue de la vie sociale, en particulier dans les sociétés capitalistes occidentales. Ainsi la « cage d’acier » enferme les individus dans des systèmes fondés uniquement sur l’efficacité, le calcul rationnel et le contrôle.

[3] Voir : 
 « Gérard Chaliand dit quelques vérités sur la Syrie » : 
http://www.silviacattori.net/article3350.html 
 « Syrie : Les victimes de l’opposition armée ignorées » : 
http://www.silviacattori.net/article3416.html

[4] L’Irlandais Denis J. Halliday a passé une bonne partie de sa carrière auprès des Nations Unies, impliqué dans des actions d’aide humanitaire. En 1997, il fut nommé Sécrétaire général adjoint et directeur du programme humanitaire en Irak. Un an plus tard, après 34 ans de service au sein des Nations Unies, Halliday a annoncé sa démission en raison des sanctions économiques imposées à l’Irak, qu`il a qualifiées de « génocide ». En 2003, il a reçu Le Gandhi International Peace Award. Depuis son départ des Nations Unies, Denis Halliday a participé de manière active dans plusieurs actions contre la guerre et les crimes contre l’humanité. Il est présentement membre de l’Initiative de Kuala Lumpur en vue de « criminaliser la guerre ».

[5] Par exemple, en France l’écrivain Israël Shamir a été accusé en 2003 d’antisémitisme par Olivia Zemor, Nicolas Shahshahani et Dominique Vidal parce qu’il disait qu’Israël et le « lobby juif » aux Etats-Unis avaient joué un rôle prépondérant dans l’entrée en guerre contre l’Irak ; ce qui devait aboutir au renversement du régime de Saddam Hussein (l’un des derniers leaders arabe qui refusait de reconnaitre l’Etat juif d’Israël), à démembrer l’Irak pour assurer la « sécurité d’Israël ».


(*) Mahdi Darius Nazemroaya est un sociologue interdisciplinaire, auteur primé, et analyste politique connu. Il est chercheur au Centre de recherche sur la mondialisation à Montréal, collaborateur expert de laStrategic Culture Foundation à Moscou, et membre du Comité scientifique de la revue de géopolitiqueGeopolitica, en Italie. 
Sur son ouvrage « The Globalization of NATO », voir également (en anglais) : 
 http://www.silviacattori.net/article4005.html 
 http://www.silviacattori.net/article3834.html 
 http://www.silviacattori.net/article3780.html

Traduit de l’anglais par JPH


=== * ===



Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/



I PARTIGIANI JUGOSLAVI NELLA RESISTENZA ITALIANA
Storie e memorie di una vicenda ignorata

Roma, Odradek, 2011
pp.348 - euro 23,00

Per informazioni sul libro si vedano:


Che ci facevano questi Jugoslavi in Italia tra il 1943 e il 1945? Da tale domanda, apparentemente ingenua e disarmante, prende le mosse la minuziosa ricostruzione di Andrea Martocchia delle attività militari accadute sull'Appennino e sul versante del basso-adriatico, grazie a testimonianze e documenti in larga parte inedite. Non erano certo invasori. Questi jugoslavi erano i prigionieri rinchiusi nei quasi duecento campi di detenzione fascisti in Italia (Renicci, Colfiorito, Corropoli) fino all’8 settembre del 1943 e che, una volta liberatisi, dettero un contributo efficace e decisivo alla Resistenza antifascista e antinazista italiana, irradiandosi dalla Toscana, all'Umbria, alle Marche, all'Abruzzo fino alla Puglia.
La ricerca individua il ruolo strategico della Puglia come “duplice retrovia” anche in relazione alle parallele vicende belliche nei Balcani; ruolo finora noto solo a pochi specialisti e in modo frammentario. Infatti, mentre in Puglia si costituivano brigate dell’EPLJ - Esercito Popolare di Liberazione della Jugoslavia -, gli evasi jugoslavi dai lager della penisola animavano la lotta di Liberazione proprio nelle sue prime fasi lungo la dorsale appenninica, con episodi rilevanti, soprattutto in Umbria e nelle Marche, lasciando sul campo più di mille tra morti e dispersi.
Nella ricerca sono discusse anche le ragioni politico-storiografiche della rimozione di questa vicenda, così da fornire un importante contributo al dibattito metodologico sulla storia della Resistenza poiché si oltrepassa la chiave di lettura nazionale, solitamente schiacciata sul rapporto CLN-monarchia-Alleati.


Roma, venerdì 29 marzo 2013
alle ore 18:00 presso la Casa della Memoria e della Storia
Via San Francesco di Sales, 5 (quartiere Trastevere)

Presentazione del volume

I partigiani jugoslavi nella Resistenza italiana
Storie e memorie di una vicenda ignorata

organizzata da ANPI Roma, CNJ-onlus, Odradek edizioni

Saluto del Presidente dell'Anpi Roma 
Vito Francesco Polcaro
 
Introduzione di
Davide Conti, storico
 
Interventi di
Ruggero Giacomini, storico
Andrea Martocchia, autore del libro
Gaetano Colantuono, coautore


SCARICA LA LOCANDINA DELL'ANPI DI ROMA: https://www.cnj.it/INIZIATIVE/volantini/roma290313anpi.jpg

VAI ALL'ANNUNCIO DELL'INIZIATIVA SUL SITO DELL'ANPI DI ROMA: http://www.anpiroma.org/2013/03/i-partigiani-jugoslavi-nella-resistenza.html


=== * ===



Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/


(english / srpskohrvatski)

Serbia Marks 14th Anniversary Of NATO Aggression

1) NKPJ: ČETRNAESTA GODIŠNJICA IMPERIJALISTIČKE AGRESIJE NA SR JUGOSLAVIJU
2) ПАМЋЕЊЕ ЖРТАВА ОДБРАНЕ ЗЕМЉЕ – МОРАЛНИ ДУГ
3) НЕ МОЖЕ СЕ ЗАБОРАВИТИ ЗЛОЧИН НАТО
4) Од агресије до сецесије - Видео излагања
5) СРБИЈА ПАМТИ - 14 година од почетка агресије НАТО против Србије и Црне Горе
6) ТАЈ ПЛАМЕН НИКО НЕ МОЖЕ  УТУЛИТИ
7) Serbia Marks 14th Anniversary Of NATO’s 79-Day Air War (Tanjug)
8) Pierre-Henri BUNEL / Пјер Анри Бинел: Бомбардујући Београд ...


=== 1 ===

http://www.skoj.org.rs/136.html

ČETRNAESTA GODIŠNJICA IMPERIJALISTIČKE AGRESIJE NA SR JUGOSLAVIJU

FOTOGRAFIJE: https://picasaweb.google.com/101646177625474421427/CetrnaestaGodisnjicaImperijalistickeAgresijeNaSRJugoslaviju

Aktivisti Nove komunističke partije Jugoslavije i SKOJ-a su položili vence kod spomenika "Večne vatre" u Beogradu, u spomen i slavu žrtvama zločinačke NATO agresije koja je otpočela na današnji dan, 24. marta pre tačno 14 godina. Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ) ističe da oružana agresija zapadnog imperijalizma, oličenog u njegovoj udarnoj pesnici NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju započeta 24. marta 1999. godine, predstavlja jedan od najvećih zločinačkih poduhvata u novijoj svetskoj istoriji.

Oružana agresija na SRJ bila je krvavi nastavak imperijalističke politike krupnog kapitala na prostorima Balkana. Cilj tog divljačkog čina bio je nametanje imperijalističke volje narodu SR Jugoslavije i okupacija Kosova i Metohije zarad instaliranja NATO vojne baze Bondstil na njegovoj teritoriji. Sasvim je jasno da je razvoj krize na Kosmetu 1998-99. godine bio podstaknuti spolja od strane imperijalističkih sila, prvenstveno Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke u cilju ostvarenja njihovih ekspanzionističkih ciljeva na prostoru SRJ i Balkana. Ne zaboravimo da je agresija na SRJ, mimo svakog međunarodnog prava i povelje OUN-a, bila samo uvod u slične ratove koji su se vodili kasnije protiv Avganistana, Iraka i Libije, a danas protiv Sirije. Koliko je zaista reči bilo o zaštiti prava Albanaca na Kosovu i Metohiji jasno govori činjenica da je agresija na SRJ bila isplanirana još u leto1998. što potvrđuje izjava Džejmsa Rubina data 3. avgusta 1998: “Planovi su gotovi za agresiju. Potrebna je samo politička odluka i agresija može da počne.” , dok je bivši ambasador SAD u SRJ Vilijam Montgomeri, u specijalnoj emisiji RTS (11. marta 2007) nedvosmisleno je priznao: “Agresija na Srbiju imala je za cilj da Kosovo postane samostalna država”. Nekadašnji generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson je u Strazburu, 19. oktobra 1999. godine, izjavio: “Naravno, osim što smo branili naše vrednosti, branili smo i naše strateške interese”.

Nikada u istoriji ratovanja u jednom ratu nije uspostavljen tako i toliko neravnopravan odnos vojnih i svih drugih snaga i moći kao što je to bio slučaj u agresiji NATO na Jugoslaviju. Slike razrušenih objekata i karte odabranih ciljeva jasno pokazuju da se išlo na brutalno razaranje i uništenje jedne suverene zemlje. Bio je to totalni rat sa trajnim geo-političkim i ekološkim posledicama.

NATO intervencija je sa svojih ognjišta proterala blizu 250.000 ljudi, razorila 986 civilnih objekata i upotrebila blizu 30.000 tona eksploziva u ubojnim sredstvima, uključujući i ona sa osiromašenim uranijumom, čime su izazvali najveću ekološku katastrofu u Evropi sa trajnim posledicama. SRJ je tih dana bila pretvorena i u svojevrstan poligon za probe dejstava novoproizvedenog oružja i onog čija je proizvodnja i upotreba, prema međunarodnim konvencijama, zabranjena. Imperijalističke snage NATO i terorističke bande pro-imperijalističke "Oslobodilačke vojske Kosova" ubile su više od hiljadu i ranile oko pet hiljada pripadnika vojske i policije, usmrtile dve hiljade civila, među kojima 88 dece, a desetak hiljada ranile i povredile. Kao nestali vodi se oko 2.000 stanovnika Kosova i Metohije.

