Quatorze ans après la victoire de la plus grande coalition militaire de l’Histoire, l’OTAN, sur la Serbie, celle-ci est sommée de céder une partie de son territoire, le Kosovo. Ce qui était présenté par Londres comme la première guerre humanitaire s’est avéré n’être qu’une guerre de conquête : le Kosovo, d’abord utilisé comme base militaire par l’OTAN, devrait être placé le 2 avril 2013 sous protectorat de l’Union européenne.
Informazione
I CANI DA GUARDIA DEL REGIME E DELL'UNIVERSITA' BARONALE
12 febbraio 2013 - Aggressione squadrista all'Università di Verona
12/02/2013 - Manifestazione di Casapound e Forza Nuova all'Università degli studi di Verona contro la conferenza dal titolo "Foibe: tra mito e realtà. Incontro con Alessandra Kersevan". Incontro dibattito organizzato dal collettivo universitario "Studiare con Lentezza" e dal gruppo studentesco "Pagina/13"
---
Questi sono i fatti in seguito ai quali l'Università di Verona ha imposto la chiusura dello spazio studentesco autogestito. Spazio a cui è stata attribuita la grave responsabilità di ospitare, tra gli altri, gli studenti e le studentesse che hanno organizzato una libera iniziativa di approfondimento storico considerata non opportuna e scomoda dal potere politico filofascista locale.
Da parte del Rettore nessuna parola di condanna nei confronti dell'incursione squadrista. Nessuna conseguenza per gli studenti che hanno partecipato all'aggressione. Sgombero immediato di Spazio Zero e commissione disciplinare interna per il professor Gian Paolo Romagnani, reo di aver concesso lo spazio per l'iniziativa.
In Università qualcuno/a ha balbettato un po' di solidarietà. Per il resto silenzio.
Un vergognoso, complice, pesantissimo, democratico silenzio che non ci dimenticheremo.
Il fascismo è qui e ora.
Scegli da che parte stare.
Da parte del Rettore nessuna parola di condanna nei confronti dell'incursione squadrista. Nessuna conseguenza per gli studenti che hanno partecipato all'aggressione. Sgombero immediato di Spazio Zero e commissione disciplinare interna per il professor Gian Paolo Romagnani, reo di aver concesso lo spazio per l'iniziativa.
In Università qualcuno/a ha balbettato un po' di solidarietà. Per il resto silenzio.
Un vergognoso, complice, pesantissimo, democratico silenzio che non ci dimenticheremo.
Il fascismo è qui e ora.
Scegli da che parte stare.
Gli studenti del collettivo dell'Università di Verona
---
Sulla iniziativa di Verona, le intimidazioni del Rettore e l'assedio dei nazifascisti si veda la documentazione alla pagina:
Iniziativa di scambio culturale tra scuole Italiane e Serbe - un ponte per domani!
Ciao a tutti, vi ricordate?? forse no J, scrissi che era novembre... [ https://www.cnj.it/INIZIATIVE/ponteperdomani.htm#nov12 ] Ci siamo quasi, il 16 aprile arriveranno i ragazzi della scuola Jovan Dučić di Roćevići (Kraljevo, Serbia), per l’iniziativa di scambio culturale, in solidarietà, con l’Istituto Comprensivo Scuola Media Statale Daniele Manin di Roma.
Ecco un aggiornamento per tutti e un ringraziamento sincero, sia per l’attenzione ricevuta, che per la disponibilità volontaria di alcuni di voi alla gestione organizzativa che si farà dei ragazzi. Un ringraziamento particolare a Vincenza Ferrara, che ha collaborato per i contatti con la scuola di Roma.
Riteniamo importante e doveroso informarvi anche sulla sostenibilità economica dell’iniziativa, che sarà possibile solamente grazie ai contributi provenienti dalle associazioni coinvolte (il promotore Un Ponte per..., il Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia, l’EBIT Roma), e da quelli di voi che hanno effettuato una sottoscrizione della piccola pubblicazione non commerciale “paSsione roSso Serbia”, di cui sono disponibili ancora copie (chi fosse interessato può chiedere direttamente a me).
Abbiamo raccolto ad oggi 1.110,00 Euro con le seguenti sottoscrizioni:
Paola Cagnoli
Rosanna Mercanti
Domenico Chirico
Gruppo calcetto Marconi del giovedì sera
Veronica Adriani
Angelo Reali
Patrizio Baiocco
Renato De Tiberis
Silvia Di Biagio
Giuseppe Ficoneri Bolasco
Corrado Martini
Roberta Bazzucchi
Francesca Giova
Angela Taverniti
Mariateresa Barone
Marina Colaiezzi
Fabrizio Scandone
Gianfranco Casile
Patrizia De Nardi
Maria Ciampaglione
Francesca Tedesco
Carlo Lo Giudice
Piergiorgio Laviani
Sara Scalabrella
Anna Rita Minighini
Belinda Caparro
Silvia Ruggieri
Andrea Martocchia
Gilberto Vlaic - Non bombe ma solo caramelle onlus
Riccardo Pilato – associazione Zastava Brescia
Kaspar Truempy (Basilea)
Bruno Maran
Anna Rita Longhi
Enzo Del Poggetto
Daniela Tiraboschi
Marianna Vona
Elvira Di Giacopo
Sara Morelli
Giuseppe Torre
Mariella Bettiol
Luana Proietti
Massimo Cecchini
Sabrina Corrieri
Paola Porretta
Sandro Ciorciolini
Antonina Caucci
Maria Franca D’Onofrio
Antonietta Strazzullo
Angela Casa
Claudia Abate
Marcella Simonelli
Stefano Bacchetta
Marina Jakovljevic (Luna)
Alessandra Esposito
Cristina Papa
Paola Rosi
Gina Pompili
Il costo complessivo preventivato sarà di circa 5.000 euro.
Pur avendo organizzato tutto in molta economia, eventuali altri contributi, oltre a quelli ricevuti, saranno sempre graditi.
E per concludere, lascerei due parole di commento sull’iniziativa.
C’era un’idea... come spesso accade, poi particolari che si incrociano, poi persone che si parlano e condividono il desiderio di vederla realizzata, con l’unico obiettivo non di fare “sistema” ma di aggiungere qualcosa, a noi stessi ed a tanti altri, senza ambizioni particolari.
Sperando farvi cosa gradita e di incuriosirvi, vi allego [ https://www.cnj.it/INIZIATIVE/ProgPonteperdomani.pdf ] il programma quasi definitivo dell’iniziativa. Un caro saluto,
Samantha Mengarelli
scarica il programma della visita a Roma degli studenti di Kraljevo (16-23 aprile 2013): https://www.cnj.it/INIZIATIVE/ProgPonteperdomani.pdf
la pagina dell'iniziativa: https://www.cnj.it/INIZIATIVE/ponteperdomani.htm
per contatti: samantha.mengarelli @ gmail.com
En francais: "L’OTAN n’amène que la destruction, l’insécurité et la misère. Elle doit être abolie"
En espanol: “La OTAN solo lleva a la destrucción, la inseguridad y la miseria. Debe ser abolida”
---
INTERVIEW WITH MAHDI DARIUS NAZEMROAYA
“NATO only yields destructions, insecurity and misery. It must be abolished”
Appreciated for the rigor and the accuracy of his analysis, Mahdi Darius Nazemroaya (*), age 30, has emerged as one of the best scholars on NATO. His articles, which have been translated into many languages, have acquired an international audience and, today, his book "The globalisation of NATO” has become a reference guide. In 400 dense, fascinating and worrying pages it makes us realize the extent of the threat that NATO poses to world peace and to the future of many nations. It also makes us aware of the urgency involved in obtaining the dissolution of this dangerous organization.
29 MARCH 2013
Silvia Cattori: In your remarkable study you reveal the strategies that have been implemented by NATO to expand its military power in the world. I would like to ask you what motivated you to devote so much energy to such a difficult and demanding subject. How did you come to believe that it is an absolutely essential task to make an analysis of the role of NATO and its strategies?
Mahdi Darius Nazemroaya: The seeds for this particular book were laid in 2007. In 2007, I had written a small manuscript that connected the wars in Afghanistan and Iraq (which followed the tragic events of September 11, 2001 or 9/11) with NATO’s expansion, the US missile shield project (which I described as ultimately taking on the mantle of a NATO project), the concept of what the neoconservatives and their Zionist allies called "creative destruction" to redraw and restructure the countries of the Middle East, and the encirclement of both Russia and China.
I had always held the position that all the negative events that the world was facing were pieces of a whole or what the Hungarian scholar and revolutionary György Lukács called a “fragmented totality.” The serial wars, the increasing security laws, the War on Terror, the neoliberal economic reforms, the colour revolutions in the post-Soviet space, the demonization of different societies by the media, the expansion of NATO and the European Union, and the false accusations about an Iranian nuclear weapons program are all part of a whole. One of my articles [1], written in 2007, laid out much of the roadmap and connected all the dots of the perpetual warfare we are witnessing.
I wrote this book, because I thought it was a very important topic. I have read most the important literature on NATO and none of it examines NATO in the critical perspective from which I do. Nor does any of it tie NATO in a relevant way to the "bigger picture" in international relations. Someone at Carleton University who read the book told me that it was like a Bible for international relations and all the important issues. I too look at my book on NATO in a similar way.
My main motive for writing the book was to raise awareness about the imperialist nature of modern international conflicts and to help readers see the "totality" instead of its "fragmented" pieces. When you see the bigger picture, you are able to make better decisions. I also think that I gave NATO a fair assessment. Even NATO itself has a copy of my book in the NATO Library in Brussels and made a public announcement in November 2012 about the acquisition of my book as one of their library’s resources. This book is my contribution as a scholar to the world to try and allow readers to make well informed decisions by seeing past the smokes and mirrors and the fragmented pieces of the picture.
People are on the whole getting more educated around the world. But unfortunately ignorance is proliferating about power relations and what is happening globally. We are entering a deceptive era of history where many individuals around the world are feeling more and more like they can do no more than look on helplessly while they are reduced to mere particles or gears, levers, components, and extensions of a much larger and expanding invisible machine that they have no control over.
The scenarios in George Orwell’s 1984 have essentially arrived. People are now disconnected from their world and governed more and more by this invisible capitalist machine that is working to destroy all alternative ways of life or thinking; the order of our day is like Max Weber’s hardening "iron cage" [2] which is confining our independence and movements more and more. Most people now look at the news and television passively. They try to distract themselves from reality; they try to numb their consciousnesses and live in a false state of happiness that allows them to ignore reality and the miseries of the world. Collectively our minds have been colonized and made to believe a false order of things. Humanity is being de-humanized more and more. Maybe I sound Hegelian, but people are being alienated from their own selves as the people they were meant to be. They are also being alienated from the facilities of their own minds and the talents that they have been blessed with. But the truth is that we are not separate from the events and processes shaping this world. We should not become the slaves of objects and structures of our own making, be it capitalism or political structures. We do not need to be mere spectators in our life-courses.
Hegemony is an ongoing process for leadership, control, and influence that involves both coercion and consent. But it is never fixed or total and it can always be confronted. We see the challenges to hegemony in the building of historical blocs that confront imperial and capitalist centres of power. Hugo Chávez’s Bolivarian Movement and ALBA are examples of a successful challenge to the traditional hegemony of the comprador elites that managed his region [Latin America and the Caribbean] for external forces.
Silvia Cattori: A great chapter, exciting and disturbing, of your book is on Africa. France’s entry into war in Mali must have been no surprise for you. Doesn’t the destabilization of this weak country, caused by the intervention of France in Libya, open a serious crisis in all countries of the Sahel, from the Atlantic to the Red Sea?
Mahdi Darius Nazemroaya: Well from the very start I held the position that the division of Sudan, the American-supported French invasion of Côte d’Ivoire, and NATO’s war on Libya were part of a second “scramble for Africa.” I explained that the war in Libya was aimed at destabilizing other parts of Africa and would have a ripple effect across a large portion of Africa, including countries like Niger and Mali.
In my book I look at the Sahel, which is formed by the interior lands of Algeria, Niger, Libya, and Mali. NATO’s war on Libya has set off a chain reaction like a controlled demolition that the US and its allies are using it to control a vast stretch of Africa and its resources. Like the first “scramble for Africa” that was sparked by an economic crisis in the industrialized countries of Western Europe, these moves are really about controlling economic resources. As the US has become more involved in Africa, the US government and Pentagon have increasingly talked about the expansion of Al-Qaeda franchises in Africa and how the US military and its allies must intervene into the African continent to fight it. In fact, the US put a budget aside in 2011 for the current war in Mali under the disguise of fighting Al-Qaeda in West Africa. Strategic interests like the increasing US obsession with the Gulf of Guinea and the oil supplies in West Africa are casually brushed aside in this narrative about fighting the terrorist groups that are casually called Al-Qaeda. We see from experience that the American Empire has actually worked with these groups in both Libya and Syria. Very little is ever mentioned about pushing China, Russia, India, Brazil, and the other economic rivals of the Western Bloc out of Africa. Instead the interests of the US and its NATO allies, like France, are presented as altruistic ones based on the objective of helping fragile states.
Returning to Mali, I was not surprised when President François Hollande and his government ordered French soldiers to invade. Both France and the US are aware of the gas and oil reserves in Mali, Niger, and the whole Sahel. My book discusses these points and how the French government even created the Petroleum Research Office for the purpose of extracting oil and gas from it in 1945. In 1953, a few years later, Paris would issue oil exploration licenses to four French companies in Africa. Due to its fears of both US encroachment and African demands for independence, Paris would even form the Common Organization of the Saharan Regions or the Organisation Commune des Régions Sahariennes (OCRS) to maintain its control over the resource-rich portions of its African territories that had oil, gas, and uranium. Ultimately, the uranium in the OCRS was important for guaranteeing French independence from Washington through the creation of a nuclear strategic deterrent and as a riposte to the Anglo-American monopoly.
This is why it is no mere coincidence that the areas of the Sahel that the US and its allies have designated as part of the zone where Al-Qaeda and the terrorists are located roughly corresponds to the borders of the energy-rich and uranium-rich OCRS. In 2002, the Pentagon started major operations aimed at controlling this area of West Africa. This took place in the form of the Pan-Sahel Initiative, which was launched by US European Command (EUCOM) and US Central Command (CENTCOM). Under the banner of this US military project the Pentagon would train troops from Mali, Chad, Mauritania, and Niger. The plans to establish the Pan-Sahel Initiative, however, date back to 2001, when the initiative for Africa was launched following September 11, 2001 (9/11). On the basis of the Pan-Sahel Initiative, the Trans-Saharan Counter-terrorism Initiative (TSCTI) was launched by the Pentagon in 2005 under the command of CENTCOM. Mali, Chad, Mauritania, and Niger were joined by Algeria, Mauritania, Morocco, Senegal, Nigeria, and Tunisia. TSCTI would be transferred to the recently activated AFRICOM’s command in 2008. It should so happens that Captain Amadou Sanogo, the leader of the military coup in Mali that took place in March 21, 2012, is one of the Malian officers that was trained under these US programs in West Africa.
Analyzing the 2012 coup in Mali, we see foul play. The military coup overthrew President Amadou Toumani Toure on the excuse that he could not restore Malian authority in northern Mali. President Amadou was about to leave office and did not plan on staying in politics and Malian elections were going to take place in less than two months. The coup essentially prevented a democratic election from taking place and Captain Sanogo’s actions ended the democratic processes in Mali and destabilizing the country. His new military dictatorship was recognized by NATO and the French-installed government of Côte d’Ivoire. The US would even continue to fund the military government of Mali and there would be military and civilian delegations from the US and Western Europe that would even meet with Sanogo’s military regime. Soon afterward France would also declare that it had the right to intervene anywhere in Africa where its citizens and interests were at risk too. This was all foreplay.
The weapons that are being used in Mali and Niger by both terrorist groups and the Tuareg tribes are tied to NATO’s actions in Libya. Specifically these weapons would come from Libya’s looted armouries and French, British, and Qatari shipments sent into North Africa. NATO has a direct hand in this and the French are known to have bribed and helped arm and fund the Tuareg groups during the war against Libya. Moreover, the French have a history of manipulating the Tuareg and Berbers against other ethnic groups in Africa for colonial purposes.