Blizu 10 miliona stanovnika Srbije i Crne Gore živelo je 78 dana u svakodnevnom strahu od bombi i "pametnih" projektila koje su sejali avioni NATO-a sa bezbedne visine veće od 10.000 metara. Ogroman broj civila, ni krivih ni dužnih, pretrpeo je stres, šok, depresiju, sa trajnim duševnim poremećajem i posledicama. Nije mali broj ni onih sa postraumatskim sindromom.

NKPJ poručuje da nikada ne smemo zaboraviti zločinačka bombardovanja Niša, Surdulice, Novog Pazara, Ćuprije, Varvarina i Aleksinca, jer je tada ubijeno i ranjeno najviše civila, ali ni dejstvo po izbegličkim kolonama, vozovima, autobusima, bolnicama, školama, domovima kulture, televizijskim kućama i drugim civilnim objektima. Propagandisti NATO zgroženoj svetskoj javnosti nudili su priču o kolateralnoj šteti dok je civilno stanovništvo trpelo najveće posledice jednog besmislenog rata i vojne avanture.

Agresija na SRJ je neizbrisiva škola za sve narode, primer besmisla agresivne imperijalističke politike. U NATO agresiji na našu domovinu učestvovala je i imperijalistička tamnica naroda Evropska unija u koju protiivno njenim interesima Srbiju žele da uvedu pro-imperijalističke buržoaske vlasti u Beogradu. Kako je tada zdušno učestvovala u agresiji na SR Jugoslaviju, imperijalistička EU danas zdušno vrši pritiske na Srbiju da prizna "nezavisnost" Kosova. Bez obzira na bestidno bahanalno ponašanje imperijalističkih centara moći u Vašingtonu i Briselu NKPJ duboko veruje da će se bez obzira na zveckanje oružjem svetski imperijalizam uskoro naći na đubrištu istorije pobeđen od strane ujedinjenih naroda. Iskustva Kube i Vijetnama najbolje pokazuju da ma koliko delovao moćan imperijalizam je samo krik umirućeg kapitalizma.

Dole sa zapadnim imperijalizmom!

Slava žrtvama zločinačke NATO agresije na SR Jugoslaviju!

Živela borba jugoslovenskih naroda protiv imperijalizma i eksploatacije!

Sekretarijat NKPJ
Beograd, 24. mart 2013.god.


=== 2 ===

http://www.beoforum.rs/saopstenja-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/466-pamcenje-zrtava-odbrane-zemlje-moralni-dug.html


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - 14 ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НАТО

Разноврсним активностима у земљи и иностранству наставља се обележавање 14. годишњице од агресије НАТО пакта на Србију и Црну Гору (СРЈ). Као и свих протеклих година, покретачи и организатори ових активности су независна, нестраначка удружења Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР Србије и Клуб генерала и адмирала Србије, којима су се придружиле многе друге организације студената, спортиста, српског расејања и мировних покрета у Европи и свету. Све активности одвијају се под заједничким слоганом „Да се не заборави“.

У складу са програмом током марта месеца одржано је више промоција књига Београдског форума са темама о узроцима и последицама агресије НАТО, или издања сродне тематике. Тако су у Београду одржане промоције књига „Од агресије до сецесије“, „Од Нирнберга до Хага – поуке историје“, док је књига „Агресија НАТО – Сумрак Запада“ промовисана, како у Београду, тако у Сомбору, Чајетини, Суботици, Брислу и Сао Паолу. Наредних седмица одржаће се заказане промоције ове књиге у Зрењанину, Никозији и Линдау (Немачка).

На Правном факултету Универзитета у Београду, студентске организације су одржале свечану академију поводом девете годишњице погрома Срба са Косова и Метохије, којој је, поред осталих, присуствовао и Патријарх Српски Господин Иринеј. На овом факултету је отворена и вишенедељна изложба фотографија о агресији НАТО-а и њеним последицама. Идуће седмице одржаће се трибина под насловом „Кад оружје проговори - право заћути“.

У препуној сали свечане дворане српског-културног друштва „Свети Сава“ у Суботици, одржана је (21. марта) промоција књиге „Агресија НАТО – Сумрак Запада“. Присутни су на почетку минутом ћутања одали пошту жртвама агресије. О књизи и поводом књиге говорили су Живадин Јовановић, Ген. Радован Радиновић, Ген. Јово Милановић, Сандра Давидовић и Ген. Слободан Петковић. Они су подсетили да је током агресије животе изгубило око 4.000, а рањено око 8.000 грађана од којих су две трећине били цивили. Указано је да је међу жртвама било и 78 деце, узраста од неколико месеци до 16 година. Није утврђен тачан број жртава од тешког рањавања, од заосталих касетних бомби, нити од одложеног дејства пројектила са осиромашеним уранијумом. Истакнуто је да су током агресије порушене десетине мостова, многа стратешки значајна индустријска постројења као што су рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду, фабрика аутомобила Црвена застава у Крагујевцу и многа друга. Указано је да директна економска штета од агресије износи преко 100 милијарди долара. Говорници су указали да је агресија имала освајачки карактер и да се њене тешке последице на економском, хуманитарном, политичком и безбедносном плану и данас осећају и да ће сезати далеко у будућност. Балкан задуго тешко може бити стабилизован. „То није био рат само против Србије (СРЈ), већ уједно и рат против Европе у коме је и сама Европа учествовала и чије ће последице задуго осећати“ – изнео је Живадин Јовановић, један од говорника на промоцији.

Политика – што слабија Србија, то јача Југославија - карактеристична за период од краја Другог светског рата до пада Берлинског зида, трансформисана је у политику - што мања Србија, то јачи интереси Вашингтона, Лондона и Берлина на Балкану. Оружана агресија 1999. године представља кулминацију такве стратегије. Ма колико опасна, апсурдна и дугорочно неодржива, та стратегија се наставља и данас и представља основу прилаза ових центара такозваним преговорима Београда и Приштине у Брислу – изнели су учесници промоције у Суботици.

ФОТО ГАЛЕРИЈА / PHOTOS: https://www.facebook.com/media/set/?set=a.440562736024273.1073741825.237292086351340&type=3

У суботу, 23. марта, одржаће се у Сава центру у Београду, Округли сто са темом „Од агресије до сецесије“ на коме ће учествовати: Проф. др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а; Адмирал Бошко Антић, члан Клуба генерала и адмирала Србије; Др Рудолф Хенсел, професор из Немачке; Др Момчило Вуксановић, председник Српског националног Савјета Црне Горе; Др Станислав Стојановић, члан Управног одбора Београдског форума; Генерал Видоје Пантелић, председник Извршног одбора Клуба генереала и адмирала; Др Мирјана Анђелковић-Лукић, публициста и научни истраживач; Генерал Спасоје Смињанић, бивши командант ратног ваздухопловства ПВО ВЈ и Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних.

У недељу, 24. марта, делегације удружења, студената, спортиста, као и страни пријатељи и грађани, положиће цвеће на споменик Деци жртвама агресије НАТО у парку Ташмајдан (у 10:30 часова). Потом је предвиђено полагање цвећа истих организација и појединаца код споменика „Вечна ватра“ у парку „Ушће“ (12:00 часова).



=== 3 ===

http://www.subnor.org.rs/agresija

Агресија

Објављено  23. март 2013.  | Од Уредник

НЕ МОЖЕ СЕ ЗАБОРАВИТИ ЗЛОЧИН НАТО

Никад нико не може заборавити оно што је НАТО урадио пре 14 година народу и држави Србији. Немилосрдним бомбардовањем од 24. марта до 10. јуна 1999, у рату који није објављен.

У акцији цинично названој ”Милосрдни анђео”, без преседана у светској историји пошто је изведена мучки и без одобрења Савета безбедности, удружене чланице западне војне алијансе побиле су недужно цивилно становништво, разрушило привредне и сличне објекте, нанели несагледиву штету и здравствене последице трујући територију недозвољеним средствима ратне технике у земљи која је један од оснивача Уједињених нација и деценијама се налазила на челу покрета који је ширио разумевање, добру вољу и мир у свету.

Поводом почетка натовског крвавог похода на Србију, у београдском Сава центру одржан је округли сто у организацији СУБНОР-а Србије, Београдског форума за свет равноправних и Клуба генерала и адмирала, на коме су еминентни сручњаци говорили о поводима,мотивима и последицама агресије из 1999. године по нашу државу, али и на односе у Европу и по читаву међународну заједницу.

У ненајављеном рату под провидном маском да је у питању одбрана албанског живља на Косову и Метохији, после наметнутих наводних преговора у Рамбујеу, где и није ни једног тренутка дошло да састанка двеју делегација, у ултиматумима које је предводила Мадлен Олбрајт поверавајући касније да је, завршавајући пољупце са тада непорецивим терористом Хашимом Тачијем, подигла Београду ”лествицу на висину која се није могла прескочити”, користећи у исто време измишљени масакр у Рачку на основу лажног извештаја америчког обавештајца Вокера, НАТО се одлучио да казни ”непослушну” Србију стравичним ракетирањем користећи и дотад неиспитано оружје и муницију..

Учесници крволочног и незапамћеног злочина су: Белгија, Холандија, Данска, Чешка, Француска,Немачка (први пут после окончања Другог светског рата), Мађарска, Италија, Шпанија, Турска, Канада, Велика Британија, Норвешка, Пољска, Португал, Луксембург и, наравно, Америка.

У ненајављеном рату агресори су убили у Србији најмање 3.799 људи, међу њима 78 деце и 1.031 војника. Рањено је око шест хиљада цивила и 5.137 војника и полицајаца.

Не само што је уништена целокупна привредна инфраструктура, болнице, школе, дечји вртићи, стамбене зграде, живот је загорчан многим будућим генерацијама сејањем бомби са уранијумским пуњењем и осталим забрањеним отровима због којих је у наглом порасту број малигних и осталих тешких и неизлечивих болести.

На скупу у Сава центру, председник Београдског форума, Живадин Јовановић, шеф дипломатије негдашње Југославије, рекао је у крцатој дваорани да се агресија, која је донела толико зла, никад неће и не може заборавити.

Председник СУБНОР-а Србије, проф.др Миодраг Зечевић, је анализирао ситуацију пре мучког бомбардовања и стање у којем се сада Србија налази.

(Реч проф.др Миодрага Зечевића можете прочитати, као издвојени прилог, на овом порталу).

Говорили су, такође, и др Момчило Вуксановић из Црне Горе, др Рудолф Ханцел из Немачке, амбасадор др Станислав Стојановић, генерали Спасоје Смиљанић и Видоје Пантелић, адмирал Бошко Антић, а надахнута млада песникиња са Косова и Метохије, Милена Павлић, рецитовала је потресну баладу ”Зар да ћутимо”.

Учесници скупа су се, поред осталог, сагласили да никад нико, што се тиче Косова и Метохије, није прихватио, па ни Савет безбедности, такозвани Ахтисаријев план на коме се сада из Брисела толико, свим снагама, инсистира и тражи да читав процес разговора и преговора буде враћен у Уједињене нације и на основу Резолуције 1244 која гарантује суверенитет Србије и на територији покрајине.

Скупу у Сава центру присуствовали су и представници дипломатског кора акредитованог у Србији, међу њима представници амбасада Русије, Кине, Белорусије, као и чланови разних невладиних организација.

У оквиру обележавања натовске агресије, у недељу, 24.марта, у београдском парку Ташмајдан, у 10.30 часова, биће положено цвеће на споменик убијеној деци.

У 12 часова, у парку Ушће, на споменик Вечни пламан, симболу отпора непријатељској агресији удружених чланова натовске алијансе, положиће венце СУБНОР Србије, Београдски форум, Клуб генерала и адмирала, представници разних организација и грађани.

Позивамо и овом приликом све људе добре воље да се придруже обележавању пред споменицима на Ташмајдану и Ушћу.


SLIKE / PHOTOS: http://www.subnor.org.rs/agresija


=== 4 ===

http://www.beoforum.rs/okrugli-stolovi-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/467-okrugli-sto-od-agresije-do-secesije-video-izlagawa.html

Од агресије до сецесије - Видео излагања

недеља, 24 март 2013

СВА ПОСТАВЉЕНА ВИДЕО ИЗЛАГАЊА МОЖЕТЕ ПРАТИТИ И НА ПЛЕЈ ЛИСТИ ЈУТЈУБА:

http://www.youtube.com/playlist?list=PLNUCvycbSX3x_7tZwY_BULqBDWaGPTcfe

ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ, председник Београдског форума за свет равноправних - Уводно излагање и завршна реч:


ŽIVADIN JOVANOVIĆ - OD AGRESIJE DO SECESIJE
http://www.youtube.com/watch?v=owUvL_mP7IU

ДР МИРЈАНА АНЂЕЛКОВИЋ-ЛУКИЋ, публициста, научни истраживач:

DR MIRJANA ANĐELKOVIĆ LUKIĆ - OD AGRESIJE DO SECESIJE
http://www.youtube.com/watch?v=ys9mHMJkATA

ДР РУДОЛФ ХАНСЕЛ, професор, Немачка:

DR RUDOLF HANSEL - OD AGRESIJE DO SECESIJE 
http://www.youtube.com/watch?v=6DeJ0p5UBsc


=== 5 ===

http://www.beoforum.rs/saopstenja-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/468-srbija-pamti.html


СРБИЈА ПАМТИ - 14 година од почетка агресије НАТО против Србије и Црне Горе


недеља, 24 март 2013


Проф. Др Рудолф Хансел: „Молим за извињење у име већине мог народа“

У Београдском Сава центру одржан је Округли сто „Од агресије до сецесије“. Повод је 14. годишњица од почетка агресије НАТО на Србију и Црну Гору (СРЈ). Присутни, међу којима су били представници Срба из Црне Горе и Републике Српске и више страних дипломата акредитованих у Београду, минутом ћутања одали су пошту жртвама 78-деневне агресије НАТО. Потом су о агресији НАТО, једностраној сецесији Приштине, проблемима на Балкану, Европи и свету говорили Живадин Јовановић, председник Београедског форума, Проф. Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије, генерали Љубиша Станимировић, председник, др Видоје Пантелић и Спасоје Смиљанић, чланови Клуба генерала и адмирала Србије, адмирал Бошко Антић, др Момчило Вуксановић, председник Српског националног вијећа Црне Горе, Др Рудолф Хансел, професор из Немачке, Др Станислав Стојановић, амбасадор у пензији и Др Мирјана Анђелковић Лукић, научни истраживач и публициста.

У излагањима учесника, поред осталог, истакнуто је да су владе агресорских земаља одговорне за смрт око 4.000 и рањавање око 8.000 грађана, за ратну штету од 130 милијарди америчких долара, за коришћење пројектила са осиромашеним уранијумом, хемијског оружја и касетних бомби од чега је за протеклих 14 година страдао далеко већи број грађана Србије и Црне Горе. Оцењено је да је агресија заснована на лажним премисама, да је имала освајачки, окупаторски карактер, да је представљала важан корак у остваривању стратегије продирања САД и НАТО на Исток, према границама Русије, Каспијском басену, Блиском Истоку и Централној Азији. „Ако је рат настављање политике другим средствима, онда је мир после агресије НАТО настављање циљева рата другим средствима“, речено је. Агресија НАТО против Србије и Црне Горе представља почетак серије других ратова без сагласности Савета безбедности УН – од Авганистана, преко Ирака и Либије, до Малија и Сирије. Сви ти ратови имају исту стратешку основу – успостављање апсолутне контроле над изворима енергије и стратешких минерала, над великим тржиштима и стратешким комуникацијама. Зато се може рећи да је у току трећи светски рат „ниског интензитета“ чији је циљ прерасподела природних и економских ресурса на Планети – речено је на Округлом столу.

Преговори – да, Ахтисари – не. Не удаљавати се од резолуције СБ 1244, јер она има трајни значај као правни основ за одбрану интереса Србије. Одбрана Косова и Метохије, је одбрана Србије од других територијалних апетита. Листа захтева Србији није, нити ће бити откривена. Устав није добар. Уставне промене при садашњим трендовима, биле би горе. Од Србије се очекује само да распакује свој Устав. Нови би спаковали комесари и изасланици ЕУ. Ово су само неки од акцената из врло садржајних саопштења и дискусија на Округлом столу „Од агресије до сецесије“

Гост из Мемачке, Др Рудолф Хенсел је рекао да је агресија НАТО против Југославије била незаконита а да је тадашња немачка влада паролама о „хуманитарној интервенцији“ и „никад више Аушвиц“, обманула немачку јавност и прекршила свој Устав. Он је рекао: „Као Немац рођен пред крај Другог светског рата, данас желим да искористим прилику и замолим – такође и у име велике већине мога народа – да прихватите моје дубоко жаљење и моје извињење за патње које су немачки војници, по налогу влада у прошлом веку , причинили вашем народу – у Првом и Другом светском рату и за време агресије НАТО-а 1999. године“.
Учесници су се заложили за поименични попис свих цивилних жртава агресије, за формирање државне комисије за утврђивање последица употребе оружја са осиромашеним уранијумом, за легализацију и реновирање споменика „Вечна ватра“ у парку „Ушће“ на Новом Београду и за подизање Меморијала „Слобода“ у знак сећања на жртве свих ратова за слободу. Тај меморијал би требало да буде сличан Музеју „Јад Вашем“ у Израелу и „Арарат“ у Јерменији.
Договорено је да се интензивирају припрема за Међународну конференцију и друге тачке програма обележавања 15. годишњице од агресије идуће године.

Сутра, у недељу, 24. марта, у 10.30 ч. у парку Ташмајдан, удружења, учесници данашњег Округлог стола и други грађани, положиће цвеће код споменика деци жртвама агресије НАТО, а у 12 ч. код споменика „Вечна ватра“ у парку „Ушће“, Нови Београд.
БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
СУБНОР СРБИЈЕ
КЛУБ ГЕНЕРАЛА И АДМИРАЛА СРБИЈЕ


=== 6 ===

http://www.subnor.org.rs/vecno-secanje

Вечно сећање

Објављено  24. март 2013.  | Од СУБНОР

ТАЈ ПЛАМЕН НИКО НЕ МОЖЕ  УТУЛИТИ

Тачно у подне, 24.марта 2013, у београдском Парку пријатељства, непосредно код ушћа Саве у Дунав, положени су венци и букети разнобојног цвећа на споменик ВЕЧНИ ПЛАМЕН у знак сећања на све жртве злочиначке агресије НАТО пре четрнаест година.

Више стотина грађана опкупило се да ода пошту недужним цивилима и храбрим браниоцима који су 78 дана одолевали мучком ракетирању само технички надмоћно јачег нападача из 19 земаља учлањених у северно-атлантску војну организацију предвођену Америком и Европском унијом.

Бели споменик висок 30 метара, на врху са бакљом тешком пет тона, подигнут је у јуну 2000, на годишњицу завршетка натовске агресије, а пламен су, непосредно по октобарском преврату, угасиле новопостављене досовске власти и чак запретиле да ће обелиск порушити.