The tensions between Sudan and South Sudan are being fueled separate from this. Sudan’s Darfur region and Somalia are still trouble spots. All this is part of an African arc of crisis that is being used to restructure Africa and demarcate it within the boundaries of the Western Bloc.
Silvia Cattori: After 33 years of withdrawal, when France resumed its participation in the military command of NATO under the initiative of President Sarkozy, there was no protest. Isn’t this a sign that citizens are unaware that this organization is a threat to humanity and that being a member of NATO means the subordination of their country to the hawkish foreign policy of Washington and the loss of their country’s sovereignty?
Mahdi Darius Nazemroaya: I am of the position that what President Sarkozy did with France’s re-entry into NATO’s military command structure is largely a reflection of the consensus within the political class of France. I know that many political voices in Paris criticized him, but if the opposition in the French political establishment was adamant its members could have done much more than speak out. Today the members of the French political establishment, including both the so-called left and so-called right, fight among themselves to see who can serve the imperialist and capitalist centres in Washington and New York City the most. The French political establishment does not do this because it is particularly pro-American per se, but because its serves the corrupt so-called world-system that itself serves global capitalism from its weakening centre in the United States. Thus, I should also mention that we need to re-assess what anti-Americanism is or what anti-American feelings actually stem from and represent.
Large segments of the Western European elite serve this world-system, because their own interests are invested and tied to it. As the weakening United States or American Empire struggles to maintain global primacy as the centre of capitalism and both capitalist regulation and accumulation, the US will outsource more of its imperial missions to countries like France. We will also see more compromises between the US and allied countries like France and Germany. It is a dialectical de-centralization of US power aimed at strengthening the hegemony of the world-system and maintaining a devolved American Empire. I should mention that this capitalist world-system is fragmented into blocs and this is why we see American, Chinese, and Russian rivalries.
In general, the majority of citizens in many societies are becoming more and more passive vis-à-vis the decisions of their governments and leaders. This is a reflection of the increasing feeling of alienation, detachment, and helplessness that has turned human beings into commodities and objects. This is part of the tightening of the “iron cage” that I described earlier in Weberian language.
Silvia Cattori: From the beginning France, along with Qatar, has been a main “sponsor” of the destabilization of Syria. China and Russia have, by their vetoes, prevented the adoption of a UN Security Council resolution that would have allowed a NATO military intervention, as was the case in Libya. But one may ask whether the countries of NATO and their Arab allies have not succeeded in overriding the resolution by destroying Syria by other means? And do you think that China and Russia will be able to contain, in a durable way, NATO so far as emerging countries do not have their say nor the means to impose real multilateralism in the Security Council?
Mahdi Darius Nazemroaya: In the first instance, we should look at the events in Syria as part of a bloc proxy war with the US, NATO, Israel, and the Arab dictatorships (like Saudi Arabia) fighting against China, Russia, Iran, and their allies. Secondly, when we look at the events in Syria from an international lens we should think of it in terms of the Spanish Civil War that erupted before the Second World War. By the same token we can look at the events in Libya and Africa, and maybe the earlier invasions of Afghanistan and Iraq, in terms of the Japanese invasion of China or the German invasion of Czechoslovakia before the Second World War. This does not mean that Syria or these events are necessarily preludes to a Third World War, but they have the potential to ignite a large global fire — unless you conceptualize all these events are part of World War III.
Giovanni Arrighi’s thesis about systematic cycles of accumulation in the world-system can help ground us. His work is important, because we can use it to help us tie everything in Syria and Africa that we are talking about in terms of the fragmented totality that makes the world-system. The cycles of accumulation that Arrighi studies relate to periods of time that take a hundred years or more under which the centre of capitalism in the world-system resides in a given geographic location or country. This is heavily influenced by the French scholar Fernand Braudel’s work on capitalist expansion. For Arrighi these centres of accumulation were the hegemonic powers of the expanding world-system. At the final stage of each cycle, capitalists move their capital from these centres to other locations and ultimately the new emerging capitalist centre. Thus hegemonic power in the world-system has been chronologically transferred from the Italian city-state of Genoa to the Netherlands to Britain, and finally, to the United States of America. The shift in the location of the world-system’s centre occurs during a period of crisis, at least for the old capitalist centre and not the new capitalist centre, and in shorter periods of time. Thus, we are brought in front of the People’s Republic of China. What is happening is that the centre of capital is about to move out of the United States. If the trend outlined by Arrighi is to be followed then the next centre of capitalist accumulation for the world-system will be China. Yet, we should not overrule other scenarios, such as a global directorship of all the major capitalist powers. Through my reference to Arigghi’s work, my point here is that we are dealing with a capitalist world-system that includes China and Russia. Neither the US or China and Russia want to disturb this world-system. What they are doing is competing to be the world-system’s centre of capitalist accumulation. This is why neither side wants to have a direct war. This is why the Chinese have not used the American foreign debt to devastate the American economy; China wants to see an orderly transfer of the centre from the United States.
China and Russia will not change their policies or positions on either Syria or Iran, but they want to avoid a war that disrupts the capitalist world-system. Of course the US is trying to maintain its position as the centre of the world-system through brute force or by involving its allies and vassals in its imperialist operations, such as in Mali and Libya.
Silvia Cattori: You dedicate a long chapter (pp. 67-113) to the NATO intervention in Yugoslavia. Can you summarize for our readers where this war, which dismembered the country and generated so much suffering, was going to lead?
Mahdi Darius Nazemroaya: The dismantlement of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia was an important step for opening the doors of the eastward expansion of both NATO and the European Union. It opened the path for the march towards the borders of Russia and the former Soviet Union. The former Yugoslavia was also a major roadblock that stood in the way of erasing any alternatives to the Euro-Atlantic project of NATO and the EU in Europe. Additionally, NATO’s wars in Yugoslavia allowed for the logistics to be prepared for the wars in Afghanistan and Iraq.
Silvia Cattori: NATO “only yields destruction and human poverty, insecurity and misery. NATO must be abolished!” writes Denis J. Halliday [3] in his preface to your book. When one knows that there is no movement that opposes war, that Amnesty, HRW, MSF, MDM are supporting intervention, as we have seen in Sudan, Libya, Syria, what can one suggest to the younger generation that is in search of justice and willing to work for a better world? What can the peoples of Europe concretely do against this destructive and frightening machine, under US command, that is, in reality, NATO?
Mahdi Darius Nazemroaya: As I said earlier, George Orwell’s 1984 has arrived. Amnesty International, Human Rights Watch, and a large segment of the humanitarian NGO industry are tools of imperialism with double-standards. Foreign aid is deeply political and politicized. This does not mean that all their employees are bad people who do not want to help the world. Many of their employees or volunteers are good people; they do not understand all the facts and they have good intentions. These people have been mislead or blinded by institutional group-think. In a real task of dedication, their minds have to patiently be cleared of all the biases and misinformation that they have been nourished with.
Citizens of NATO states should work to position themselves to educate their respective societies about NATO and ultimately influence their respective countries to withdraw from NATO. This can come about in many shapes and ways. But it starts with understanding what NATO is and knowing its uncensored history.
I am no moral authority or master strategist. Keeping one’s self on the right path is already a hard enough challenge I think. I have no real right to pontificate over others on how to live. I will tell you what I personally think though. In my humble opinion, the biggest problem for many people is that they want to change the world on much too big a scale without addressing the immediate problems in their own lives. I find that the best way to change the world is by starting with small steps in our everyday lives. I am talking about “scales” here and not really about “gradual change” or “speed.” Making a better world starts with your immediate environment. Change starts with yourself and those around you, just as charity should. Imagine if most people did this; the world would be changed through small steps that would collectively amount to monumental change. None of this can be done without patience and determination either, and again I have to stress that action and learning should not be separated. I do not know what more to say than this.
Silvia Cattori: In putting together the pieces of the puzzle, you have masterfully shown in your book how serial wars are part of a strategy of "creative destruction" designed by "the neocons and their Zionist allies", and how, from Yugoslavia to Afghanistan, Iraq and Libya, so many wars, that were waged under humanitarian pretexts, were in fact related to this criminal strategy. Leading figures such as former Deputy Secretary General of the UN Denis J. Halliday say you are absolutely right: NATO is indeed the greatest threat to world peace. But you know that in Europe, especially in countries like France, where Jewish organizations have a strong grip on politicians and the media, the fact of denouncing the neoconservative strategy and its ally Israel [4] or the color revolutions was enough to have you labelled as a "conspiracy theorist" and to remove you from the debate. What has to be done, in your opinion, to modify this appalling situation?
Mahdi Darius Nazemroaya: My experience (in Canada) has been different, because I have never been labelled a conspiracy theorist. I think that media censorship and systematic disregard are the key tactics against views that challenge the dominant narratives or views articulated by the hegemonic forces that dominate a society. Demonizing someone with the label of a “conspiracy theorist” is used with few people or groups, because the main aim is to snub and overlook them like they do not exist. Calling such people conspiracy theorists usually comes when they are getting a relatively high degree of attention and when they also have a few wrong ideas that can be ridiculed tied to their positions. Nonetheless, anyone who is labelled a conspiracy theorist should not let that deter them from maintaining their position or reaching out to people. Demoralization is ultimately part of the tactics in repressing “inconvenient” views and thoughts.
Zionist groups and lobbies have a strong and disproportionate presence in the political and media sectors of several countries, but we have to recognize that they are not homogenous and that they are not alone as influential factors; they are part of a bloc of interests that have an interest in preventing any critical narratives from displacing the current hegemonic forces influencing society. Nor are all Zionist lobbies linked to Israel. Sometimes a Zionist group works to impose or internalize external projects into Israel. The motivations of these groups are not all the same, but they are part of the dominant program that has been expanding in what the well-known sociologists Giovanni Arrighi and Immanuel Wallerstein would describe a singular capitalist world-system.
In my humble opinion, being heard is the most important thing. The internet and social media have helped in this process. I think that to be heard, it is also important that well articulated and rigorous analyses be put forward. This is a hard task that has to be met, which is part of a broader cultural process that involves education and re-education. If the dominant hegemonic forces in society are to be displaced, it has to be done through establishing new currents of thought that can challenge their hegemony. Criticism is not enough either, an alternative and better program needs to be articulated and offered. Criticism by itself is useless if there is no alternative program offered alongside it. Thought and action also have to be linked and simultaneous as part of a process of praxis.
Silvia Cattori: Will your book be translated into French? Did the media coverage allow it to be read by a wide audience?
Mahdi Darius Nazemroaya: My book was supposed to be translated into the French language by a publisher in France in three volumes, but unfortunately the agreement fizzled. In the age of shortened attention spans, not many people can read a book that is over 400 pages. Very little large-scale media attention has been given to my book on NATO. Many months ago Le Monde Diplomatique also contacted my publisher in the United Stated, and then the company that publishes my book in Britain, to get a review copy sent to Paris. I do not know, however, if Le Monde Diplomatique intends to go through with a book review of such a critical book and in all honesty I do not really care.
I have seen a few good reviews of it saying that it is a must read book. It is also growing in popularity in universities and colleges. Copies of it are in the libraries of various institutions like Harvard University and the University of Chicago. The Hague in the Netherlands also has a copy of it in the prestigious collection of the Peace Palace Library that keeps references and books that specialize in international laws. It is selling as one of the top books on NATO and is gaining a good foothold I think. If you even look on Amazon sales in the United Kingdom for example it is ranked as one of the top books on NATO.
Silvia Cattori
(*) Mahdi Darius Nazemroaya is an interdisciplinary sociologist, award-winning author, and noted geopolitical analyst. He is a researcher at the Centre for Research on Globalization in Montréal, an expert contributor at the Strategic Culture Foundation in Moscow, and a member of the Scientific Committee of Geopolitica, a peer-reviewed journal of geopolitics in Italy.
About his book « The Globalization of NATO », see also :
http://www.silviacattori.net/article4005.html
http://www.silviacattori.net/article3834.html
http://www.silviacattori.net/article3780.html
[1] This article which was originally titled "The Globalization of NATO" but had its named modified to "The Globalization of Military Power: NATO Expansion" http://www.globalresearch.ca/the-globalization-of-military-power-nato-expansion/5677 was translated into many languages including Arabic by the Qatari news station Al Jazeera.
[2] “Iron cage”, a sociological concept introduced by Max Weber, refers to the increased rationalization inherent in social life, particularly in Western capitalist societies. The "iron cage" thus traps individuals in systems based purely on efficiency, rational calculation and control.
[3] Denis J. Halliday is Irish and spent most of his career with the United Nations in development and humanitarian assistance-related posts. In 1997, he was appointed United Nations Assistant Secretary General and head of the Humanitarian Program in Iraq. One year later, after a 34-year career with the UN, Halliday announced his resignation from the United Nations over the economic sanctions imposed on Iraq, characterizing them as "genocide". In 2003, he was presented with the Gandhi International Peace Award. Since leaving the UN, Denis Halliday has been involved in a number of peace activities. He is currently involved in the Kuala Lumpur Initiative to Criminalise War.
[4] For example, the Jewish writer Israel Shamir was accused of anti-Semitism by Olivia Zemor and Dominique Vidal for saying in 2003 that Israel and the Jewish lobby had played a leading role in the war that was going to dismember Iraq, a country that Israel strategically wanted to destroy.
(italiano / srpskohrvatski / francais / espanol)
URLIK SA KOSOVA
0) LINKS + Beograd 11/4: Presentazione "Urlik sa Kosova" (L'Urlo del Kosovo)
1) SKOJ:
- EVROPSKA UNIJA OD SRBIJE TRAŽI PRIZNAVANJE NEZAVISNOSTI KOSOVA
- NACRT PLATFORME O KOSOVU FAKTIČKO PRIZNANJE “NEZAVISNOSTI”
2) Stravično svedočenje o zločinima OVK. "Anatomija zločina" na RTS-u
3) Notizie in breve / Kratke vesti
4) Kosovo : un nouveau Rambouillet imposé à la Serbie (S. Despot, 2/4/2013)
=== 0: LINKS ===
KOSOVO NOTIZIE - N°6, MARZO 2013 - a cura del Forum Belgrado Italia
SPECIALE GORAZDEVAC - 2003-2013: ... PER NON DIMENTICARE ...
http://www.civg.it/index.php?option=com_content&view=article&id=139:kossovo-notizie-n6&catid=27:europa&Itemid=101
Indice:
- L'uccisione di bambini serbi in Kosovo: la testimonianza di un sopravvissuto (di Timur Blokhin - da Voice of Russia del 5 febbraio 2013)
http://www.civg.it/index.php?option=com_content&view=article&id=139:kossovo-notizie-n6&catid=27:europa&Itemid=101#primo
- Tratto dal Dossier “ Viaggio nell’apartheid”, curato da Enrico Vigna, pubblicato dalla Rivista dei Missionari, nella parte relativa all’enclave di Gorazdevac:
http://www.civg.it/index.php?option=com_content&view=article&id=139:kossovo-notizie-n6&catid=27:europa&Itemid=101#primo
- Tratto dal Dossier “ Viaggio nell’apartheid”, curato da Enrico Vigna, pubblicato dalla Rivista dei Missionari, nella parte relativa all’enclave di Gorazdevac:
http://www.civg.it/index.php?option=com_content&view=article&id=139:kossovo-notizie-n6&catid=27:europa&Itemid=101#secondo
Kosovo: quando l'ONU non paga il conto
Massimo Moratti 15 marzo 2013
http://www.balcanicaucaso.org/aree/Kosovo/Kosovo-quando-l-ONU-non-paga-il-conto-132124/(from)/newsletter
Una sentenza di un organismo di controllo interno all'Onu attribuisce alla missione delle Nazioni Unite in Kosovo la responsibilità di non aver indagato adeguatamente sulla scomparsa di due cittadini kosovari, avvenuta nel 1999...