Крајње вандалски обећање није, ипак, остварено, мада се споменик – трајна тужна успомена на нецивилизацијски акт НАТО – одржао у девастираном стању до данашњих дана, мада сада делује у визуелном спољном смислу нешто пристојније захваљујући акцији неких органа и Клуба генерала и адмирала.

На споменику још стоји табла са речима великог песника Бранка Миљковића:

”ДОМОВИНИ

И кад би ме убили,

волим те”!

Кризним штабовима досовског конгломерата, присталицама и аплаудерима натовске алијансе, такви и слични стихови, патриотизам и истинско родољубље, правда и слободан човек, очигледно су боли очи у развијању њиховог поимањања демократије.

Коме сада и зашто смета споменик жртвама агресије на Ушћу у Београду?

Пламен који постоји, на врху белог поносног обелиска, у дугогодишњем Парку пријатељства, никад нико, па макар и силом, очигледно не може да утули.

На споменик су, иначе, положени венци десетина разних организација и удружења, породица убијених и настрадалих, појединаца, Скупштине општине Нови Београд, а делегацију СУБНОР-а Србије сачињавали су председник проф.др Миодраг Зечевић и чланови Председништва др Мирољуб Васић и Душан Чукић.

На Ушћу је цвеће положио и амбасадор Белорусије Чушев, као и на Ташмајдану где се налази споменик убијеној деци током бомбардовања. Ту су, поред осталих из разних удружења и дипломатског кора и потом одвојено ресорног Министарства, венац положили и чланови руководства СУБНОР-а Србије Јелисавета Миловановић, Драган Вучићевић и Милош Богићевић.

На оба споменика су дошли и многи млади људи, девојке и младићи, што посебно радује јер се прошлост не сме заборавити због будућности.


SLIKE / PHOTOS: http://www.subnor.org.rs/vecno-secanje?show=slide


=== 7 ===

http://www.b92.net/eng/news/society-article.php?yyyy=2013&mm=03&dd=24&nav_id=85330

Serbia Marks 14th Anniversary Of NATO’s 79-Day Air War


Tanjug News Agency
March 24, 2013


Serbia marks 14th anniversary of NATO bombing


BELGRADE: Today marks the 14th anniversary since the start of the NATO bombing campaign against Serbia, i.e. the former Federal Republic of Yugoslavia (SRJ).

The bombing lasted 79 days and resulted in at least 2,500 deaths and more than 12,500 injuries.

The attacks on Serbia started on March 24, 1999, and the last one took place near Kosovska Kamenica on June 10 at 13:15 CET.

The death toll among the military and police forces reached 1,008, including 659 soldiers and 349 policemen. Around 6,000 civilians were injured, including 2,700 children.

The total damage was estimated at dozens of billions of dollars. NATO has never disclosed its losses.

“The NATO forces killed 631 members of the Serbian Armed Forces, while 28 went missing, which means that the total number is 659, including 72 officers, 41 noncommissioned officers, 18 contract soldiers, 191 conscripts, 245 reservists, 60 military volunteers and three civilians in the army,” Serbian Defense Minister Aleksandar Vučić stated in the Serbian parliament on February 11, 2013.

According to earlier data, 5,173 soldiers and policemen were injured.

The decision to attack Yugoslavia was the first in history to be made without the approval of the UN Security Council, and the order was given to U.S. General Wesley Clark, the allied commander at the time, by NATO Secretary General Javier Solana.

Later on, in his book “Waging Modern War”, Clark revealed that the plans for the air strikes against Yugoslavia were well under way in mid-June 1998 and completed in late August of that year.

Yugoslavia was attacked under the pretext of failure of the talks on the future status of the southern Serbian province of Kosovo, held in Rambouillet and Paris.

After the decision on non-acceptance of foreign troops was ratified by the Serbian parliament, which proposed the UN forces to monitor a peaceful resolution of conflicts in Kosovo, NATO launched air raids on March 24, 1999 at 19:45 CET.

The 19-member Alliance launched projectiles from ships in the Adriatic Sea and four military bases in Italy, all with the support of strategic operators who took off from bases in Western Europe and latter in the U.S. The first targets were barracks and air defense forces in Batajnica, Mladenovac, Priština and other locations.

There is practically no city in Yugoslavia which was not targeted on a number of occasions during the 11-week campaign.

The bombing caused damage to 25,000 houses and apartment buildings and destroyed 470 kilometers of roads and 595 kilometers of railway tracks. A total of 14 airports were damaged, as well as 19 hospitals, 20 healthcare centers, 18 kindergartens, 69 schools, 176 cultural monuments and 44 bridges, while 38 more were completely destroyed.

During the campaign,

(Message over 64 KB, truncated)



(Nel 14.mo anniversario della infame aggressione della NATO contro la popolazione della Serbia - 24 Marzo 1999 -, finalizzata ad imporre per la provincia del Kosovo una nuova statualità basata sull'idea fascista pan-albanese e sull'apartheid, pubblichiamo due significativi commenti. Il primo è della dott.ssa Mirjana Andjelković Lukić, già autrice negli scorsi anni di altre analisi sulle conseguenze della violenza della NATO leggibili al nostro sito: https://www.cnj.it/24MARZO99/posledice.htm . Il secondo è di Miodrag Žečević, presidente del SUBNOR - associazione partigiani - della Serbia, che sottolinea come nel sistema mediatizzato si tenda a rappresentare come "normale" l'insieme di azioni criminali culminate con la aggressione della NATO, la cui continuità logica e simbolica con lo stragismo nazifascista del 1941-1945 dovrebbe invece essere sotto agli occhi di tutti...)


NATO agresija 14 godina posle

1) Др Мирјана Лукић Анђелковић: ЛЕТ ''МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА'' - четрнаест година после
2) проф.др Миодраг Зечевић: ПОСТАЈЕ  НОРМАЛНО  ОНО  ШТО  ЈЕ  НЕЗАМИСЛИВО


=== 1 ===



Др Мирјана Лукић Анђелковић – СПЕЦИЈАЛНО ЗА БЕОФОРУМ


И овог пролећа 2013. године сећамо се једног другог, самртног, из 1999. године кад је на наше просторе са својим отровним даровима слетео ''милосрдни анђео''. Од тог кобног 24. марта те 1999. године, за нас годишњица бомбардовања траје непрекидно, и тако ће трајати све док постојимо и ми и наши будући потомци.

Током 78 дана бомбардовања, у Србији су страдали многи градови и села. По броју страдалих у односу на укупан број становника, највише је страдала варошица на југоистоку Србије, мој завичајни град, Сурдулица, место са десетак хиљада становника. По броју жртава то је наша Герника. Прве бомбе на Сурдулицу су пале 30 марта после поноћи. У нападима авијације 5, 25 и 27 априла 1999. године, разорена је и оштећена четвртина стамбених објеката у граду. У подруму породичне куће Милића тражећи заклон од НАТО бомбардера, 27. априла у подне страдало је деветоро људи, од тога троје деце. Поводом тог страшног злочина италијански дневник „Манифесто“ изашао је 29. априла 1999. године са потпуно белом насловном страном у знак протеста због масакра који су учинили НАТО злочинци у Сурдулици. У ноћи између 30 и 31 маја 1999. године, НАТО авијација је гађала Специјалну болницу за плућне болести „Санаторијум“, павиљон у коме су биле смештене избеглице из Републике Хрватске и старачки дом. Погинуло је тринаесторо људи, 5 се воде као нестало, а рањено је 35 људи. У бомбардовању Сурдулице у периоду од 30 марта до 31 маја 1999. године, на овај градић је пало 62 пројектила, a на шире подручје око 200 веома разорних пројектила, од којих је погинуло 33 цивила, од тога дванаесторо деце. На ратишту на просторима Косова и Метохије убијена су четворица младих војних лица из Сурдулице.

НАТО се правдао да је морао да бомбардује Сурдулицу јер је у њој смештена значајна војна формација. Бомбардовали су празне касарне, знали су да се војска склонила, али циљ им је био да убију што више цивила. Цивили су били њихове „колатералне“ штете.

Трагови крвавих стопа НАТО алијансе видљиви су још увек у селу Биновце у близини Сурдулице. У дворишту једног сељака, Трифуна Митића и данас постоји дубоко заривена у земљи разорна НАТО бомба која није експлодирала. Тражио је старина да неко дође да извади бомбу из његовог дворишта, али нико не долази јер је вађење бомбе скупо. „Од 29 маја 1999. године живим као у паклу. И ја и моје комшије. Тада је НАТО испалио две бомбе на наше село. Једна је експлодирала, а друга је ова око које ја помало „мајсторишем“ сваког дана. Изем ти живот, ако нико не сме да прекорачи мој праг!“ жали се овај времешни човек. Његово „мајсторисање“ је уствари копање око бомбе не би ли је некако откопао и позвао надлежне да је изнесу из његовог дворишта. А она и даље, ево већ четрнаест година лежи у његовом дворишту и мирује, питање је докле. Плаши околне сељане и не дозвољава никоме да му уђе у двориште. Снимљен је чак и филм о њему, Трифуну бомбашу.

Време пролази, сазидале су се и поправиле разрушене куће у Сурдулици, али изгубљене животе, поготову дечје, нико не може да врати. Српска Герника сваког пролећа са пијететом и тугом сећа се својих жртава, чији животи нису морали да се на тако суров начин угасе.

У овом ненајављеном рату против СР Југославије, погинуло је 3799 људи, од тога 1031 војник, и 78 деце. Рањено и повређено је 5173 војника и полицајаца, око 6000 цивила је рањено.

''Милосрдни анђео'', затровао нас је стотинама година унапред, погађајући наша хемијска постројења, наше резервоаре нафте и бензина, наше трафостанице, гађајући нас осиромашеним ураном, мини атомским бомбама пуњеним плутонијумом, смећем из својих нуклеарних постројења.