Deported Roma face tough times in Kosovo
30/03/2013
30/03/2013
http://www.dw.de/deported-roma-face-tough-times-in-kosovo/a-16710238
In the last three years, more than 2,500 Roma from Kosovo have been forced to leave Germany, including people and families that lived in Germany for years. DW reports on the deportation of a family back to Kosovo.Greater Albania: a United States project against the Orthodox world?
by Alexandre Latsa - 4/1/2013
by Alexandre Latsa - 4/1/2013
http://www.voltairenet.org/article177054.html
en francais: http://www.voltairenet.org/article176924.html
auf Deutsch: http://www.voltairenet.org/article177075.htmlen espanol: http://www.voltairenet.org/article177055.html
ponedeljak, 10. sep 2012, 19:30 -> 20:02
Stravično svedočenje o zločinima OVK
Zaštićeni svedok srpskog tužilaštva, koji je učestvovao u vađenju organa srpskim zarobljenicima na severu Albanije, opisuje kako je akcija organizovana - od obuke, operacija u improvizovanim bolnicama, do transporta organa do aerodroma u Tirani. Specijalna emisija o ovom slučaju u 21 sat na Prvom programu RTS-a.
Iskaz svedoka koji je direktno učestvovao u medicinskoj proceduri vađenja organa srpskim zarobljenicima na severu Albanije, za Tužilaštvo za ratne zločine je, kažu, karika koja nedostaje. Da li će ovaj slučaj dovesti do ozbiljnije međunarodne reakcije još je neizvesno, budući da do sada nijedna istraga o trgovini organima tokom sukoba na Kosovu nije dovela do optužnice.
Pripremila Milica Jevtić
"Anatomija zločina" na RTS-u
Emisija "Anatomija zločina", u kojoj će biti objavljen razgovor sa zaštićenim svedokom, biće emitovana večeras od 21 sat na Prvom programu RTS-a.
Autor emisije Miloš Milić je, po odobrenju Tužilaštva za ratne zločine, razgovarao sa zaštićenim svedokom.
Radio-televizija Srbije emituje razgovor sa zaštićenim svedokom, u kome on do detalja opisuje kako je akcija organizovana - od obuke, operacija u improvizovanim bolnicama, do transporta organa do aerodroma u Tirani.
"Dali su mi skalpel. Počela mi je muka, gađenje. Kad kažem muka, mislim kao ružan san od te jedne situacije, beskrajna noćna mora. I sada se sećam toga i sada, i u telu i u mislima, mi se ponovo javlja taj osećaj. Rekao mi je šta treba da radim na telu - da napravim jednu liniju, da ga posečem, da napravim operaciju jednom ravnom linijom, rezom, od početka grkljana do kraja rebara", opisuje zaštićeni svedok.
Tužilaštvo, koje već 16 meseci proverava slučaj, smatra da je njegov iskaz istinit i šokantan.
Stručnjaci potvrđuju da je zahvat koji svedok opisuje moguć. Hirurg Dragoš Stojanović kaže da opisi deluju verodostojno. "To je osoba koja se kratko edukovala vezano za tu vrstu aktivnosti i deluje kao osoba koja je prisustvovala ili učestvovala u takvoj aktivnosti", smatra Stojanović.
Nensi Šeper Hjuz, direktorka nevladine organizacije "Organ voč", navodi da je čak i u najgorim uslovima moguće obavljati zahvat vađenja organa.
"Potrebni su tehničar, sredstava za očuvanje i brz transport ka aerodromu. To je već rađeno u situacijama kao ovoj na Kosovu. Moj odgovor je - teško je, ali moguće", navodi Šeper Hjuz.
Istraga o ovom zločinu vodi se u Beogradu i Briselu - srpsko tužilaštvo smatra da je više od 300 zarobljenika prevezeno sa Kosova u Albaniju. Istovremeno, istragom po navodima Dika Martija bavi se tim Evropske unije sa istražiteljem Klintom Vilijamsonom na čelu.
Vukčević: Vilijamson upoznat sa slučajem
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević kaže za RTS da je Vilijamson upoznat sa navodima zaštićenog svedoka.
Intervju Vladimira Vukčevića za RTS
"On je pre dva meseca bio kod mene, ja sam mu ovo sve prezentovao, imamo dobru saradnju, ali od onda nismo imali komunikaciju", istakao je Vukčević. Na pitanje šta očekuje da Vilijamson sada uradi, Vukčević je odgovorio da očekuje da Vilijamson, "kao pravi tužilac, reaguje".
Srpski tužilac za ratne zločine navodi da je odlučeno da se sa iskazom zaštićenog svedoka izađe u javnost kako bi se sprečilo zataškavanje.
"Ja se bojim opstrukcije, odnosno zataškavanja čitavog slučaja. Imamo loše iskustvo - imamo zataškavanje jednog izveštaja Unmika iz 2005. godine, kasnije i relativizaciju izveštaja Dika Martija", kaže tužilac Vukčević i dodaje da je bilo još nekih pokušaja zataškavanja.
Vladimir Vukčević je uveren da objavljivanjem iskaza svedoka saradnika u medijima neće biti ugrožena istraga.
"Imam veliko iskustvo i procenio sam da ne može ugroziti istragu. Proveravali smo kredibilitet svedoka i smatramo da je kredibilan, a na ovaj način omogućavamo i drugim istražiteljima da provere njegov kredibilitet", navodi Vladimir Vukčević.
"Poligrafski smo ga ispitivali, konsultovali smo medicinske stručnjake, oni su analizirali ono što je on rekao i rekli da je to, kako je on to pisao, moguće", ističe Vukčević.
Srpski tužilac za ratne zločine navodi da zaštićeni svedok nema razloga da izmišlja, dodajući da je njegova jedina želja bila da bude zaštićen.
"On je izuzetno ugrožen, pokušali su i da ga ubiju i on je rešio da kao zaštićeni svedok izađe u javnost. Misli da na taj način sebe bolje štiti, jer su neki drugi izlazili u javnost i na taj način sebi spasili život", kaže tužilac Vukčević.
24. 02. 2013. - L’esplosivo è stato attivato stamane nella parte settentrionale di Kosovska Mitrovica, davanti al palazzo dell’Istituto statale per l’assicurazione delle pensioni. Nell’esplosione non nessuno è rimasto ferito, ma il palazzo ha subito danni materiali. Il vice direttore regionale della polizia kosovara, Ergin Medić, ha dichiarato all’agenzia Tanjug che nell’attacco è stata utilizza una bomba a mano. Per ora non è noto il movente del caso. Negli ultimi due mesi nel nord del Kosovo sono accaduti più di 20 simili incidenti, in cui oltre ai danni materiali ci sono stati anche feriti, tra cui anche due bambini serbi.
24. 02. 2013. - L’Ufficio per il Kosovo e Metochia del Governo serbo ha condannato l’attacco alla filiale del Fondo statale per l’assicurazione delle pensioni a Kosovska Mitrovica, ricordando che fino ad ora non è stato trovato il commettitore degli attacchi precedenti. “Questo è un altro tentativo di intimidazione della popolazione serba del nord del Kosovo. Facciamo appello alla comunità internazionale perche inizi a punire il commettitori di questi attacchi su tutto il territorio del Kosovo e Metochia”, ha comunicato l’Ufficio. Nel comunicato si ricorda che ogni due giorni accadono attacchi sulla popolazione serba in Kosovo.
---
Presentazione "Urlik sa Kosova" (Urlo del Kosovo)
di Alessandro Di Meo - edizione in lingua Serba - editore Pesic i Sinove
Giovedì 11 aprile 2013
ore 19.00
Belgrado - Francuska 7 - presso Associazione Scrittori di Serbia
di Alessandro Di Meo - edizione in lingua Serba - editore Pesic i Sinove
Giovedì 11 aprile 2013
ore 19.00
Belgrado - Francuska 7 - presso Associazione Scrittori di Serbia
evento Facebook: http://www.facebook.com/events/511979585526801
=== 1 ===
http://www.skoj.org.rs/99.html
EVROPSKA UNIJA OD SRBIJE TRAŽI PRIZNAVANJE NEZAVISNOSTI KOSOVA
Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) najoštrije protestuje zbog zahteva Evropske komisije da Srbija “prizna teritorijalni integritet Kosova” jer takav drski čin predstavlja mešanje u unutrašnje stvari naše zemlje, podršku separatističkom marionetskom režimu u Prištini i imperijalistički pritisak sa ciljem da Srbija prizna nezavisnost Kosova, i time se zvanično odrekne dela svoje teritorije.
Svojim zahtevom EU jasno pokazuje da joj je cilj da Kosovo i Metohiju otcepi od matice Srbije uz pristanak buržoaskog pro-imperijalističkog režima u Beogradu. Sjedinjene Američke Države, NATO i Evropska unija ne zadovoljavaju se samo tim što je Kosovo i Metohija okupaciona zona zapadnog imperijalizma već otvoreno poručuju Vladi Srbije da ako želi ulazak u tamnicu naroda EU mora da prizna nezavisnost južne srpske pokrajine. SKOJ radnom narodu poručuje da bi ulazak Srbije u tamnicu naroda EU bio poguban po naše nacionalne i ekonomske interese a sada je i onim najnaivnijim jasno da je uslov za to priznavanje nezavisnosti Kosova. Evidentno je da je imperijalistička EU ima neprijateljski stav prema Srbiji a da istovremeno daje punu podršku marionetskom režimu u Prištini.
SKOJ od Vlade Srbije zahteva da odmah prekine pregovore o pridruživanju tamnici naroda Evropskoj uniji jer je to suprotstavljeno nacionalnim i ekonomskim interesima naše zemlje. Evropska unija je imperijalistička tvorevina čiji je jedini cilj da bogati budu još bogatiji a siromašni još siromašniji. SKOJ traži od Vlade Srbije da zaštiti srpsko stanovništvo i ostale građane koji su ugroženi potezima marionetskog režima u Prištini. Naš Savez zahteva da NATO okupatorske trupe odmah napuste teritoriju Kosova i Metohije, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Narod Srbije, samo ujedinjen sa svim narodima naše socijalističke domovine SFRJ koju je razbio zapadni imperijalizam kao i sa svim narodima Balkana treba da povede borbu za proterivanje zapadnih imperijalističkih zavojevača i izgradnju mira, solidarnosti i prosperiteta među balkanskim narodima.
Dole sa NATO okupacijom Kosova i Metohije!
Ne tamnici naroda Evropskoj uniji!
Sekretarijat SKOJ-a
Beograd, 13. oktobar 2012.god.
Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) najoštrije protestuje zbog zahteva Evropske komisije da Srbija “prizna teritorijalni integritet Kosova” jer takav drski čin predstavlja mešanje u unutrašnje stvari naše zemlje, podršku separatističkom marionetskom režimu u Prištini i imperijalistički pritisak sa ciljem da Srbija prizna nezavisnost Kosova, i time se zvanično odrekne dela svoje teritorije.
Svojim zahtevom EU jasno pokazuje da joj je cilj da Kosovo i Metohiju otcepi od matice Srbije uz pristanak buržoaskog pro-imperijalističkog režima u Beogradu. Sjedinjene Američke Države, NATO i Evropska unija ne zadovoljavaju se samo tim što je Kosovo i Metohija okupaciona zona zapadnog imperijalizma već otvoreno poručuju Vladi Srbije da ako želi ulazak u tamnicu naroda EU mora da prizna nezavisnost južne srpske pokrajine. SKOJ radnom narodu poručuje da bi ulazak Srbije u tamnicu naroda EU bio poguban po naše nacionalne i ekonomske interese a sada je i onim najnaivnijim jasno da je uslov za to priznavanje nezavisnosti Kosova. Evidentno je da je imperijalistička EU ima neprijateljski stav prema Srbiji a da istovremeno daje punu podršku marionetskom režimu u Prištini.
SKOJ od Vlade Srbije zahteva da odmah prekine pregovore o pridruživanju tamnici naroda Evropskoj uniji jer je to suprotstavljeno nacionalnim i ekonomskim interesima naše zemlje. Evropska unija je imperijalistička tvorevina čiji je jedini cilj da bogati budu još bogatiji a siromašni još siromašniji. SKOJ traži od Vlade Srbije da zaštiti srpsko stanovništvo i ostale građane koji su ugroženi potezima marionetskog režima u Prištini. Naš Savez zahteva da NATO okupatorske trupe odmah napuste teritoriju Kosova i Metohije, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Narod Srbije, samo ujedinjen sa svim narodima naše socijalističke domovine SFRJ koju je razbio zapadni imperijalizam kao i sa svim narodima Balkana treba da povede borbu za proterivanje zapadnih imperijalističkih zavojevača i izgradnju mira, solidarnosti i prosperiteta među balkanskim narodima.
Dole sa NATO okupacijom Kosova i Metohije!
Ne tamnici naroda Evropskoj uniji!
Sekretarijat SKOJ-a
Beograd, 13. oktobar 2012.god.
---
NACRT PLATFORME O KOSOVU FAKTIČKO PRIZNANJE “NEZAVISNOSTI”
Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) u potpunosti odbacuje Nacrt platforme o Kosovu i Metohiji kao i sporazum o “integrisanim graničnim prelazima” jer ti koraci koje preduzima buržoaski pro-imperijalistički režim u Beogradu predstavljaju faktičko priznavanje “nezavisnosti” južne srpske pokrajine.
SKOJ takođe osuđuje i pregovore koje Vlada Srbije vodi sa predstavnicima marionetskog režima u Prištini pod patronatom imperijalističke Evropske unije koja u okviru NATO učestvuje u okupaciji Kosova. Naš Savez smatra da je potpuno beznačajno raznoglasje u vladajućoj koliciji da li postojeće pregovore sa Prištinom treba prekinuti i početi nove kako smatra predsednik Republike Tomislav Nikolić nasuprot stavu predsednika Vlade Ivice Dačića da postojeće pregovore sa Prištinom treba nastaviti. Reč je o lažnoj dilemi. I jedna i druga zamisao su suprotne nacionalnim interesima. Stoga SKOJ ističe da državni vrh Srbije odmah mora da prekine pregovore sa marionetama i kvislinzima iz Prištine pod pokroviteljstvom imperijalista iz EU.
Bez obzira na jalove pokušaje buržoaske vlade da objasni kako stvaranje “integrisanih graničnih prelaza” nije kršenje teritorijalnog integriteta Srbije, činjenično stanje govori da su uspostavljeni granični punktovi između Srbije i Kosova na kojima se nalaze policajci i carinici marionetskog albanskog režima iz Prištine i predstavnici zapadno-imperijalističkih okupatorskih snaga .
Platforma o Kosovu predstavlja jalov pokušaj režima, u prvom redu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, da se dovedu u zabludu građani Srbije kako državni vrh pokušava da zaštiti interese srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji a sa druge strane da se na zaobilazan način izađe u susret predstavnicima imperijalističke Evropske unije koji insistiraju da Srbija mora da prizna “nezavisnost” Kosova. Poznato je da aktuelni buržoaski režim u Beogradu isto kao i prethodni svoju strategiju zasniva na ulasku Srbije u tamnicu naroda Evropsku uniju čiji je cilj da bogati budu još bogatiji a siromašni još siromašniji, što je u potpunosti u suprotnosti sa interesima radnog naroda naše zemlje. Suprotno uobrazilji režima, građani Srbije veoma jasno shvataju da je Kosovo i Metohija okupirano od strane zapadnog imperijalizma i da platforma predsednika Nikolića ne izlazi iz njenih okvira. Sa druge strane, sadržaj platforme nije zadovoljio ni imperijaliste iz EU koji su izrekli niz zamerki o ključnim tačkama a kvislinški režim Hašima Tačija u Prištini je u potpunosti odbacio platformu, pokušavajući time da dokaže da na Kosovu vlada njegov režim a ne NATO okupacioni režim što naravno ne odgovara istini. Činjenično stanje je takvo da je Tačijev režim najobičnija marioneta zapadnog imperijalizma i izdajnik kako Srbije tako i albanskog naroda na Kosovu.
Potpuno je jasno da nema nikakve razlike kada je reč o politici prema Kosovu koju vodi sadašnja i koju je vodila nekadašnja vlast u Srbiji. Aktuelne buržoaske vlasti nastavljaju da vode pro-imperijalističku politiku suprotstavljenu interesima naroda i države Srbije. Naivno je verovati da bi nekakva terirorijalna autonomija za sever Kosova i Metohije po modelu Republike Srpske donela bilo kakvu sigurnost stanovništvu na severu pokrajine. Kao što je Republika Srpska, odnosno čitava Bosna i Hercegovina pod okupacijom NATO isti je slučaj i sa Kosovom i Metohijom. Dok god je zapadni imperijalizam vojno i politički prisutan u tim delovima naše domovine Jugoslavije nema njihove istinske slobode i nezavisnosti. Niti u Republici Srpskoj niti u nekakvoj teritorijalnoj autonomiji severa Kosova nema zaštite građana od samovolje zapadnog imperijalizma. Međutim, nije samo srpski narod okupiran na Kosovu. NATO je svojim prisustvom i izgradnjom najveće vojne baze na Balkanu Bondstil zarad ekspanzionističkih pretenzija ka istoku isto tako okupirao i albanski narod koji živi na Kosovu i Metohiji. Zapadnom imperijalizmu odgovaraju podele i međusobni sukobi naroda na prostoru ne samo Srbije i bivše Jugoslavije, već na prostoru čitavog Balkana. Imperijalisti sprovode politiku “zavadi pa vladaj” kako bi nesmetano ostvarivali interese multinacionalnih kompanija. Zbog toga albanski i srpski narod na Kosovu i Metohiji treba da se ujedine u borbi za proterivanje imperijalističkih okupatora i za miran i ravnopravan život u zajedničkoj državi Srbiji. U toj borbi srpski i albanski narod treba da slede herojski primer internacionalizma i jugoslovenstva partizanskih junaka iz Drugog svetskog rata Bore i Ramiza.
NATO napolje sa Kosova i Metohije!
Živela borba jugoslovenskih i balkanskih naroda protiv imperijalizma!
Sekretarijat SKOJ-a,
Beograd, 22. decembar 2012.god.
Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) u potpunosti odbacuje Nacrt platforme o Kosovu i Metohiji kao i sporazum o “integrisanim graničnim prelazima” jer ti koraci koje preduzima buržoaski pro-imperijalistički režim u Beogradu predstavljaju faktičko priznavanje “nezavisnosti” južne srpske pokrajine.
SKOJ takođe osuđuje i pregovore koje Vlada Srbije vodi sa predstavnicima marionetskog režima u Prištini pod patronatom imperijalističke Evropske unije koja u okviru NATO učestvuje u okupaciji Kosova. Naš Savez smatra da je potpuno beznačajno raznoglasje u vladajućoj koliciji da li postojeće pregovore sa Prištinom treba prekinuti i početi nove kako smatra predsednik Republike Tomislav Nikolić nasuprot stavu predsednika Vlade Ivice Dačića da postojeće pregovore sa Prištinom treba nastaviti. Reč je o lažnoj dilemi. I jedna i druga zamisao su suprotne nacionalnim interesima. Stoga SKOJ ističe da državni vrh Srbije odmah mora da prekine pregovore sa marionetama i kvislinzima iz Prištine pod pokroviteljstvom imperijalista iz EU.
Bez obzira na jalove pokušaje buržoaske vlade da objasni kako stvaranje “integrisanih graničnih prelaza” nije kršenje teritorijalnog integriteta Srbije, činjenično stanje govori da su uspostavljeni granični punktovi između Srbije i Kosova na kojima se nalaze policajci i carinici marionetskog albanskog režima iz Prištine i predstavnici zapadno-imperijalističkih okupatorskih snaga .
Platforma o Kosovu predstavlja jalov pokušaj režima, u prvom redu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, da se dovedu u zabludu građani Srbije kako državni vrh pokušava da zaštiti interese srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji a sa druge strane da se na zaobilazan način izađe u susret predstavnicima imperijalističke Evropske unije koji insistiraju da Srbija mora da prizna “nezavisnost” Kosova. Poznato je da aktuelni buržoaski režim u Beogradu isto kao i prethodni svoju strategiju zasniva na ulasku Srbije u tamnicu naroda Evropsku uniju čiji je cilj da bogati budu još bogatiji a siromašni još siromašniji, što je u potpunosti u suprotnosti sa interesima radnog naroda naše zemlje. Suprotno uobrazilji režima, građani Srbije veoma jasno shvataju da je Kosovo i Metohija okupirano od strane zapadnog imperijalizma i da platforma predsednika Nikolića ne izlazi iz njenih okvira. Sa druge strane, sadržaj platforme nije zadovoljio ni imperijaliste iz EU koji su izrekli niz zamerki o ključnim tačkama a kvislinški režim Hašima Tačija u Prištini je u potpunosti odbacio platformu, pokušavajući time da dokaže da na Kosovu vlada njegov režim a ne NATO okupacioni režim što naravno ne odgovara istini. Činjenično stanje je takvo da je Tačijev režim najobičnija marioneta zapadnog imperijalizma i izdajnik kako Srbije tako i albanskog naroda na Kosovu.
Potpuno je jasno da nema nikakve razlike kada je reč o politici prema Kosovu koju vodi sadašnja i koju je vodila nekadašnja vlast u Srbiji. Aktuelne buržoaske vlasti nastavljaju da vode pro-imperijalističku politiku suprotstavljenu interesima naroda i države Srbije. Naivno je verovati da bi nekakva terirorijalna autonomija za sever Kosova i Metohije po modelu Republike Srpske donela bilo kakvu sigurnost stanovništvu na severu pokrajine. Kao što je Republika Srpska, odnosno čitava Bosna i Hercegovina pod okupacijom NATO isti je slučaj i sa Kosovom i Metohijom. Dok god je zapadni imperijalizam vojno i politički prisutan u tim delovima naše domovine Jugoslavije nema njihove istinske slobode i nezavisnosti. Niti u Republici Srpskoj niti u nekakvoj teritorijalnoj autonomiji severa Kosova nema zaštite građana od samovolje zapadnog imperijalizma. Međutim, nije samo srpski narod okupiran na Kosovu. NATO je svojim prisustvom i izgradnjom najveće vojne baze na Balkanu Bondstil zarad ekspanzionističkih pretenzija ka istoku isto tako okupirao i albanski narod koji živi na Kosovu i Metohiji. Zapadnom imperijalizmu odgovaraju podele i međusobni sukobi naroda na prostoru ne samo Srbije i bivše Jugoslavije, već na prostoru čitavog Balkana. Imperijalisti sprovode politiku “zavadi pa vladaj” kako bi nesmetano ostvarivali interese multinacionalnih kompanija. Zbog toga albanski i srpski narod na Kosovu i Metohiji treba da se ujedine u borbi za proterivanje imperijalističkih okupatora i za miran i ravnopravan život u zajedničkoj državi Srbiji. U toj borbi srpski i albanski narod treba da slede herojski primer internacionalizma i jugoslovenstva partizanskih junaka iz Drugog svetskog rata Bore i Ramiza.
NATO napolje sa Kosova i Metohije!
Živela borba jugoslovenskih i balkanskih naroda protiv imperijalizma!
Sekretarijat SKOJ-a,
Beograd, 22. decembar 2012.god.
=== 2 ===
http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/22/RTS+Satelit/1170902/Anatomija+zločina.html
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/1171082/Anatomija+zločina+OVK.html
[Paurosa testimonianza sui crimini dell'UCK: "Anatomia di un crimine" alla TV serba]
ponedeljak, 10. sep 2012, 19:30 -> 20:02
Stravično svedočenje o zločinima OVK
Zaštićeni svedok srpskog tužilaštva, koji je učestvovao u vađenju organa srpskim zarobljenicima na severu Albanije, opisuje kako je akcija organizovana - od obuke, operacija u improvizovanim bolnicama, do transporta organa do aerodroma u Tirani. Specijalna emisija o ovom slučaju u 21 sat na Prvom programu RTS-a.
Iskaz svedoka koji je direktno učestvovao u medicinskoj proceduri vađenja organa srpskim zarobljenicima na severu Albanije, za Tužilaštvo za ratne zločine je, kažu, karika koja nedostaje. Da li će ovaj slučaj dovesti do ozbiljnije međunarodne reakcije još je neizvesno, budući da do sada nijedna istraga o trgovini organima tokom sukoba na Kosovu nije dovela do optužnice.
Pripremila Milica Jevtić
"Anatomija zločina" na RTS-u
Emisija "Anatomija zločina", u kojoj će biti objavljen razgovor sa zaštićenim svedokom, biće emitovana večeras od 21 sat na Prvom programu RTS-a.
Autor emisije Miloš Milić je, po odobrenju Tužilaštva za ratne zločine, razgovarao sa zaštićenim svedokom.
Radio-televizija Srbije emituje razgovor sa zaštićenim svedokom, u kome on do detalja opisuje kako je akcija organizovana - od obuke, operacija u improvizovanim bolnicama, do transporta organa do aerodroma u Tirani.
"Dali su mi skalpel. Počela mi je muka, gađenje. Kad kažem muka, mislim kao ružan san od te jedne situacije, beskrajna noćna mora. I sada se sećam toga i sada, i u telu i u mislima, mi se ponovo javlja taj osećaj. Rekao mi je šta treba da radim na telu - da napravim jednu liniju, da ga posečem, da napravim operaciju jednom ravnom linijom, rezom, od početka grkljana do kraja rebara", opisuje zaštićeni svedok.
Tužilaštvo, koje već 16 meseci proverava slučaj, smatra da je njegov iskaz istinit i šokantan.
Stručnjaci potvrđuju da je zahvat koji svedok opisuje moguć. Hirurg Dragoš Stojanović kaže da opisi deluju verodostojno. "To je osoba koja se kratko edukovala vezano za tu vrstu aktivnosti i deluje kao osoba koja je prisustvovala ili učestvovala u takvoj aktivnosti", smatra Stojanović.
Nensi Šeper Hjuz, direktorka nevladine organizacije "Organ voč", navodi da je čak i u najgorim uslovima moguće obavljati zahvat vađenja organa.
"Potrebni su tehničar, sredstava za očuvanje i brz transport ka aerodromu. To je već rađeno u situacijama kao ovoj na Kosovu. Moj odgovor je - teško je, ali moguće", navodi Šeper Hjuz.
Istraga o ovom zločinu vodi se u Beogradu i Briselu - srpsko tužilaštvo smatra da je više od 300 zarobljenika prevezeno sa Kosova u Albaniju. Istovremeno, istragom po navodima Dika Martija bavi se tim Evropske unije sa istražiteljem Klintom Vilijamsonom na čelu.
Vukčević: Vilijamson upoznat sa slučajem
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević kaže za RTS da je Vilijamson upoznat sa navodima zaštićenog svedoka.
Intervju Vladimira Vukčevića za RTS
"On je pre dva meseca bio kod mene, ja sam mu ovo sve prezentovao, imamo dobru saradnju, ali od onda nismo imali komunikaciju", istakao je Vukčević. Na pitanje šta očekuje da Vilijamson sada uradi, Vukčević je odgovorio da očekuje da Vilijamson, "kao pravi tužilac, reaguje".
Srpski tužilac za ratne zločine navodi da je odlučeno da se sa iskazom zaštićenog svedoka izađe u javnost kako bi se sprečilo zataškavanje.
"Ja se bojim opstrukcije, odnosno zataškavanja čitavog slučaja. Imamo loše iskustvo - imamo zataškavanje jednog izveštaja Unmika iz 2005. godine, kasnije i relativizaciju izveštaja Dika Martija", kaže tužilac Vukčević i dodaje da je bilo još nekih pokušaja zataškavanja.
Vladimir Vukčević je uveren da objavljivanjem iskaza svedoka saradnika u medijima neće biti ugrožena istraga.
"Imam veliko iskustvo i procenio sam da ne može ugroziti istragu. Proveravali smo kredibilitet svedoka i smatramo da je kredibilan, a na ovaj način omogućavamo i drugim istražiteljima da provere njegov kredibilitet", navodi Vladimir Vukčević.
"Poligrafski smo ga ispitivali, konsultovali smo medicinske stručnjake, oni su analizirali ono što je on rekao i rekli da je to, kako je on to pisao, moguće", ističe Vukčević.
Srpski tužilac za ratne zločine navodi da zaštićeni svedok nema razloga da izmišlja, dodajući da je njegova jedina želja bila da bude zaštićen.
"On je izuzetno ugrožen, pokušali su i da ga ubiju i on je rešio da kao zaštićeni svedok izađe u javnost. Misli da na taj način sebe bolje štiti, jer su neki drugi izlazili u javnost i na taj način sebi spasili život", kaže tužilac Vukčević.
=== 3 ===
Da www.glassrbije.org
Sul nuovo prefisso internazionale
06.09.2012 – L’assemblea del Kosovo ha approvato oggi la risoluzione con la quale si richiede che i tre numeri internazionali del prefisso usati per la telefonia fissa e mobile del Kosovo vengano cambiati con il prefisso internazionale dell’Albania: 355. A favore della risoluzione, hanno votato 47 deputati, contro 7 contrari, con due astenuti. Nella risoluzione si sottolinea che i cittadini del Kosovo acquistano molto sul piano politico così come su quello economico, e nel campo della sicurezza. Dal governo del Kosovo si richiede che abbia inizio quanto prima il dialogo con il governo albanese per ottenere del loro prefisso internazionale.
Sul nuovo prefisso internazionale
06.09.2012 – L’assemblea del Kosovo ha approvato oggi la risoluzione con la quale si richiede che i tre numeri internazionali del prefisso usati per la telefonia fissa e mobile del Kosovo vengano cambiati con il prefisso internazionale dell’Albania: 355. A favore della risoluzione, hanno votato 47 deputati, contro 7 contrari, con due astenuti. Nella risoluzione si sottolinea che i cittadini del Kosovo acquistano molto sul piano politico così come su quello economico, e nel campo della sicurezza. Dal governo del Kosovo si richiede che abbia inizio quanto prima il dialogo con il governo albanese per ottenere del loro prefisso internazionale.
---
http://italian.irib.ir/notizie/politica5/item/119205
Domenica, 06 Gennaio 2013
Kosovo: vietato l'ingresso nel Paese [sic] al presidente serbo
Le autorità del Kosovo hanno vietato al presidente serbo Tomislav Nikolić l'ingresso in Kosovo. In occasione del Natale ortodosso il presidente si accingeva a visitare un monastero nei pressi di Pristina, centro della chiesa serba in Kosovo.
Secondo le dichiarazioni delle autorità kosovare questa decisione è la risposta al diniego di ingresso in Serbia per alcuni funzionari kosovari. Secondo il vice premier kosovaro Hajredin Kuçi il presidente Nikolić potrà visitare la regione solo dopo che permetterà ai leader kosovari l'ingresso nelle regioni serbe meridionali, dove la maggioranza della popolazione è di etnia albanese. Kuçi ha anche dichiarato che la decisione di rifiutare l'ingresso al presidente serbo è stata presa dopo consultazioni con partner internazionali.
Le autorità del Kosovo hanno vietato al presidente serbo Tomislav Nikolić l'ingresso in Kosovo. In occasione del Natale ortodosso il presidente si accingeva a visitare un monastero nei pressi di Pristina, centro della chiesa serba in Kosovo.
Secondo le dichiarazioni delle autorità kosovare questa decisione è la risposta al diniego di ingresso in Serbia per alcuni funzionari kosovari. Secondo il vice premier kosovaro Hajredin Kuçi il presidente Nikolić potrà visitare la regione solo dopo che permetterà ai leader kosovari l'ingresso nelle regioni serbe meridionali, dove la maggioranza della popolazione è di etnia albanese. Kuçi ha anche dichiarato che la decisione di rifiutare l'ingresso al presidente serbo è stata presa dopo consultazioni con partner internazionali.