Бомбардовање наших простора муницијом са осиромашеним ураном допринело је повећању радиоактивности не само код нас већ и у свим земљама Југоисточне Европе. Повећање радиоактивности на територији Србије, Црне Горе, Македоније, а поготову Косова и Метохије, настало је услед деловања крилатих ракета ''Томахавк'' и пројектила од 30 милиметара, који улазе у комплет наоружања америчких јуришних авиона А-10. У пробојним главама крилатих ракета ''Томахавк'' налази се око 3 килограма осиромашеног урана. Против-оклопна језгра крилате ракете и метка од 30 милиметара састоје се од отпада нуклеарног горива које садржи осиромашени уран -238 (96-99%), уран-235 (3,5-0,71%), а негде се налази и плутонијум. Кад удари у чврсту подлогу, пирофорни уран сагорева и 80% прелази у облак аеросола и прашине ураноксида, који се могу ширити десетинама километара унаоколо. Врло отровне паре аеросола и прашине урановог оксида изазивају неповратна оштећења унутрашњих органа и доводе до настајања рака. Професор др Слободан Чикарић упозорава да су леукемије и лимфоми, који чине пет одсто свих тумора, у драстичном повећању: „Од 2001. до 2010. године њихова учесталост је повећана за 110 одсто, а смртност од ових болести чак за 118 одсто. То значи да годишње бележимо пораст оболевања од леукемија и лимфома за 11 одсто, а пораст морталитета за 12 одсто. Њихова експанзија је почела 2006. године, значи седам и по година после бомбардовања, а пораст оболевања се и даље бележи. До ових података нисмо дошли напамет, већ на основу озбиљног истраживања на узорку од 5,5 милиона становника централне Србије“.

Овако велики проценат оболевања од разних врста карцинома упозорава да нас НАТО бомбардери нису гађали само муницијом са осиромашеним ураном већ и нечим много прљавијим, као плутонијум или према тврдњи немачког професора из Хајделберга др Габријела, и мини атомским бомбама.

У овим данима подсећања увек се треба сетити и оних који су својим директним учешћем и помагањем у агресији на нашу земљу допринели овако драматичном погоршању здравља наших људи и пре свега наше деце. То су Белгија, Холандија, Данска, Чешка, Француска, Немачка, Мађарска, Италија, Шпанија, Турска, Канада, Велика Британија, Норвешка, Пољска, Португал, Луксембург и Сједињене Америчке Државе.

Бомбардовањем Југославије проузрокована је еколошка катастрофа великих размера, која се прелила преко граница наше земље. Радиоактивно загађење нашег тла трајаће вековима.

Употреба муниције са осиромашеним ураном представља повреду основних принципа међународног хуманитарног права. Ти принципи се односе на забрану коришћења оружја којим се наносе непотребна разарања или сувишне патње становништва, која изазивају неселективна дејства, односно дејства против лица која не учествују у ратним операцијама, угрожавање територија неутралних земаља, које нису у сукобу. Такође је забрањена употреба загушљивих, отровних, и сличних супстанци, укључујући и биолошка средства и ону муницију која проузрокује опсежна, дуготрајна и озбиљна оштећења природне околине. Ови принципи међународног хуманитарног права су дефинисана почетком ХIX и XX века следећим документима: Хашким конвенцијама из 1899. и 1907., Женевским конвенцијама из 1923, 1925 и 1945. године и Статутом Међународног војног суда у Нирнбергу. Касније су ове конвенције допуњене забраном коришћења нагазних мина, (Женевска конвенција 1998. год.) као и забраном употребе касетних бомби.

Бомбардовањем Југославије САД су испробале своје ново прецизно оружје. Показало се на нашем тлу да је ово оружје способно да изазове техногене катастрофе великих размера погађајући одређене објекте који су еколошки опасни. У такве објекте спадају сви типови електричних централа, постројења за производњу нуклеарног горива и атомске муниције, хемијска, петрохемијска, металуршка и биотехнолошка постројења, рафинерије, складишта за њихове сировине и производе, цевоводи за транспорт нафте, гаса и амонијака, као и војни објекти који садрже опасне материје.

Систем прецизног оружја представља офанзивни систем наоружања развијене државе (или коалиције НАТО) намењеног за оружано решавање конфликтне ситуације између ривалских држава. Агресија НАТО на Југославију, према мишљењу руског војног стручњака Малишева, професора на руској Војној академији, имала је за циљ, прво, да нанесе економску, социјалну и еколошку штету непослушној држави Југославији, и друго, да да психолошку лекцију другим сувереним државама шта ће им се десити уколико се не потчине диктату силе САД.

После завршетка агресије, много људи је оболело и напрасно умирало. Тако сам сазнала да је 36 младих радника елекродистрибуције, који су механички, метлама, чистили мрежу од електропроводљивих влакана са наших далековода, умрло врло брзо после престанка бомбардовања. Овај податак ми је дао тадашњи директор српских електрана. Случај који лично знам је и мој комшија из Сурдулице, заставник у пензији, који је одмах после бомбардовања стамбене куће у Сурдулици у којој је погинуло тринаесторо људи, сишао у кратер и нашао метални део од стабилизатора ракете. Лечен је на ВМА, умро је септембра 2001. године од карцинома плућа. Мој супруг пуковник др Мирко Лукић је све време бомбардовања био на терену, извиђао бомбардована места у околини Београда и умро је од карцинома плућа 2003. године. Његова двојица колега инжењери, су такође били на истим задацима али на различитим локацијама у широј околини Београда и они су преминули од злоћудих болести; један од галопирајуће леукемије а други од неуролошке болести такође 2003. године.

Свако од нас сигурно познаје бар две младе жене које имају проблема са изношењем трудноће до краја. Све више је младих људи који тешко долазе до потомства. И то је један од дарова ''милосрдног анђела''.

Узроци разних болести и здравствених тегоба код нашег становништва нису искључиво последица радиолошке болести, које се повезују са осиромашеним ураном. Великог удела у погоршању здравља имају и хемијски продукти сагоревања, који су се ослобађали у атмосферу услед великих пожара у хемијским складиштима и нафтним резервоарима, од којих многи спадају у кумулативне отрове. Таложе се у организму и то најчешће у јетри.

Бомбардовањем СР Југославије НАТО алијанса је прекршила све међународне конвенције и без одобрења Савета безбедности УН и без најаве рата отпочела у пролеће 1999. године агресију на СРЈ. Ову бомбардерску акцију челници 
НАТО савеза назвали су "хуманитарном кампањом'' с циљем заштите албанског становништва на Косову и Метохији код нас познату под именом ''Милосрдни анђео''. 
Наш геостратешки војни стручњк, генерал др Радиновић сматра да је та агресија 19 најразвијенијих земаља Запада на једну малу земљу, која није била претња ниједној од њих, имала све карактеристике свеобухватног терористичког насиља у основи кога је било кажњавање и одмазда према једном малом слободоумном народу, промовисање доктрине новог интервенционизма изван граница НАТО земаља и рушење међународног правног и политичког система.

Ратни губици Алијансе у људству и техници никад до краја неће бити обелодањени, али се зна да су материјални губици били велики и да су имали и људске жртве. После завршетка агресије, 10 јуна 1999. године, Србија је постала тек једна од 130 земаља у свету на чијој се територији налазе амерички војници.

Бомбардовањем наше земље на нашој територији се одвијао монструозни ратни злочин и експеримент у коме су, поред бомби са осиромашеним ураном, коришћени пожари на хемијским постројењима, услед којих су настајала отровна хемијска једињења слична бојним отровима, али са продуженим дејством. Погубне последице експеримента “in vivo” цивилизованог евро-атлантског пакта биће нажалост све присутније и све теже по здравље нашег становништва. Директни кривци за то су сви они који су нас бомбардовали. Ми немамо право да им то заборавимо, нити било ко из ове земље има права да им то опрости.

Београд
08. март 2013.
др Мирјана Анђелковић Лукић, виши научни сарадник



=== 2 ===


НATO агресија

Објављено  23. март 2013.  | Од СУБНОР


ПОСТАЈЕ  НОРМАЛНО  ОНО  ШТО  ЈЕ  НЕЗАМИСЛИВО

Пише: проф.др Миодраг Зечевић



Проблем је како схватити агресију и превазићи њене последице. Агресија је извршена формално на СРЈ, која и није била држава, а Црна Гора у њеном саставу располућена у односу и према агресији и према Србији, према СР Југославији.

Глобализација у зениту, моћ САД и НАТО ничим ограничена, неконтролисана, цео свет је на њеном „тренингу“, унапред је све легализовано.

Однос Србије према реалности агресије није  проучен. Шта се све ваљало иза брда, зна веома мали број актера. Целину, мислим, нико, архиви дуго неће бити отворени.

Пуно непознаница. Да ли је агресија стратегијски посматрано очекивана или неочекивана од СРЈ. Да ли је она била потцењена и несхваћена као реалност? Да ли су надања од других била нестварна и прецењена моћ међународног права? Да ли смо и колико били реални у схватању наше позиције и моћи да се одупремо и издржимо?

То су само нека питања која траже одговор, али она нису битна за данашњи моменат.


НИЈЕ СПОРНО ДА СУ НАС РАРУШИЛИ…

Шта није спорно? Није спорна историјска оцена агресије НАТО на СРЈ. Није спорна њена супротност са одредбама међународног права и да је извршен геноцид и према народу и држави. Није спорна подршка ДОС-а агресији и њеног политичког и безбедоносног ангажовања на страни агресије. Није спорна улога „грађана“ који су прошли „тренинг“ служби НАТО и међународних тзв.„хуманитарних“ организација.