---
da www.glassrbije.org
Nuova esplosione a Kosovska Mitrovica
24. 02. 2013. - L’esplosivo è stato attivato stamane nella parte settentrionale di Kosovska Mitrovica, davanti al palazzo dell’Istituto statale per l’assicurazione delle pensioni. Nell’esplosione non nessuno è rimasto ferito, ma il palazzo ha subito danni materiali. Il vice direttore regionale della polizia kosovara, Ergin Medić, ha dichiarato all’agenzia Tanjug che nell’attacco è stata utilizza una bomba a mano. Per ora non è noto il movente del caso. Negli ultimi due mesi nel nord del Kosovo sono accaduti più di 20 simili incidenti, in cui oltre ai danni materiali ci sono stati anche feriti, tra cui anche due bambini serbi.
Ufficio per il Kosovo e Metochia condanna l’attacco a Kosovska Mitrovica
24. 02. 2013. - L’Ufficio per il Kosovo e Metochia del Governo serbo ha condannato l’attacco alla filiale del Fondo statale per l’assicurazione delle pensioni a Kosovska Mitrovica, ricordando che fino ad ora non è stato trovato il commettitore degli attacchi precedenti. “Questo è un altro tentativo di intimidazione della popolazione serba del nord del Kosovo. Facciamo appello alla comunità internazionale perche inizi a punire il commettitori di questi attacchi su tutto il territorio del Kosovo e Metochia”, ha comunicato l’Ufficio. Nel comunicato si ricorda che ogni due giorni accadono attacchi sulla popolazione serba in Kosovo.
---
MEXICO REITERA QUE NO RECONOCE A KOSOVO
Embajadora de Mexico Mercedes Ruiz Zapata visitó el pasado martes una facultad de la ciudad de Jagodina en Serbia central. En esta ocasión declaró que su país no reconoció la independencia de Kosovo y que no existe ninguna razón para que esta decisión se cambie.
“Apoyamos la postura de Serbia que los problemas hay que resolver a través del dialogo y no del conflicto. Estamos muy pendientes de los hechos y estaremos pendientes de posibles cambios aunque no exista ningún motivo de cambiar nuestra postura respecto a Kosvo”.
Embajadora subrayó las excelentes relaciones políticas entre dos países pero lamentó que la cooperación económica no sea de misma altura.
“Intenté hacer lo posible pero debido a la distancia geográfica es difícil, aunque no imposible”.
“Universidades son mejores sitios para fomentar la colaboración entre Serbia y Mexico” dijo la embajadora, subrayando a la profunda amistad que une dos pueblos.
VER MAS: http://www.sre.gob.mx/images/stories/docnormateca/manexte/embajadas/moemserbia12.pdf
=== 4 ===
http://www.voltairenet.org/article178031.html
Kosovo : un nouveau Rambouillet imposé à la Serbie
RÉSEAU VOLTAIRE | GENÈVE (SUISSE) | 2 AVRIL 2013
[PHOTO: Les trois Grâces préparant l’ultimatum à la Serbie : Hillary Clinton (alors secrétaire d’État US), Atifete Jahjaga (présidente de l’État auto-proclamé du Kosovo) et la baronne Catherine Ashton (haut représentant de l’Union européenne pour les Affaires étrangères et la Politique de sécurité).]
Le gouvernement de Serbie rumine ses conditions préalables à la signature de son « accord historique », ce 2 avril 2013 à Bruxelles, avec le gouvernement du Kosovo.
Cet accord placerait l’intégralité des communes serbes du Kosovo sous l’autorité du gouvernement de Priština. Même l’idée d’une autonomie de ces communes a été pour le moment rejetée au profit d’une Association des communes serbes ayant un statut analogue à une ONG, mais toujours sous le contrôle du gouvernement kosovar. Les « structures parallèles » du Nord-Kosovo, maintenues jusqu’à ce jour contre vents et marées par Belgrade, et qui ont protégé les populations de cette zone de l’épuration ethnique dont furent victimes les poches plus au sud, notamment en mars 2004, devront être entièrement démantelées.
Aux dernières nouvelles, Belgrade exige des tribunaux et une police autonomes pour les communes serbes.
La défaite à tous les coups
Cette signature est un acte sans retour possible qui constitue une reconnaissance de fait de l’indépendance du Kosovo. Il conduit logiquement et inévitablement à une reconnaissance de droit. Le président de la commission de politique étrangère du Bundestag l’a du reste formellement notifié à la Serbie : il n’y aura pas de progrès des relations avec l’UE ni d’adhésion sans cette reconnaissance. Celle-ci ne sera dès lors qu’une formalité technique qu’il s’agira d’acter de manière adéquate dans l’année ou les deux années à venir. Une fois le Kosovo reconnu par l’État même dont il a été détaché, la position des États qui, jusqu’au sein de l’UE, refusent opiniâtrement de reconnaître cet État-croupion issu d’une sécession violente deviendra intenable.
D’un autre côté, si Belgrade devait opter pour la rupture d’avec l’UE, la perte du Kosovo paraît tout aussi certaine. En prévision du scénario violent, les États-uniens ont déjà déployé leur 525e Brigade spécialisée dans le contrôle des émeutes. Comme en 1999 avec le fameux et fumeux « massacre de Račak », l’OTAN montera en épingle un incident et en tirera prétexte pour occuper les zones du Nord avec une participation symbolique des forces de sécurité du Kosovo « indépendant ». Ce sera vraisemblablement, ces tout prochains jours, une manifestation nationaliste kosovare dans Mitrovica-Sud qui mettra le feu aux poudres, avec un pilonnage médiatique adéquat qui fera porter le chapeau aux Serbes récalcitrants du Nord. En somme, la répétition du guet-apens de Rambouillet de 1999.
Le gouvernement du président Nikolić est donc sommé de choisir entre Charybde et Scylla : soit il dit « oui » le 2 avril, soit il dit « non ». Dans le premier cas (« oui »), il entérine la perte intégrale du Kosovo et le parti au pouvoir (nationaliste) se voit contraint de se parjurer (« Nous ne reconnaîtrons jamais le Kosovo ») en parachevant la vile besogne qu’il reprochait à ses prédécesseurs. On peut s’attendre à des manifestations de masse et à une déstabilisation intérieure susceptible d’entraîner, d’ici l’automne, des élections anticipées. Dans le second cas (« non »), il s’expose à une déstabilisation encore plus certaine et plus efficace, tant sur le plan extérieur — isolation diplomatique de la Serbie du côté occidental — que sur le plan intérieur, via les nombreux médias, partis, mouvements et ONG pilotés par l’Occident.
[PHOTO: Le plan proposé par la baronne Ashton, au nom de l’Union européenne, a en réalité été conçu par l’ambassadeur US Frank G. Wisner. C’est ce dernier qui organisa la reconnaissance du Kosovo par les membres de l’OTAN et de l’UE (et qui imposa Bernard Kouchner comme ministre des Affaires étrangères à son beau-fils Nicolas Sarkozy). Wisner, qui a longtemps dirigé les opérations d’espionnage économique à la CIA, a également été l’un des organisateurs du "printemps arabe" (c’est lui qui renversa Hosni Moubarak). Après s’être enrichi dans les escroqueries d’Enron et d’AIG, il préside EOG Ressources (qui a récupéré les actifs d’Enron en matière d’exploitation pétrolière et s’est spécialisé dans l’exploitation subventionnée des gaz de schistes).]
Les enjeux géostratégiques
Sur le plan international, le « oui » est exigé par l’ensemble du bloc occidental. Il constitue une conditionsine qua non à la poursuite de la normalisation des rapports entre la Serbie et son environnement, entièrement soumis à l’OTAN. Le « non » est lui, favorisé par la Russie, notamment par la voix de son nouvel ambassadeur Tchepourine. En l’état où se trouvent l’économie et la société serbes, le « non » paraît une option suicidaire, la Russie n’offrant aucune compensation aux pertes (en termes d’investissements et d’intégration politique) qu’entraînerait une rupture du dialogue avec Priština. La Russie, qui s’est retirée militairement et policièrement du Kosovo, n’a pas non plus les moyens matériels de s’opposer à une reprise du Nord-Kosovo par la force.
Les enjeux de l’accord sur le Kosovo sont donc d’une portée considérable pour toute la région et en premier lieu pour le destin de la Serbie. Comme à plusieurs moments au cours de son histoire, la Serbie se trouve sur l’épine dorsale d’un « conflit de civilisations » qui, en l’occurrence, mérite pleinement son nom. D’un côté, des prétentions occidentales de nature coloniale, mais posées comme un droit inaliénable et motivées par une propagande humanitaire massive. Richesses minières, position géostratégique, politique de concessions vis-à-vis de l’islam sunnite : tout concourt à faire de la prise du Kosovo (et de l’extension de cette place forte) une priorité pour l’OTAN. N’a-t-on pas vu ces dernières années des protagonistes de premier plan de l’agression de 1999, tels l’ex commandeur suprême de l’OTAN, le général Wesley Clark, ou l’ex-secrétaire d’État Madeleine Albright revenir dans la région cyniquement reconvertis en affairistes avec des projets d’investissements monstres dans les matières premières ou les télécoms ?
Il s’agit également, par ailleurs, d’effacer les échecs et les blocages que l’OTAN a subis dans la région depuis le début même de l’opération de conquête, début 1999. On se souvient que le « non » de la Serbie aux négociations piégées de Rambouillet avait été provoqué par un avenant secret au traité prévoyant l’occupation de fait du territoire serbe dans son entier par l’OTAN. S’en était suivie une campagne de bombardements massifs conçue comme unblitzkrieg mais qui s’étendit sur 78 jours, détruisant la crédibilité morale et militaire de l’OTAN et l’obligeant à accepter un armistice et une résolution onusienne (n° 1244 du 10 juin 1999) reconnaissant la souveraineté de la Serbie sur le Kosovo, une souveraineté que l’OTAN et ses alliés kosovars (essentiellement mafieux) allaient miner sans relâche durant la décennie ultérieure, non sans la complicité naïve ou cynique de certaines forces politiques serbes.
Le Kosovo « indépendant » sous protectorat occidental — inauguré par le règne de Bernard Kouchner — s’est avéré être un désastre de tous les points de vue. Politiquement inexistant, gouverné par les clans mafieux, il est devenu une plaque tournante du trafic d’armes et de drogue et de la traite de femmes en Europe. Ses minorités, serbe d’abord, mais également monténégrine, turque, rom, etc., ont été expulsées violemment (pogromes de mars 2004) sous le regard passif des soldats de l’OTAN. Plus de 150 églises, couvents et monuments religieux chrétiens ont été incendiés, dynamités ou saccagés, les autres intégrés au « patrimoine culturel » de ceux-là même qui s’ingéniaient à les détruire. Les Serbes qui y vivent sous autorité otano-kosovare sont exposés à des violences constantes et traités en citoyens de seconde zone. Les enlèvements de civils, de 1999 à nos jours, sont généralement restés irrésolus. Enfin, le crime le plus horrible de toute la guerre civile yougoslave, à savoir le trafic d’organes humains prélevés à vif sur des civils serbes kidnappés au Kosovo, est resté sans conséquence malgré le rapport d’enquête accablant présenté au Conseil de l’Europe par le parlementaire suisse Dick Marty. Cela n’empêche pas les Occidentaux de réclamer l’intégration des quelques dizaines de milliers de rescapés du Kosovo-Nord à l’enfer qu’ils ont instauré au sud de la Serbie.
Retour à la Guerre froide
Le seul moyen de « blanchir » cette création perverse, désapprouvée par une grande partie des États de la planète, consiste à la faire sanctifier par la Serbie elle-même. Mais il y a davantage. Depuis quelque temps, la Serbie a entrepris de stabiliser ses structures de pouvoir et de rétablir l’ordre intérieur. Des investisseurs commencent d’affluer, y compris en provenance des Émirats. Dans la crise actuelle, les richesses agricoles, hydrauliques et énergétiques de la Serbie deviennent un atout stratégique de premier plan, et les entreprises chinoises et russes y étendent leur influence pendant que les Occidentaux s’épuisent militairement au Proche-Orient et ailleurs. Le tracé du futur gazoduc russe South Stream réserve à la Serbie un rôle de pivot et de robinet énergétique (tout en contournant la Croatie pour des raisons politiques, malgré les complications et les frais induits). Pour toutes ces raisons, l’État serbe a été amené au pied du mur et contraint à un choix auquel il est historiquement et essentiellement réticent : s’aligner et devenir le vassal d’un bloc ou de l’autre.
La décision que le gouvernement de Belgrade va prendre ces jours-ci revient fondamentalement à cela : le choix d’une vassalité, occidentale ou russe, doublé d’une perte inéluctable du Kosovo. Que ce soit sous Milošević ou sous les démocrates de Tadić pro-occidentaux, la Serbie officielle a toujours louvoyé pour éviter un tel alignement, fût-ce à ses propres dépens. Aujourd’hui, si les intérêts économiques penchent en faveur de l’Occident, le raisonnement géopolitique est peut-être plus favorable à la Russie. Mais aucune de ces raisons n’a jamais primé sur une constante ancestrale de la politique serbe : le refus irrationnel de tout assujettissement. Cette constante a été au cœur de revirements dramatiques de l’histoire européenne.
La Serbie n’a ni la sagesse ni l’agilité diplomatique des Suisses qui lui permettrait de maintenir un cap de neutralité sans heurts ni pertes. Sa neutralité, elle doit l’acheter au prix du sang pratiquement à chaque génération. Il semble aujourd’hui, malgré les signes d’apaisement apparus durant la dernière décennie, que la génération actuelle n’échappera pas à cette fatalité. Si les puissances qui exercent aujourd’hui une pression inconsidérée sur ce pays avaient un semblant de conscience historique et de responsabilité politique, elles éviteraient d’imposer la Serbie, comme elles le font, des choix aussi fatidiques. L’équilibre de toute la région, et de l’Europe entière, s’en ressentira inévitablement.
=== * ===
Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia - ONLUS
https://www.cnj.it/
http://www.facebook.com/cnj.onlus/
Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/
Tekst na srpskohrvatskom: Генерал Ивашов: Црна Гора уласком у НАТО постаје топовско месо
http://www.beoforum.rs/forum-prenosi-beogradski-forum-za-svet-ravnopravnih/449-general-ivasov-crna-gora-ulaskom-u-nato-postaje-topovsko-meso.html
Il generale Ivašhov: con l’adesione alla NATO, il Montenegro diventa carne da cannone
6 febbraio 2013
Il Presidente dell’Accademia per i Problemi Geopolitici di Mosca, il generale russo Leonid Ivašhov ha dichiarato nell’intervista per il portale IN4S, che il Montenegro con l’adesione alla NATO sarebbe diventato solo carne da canone per la realizzazione degli obiettivi di conquista di tale alleanza militare.
Il generale Ivašhov è uno dei più importanti esperti militari russi ed è noto perchè nel 1999 è stato il primo ad entrare nel Kosovo e Metohija con le truppe russe della SFOR ed aveva occupato l'aeroporto Slatina presso Priština.
Egli è noto all’ opinione pubblica anche perchè è stato uno dei testimoni di difesa nel processo contro Slobodan Milošević nel Tribunale dell’ Aja.
Ivašhov per il portale IN4S parla di come occupò l'aeroporto di Priština prima della NATO, dei piani di conquista dell'Alleanza, sul rientro della Russia nella scena globale, sui nuovi rischi per la sicurezza e sui rapporti tra Podgorica e Mosca.
Egli ha detto che la Nato è un'organizzazione criminale e che il Montenegro con l'adesione a tale alleanza militare sarebbe entrato nella compagnia dei criminali.
''La NATO è un organizzazione criminale internazionale che viene pagata per saccheggiare, e come in qualsiasi struttura criminale, occorre collegare con il sangue il maggior numero possibile dei paesi alleati. Quale vantaggio ci sarà per il Montenegro non oso dire, però bisogna che ogni cittadino montenegrino sappia che il loro paese è invitato ad aderire al gruppo dei banditi e che saranno costretti a saccheggiare altri popoli, ad ammazzare civili, cioè ad attaccare altri paesi com'è successo alla Yugoslavia, Irak, Libia oppure come succede ora in Siria…'', ha dichiarato Ivašhov.
Egli ha sottolineato che alla NATO interessa solo che i cittadini del Montenegro diventino carne da cannone per la realizzazione degli obiettivi di conquista, di tale alleanza militare.
''…Loro hanno bisogno di carne da cannone, hanno bisogno dei soldati che al posto di quelli inglesi o americani lotteranno per gli interessi dei potenti, per gli interessi degli USA, di Gran Bretagna e forse anche di qualche altro paese. Non vedo nessun vantaggio per il Montenegro se aderisce al gruppo di banditi qual'è la NATO'', ha detto Ivašhov.
NATO gruppo di banditi
Egli non ha escluso la possibilità che i soldati del Montenegro, se entra nella NATO, un giorno si trovino davanti nell'attacco alla Russia.
''…Gli americani non vogliono combattere di persona contro di noi, loro vogliono che lo facciano gli europei, forse non in una guerra grande, ma negli scontri minori con la Russia. E il fatto che quando ci sono truppe di vari paesi sul terreno, nessuno ti chiede se sei serbo, montenegrino o inglese. Però, se il Montenegro entra nella NATO, i primi che saranno mandati in guerra contro la Russia saranno i nostri fratelli slavi. Per loro è di grande importanza geopolitica rompere l'unità dei popoli slavi e di provocare sangue tra gli slavi. Ciò è realimente possibile. A tale scopo loro ora avviano le misure nei Balcani ed in tutto il mondo Slavo/ortodosso, misure per ostacolare la nostra unione spirituale, e con il sangue fraterno versato, ciò lo renderebbe possibile…'', ha ammonito il generale russo.
Ivašhov ha sottolineato che Russia e Montenegro attualmente non hanno rapporti particolarmente stretti.
''…Se però ci ricordiamo del passato più lontano, se ci ricordiamo di Njegoš e dei tempi più remoti, allora davvero c'erano rapporti di fratellanza e alleanza, mentre oggi possiamo vedere che, sotto l'influenza dell'Occidente, anche in Russia qualche volta succedono cose non normali.
Ma la Russia oggi si raccoglie, si prepara per la strada futura da prendere per agire in modo forte e potente. La Russia è la madre degli slavi e questa madre oggi e presa dai propri problemi e si è un pò stancata. Non è proprio forte, per cui i figli slavi si sono deviati un pò, alcuni desiderano aderire alla NATO, altri da altre parti. Questa divisione è temporanea. La vita ci costringerà ad agire insieme come nel passato..'', ha detto.
Secondo le sue dichiarazioni, le multinazionali occidentali di proposito ''soffocano'' le economie dei paesi slavi.
'…Oggi siamo testimoni di questo anche in Montenegro. Loro dicono: noi vi daremo i crediti, però vivere di crediti e fondare l'economia solo sul turismo è una favola.
Bisogna sviluppare una produzione propria, ma come vedo in Montenegro oggi non producono nemmeno succhi che però importano dall'Italia come purè importano l’acqua minerale…'', ha dichiarato Ivašhov.
Rientro della Russia
Egli ritiene che la NATO sia una organizzazione per occupare il mondo, per creare una dittatura globale finanziaria basata in primis sulla potenza militare.
''…A che cosa serve oggi la NATO? Chi sarà ad attaccare l'Europa o gli USA? La NATO non è adeguata per la lotta contro attacchi teroristici, l’immigrazione illegale o, per esempio, contro il mercato della droga. Questa alleanza militare è un forte, potente strumento per occupare il mondo. La NATO è uno strumento delle potenze finanziarie globali che sognano di sottomettere il mondo con la gestione del denaro…'', ha aggiunto Ivašhov.
Per questi motivi, egli ritiene che la Russia è un obiettivo dell'Occidente cioè dell'elite anglosassone.
''…Prima di tutto, la Russia è molto ricca di risorse e il 21° secolo sarà il secolo di lotta per le risorse minerarie, i mezzi di energia, il controllo delle comunicazioni strategiche, come pure per il controllo delle aree di importanza chiave. D'altra parte la Russia spaventa l'Occidente con la sua storia, il suo passato glorioso; perchè la Russia ha difeso l'Europa dall'invasione delle orde mongoliche e tartare, perchè l'ha liberata da Napoleone, da Hitler. L'Europa cioè i leader europei immemori ed oggi elite dell'Occidente, temono che la rinascita della Russia, che in effetti avverrà. La Russia rinascerà e cambierà il mondo a vantaggio della giustizia…'', ha ribadito Ivašhov.
Secondo il generale, l'Occidente teme che la Russia diventera nuovamente leader dell'umanità dei popoli, assieme a Cina, India, America latina e Africa.
''…La NATO è lo strumento dell’oligarchia finanziaria globale che sogna di sottomettere il mondo con la gestione del denaro…''
Ivašhov ritiene che la civiltà occidentale si sia dimostrata come la civiltà mondiale più brutale, che funziona mediante la forza e la rapina.
''…La civiltà occdentale vive e si sviluppa grazie ai tassi d'interesse, derubando altri popoli, cioè grazie alle risorse di tutto il mondo. Prima di parlare dell'uso delle risorse russe, consiglierei alla Madelein Olbright di fermare questo orrendo abuso dell'Occidente, di fermare il saccheggio di altri popoli, di vivere dal proprio lavoro, delle proprie risorse.
La Russia non nasconde le proprie risorse nella tasca, è disponibile, sulla base della giustrizia, a mettere le sue riserve a disposizione di altri paesi, ma la Russia non può non pensare alle generazioni future…''.
Ivašhov vede grandi potenzialità nell'alleanza euroasiatica tra Russia, Cina e India.
Parlando dell'occupazione dell'aeroporto di Priština nel 1999, Ivašhov ha detto che in quella situazione non c'era pericolo di scontro con la NATO perchè i membri di questa alleanza militare avevano timore delle forze russe e dell'esercito yugoslavo di allora.
''…Avevamo misure di sicurezza adeguate. Primo: il Consiglio della NATO non era unanime a tale proposito. Tedeschi, greci, italiani, ed io ritengo anche qualche altro paese membro, non erano disponibili a votare per la guerra con la Russia. Ed avevamo anche un'altra misura di sicurezza: sapevamo che nel caso in cui avessero iniziato a spararci, noi avremmo invitato l'esercito yugoslavo ad appoggiarci …'' ha dichiarato.
Ivašhov ha detto che il comando supremo dell'esercito yugoslavo erano completamente disponibili ad essere dalla parte russa nel caso dello scontro.
''….Quando ho presentato la relazione al ministro di difesa russo, e lui al presidente della Russia, loro mi hanno detto che questa era una misura di sicurezza principale. Le forze della NATO erano costrette ad un'operazione via terra della quale avevano grande preoccupazione...”
Secondo lui, l'occupazione russa dell'aeroporto di Priština è stata realizzata in conformità al piano internazionale e c'erano anche le misure di sicurezza citate, in caso di attacco, per questo il comando di brigata inglese ha chiesto le trattative.
“…Gli inglesi hanno trascorso la prima notte nel nostro campo perchè avevano paura dall'attacco dei serbi e degli albanesi. Avevano paura per le loro vite, avevano paura dagli albanesi ed anche la paura di una guerra contro le forze unite di Russia e Serbia. Ritengo che tutto ciò fosse normale, naturale, e noi naturalmente, abbiamo portato il battaglione in accordo con i dirigenti della RFJ e del Presidente Slobodan Milošević, per cui i nostri eserciti hanno agito in armonia ed in comune accordo…’’, ha detto Ivašov.
Ha aggiunto che tutta l'operazione di occupazione dell'aeroporto Slatina di Priština aveva l'appoggio dei dirigenti russi e del presidente.
“…Abbiamo avuto l'autorizzazione però siccome si trattava di un'operazione militare, non lo sapeva nessuno eccetto un gruppo ristretto del comando militare. Non lo sapeva nemmeno il ministro degli affari esteri… per possibile ''fuoriuscita'' delle informazioni. E immaginate, già da sei ore il nostro battaglione, dalla Repubblica Srpska andava verso il Kosovo, e la NATO non ne sapeva nulla, perchè noi ancora abbiamo la capacità slava d'ingegnarsi e possiamo sempre ingannarli…'', ha aggiunto sarcasticamente il generalo russo.
Famiglia slava
Ivašhov ha raccomandato al popolo serbo che bisogna sospendere gli scontri interni e di accostarsi alla propria famiglia slava, cioè di dedicarsi di più ai valori ortodossi.
Ivašhov ha fatto parte di una numerosa delegazione russa che recentemente ha partecipato al funerale del diplomatico yugoslavo, da molti anni a Mosca, Borislav Milošević.
‘’…Abbiamo desiderato esprimere il rispetto verso Borislav Milošević, perchè lui ha combattuto per l’unità dei popoli slavi e per un insieme ortodosso concorde. Ha combattuto contro l’aggressione, contro il fascismo della NATO e perciò la Russia gli ha dato l’addio come ad un amico e figlio fedele…’’, ha dichiarato.
Il generale russo ha aggiunto che ritiene che Borislav Milošević abbia meritato il rispetto dei serbi e montenegrini.
‘’…Mi pare che da parte dell’opinione pubblica serba e montenegrina questo dovere sia stato esercitato soltanto dal metropolita Amfilohije con la chiesa. I presidenti serbo e montenegrino non hanno fatto condoglianze alla famiglia, non c’erano i loro rappresentanti, ma è una cosa loro personale. E’ un fatto che riguarda la ‘’…loro coscienza, la loro umanità..’’, ha detto il generale Ivašhov.
Da IN4S, tramite Forum Belgrado
Traduzione di Rajka V. per Forum Belgrado Italia/CIVG
http://www.diecifebbraio.info/2013/01/lettera-aperta-sulla-sezione-storia-della-biblioteca-nazionale-slovena-e-degli-studi-di-trieste/#nuovalettera260313
Da: Dieci Febbraio <diecifeb(a)diecifebbraio.info>
Oggetto: Con richiesta di pubblicazione
Data: 14 gennaio 2013 21.12.45 GMT+01.00
A: redakcija(a)primorski.eu, redazione(a)primorski.eu, trst(a)primorski.eu
Cc: trst(a)knjiznica.it, urednistvo(a)slomedia.it, skgz-ts(a)skgz.org, redazione-slovena(a)rai.it, editors(a)primorske.si, segreteria.redazione(a)ilpiccolo.it, urednistvo(a)delo.si, suzana.rankov(a)dnevnik.si, Porocila.Radio-Koper(a)rtvslo.si, Spela.Lenardic(a)rtvslo.si, stefano.lusa(a)rtvslo.si, redazione(a)lavoceditrieste.net
Al Primorski Dnevnik
e p.c. agli altri media e giornalisti triestini e sloveni in Cc
e p.c. agli altri media e giornalisti triestini e sloveni in Cc
ANCORA SULLA CHIUSURA DELLA SEZIONE STORIA DELLA BIBLIOTECA SLOVENA
Dopo la nostra Lettera di protesta veniamo a conoscenza della decisione presa dal CdA della Biblioteca Slovena di *chiudere* inesorabilmente la Sezione Storia anche al pubblico… La ragione ufficiale è adesso la carenza dei requisiti di sicurezza dei locali: problemi reali, ma che non sono certo esclusiva della Sezione Storia (la stessa Biblioteca di Trieste, ad esempio, non ha problemi minori da quel punto di vista). Il risultato finale è però inequivocabile: la Sezione Storia è chiusa e non si sa quando verrà riaperta. Né il CdA – nella foga di chiudere ad ogni costo la Sezione Storia – si è minimamente preoccupato di prendere le misure necessarie per rendere disponibile a studiosi e ricercatori il prezioso materiale ivi custodito. Tutto questo non può che ulteriormente rafforzare il sospetto che quanto sta accadendo sia frutto di una precisa volontà di distruggere la Sezione Storia anche per assecondare le pretese degli ambienti del più retrivo nazionalismo italiano, in primis le organizzazioni che pretendono di rappresentare i profughi dall’Istria.
Ribadiamo perciò quanto avevamo già scritto: << Come è possibile che non si trovino i pochi fondi necessari per garantire la fruibilità dei materiali ed il lavoro degli storici e archivisti qualificati, in una città in cui invece trovano posto e denari a palate un Museo della civiltà istriana fiumana e dalmata che presenta innumerevoli falsi storici, ed il centro studi Panzarasa, agiografico della Decima Mas?
La chiusura della Sezione storia è un colpo inferto in generale alla cultura della città di Trieste, ed in particolare alla possibilità di fare ricerca e divulgare la conoscenza storica sulle vicende dolorose ed importanti del confine orientale italiano. E’ perciò un colpo inferto anche al carattere multinazionale della città ed alla possibilità di un dialogo tra le componenti nazionali italiana e slovena, che sia fondato sulla conoscenza reciproca e presa d’atto delle vicende storiche reali, al di là delle propagande e delle “buone intenzioni” professate. (…) Per Trieste, per gli sloveni ma anche per gli italiani, per un futuro diverso di coesistenza pacifica tra i popoli, la Sezione storia della Biblioteca nazionale slovena e degli studi di Trieste deve essere riaperta, i suoi addetti vanno confermati nei loro incarichi, e ad essa devono andare i fondi ed il sostegno necessario, a tutti i livelli, perché possa proseguire e rilanciare le attività cui è istituzionalmente deputata. >>
Crediamo che questa richiesta debba unire gli ambienti accademici e della ricerca storica, i settori sani della cittadinanza slovena e italiana di Trieste, le opinioni pubbliche democratiche di Slovenia e Italia.
Crediamo che questa richiesta debba unire gli ambienti accademici e della ricerca storica, i settori sani della cittadinanza slovena e italiana di Trieste, le opinioni pubbliche democratiche di Slovenia e Italia.
La Redazione del sito Diecifebbraio.info
Hanno sottoscritto anche:
Susanna Angeleri, Coordinamento Antifascista Antirazzista Toscano – Arezzo
Giuseppe Aragno, storico, Napoli
Giovanni Caggiati, Comitato antifascista e per la memoria storica – Parma
Claudia Cernigoi, giornalista e ricercatrice storica – Trieste
Paolo Consolaro, saggista – Vicenza
Davide Conti, storico – Roma
Angelo D’Orsi, storico – Torino
Claudio Del Bello, edizioni Odradek – Roma
Marco Delle Rose, ricercatore storico – Lecce
Alexander Hobel, storico – Roma
Alessandra Kersevan, casa editrice Kappa Vu – Udine
Andrea Martocchia, saggista – Bologna
Paolo Modesti, docente di informatica – Vicenza
Claudio Venza, docente di storia contemporanea – Trieste
L’articolo pubblicato su Il Piccolo del 28 marzo 2013:
http://www.diecifebbraio.info/wp-content/uploads/2013/03/ilpiccolo280313.jpeg
Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/
(slovenščina / italiano)
COMPRA I BIGLIETTI / KUPI VSTOPNICE:
http://www.eventim.si/si/vstopnice/za-svobodo-kruh-ljubljana-center-stozice-dvorana-310363/event.html
... pane, pace e libertà : Stožice 2013
Il CORO PARTIGIANO TRIESTINO - TRŽAŠKI PARTIZANSKI PEVSKI ZBOR PINKO TOMAŽIČ
Invita
il 27 aprile 2013 alle ore 18 nell'Arena Stožice a Ljubljana
al CONCERTO
in occasione della Giornata dell'Insurrezionee e del 72° anniversario della fondazione del Fronte di Liberazione sloveno
...pace, pane e libertà
Il nostro tempo ha bisogno delle nostre canzoni: lo testimonia il tutto esaurito ai nostri concerti .Ma questo non sarà l'ennesimo concerto dedicato al nostro quarantennale,vuole essere un passo avanti: nella Giornata dell' Insurrezione e nel 72° anniversario della fondazione del Fronte di liberazione sloveno noi vogliamo sottolineare che l'insurrezione è un valore ed è un nostro diritto.