 Није спорно да је НАТО разрушио привреду, инфраструктуру и дугорочну развојну могућност Србије као државе и касетним бомбама и уранијумом озрачио народ и тло Србије. Није спорно да је однос НАТО и његових водећих држава, не само маћехински, већ окупаторски и осветнички.

Није спорно да им нису ни Србија као држава, нити народ српски потребни осим територије. Није спорно да смо политички и друштвено окупирани а економски зависни од финансијских међународних институција и да нисмо способни да се сами својим потенцијалима  опоравимо тако се бар и понашамо. Није спорно да Хашки суд није суд, већ политичка експозитура, који суди држави Србији и Србима.


ЖИВИМО ПОД ПРИТИСКОМ И УЦЕНАМА

Шта је наша политичка стварност. Политичке поделе јавно или нејавно остале исте, престројавање идејно недефинисано. Партије национално нејединствене, окренуте својим страначким интересима, без већег интереса за државне и националне потребе, осим за власт. Политичке партије немају јасан став о изласку из кризе, изузев општих прича, нити изграђен јавни однос према агресији.

 Национални корпус је разједињен, негује се та разједињеност. Подршка окупатора и агресора сматра се нормалним чином, а сарадња за националну обавезу и нормалним. Живимо под притиском и уценама.  Ствара се национална свест да је све боље од  поседовања патриотских осећања. Разара се национална кохезија и осећај националне историјске припадности Србији.   

Окупирано је Косово и Метохија. Интереси Србије формално заштићени Резолуцијом Савета безбедности 1244. Прогнано неалбанско становништво са Косова и Метохије енклавно још делимично задржано. У Србији створена снажна пронатовска структура која је дуго владала и још реално влада. Са НАТО као министар Вук Драшковић потписао докуменат који је неупоредиво неповољнији од оног Протокола који је 25.марта 1941. године потписала Краљевина Југославија о приступању фашистичком Тројном пакту. Разбијена је Савезна Република Југославија, а Србија је стављена под апсолутну зависност и контролу од НАТО и САД, наводно од Европске уније.

Период у Србији после агресије био је стабилизовање агресије и њених резултата. Промена односа снага у свету која је наступајућа, данашњој опцији власти у Србији, даје извесније шансе, али ширег маневарског простора нема, јер је предходна власт свесно искључила Уједињене нације и Савет безбедности, где смо једино могли да очекујемо подршку. Европски услови отварају невелики простор Србији.


БАЛКАНСКО ПИТАЊЕ ОСТАЛО ОТВОРЕНО

Балканско питање је остало отворено, многи проблеми су само привремено решени а оспорено све оно што је постојало.  Србија је и у том проблему. Све у свему, Запад је свесно деведесетих дестабилизовао и  отворио питање Балкана. Тешко је рећи да је излаз у постојећем и да је предвидив. Све варијанте су у игри.

Послеоктобарска власт 2000.године избегавала је јавну расправу о агресији. Разлог је био у политичкој и идеолошкој структури владајућег естаблишмента. Отварајући ово питање, отварили би себе, своје понашање везано за агресију. Излаз је тражен у општој српској историјској рехабилитацији колаборације са окупатором и агресором и деградирање националне свести, интереса и  патриотизма и то претварање у општи друштвени тренд. Тада нема расправе о локаторима,“тренинзима грађана“ у режији „носилаца НАТО демократије“, учешће на страни агресије од политичке подршке до учешћа у оперативно-техничким службама и активностима агресора.

У процесу опште историјске рехабилитације анационалног понашања према националном интересу и легализоване личне необавезе према државни, решавали су  и своју одговорност за понашање пре, за време и после НАТО агресије.


СВЕСНО ПРИЗНАВАЊЕ КОЛАБОРАЦИЈЕ

Ако се национално рехабилитује колаборација са фашистичким окупатором 1941-1945. и агресорима из 1999.године, онда су промењене националне вредности и ненормално постаје нормално а нормално национално понашање ненормално.

 Били ми свесни или не овог прекомпоновања националног историјског фундуса, он је битност савременог решавања изласка из  кризе – не пере се само биографија, већ се мења свест и постаје нормално оно што је некада било незамисливо – то је проблем историјског опстанка малих народа у ери глобализације.

Како изаћи из последица агресије, данас је најтеже и најважније питање Србије. Савремена власт је ”нејаки Урош” у односу на проблеме које је наследила. Потребе, захтеви и обавезе су се мултиплицирале.

Мислим да у тражењу излаза заслужује подршку савремена оријентација, па чак и када се може оспорити, јер супротно знамо шта је и како ће се завршити. Али, још нема организованих друштвених снага које би то носиле. Треба схватити да је земља разорена корупцијом и криминалом, а народ морално дестабилизован и да то онемогућује да се лако изађе из зачараног круга у који је Србија  намерно доведена. Питање је колико власт има кохезиону снагу да изнађе излаз из створеног стања и колико су јаке снаге да је у томе зауставе, јер има много удружених који спречавају и затварају излаз.

Критика је најчешће помоћ, али није излаз без хомогенизације напора. Шта ми као организације можемо да учинимо на међународном и на националном плану? Прво, да се одбрани права историјска оцена о агресији, да се очува историјски однос и национална свест о примарности националног интереса, да се друштвено рехабилитују браниоци од агресије, да се поштује народни допринос отпору агресији и гаји осуда подршке  учињене агресији, и боримо се упорно за поштовање међународног права. За сада пуно посла и обавеза и за нас.

Лично не сумњам у намере власти али имам примедбе на приоритете и хитност којом се спроводе одређене намере. То нису питања за која постоји датум „Де“. Она су ствар дуготрајног и мучног договора и преговора после кога нема повратка а историјска национална одговорност је огромна. Датуми су  велики ризик. Неповратних искустава у свету има много. Крим је историјски свеж.

Србија мора да иде у правцу којим иде. Народи се морају умирити на Балкану, али нећемо нестати као народ и земља ако у јуну и не добијемо оно што са правом очекујемо. Учињено је више од оног што се могло и требало. То је онда хир обесних и продужетак агресије и освете за слободарство према народу Србије и држави Србији. Били смо и у тежим ситуацијама. Овом народу не треба много да би се уздигао и наставио достојанствени живот каквим је историјски живео.


(Овај текст је саставни део дебате одржане у Београду, у Сава центру, одржане 23. марта, поводом четрнаест година агресије земаља НАТО на нашу државу и народ)




Iniziative segnalate a Pordenone e Bari

1) Pordenone 23/3: IL CONFINE ORIENTALE TRA MITO E REALTA’. Dibattito con Alessandra Kersevan
2) Bari 25/3: L'ITALIA IN GUERRA. Dalla “guerra del Golfo” alle “missioni umanitarie”, passando per i bombardamenti su Belgrado


=== 1 ===


Pordenone 23/3/2013: IL CONFINE ORIENTALE TRA MITO E REALTA’
 


Sabato 23 marzo – ore 17.30
saletta T. Degan presso la Biblioteca civica di Pordenone

IL CONFINE ORIENTALE TRA MITO E REALTA’:
“L’OCCUPAZIONE FASCISTA, LE STRAGI E I CAMPI DI CONCENTRAMENTO PER
SLOVENI E CROATI, LE FOIBE E L’ESODO.”

INTERVERRA’ LA STORICA
ALESSANDRA KERSEVAN*

seguirà dibattito

Negli ultimi anni in Italia si è sollevato un acceso dibattito
pubblico attorno alla costruzione di una verità ufficiale che ha dato
il via ad un walzer di commemorazioni, monumenti, lapidi,
intitolazioni di strade. Grazie al contributo di Alessandra Kersevan,
attraverso un esercizio di rigorosa contestualizzazione storica, ci
proponiamo di individuare e discutere quelli che appaiono gli elementi
di mistificazione, falsificazione e propaganda e quelli che si rifanno
ai dati reali emersi dallo studio scientifico dei fatti.
———————————

*Alessandra Kersevan è una storica, insegnante ed editrice italiana,
specializzata in storia e cultura del Friuli-Venezia Giulia e del
confine orientale tra le due guerre. Tra le sue pubblicazioni
ricordiamo “Un campo di concentramento fascista: Gonars
1942-1932” (Kappa Vu 2010) e “Lager italiani. Pulizia etnica e campi
di concentramento fascisti per civili jugoslavi 1941-1943 (Nutrimenti
2008).

Coordinamento Antifascista – Pordenone

in collaborazione con l’ANPI provinciale PN

SCARICA LA LOCANDINA:
https://www.cnj.it/INIZIATIVE/volantini/pordenone230313.pdf


=== 2 ===

1989-2012. Uno sguardo critico sul secondo “ventennio italiano”
Seminari di studio e riflessione critica promossi dall’associazione Marx XXI, Bari

lunedì 25 marzo ore 18.30
presso la biblioteca di via Borrelli 32 Bari (di fronte al Piccolo teatro)

L'Italia in guerra. Italia e NATO. Dalla “guerra del Golfo” alle “missioni umanitarie”, passando per i bombardamenti su Belgrado

introduce 
Tonino Camuso, Osservatorio sui Balcani di Brindisi e responsabile redazione di “Puglia antagonista”

coordina
Andrea Catone, direttivo associazione Marx XXI


SCARICA LA LOCANDINA: 
https://www.cnj.it/INIZIATIVE/volantini/bari250313.pdf

in allegato:

A. Catone: Le guerre del XXI secolo 
(pubblicato in: Andrea Catone, Augusto Ponzio (a cura) “Athanor - Mondo di guerra”, Meltemi, Roma, 2005, pp. 149-171)
0. Fine della guerra fredda: inizio della guerra senza fine
1. Il sistema imperialistico nella “guerra fredda”
2. 1991. Americanocentrismo
3. Alla conquista dell’Est. Il mondo neoNATO
4. 11 settembre. Guerra infinita
5. Internazionalismo a stelle e strisce: esportare con la guerra il “libero mercato”
6. Dopo la conquista di Baghdad: contraddizioni aperte nel grande disordine mondiale
https://www.cnj.it/documentazione/interventi/ACatone_guerreXXIsec_Athanor05.pdf