Questo concerto sarà una nuova occasione per ribadire che noi ci siamo e ci ribelliamo allo sfruttamento di troppi, all'arricchimento di pochi, alla corruzione, al clientelismo, alle false interpretazioni della storia, all'aumento delle distanze ideologiche....Vogliamo che si affermi la dignità di ogni singolo, indipendentemente dall'orientamento politico,sessuale o religioso. Noi vogliamo una società equa e onesta, vogliamo poter vivere del nostro lavoro, non tolleriamo che gli anziani non riescano a sopravvivere con le loro misere pensioni e che i giovani non abbiano sbocchi lavorativi.
In questa lotta dobbiamo unire tutte le generazioni. Soltanto se saremo uniti, se capiremo le difficoltà del prossimo e sapremo essere solidali, potremo raggiungere i nostri obiettivi. Dobbiamo superare le divisioni per poter costruire insieme una società migliore.
Noi ci ribelliamo con dignità – con le nostre canzoni.
Il 27 aprile , a Stožice, noi canteremo : per il pane , la pace e la libertà.
Il titolo in italiano è tratto dal canto partigiano italiano Con il freddo e con la fame, mentre quello sloveno è tratto dal canto Jutri gremo v napad del poeta partigiano Matej Bor, canto nato nel dicembre del 1941, qualche mese prima della fondazione del Fronte di Liberazione-Osvobodilna fronta. Se già allora, 72 anni fa, i partigiani combattevano con i fucili in spalla per la libertà e per il pane, noi oggi combattiamo per gli stessi ideali con i nostri canti.
Sul palco ritroveremo gli amici musicali che si sono esibiti con noi in occasione del nostro 40° anniversario:
- Il Coro partigiano di Ljubljana
- componenti del Coro femminile Kombinat
- Vlado Kreslin
- Drago Mislej Mef
- Iztok Mlakar
- Zoran Predin
- Boris Kobal
- Gojmir Lešnjak Gojc
- Darko Nikolovski
E i gruppi :
- Kraški ovčarji
- Dirty fingers
- Freakwaves
- Zaklonišče prepeva
- Taborniki RMV di Trieste e Gorizia
- Buldogi e Ksenja Jus
Perchè proprio a Stožice?
In dicembre , in occasione dei concerti per il 40°anniversario della nostra attività , abbiamo riempito per ben due volte la sala del Cankarjev dom di Ljubljana: a quel punto, scherzando , ci siamo detti: “ Ora non ci resta che esibirci a Stožice!“ Siccome l'interesse per i nostri concerti continuava a crescere e non riuscivamo a soddisfare tutte le richieste, la butade si è trasformata in un progetto concreto, un grande concerto del CPT Pinko Tomažič con i nostri amici in un unico luogo che contiene fino a 10.000 persone!
Prevendita : presso i distributori della Petrol; Europark (Maribor) , biglieteria delle Križanke, agenzie della Kompas,LPP, Collegium, Alpetour, Big Bang , E-servizi studenteschi, chioschi 3DVA, (K)kioski, Ipermercati Mercator, agenzie postali, biglietteria Tivoli....
Prevendita via Internet: www.eventim.si
Biglietteria telefonica : +3861 420 5000
Media :
Agenzia -agencija K-produkcija, info@...
Contatti :
Pia Cah, direttore artistico del CPT TPPZ Pinko Tomažič +39 339 89 98 760 pia.ciacchi@...
Petra Vidrih, membro del comitato del CPT TPPZ Pinko Tomažič +386 31 618 927 petra.vidrih@...
Organizzato in collaborazione con :
Agencija K produkcija d.o.o. Tel: +386 1 53 44 350info@...
===
http://www.facebook.com/events/280494308744621/312685768858808
Sabato 27 aprile 2013, ore 18.00
TRŽAŠKI PARTIZANSKI PEVSKI ZBOR PINKO TOMAŽIČ
vabi
27. aprila 2013 ob 18. uri
v dvorano Stožice v Ljubljani
na koncert ob Dnevu upora in ob 72. obletnici ustanovitve OF
… za svobodo, za kruh
Razprodane dvorane v Trstu, Ljubljani, Novi Gorici in Zgoniku so dokaz, da današnji čas potrebuje našo pesem. A to ne bo še eden v nizu koncertov ob naši 40-letnici. S koncertom v Stožicah, ki bo prav na dan 72. obletnice ustanovitve OF, želimo narediti korak naprej: želimo sporočiti, da upor je vrednota. In naša pravica.
Koncert je priložnost, da skupaj jasno in glasno rečemo – Mi smo tu! In se upiramo: izkoriščanju, bogatenju peščice, korupciji in klientelizmu, vsakršni obliki diskriminacije, sprevračanju zgodovine NOB, večanju ideoloških razlik ... Želimo biti dostojanstveni, ne glede na našo politično, spolno ali versko orientiranost. Zahtevamo pošteno in pravično družbo. Ker želimo živeti od svojega dela; ker nam ni vseeno, da starejši komaj shajajo s svojimi pokojninami, mladi pa sploh nimajo priložnosti, da bi dobili delo …
Pomembno je, da v naša prizadevanja povežemo vse generacije. Kajti le če bomo enotni, če bomo dojemljivi za stisko drugega in če bomo znali biti solidarni, bomo kaj dosegli. Zato je treba preseči delitve in si skupaj prizadevati za bolj humano družbo.
Upremo se lahko dostojanstveno - s pesmijo.
27. aprila bomo v Stožicah dvignili svoj glas: Za svobodo, za kruh!
Naslov smo si sposodili iz pesmi Jutri gremo v napad; ideja za besedilo se je Mateju Boru porodila pozimi leta 1941; istega leta, kot se je le nekaj mesecev kasneje v Ljubljani rodila Osvobodilna fronta (OF). A če so tedaj, pred 72 leti, za svobodo in za kruh partizani odhajali v napad s puško na rami, se danes za te iste vrednote borimo tudi s pesmijo.
Na oder smo povabili naše glasbene prijatelje, ki so nas spremljali že na koncertih ob 40-letnici, pridružili pa se nam bodo tudi nekateri novi. Z nami bodo v Stožicah nastopili:
- Partizanski pevski zbor Ljubljana
- članice ŽPZ Kombinat
- Vlado Kreslin
- Drago Mislej Mef
- Iztok Mlakar
- Zoran Predin
- Jani Kovačič
- Boris Kobal
- Gojmir Lešnjak Gojc
- Kraški ovčarji
- Dirty Fingers
- Freakwaves
- Zaklonišče prepeva
- Taborniki iz rodu Modrega vala Trst-Gorica
- Darko Nikolovski
- Buldogi in Ksenija Jus
Zakaj prav Stožice?
Potem ko smo konec lanskega leta ob naši 40-letnici dvakrat napolnili Gallusovo dvorano Cankarjevega doma, smo si v šali rekli: »No, zdaj nas čakajo pa samo še Stožice!« A ker so bili tudi vsi nadaljnji koncerti v hipu razprodani, poleg tega pa so vabila za nastope kar deževala, so se na koncu Stožice zdele vse bolj smiselne. In iz povsem navadne šale je zrasel prav resen projekt: veliki koncert Tržaškega partizanskega pevskega zbora Pinko Tomažič in prijateljev na dan upora v dvorani Stožice. Edino v tej dvorani je namreč več kot dovolj mest za vse, ki bi nam želeli prisluhniti. Dvorana namreč sprejme več kot 10.000 ljudi.
Predprodaja vstopnic:
bencinski servisi Petrola, Europark (Maribor), blagajna Križank, Kompasove poslovalnice, LPP, Collegium, Alpetour, poslovalnice Big Banga, e-Študentski servisi, kioski 3DVA, (K)kioski, Hipermarketi Mercatorja, poslovalnice Pošte Slovenije, blagajna Hale Tivoli ...
Internetna prodaja vstopnic: www.eventim.si
Telefonska prodaja vstopnic: 01/42-05-000
Novinarske akreditacije: agencija K-produkcija, info@...
Kontakti:
Pia Cah, zborovodkinja TPPZ Pinko Tomažič +39 33 9899 8760 pia.ciacchi@...
Petra Vidrih, članica odbora TPPZ Pinko Tomažič 031 618 927 petra.vidrih@...
Soorganizator:
Agencija K produkcija d.o.o.
Tel: +386 (1) 53 44 350
info@...
=== * ===
vabi
27. aprila 2013 ob 18. uri
v dvorano Stožice v Ljubljani
na koncert ob Dnevu upora in ob 72. obletnici ustanovitve OF
… za svobodo, za kruh
Razprodane dvorane v Trstu, Ljubljani, Novi Gorici in Zgoniku so dokaz, da današnji čas potrebuje našo pesem. A to ne bo še eden v nizu koncertov ob naši 40-letnici. S koncertom v Stožicah, ki bo prav na dan 72. obletnice ustanovitve OF, želimo narediti korak naprej: želimo sporočiti, da upor je vrednota. In naša pravica.
Koncert je priložnost, da skupaj jasno in glasno rečemo – Mi smo tu! In se upiramo: izkoriščanju, bogatenju peščice, korupciji in klientelizmu, vsakršni obliki diskriminacije, sprevračanju zgodovine NOB, večanju ideoloških razlik ... Želimo biti dostojanstveni, ne glede na našo politično, spolno ali versko orientiranost. Zahtevamo pošteno in pravično družbo. Ker želimo živeti od svojega dela; ker nam ni vseeno, da starejši komaj shajajo s svojimi pokojninami, mladi pa sploh nimajo priložnosti, da bi dobili delo …
Pomembno je, da v naša prizadevanja povežemo vse generacije. Kajti le če bomo enotni, če bomo dojemljivi za stisko drugega in če bomo znali biti solidarni, bomo kaj dosegli. Zato je treba preseči delitve in si skupaj prizadevati za bolj humano družbo.
Upremo se lahko dostojanstveno - s pesmijo.
27. aprila bomo v Stožicah dvignili svoj glas: Za svobodo, za kruh!
Naslov smo si sposodili iz pesmi Jutri gremo v napad; ideja za besedilo se je Mateju Boru porodila pozimi leta 1941; istega leta, kot se je le nekaj mesecev kasneje v Ljubljani rodila Osvobodilna fronta (OF). A če so tedaj, pred 72 leti, za svobodo in za kruh partizani odhajali v napad s puško na rami, se danes za te iste vrednote borimo tudi s pesmijo.
Na oder smo povabili naše glasbene prijatelje, ki so nas spremljali že na koncertih ob 40-letnici, pridružili pa se nam bodo tudi nekateri novi. Z nami bodo v Stožicah nastopili:
- Partizanski pevski zbor Ljubljana
- članice ŽPZ Kombinat
- Vlado Kreslin
- Drago Mislej Mef
- Iztok Mlakar
- Zoran Predin
- Jani Kovačič
- Boris Kobal
- Gojmir Lešnjak Gojc
- Kraški ovčarji
- Dirty Fingers
- Freakwaves
- Zaklonišče prepeva
- Taborniki iz rodu Modrega vala Trst-Gorica
- Darko Nikolovski
- Buldogi in Ksenija Jus
Zakaj prav Stožice?
Potem ko smo konec lanskega leta ob naši 40-letnici dvakrat napolnili Gallusovo dvorano Cankarjevega doma, smo si v šali rekli: »No, zdaj nas čakajo pa samo še Stožice!« A ker so bili tudi vsi nadaljnji koncerti v hipu razprodani, poleg tega pa so vabila za nastope kar deževala, so se na koncu Stožice zdele vse bolj smiselne. In iz povsem navadne šale je zrasel prav resen projekt: veliki koncert Tržaškega partizanskega pevskega zbora Pinko Tomažič in prijateljev na dan upora v dvorani Stožice. Edino v tej dvorani je namreč več kot dovolj mest za vse, ki bi nam želeli prisluhniti. Dvorana namreč sprejme več kot 10.000 ljudi.
Predprodaja vstopnic:
bencinski servisi Petrola, Europark (Maribor), blagajna Križank, Kompasove poslovalnice, LPP, Collegium, Alpetour, poslovalnice Big Banga, e-Študentski servisi, kioski 3DVA, (K)kioski, Hipermarketi Mercatorja, poslovalnice Pošte Slovenije, blagajna Hale Tivoli ...
Internetna prodaja vstopnic: www.eventim.si
Telefonska prodaja vstopnic: 01/42-05-000
Novinarske akreditacije: agencija K-produkcija, info@...
Kontakti:
Pia Cah, zborovodkinja TPPZ Pinko Tomažič +39 33 9899 8760 pia.ciacchi@...
Petra Vidrih, članica odbora TPPZ Pinko Tomažič 031 618 927 petra.vidrih@...
Soorganizator:
Agencija K produkcija d.o.o.
Tel: +386 (1) 53 44 350
info@...
=== * ===
Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/
Giornalismo filo-terrorista
"LA REPUBBLICA" USA L'ESPRESSIONE "RIBELLI" PER INDICARE I TERRORISTI CHE HANNO AMMAZZATO QUINDICI STUDENTI INERMI ALL'UNIVERSITA' E NE HANNO FERITI ALMENO ALTRI 20
http://www.repubblica.it/esteri/2013/03/28/news/siria_colpi_di_mortaio_contro_l_universit_numerosi_morti_e_feriti_a_damasco-55525815/?ref=HREC1-3
Siria, colpi di mortaio contro l'università
numerosi morti e feriti a Damasco
numerosi morti e feriti a Damasco
Prosegue la guerra civile nel Paese contro il regime di Assad. Presa di mira la facoltà di Architettura della capitale
DAMASCO - Continua la guerra civile in Siria, che va avanti da oltre un anno tra i ribelli e il regime di Assad.
Quindici persone sono rimaste uccise e almeno 20 ferite a causa di un attacco a colpi di mortaio contro l'Università di Damasco, nel quartiere nord-occidentale di Baramkeh: lo ha reso noto la tv di Stato siriana, secondo cui è stata presa di mira la mensa della facoltà di Architettura. L'emittente ha mostrato le immagini di studenti feriti trasportati in ospedale.
L'emittente ha attribuito il bombardamento a "terroristi", espressione comunemente usata dal regime per indicare i ribelli. L'attacco e le "numerose vittime" sono stati confermati anche da fonti dell'Osservatorio Siriano per i Diritti Umani, organizzazione dell'opposizione in esilio con sede in Gran Bretagna.
Negli ultimi giorni le milizie ribelli hanno lanciato numerosi attacchi nella zona, dove si trovano i principali edifici governativi, provocando almeno cinque morti...
(28 marzo 2013)
Quindici persone sono rimaste uccise e almeno 20 ferite a causa di un attacco a colpi di mortaio contro l'Università di Damasco, nel quartiere nord-occidentale di Baramkeh: lo ha reso noto la tv di Stato siriana, secondo cui è stata presa di mira la mensa della facoltà di Architettura. L'emittente ha mostrato le immagini di studenti feriti trasportati in ospedale.
L'emittente ha attribuito il bombardamento a "terroristi", espressione comunemente usata dal regime per indicare i ribelli. L'attacco e le "numerose vittime" sono stati confermati anche da fonti dell'Osservatorio Siriano per i Diritti Umani, organizzazione dell'opposizione in esilio con sede in Gran Bretagna.
Negli ultimi giorni le milizie ribelli hanno lanciato numerosi attacchi nella zona, dove si trovano i principali edifici governativi, provocando almeno cinque morti...
(28 marzo 2013)
=== * ===
Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/
(srpskohrvatski / english / italiano)
Interventi di Živadin Jovanović
e altre attività del Forum di Belgrado
1) VIDEO: Pitanja i odgovori 02.03.2013
2) У ТОКУ ЈЕ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ - Живадин Јовановић - из интервјуа Српској ТВ ЦГ, 1. март 2013.