A. Catone: La guerra umanitaria 
(pubblicato in Umano troppo disumano, n. 11 di Athanor Semiotica, Filosofia, Arte, Letteratura, n. 11, 2007-2008, a cura di Fabio De Leonardis e Augusto Ponzio, Meltemi, Roma, pp. 309-330)
1. Un modo umano di fare la guerra
2. Diritto Internazionale Umanitario
3. Sinistra guerra umanitaria
4. Bellum iustum
5. Guerra non-guerra
6. La guerra è guerra
7. Anonima guerra-soggetto. Chi fa la guerra?
8. La “polizia internazionale”
9. Diritto d’ingerenza
10. Intervento militare umanitario
12. L’invenzione di una nuova Auschwitz
13. Effetti della guerra umanitaria
14. Dalla “guerra umanitaria” alla “guerra al terrorismo”
15. Rimozione della guerra umanitaria: cala il sipario sul Kosovo
https://www.cnj.it/documentazione/interventi/ACatone_guerraumanitaria_Athanor08.pdf

"La strategia della grande NATO" 
(cap. 3 del libro "Ricostruire il partito comunista", 2011)
59. Il principale strumento di dominazione politico-militare
60. La terza fase
61. Il controllo delle linee di rifornimento energetiche
62. La mutazione genetica
63. Obama riesuma lo scudo
64. Un nuovo concetto di sicurezza
65. La modifica dell’art. 5: guerre anche fuori dei confini dell’Alleanza
66. L’espansione ad Est
67. Rilancio dell’opzione nucleare
68. Forza di risposta e di pronto intervento
69. La Nato in Afghanistan
70. Dietro l’attacco georgiano all’Ossezia del sud
71. Sostegno a Israele
72. Intervento nell’Oceano Indiano
73. Italia e «nuovo modello di difesa»
74. Sigonella
75. Una crescente spesa militare
76. Economia e “sicurezza”
https://www.cnj.it/documentazione/interventi/GrandeNato_2011.pdf


=== * ===



Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/



Stafeta bratstva-jedinstva i Memorijalni skup 4.5.

1) Stafeta bratstva-jedinstva spremna za put po Jugoslaviji
2) Memorijalni skup povodom 33 godine od smrti Tita


=== 1 ===

http://www.titoslavija.org/novost.php?id=665

Stafeta bratstva-jedinstva spremna za put po Jugoslaviji

Dvije štafetne palice danas su izišle iz radionice u Zenici i skoro su spremne za put po Jugoslaviji.

Baš kao i prošle godine i ove godine u organizaciji Lige antifašista Jugoistočne Evrope izrađene su dvije štafetne palice koje će krajem marta ili početkom aprila krenuti na svoje putovanje jedna iz Crne gore (Istocna varijanta) a druga iz Slovenije (Zapadna varijanta)

Obadvije štafetne palice biće preuzete u Zenici 16.03.2013 godine odakle će biti prenesene u Bihać u prostorije Lige antifašista Jugoistočne Evrope a iz Bihaca ce krenuti tačno 01.04.2013 jedna prema Crnoj gori, a druga prema Sloveniji.

Zapadna Varijanta će nakon što završi svoje putovanje kroz Sloveniju i Hrvatsku 10.05.2013 vratiti se u Bihać odakle  će nakon što proputuje kroz Bosnu i Hercegovinu sresti se sa Istočnom Varijantom u Smederevu tačno 24.05.2013 odakle će 25.05.2013 jedna štafetna palica krenuti prema Kući cvijeća u Beogradu, a druga prema rodnoj kući Josipa Broza Tita u Kumrovac.

---

http://www.facebook.com/events/355046337944288

Štafeta bratstva-jedinstva 2013

evento pubblico · creato da Antifašistička Liga Jugoistočne Evrope

Dalle 15 aprile alle ore 20.00 alle 25 maggio alle ore 23.00

KRETANJE STAFETE 2013 GODINE

16. marta – Štafetu preuzima Liga antifašista Jugoistočne Evrope i sa Štafetom isti dan dolazi u Bihać.
14.aprila – Iz Bihaća Štafetu prebacuje u Banja Luku odakle autobusom u 20,00 sati Štafeta putuje u Nikšić (Crna gora). U crnoj gori Štafetu preuzimaju Članovi organizacionog odbora iz Crne Gore (Radislav Stanišić) ujutro 15.aprila oko 6,00 sati.
28.aprila – Oko 17,00 sati autobusom iz Nikšića Štafetu Radislav Stanišić šalje za Skoplje gdje Štafetu 29.aprila ujutro oko 3,00 sati kad stize autobus preuzima Udruženje ,,Titovi sledbenici“ (Dragan Panko Markovski)
05.maja– Štafeta iz Makedonije treba da bude upućena u Niš gdje će je preuzeti Duško Stajkov. O tome kako i na koji način će Štafeta biti predata iz Skoplja u Niš treba da se dogovore Dragan Panko Markovski i Duško Stajkov. 
Duško Stajkov će organizirati preuzimanje Štafete iz Makedonije, a potom organizirati kretanje Štafete kroz slijedeća mjesta: Svrljig, Zaječar, Knjaževac, Pirot, Bela Palanka, Niš i druga mjesta kroz Srbiju gdje uspije organizirati
15.maja- Štafeta iz Niša treba da bude prebačena u Belu crkvu gdje će je od Duška Stajkova preuzeti Anđelka Krstić. O tome kako će Štafeta iz Niša biti prebačena u Belu crkvu treba da se dogovore Suško Stojakov i Anđelka Krstić
20.maj - Štafeta iz Bele crkve treba da bude prebačena u Smederevo gdje Štafetu od Anđelke Krstić preuzima Tanja Matejić. O tome na koji način će Štafeta biti prebačena u Smederevo će se dogovoriti Anđelka i Tanja
24.maja –u popodnevnim satima najkasnije do 18,00 sati u Smederevo dolaze nosioci Štafete (omladinci iz BiH) koji će 20 ili 21.maja krenuti iz Bihaća zajedno sa pratiocima Štafete iz Bihaća, Banja Luke, Travnika, Zenice, Sarajeva, Tuzle i Doboja koji budu željeli ići u Smederevo sa Ligom antifašista. Tanja Matejić organizuje doček svih koji će doći u Smederevo.
25.maja – Najkasnije u 12,00 sati Štafeta iz Smedereva stiže u Beograd ispred kuće Cvijeća na parking gdje dolaze autobusi. Svi pristigli pratioci Štafete iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i drugih republika koji žele biti u pratnji Štafete treba da sačekaju Štafetu. Organizaciju i odgovornost u Beogradu u ime Lige antifašista Jugoistočne Evrope preuzima Vladimir Milosavljević zajedno sa Tanjom Matejić (prestavljaju Štafetu obavezno kao Jugoslovensku) Svi koji budu stigli do 12,00 sati u Beograd trebaju kad stigne Štafeta iz Smedereva da se priključe koloni. U 12,00 sati sve treba da bude spremno da se organizirano krene prema muzeju 25.maj. Naprijed ide Štafeta koju će nositi omladinci i omladinke iz BiH. Uporedo sa Štafetom ide zastava Lige antifašista Jugoistočne Evrope i zastava Jugoslavije koje takođe nose omladinci. Iza njih idu sve druge zastave i transparenti. Sve druge zastave i transparenti su iza Štafete raspoređeni tako da je vidljivo da u organizaciji nošenja Štafete su učestvovale organizacije iz cijele Jugoslavije. Dolaskom do bine koja će biti postavljena ispred muzeja 25.maj obraća se samo jedan omladinac ili omladinka koji nisi Štafetu u ime svih naroda i narodnosti Jugoslavije. Pročitaće pismo koje će biti unaprijed napisano.
Službeno organizator projekta nošenja Štafete je Liga antifašista Jugoistočne Evrope (Organizacioni odbor) zajedno sa svim organizacijama sa prostora Jugoslovenskih republika koje su kolektivni članovi Lige antifašista i organizacije koje podržavaju Jugoslovenski antifašistički pokret. Treba naročito u Beogradu kad Štafeta krene prema muzeju 25.maj i kad dođe do bine da bude uočljivo i na prvi pogled prepoznatljivo da se radi o Jugoslovenskoj Štafeti zato je važno svaki detalj da bude dobro organiziran.
Prilikom davanja izjava novinarima trebalo bi obavezno naglasiti da je Liga antifašista Jugoistočne Evrope Jugoslovenski antifašistički pokret (kao što i jeste) jer tako je registrovana poslije odrzanog Kongresa 29 i 30.10.2011 godine, ali naglasiti da su u organizaciji učestvovale partije i Udruženja iz svih Jugoslovenskih republika od Slovenije do Makedonije.
P.S Svaki čovjek (član organizacionog odbora) koji će biti zadužen za organizaciju prijema i daljnjeg slanja Štafete dobiće posebnu odluku u kojoj će biti upustvo i zaduženje oko prijema i predaje štafete koju će ovjeriti Liga antifašista Jugoistočne Evrope tako da cjelokupna organizacija ima nekakvog smisla.

Drugi dio organizacije (koji nije tehnički vezan za naprijed pobrojane Crnu goru, Makedoniju i Srbiju)
Od 30.aprila do 09. maja– Štafeta u organizaciji drugarice Ivi Špelko obilaziće mjesta u Sloveniji, a od 10 do 18 maja u Hrvatskoj u organizaciji Ivana Plješe. Iz Zagreba Štafeta 19.maja dolazi u Bihać.
Ispred muzeja Prvog zasjedanja AVNOJ-a u Bihaću Štafeta kreće za Smederevo gdje se sastaje sa Štafetom koja je krenula iz Bihaća u Cenu goru 14.aprila. Vreme polaska Štafete iz Bihaća biti će prilagođeno tako da stigne u Smederevo u predviđeno vreme 24.maja u 18,00. Plan kretanja kroz Bosnu i Hercegovinu posebno je napravljen i biće dostavljen organizatorima u svakom gradu kroz koji će proći Štafeta.
Kako se vidi dvije Štafetne palice će fizički obići gradove u svim Jugoslovenskim republikama. U Smederevu Štafeta koja stigne iz Bosne zajedno sa nosiocima Štafete koje će predvoditi predsjednik Lige antifašista Jugoistočne Evrope će prenoćiti u Smederevu, a u ranim jutarnjim satima i pored najavljene zabrane dolaska štafete u Kumrovec krenuti i stići u Kumrovec najkasnije do 11,00 sati 25.maja.


=== 2 ===


(Iniziativa di fronte alla "casa dei Fiori" - il memoriale di Tito - nel XXXIII anniversario della sua morte)



Sabato 4 maggio 2013
dalle 9.00 alle 12.40
presso: Muzej istorije Jugoslavije - Kuca cveca

Drugi tradicionalni memorijalni skup povodom 33 godine od smrti naseg marsala, vrhovnog komandanta i predsednika Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita.

Postovani drugarice i drugovi!
Dragi prijatelji!
Saborci!

Izuzetna nam je cast i zadovoljstvo da Vas pozovemo da 4. maja 2013. godine u Beogradu prisustvujete drugom tradicionalnom memorijalnom skupu povodom 33 godine od smrti naseg marsala, vrhovnog komandanta i predsednika Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita. 
Pored komemoracije najvecem sinu nasih naroda i narodnosti skup ce se baviti temom Jugoslavije i samoupravnog socijalizma. Zato bi nam bilo jako drago ako biste uzeli ucesce u skupu i pripremili kraci prigodan govor, koji ce ispred svake delegacije odrzati za to ovlasceni predstavnik. Govori i ucesce na skupu trebaju biti prijavljeni najkasnije nedelju dana pre odrzavanja manifestacije, tj. do 27. 04. 2013. godine
Zato bi Vas zamolili da svoje govore i potvrdu o prisustvu na skupu dostavite do naznacenog datuma na e mail adresu JUgoslovenskog Centra Tito: 
yucentartito@... 
Ili na adresu: 
JUgoslovenski Centar Tito – Savez Komunista Jugoslavije u Srbiji
Obilicev Venac 4/5 
11000 Beograd 
Srbija


Protokol skupa:

9 - 10 casova - Okupljanje delegacija na platou ispred memorijalnog centra Josip Broz Tito. 
10 – 11 casova zajednicko polaganje venaca predstavnika svih organizacija na grob marsala Tita
11 casova - Ulazak u salu memorijalnog centra, intoniranje himne SFRJ “Hej Sloveni”, intoniranje “Internacionale” i pozdravni govor domacina skupa.
11 i 15 casova – Obracanje predstavnika delegacija ucesnica na skupu i to sledecim redom: SR Hrvatska, SR Bosna i Hercegovina, SR Slovenija, SR Makedonija, SR Crna gora i SR Srbija.
12 i 15 casova – Govor general – pukovnika JNA druga Stevana Mirkovica
12 i 40 casova prigodan koktel.


Postovani drugarice i drugovi!
Dragi prijatelji!
Saborci!

Iskreno se nadamo da cete naci vremena i snage da se odazovete na nas poziv i da prisustvujete skupu u organizaciji JUgoslovenskog Centra Tito. 
Dodjite da pokazemo da nas jos uvek ima, da ideja Jugoslovenstva, nesvrstanosti, miroljubive aktivne koegistencije, samoupravnog socijalizma, bratstva i jedinstva nije mrtva. Dodjite da zajedno, ujedinjeni u zajednickoj borbi, jaci nego ikada, pod zastavom Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije zapocnemo borbu za obnovu najlepse drzave na svetu. Da pretke ne obrukamo, a potomke ne razocaramo.


DO POBEDE!!!
SMRT FASIZMU!!! SLOBODA NARODU!!!
ZIVELA SOCIJALISTICKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA!!!
ZIVEO MARSAL TITO!!!


=== * ===



Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/



Libertà e democrazia in Libia

Scritto da Gianandrea GaianiVenerdì 01 Marzo 2013

di Gianandrea Gaiani - AnalisiDifesa.

A due anni dall’inizio della “rivoluzione” contro il regime di Muammar Gheddafi possiamo essere ben fieri dei progressi compiuti dalla Libia nel campo della libertà, della sicurezza, dei diritti umani e della civiltà. Grazie all’intervento politico e militare dell’Occidente è stato rovesciato un regime brutale e noi occidentali siamo stati bravi a non farci incantare dalle bugie del Colonnello che ci voleva convincere che tra i ribelli c’erano milizie islamiste e di al-Qaeda. Così come non abbiamo creduto agli ammonimenti dell’Unione Africana che sosteneva che il crollo di Gheddafi avrebbe trasformato la Libia in una Somalia sulle rive del Mediterraneo. Neppure quando il Consiglio Nazionale di Transizione, l’organismo politico dei ribelli assicurò che in Libia sarebbe stata imposta la sharìa abbiamo voluto riflettere su cosa stavamo facendo.  Infatti oggi la Cirenaica è in mano ai jihadisti e alle milizie che si richiamano ad  al-Qaeda, forze ben presenti del resto in tutto il Paese dove il governo di Tripoli non sembra controllare un granché considerato che ci sono almeno 70 milizie armate che hanno ormai feudalizzato la Libia.

 
 

E’ anche vero che le armi trafugate dalle caserme  di Gheddafi e i miliziani tuareg un tempo al servizio del Colonnello hanno permesso di scatenare i il caos in Malì dove l’intervento francese ha probabilmente solo dato il via a un nuovo conflitto insurrezionale che potrebbe anche coinvolgere di nuovo il sud della Libia.

Ma si tratta di bazzecole in confronto al progresso sociale e politico che la Libia ha compiuto da quando è stato seviziato e ucciso quel tiranno megalomane del Colonnello. Il nostro ministro degli Esteri, Giulio Terzi, ci ha rasserenato nei giorni scorsi sostenendo che il tema della sicurezza in Libia ha una “priorità altissima” per l’Italia, perché “condiziona inevitabilmente lo sviluppo economico e sociale del paese” aggiungendo però che le condizioni della sicurezza non sono tali da contrastare la continuità della presenza imprenditoriale” italiana in Libia, “che prosegue ed è positiva anche se c’è ancora molto da fare”.

Dichiarazioni che Terzi ha rilasciato a margine di un seminario alla Farnesina sulla promozione delle libertà religiose. Per ironia della sorte, un tema di stretta attualità nella Libia democratica e pluralista che noi italiani abbiamo contribuito a costruire giungendo perfino a calpestare l’accordo di amicizia stipulato con Gheddafi.

Il 12 febbraio infatti quattro cittadini stranieri sono stati arrestati a Bengasi perché sospettati di essere missionari cristiani e di stampare libri sul Cristianesimo. Lo hanno reso noto fonti della sicurezza libica precisando che i quattro sono un egiziano, un sudafricano, un coreano e uno svedese con un passaporto degli Stati Uniti.

”Sono stati arrestati nella sede di una casa editrice dove stavano stampando migliaia di libri sulla conversione al Cristianesimo – ha riferito Hussein Bin Hmeid, un ufficiale della sicurezza che ben  rappresenta lo spirito libertario che aleggia sulla nuova Libia. “Il proselitismo è vietato in Libia. Noi siamo un Paese al cento per cento musulmano e questo tipo di azioni interferisce sulla nostra sicurezza nazionale” ha aggiunto Hmeid aggiungendo che gli ”interrogatori stanno andando avanti” e che "i quattro saranno consegnati alla intelligence libica".

A Tripoli non tira un’aria migliore. “Non passa giorno senza che le tombe subiscano atti di vandalismo” ha denunciato Bruno Dalmasso, custode del cimitero italiano nella capitale libica dove i cristiani temono l’aumento dell’estremismo islamico.

“Sono state tirate fuori dalle tombe ossa umane e sparse nel cimitero: le autorità libiche sono venute e hanno scattato fotografie. Hanno promesso di prendere provvedimenti, ma non è stato fatto nulla”.

Dalla caduta del regime di Muammar Gheddafi, nel 2011, i timori della piccola comunità cristiana libica sono aumentati, soprattutto dopo che una chiesa nel dicembre scorso è stata bombardata a Dafniya provocando due morti. 

Padre Dominique Rezeau sottolinea che in Libia c’erano 100mila cristiani prima della rivoluzione e “ora sono poche migliaia”. Un bel risultato davvero nel segno del progresso e dei diritti umani anche se il meglio della nuova Libia l’ha fatto vedere il 9 febbraio la sezione costituzionale della Corte Suprema di Tripoli che ha reintrodotto la poligamia, ribaltando una parte della legge sul matrimonio del regime di Muammar Gheddafi che vietava a un uomo di avere più mogli. Una legge modificata dalla Corte Suprema  perché contraria alla sharia, la legge islamica che oggi domina la Libia grazie alle bombe della Nato e al voltafaccia dell’Italia nei confronti “dell’amico e alleato” Gheddafi.

Da oggi un uomo potrà sposare una seconda moglie senza il consenso della prima o l’autorizzazione di un tribunale. Un bel passo avanti verso la civiltà non vi pare?

 

Fonte: http://www.analisidifesa.it/2013/02/liberta-e-democrazia-in-libia/.

http://www.megachip.info/tematiche/guerra-e-verita/9874-liberta-e-democrazia-in-libia.html

=== * ===



Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/


Potkategorije

Jugoinfo

Voce jugoslava / Jugoslavenski glas