3) КАД ОРУЖЈЕ ПРОГОВОРИ, ПРАВО ЗАЋУТИ - трибина одржана на Правном факултету Универзитета у Београду поводом 14. годишњице од почетка агресије НАТО - VIDEO
4) Zivadin Jovanovic' INTERVIEW TO THE SWISS WEEKLEY “CURRENT CONCERNS” (March 25th, 2013)
5) Belgrado 23 Dicembre 2012: Assemblea Annuale del Forum di Belgrado per un Mondo di Eguali / Видео записи са годишње скупштине Беофорума 2012
VIDEO
У ТОКУ ЈЕ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ
Pitanja i odgovori - Živadin Jovanović - 02.03.2013
=== 2 ===
http://www.beoforum.rs/komentari-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/460-u-toku-je-treci-svetski-rat.html
У ТОКУ ЈЕ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ
Живадин Јовановић,
Акценти из интервјуа Српској ТВ ЦГ, 1. март 2013.Рат за прерасподелу природних богатстава на Планети. У Брислу се не воде преговори, то је западна технологија изнуђивања једностраних уступака Србије. У Брислу се врши консолидација циљева освајачког рата НАТО 1999. Тачи чека поклоне својих заштитника. Датум је фатаморгана. Ко и на шта треба да гаранције – на права, или на обавезе Србије?
Овог месеца навршава се 14 година од почетка агресије НАТО против Србије и Црне Горе (СРЈ). Србија мора да памти и одаје почаст жртвама агресије НАТО међу којима су две трећине били цивили. Не сме да заборави ни ни огромна разарања, ни последице осиромашеног уранијума који наставља да узима свакодневни данак у животима људи. Агресија почива на лажима од којих је једна - да је то била „хуманитарна интервенција“. Друга је да је агресију изазвао Слободан Милошевић. Рамбује је био ултиматум САД гори од ултиматума Аустроугарске 1914. Захтеван је пристанак на капитулацију и окупацију целе СРЈ. Док се у име агресора понављају лажи о „хуманитарној интервенцији“, „плану потковица“, масакру у Рачку“ , „колатералним жртвама“ ,Србија има још већу моралну обавезу да понавља и брани истину – да је агресија НАТО злочин против мира и човечности, да је то био освајачки рат, да су чланице НАТО прекршиле Повељу УН и основне норме права и морала, да су убиства деце, убиства цивила у Грделици, на мостовима у Варварину и Муринама, убиства запослених у медијима – злочини у злочину.
Циљ лажи је да се се лидери НАТО оправдају за стравичне злочине које су починили а да се жртве принудеда прихвате кривицу. Мало је оних који верују у лажи агресора. Чудно је и болесно да се адвокатима агресора даје толики простор и доминација у медијима. Чији су то медији, може ли се у медијима у Србији обезбедити „минутажа“ за интересе Србије?
Као озбиљан европски народ дужни смо да памтимо људске жртве у одбрани од агресора, у ратовима за слободу. Победи савезника у Првом и Другом светском рату српски народ дао је неизмерљив допринос. Победа над фашизмом и нацизмом је темељ и саме Европске уније у који су уграђене и огромне српске жртве. Србија не сме да дозволи да је данас било ко понижава и уцењује да би се примакла неком датуму и Европској унији, да би се одрекла Косова и Метохије!
Тешко ми је да замислим да се у Брислу воде било какви преговори о компромисном решењу за Косово и Метохију, по најмање, преговори о статусу према резолуцији СБ УН 1244. Бриселски „преговори“ нису ништа друго до технологија Запада - САД, ВБ и Немачке - за изнуђивање једностраних уступака Србије и њихово претварање у докуменат изван и изнад резолуције СБ УН 1244 и Устава Србије. Србија у Брислу нема шта да добије, има много тога да јој се отме. Датум је фатаморгана, мехур од сапунице. Мами-концесија.
Фаталне грешке
Прва је грешка што су разговори са колосека УН пребачени на колосек ЕУ. Србија је тиме саму себе лишила подршке Русије и Кине, као, верујем ,и подршке већине несталних чланица Савета безбедности, отежавајући своју, а јачајући позицију Приштине. Тиме ништа не добија, а губи много? Шта се догодило са СФРЈ и СРЈ чији су проблеми „решавани“ искључиво на колосеку ЕУ? Да ли је стратегија „подели па владај“ напуштена са одласком Геншера и Солане, или је добила убрзање? Друга грешка је што је прихваћен „дијалог“ на највишем нивоу. То се у свету не ради. То је слично као када би голман на фудбалској утакмици изашао на центар да изведе почетни ударац остављајући небрањену капију за собом. Највиши нивои су последњи који који преговарају. Кад врх погреши, нема тога ко ћега исправити. То је аксиом у међународном преговарању.
Трећа је грешка веровање да у преговорима посредује Европска унија. У Брислу није реч о преговорима, није реч о посредовању, нити је реч о улози ЕУ. У Брислу одлучују САД, као највећа европска сила, Немачка, као друга и ВБ, као трећа. Француска је активни посматрач. Присуство Рикера у Брислу, је израз одлучујуће улоге САД. Пристајање Србије на концесије које изнузђују ове силе, треба, поред осталог, да отклони нејединство унутар ЕУ у области спољне и безбедносне политике. Да релативизује, или сасвим уклони, несагласност Шпаније, Румуније, Словачке, Грчке и Кипра. Нешто слично као што је СФРЈ била натерана да својом судбином плати јединство ЕУ у Мастрихту. Настрану, што у Брислу нико не посредује, већ САД, ВБ и Немачка, преко Ештонове, намећу своју вољу Србији. Без опасности да им се у то „мешају“ Русија, Кина или било ко други.
Четврто, Тачи не преговара, не чини и неће чинити никакве концесије. Он зна да то није његов мандат. Његово је да одбија и чека да му западне силе формално предају резултате у виду признавања независности од стране Србије што је више у интересу Запада, него и њега самог. Да ли ће тзв. Преговори довести до заједничке декларације, меморандума или формалног споразума о добросуседству, немешању и признавању суверенитета и територијалног интегритета „потписница“, или „страна“ није толико важно. Важна је суштина – признање независности Косова и Метохије од Србије. Говори се о гаранцијама које би пратиле „компромис“. Једнострани уступци Србије нису нити могу бити компромис. Шта би онда уопште значиле гаранције – права, или само обавезе за Србију? Ко би их дао? Хоће ли Србија тражити да „компромис“ гарантује СБ УН, или ће се задовољити гаранцијама ЕУ, „кинте“? Какво је искуство Србије са гаранцијама западних сила до сада? Поштује ли Запад гаранције које је дао Србији (СРЈ), Републици Српској? Тражи се паковање које би једностране уступке Србије српској јавности представило као „компромис“. – Тачију (читај – САД, ВБ, Немачка) није важна форма. „Преговори у Брислу“, тешко да су у суштинском смислу, било шта више од „креативне“ репризе Рамбујеа 1999. и Беча 2006-7.
Агресија 1999. – освајачки рат НАТО
Агресија НАТО против Србије и Црне Горе пре 14 година био је освајачки рат. Освајање Косова и Метохије био је непосредни циљ. Агресија је наставиљена разбијањем СРЈ, а данас се наставља и разбијањем Србије. Бриселски „преговори“ имају за циљ да консолидују циљеве агресије НАТО од пре 14 гопдина. Ко сме и жели да види закључиће да је САД, ВБ, Немачкој и Западу (читај НАТО и ЕУ)н важније „независно Косово“ на челу са бившим вођом терористичке ОВК, него Србија. Жао ми је што вођство Србије не сме, или не жели да види да поменуте земље безобзирно понижавају Србију и српски народ и Србију. Не морамо добити ни један датум, ни једно чланство, али бисмо морали да сачувамо једино достојанство, слободу и пријатеље који нас не уцењују и не понижавају.
Тачно је да је покрајина Косово и Метохија врло богата лигнитом и стратешким минералима као што су никл, злато и други неопходни за развој нових технологија и индустрија. Ипак, сматрам да је главни циљ освајања и отимања Покрајине гео-стратешки – експанзија НАТО на Исток, према руским границама, успостављање база за контролу Каспијског басена, Кавказа и Блиског Истока. Стратешки циљ је слабљење и разбијање Русије, овладавање богатствима Сибира. Оправдавање постојања НАТО после ере хладног рата и демнострација САД да су и даље највећа европска сила без које је Европа немоћна - такође су били мотиви агресора.
Постоје документа која потврђују да је непосредни циљ САД био да се агресијом 1999. оправда распоређивање америчких војних снага на Балкану и да се на тај начин исправи пропуст генерала Двајта Ајзенхауера током Другог светског рата. То објашњава подизање америчке војне базе „Бондстил“, код Урошевца, највеће у Европи, успостављање, после „Боднстила“ , три америчке војне базе у Бугарској, четири америчке војне базе у Румунији и многе друге. У Европи данас има далеко више страних војних база него у време врхунца хладног рата, надметања капиталистичког и „комунистичког“ система и постојања Варшавског пакта. Куда води и шта су циљеви милитаризације Европе данас?
Агресија НАТО 1999., и Американци то признају, била је потребна и као преседан за оружане нападе НАТО, или појединих њених чланица, без одлуке Савета безбедности УН, било где на Планети, у било које време. Уследиле су као што је познато, оружане интервенције и агресије на Авганистан, Ирак, касније, на Либију, недавно, на Мали. У току је, посредни (by proxy) оружани напад (преко терориста и најамника), на Сирију. Бивши командант НАТО за Европу, генерал Весли Кларк у интервју једној америчкој телевизији је потврдио, да Пентагон има листу земаља против којих се планирају оружани напади, укључујући, Иран.
Почетак трећег светског рата „ниског интензитета“
На основу свега, мишљења сам да је агресија НАТО против Срвбије и Црне Горе (СРЈ) 1999. означила почетак „контролисаног“ трећег светског рата „ниског интензитета“ чији је стратешки циљ прерасподела природних богатстава на Планети, пре свега, нафте и гаса, али и стратешких минерала. Контрола стратешких путних праваца и тржишта такође је део исте стратегије. Било би превише поједностављено ако би се рекло да се ради о специфичним, или како то амерички стратези кажу, „уникалним“, случајевима. Иза „дрвећа“ „уникалних случајева“ треба распознати „шуму“, односно, стратегију глобалне контроле богатстава на Планети. У досадашњем току, рат се води, на три континента. Са освајачким циљевима, „вољно“, или невољно, у том рату учествују НАТО, као највећи војни савез на свету, ЕУ која је прихватила стратегију НАТО, три од пет сталних чланица СБ УН, шест од осам чланица Г-8. Евентуално заоштравање светске кризе и настојања богатих да терет накнаде за своје губитке оружаном силом пренесу на друге делове света могла би досадашњој „шуми“ „уникалних“ ратова дати сасвим нове обрисе.
=== 3 ===VIDEOКАД ОРУЖЈЕ ПРОГОВОРИ, ПРАВО ЗАЋУТИ - Видео излагањаhttp://www.youtube.com/watch?v=NfIUVoCclds---http://www.beoforum.rs/saopstenja-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/470-kad-oruzje-progovori-pravo-zacuti.htmlПоводом 14. годишњице од почетка агресије НАТО против Србије и Црне Горе (СРЈ), синоћ је, на Правном факултету Универзитета у Београду одржана јавна трибина „Кад оружје проговори, право заћути“. Пред скупом коме је присуствовало више стотина студента Правног и Факултета политичких наука, као и већи број грађана, говорили су Живадин Јовановић, Генерал Божидар Делић, професори Правног факултета Владан Јончић и Бранко Ракић.Живадин Јовановић је подсетио на људске жртве, економска разарања, последице употребе пројектила са осиромашеним уранијумом и хемијског оружја. Цитирао је британског војног аташеа у Београду, пуковника Џона Кросланда, да је ондашњи председник САД, Бил Клинтон, још почетком јуна 1998. године, донео одлуку о збацивању са власти тадашњег југословенског председника Слободана Милошевића и у томе предвидео и улогу терористичке ОВК која је требало да изазове веће сукобе на Косову и Метохији. Од тог часа, сведочи пуковник Кросланд, било је ирелевантно шта је он, или било ко други мислио о ОВК. Јовановић је, такође, подсетио и на писмо Дитмара Хартвига, шефа посматрачке мисије ЕУ на Косову и Метохији (ЕЦММ), немачкој канцеларки Ангели Меркел, од 17. октобра 2007. године, у коме тврди да су југословенске и српске снаге безбедности стриктно поштовале све тачке договора Милошевић- Холбрук из октобра 1998. године и да није било никаквих разлога за оружани напад НАТО на Србију (СРЈ). Хартвиг је написао да је Европска Унија имала нечасну улогу јер су њене чланице учествовале у психолошко-политичким припремама агресије НАТО. На реторичко питање, шта даље – Јовановић је одговорио да је Србији потребна елита која ће је представљати и водити као пуноправну европску државу, а не као парију. Србији сте потребни ви – поручио је студентима.Генерал Божидар Делић је , поред осталог, рекао да је у Рачку изведена легитимна акција српских снага безбедности против албанских терориста, али да то није сметало Вокеру и западној пропаганди да је прогласи за „масакр албанских цивила“. Тај догађај је искоришћен за оправдавање агресије НАТО и унет је као крунска тачка оптужнице против тадашњег југословенског председника Слободана Милошевића. Током Хашког процеса, тужилац је повукао ту тачку из оптужнице, свестан да би се у поступку доказало да се ради о конструкцији, а не о истини.
Професор Владан Јончић је нагласио да напад НАТО на Србију и Црну Гору 1999. године представља агресију са свим битним обележјима агресије према Међународном јавном праву. Зато се успротивио свим другим терминима као што су „хуманитарна интервенција“, „бомбардовање“, „ваздушна кампања“, „ракетирање“ и други, чији је основни смисао умањивање одговорности агресије као злочина против мира и човечности.Он је нагласио да је агресорима свакако било познато да ће бомбардовањем рафинерија у Новом Саду и Панчеву изазвати ефекте хемијског оружја, али су ипак такве нападе масовно користили. Први пут су за онеспособљавање електро-постројења коришћене графитне бомбе које такође имају ефекте хемијског оружја.
У дискусији после излагања говорника, учествовао је већи број универзитетских професора, студената и грађана.Београд, 26. март 2013. Београдски форум за свет равноправних
=== 4 ===PDF: http://www.beoforum.rs/en/docdoc/Current-Concerns-Zivadin-Jovanovic-2013.pdfor http://www.voltairenet.org/IMG/pdf/HD_13_2013_Web.pdf---http://www.beoforum.rs/en/comments-belgrade-forum-for-the-world-of-equals/295-interview-to-the-swiss-weekley-current-concerns-zeit-fragen.htmlZivadin Jovanovic, Chairman of the Belgrade Forum for a World of Equals
Published on March 25th, 2013.
1. Please give us some information about yourself, your career?
ZJ: Graduate of Law, Faculty of Law, Belgrade University (1961); District Administration of New Belgrade (1961 – 1964); Diplomatic service of the SFRY/FRY (1964 – 2000); Ambassador in Luanda, Angola (1988 – 1993). Assistant FA Minister (1995 – 1998), Federal FA Minister (1988 – 2000); Vice Chairman of the Socialist Party of Serbia for FA (1996 – 2002); MP, to the Parliament of Serbia (1996), to the Federal Parliament of Yugoslavia (2000). Books: “The Bridges” (2002), “Abolishing the State” (2003), “The Kosovo Mirror” (2006).
2. After leaving the Ministry of Foreign Affairs in November 2000 you joined the Belgrade Forum for a World of Equals. Now you are the Chairman of this Association. Tel us what are your priorities?
ZJ: Forum`s priorities are: promotion of peace, tolerance and cooperation based on equality among individuals, nations, and states. We stand for full respect of the international law, basic principles of international relations and the role of United Nations. Use or threats of use of force, military aggressions are not admissible means in solving international problems. We consider that there are no “humanitarian” wars, or interventions. All interventions beginning with NATO aggression against Serbia (FRY) in 1999 up to now, regardless on their formal, public explanations, have been wars of conquest, some of them for geo-strategic, some for economic benefits. We promote human rights in their entirety, according UN GS Declaration – including social, economic, cultural, health, employment and other human rights.
We try to meet our objectives through various public debates, conferences, round tables, seminars, on national and international levels. Forum cooperates with associations of similar aims, within Serbia, the region and worldwide.3. We have seen some of very interesting books published by Belgrade Forum. How do you manage to maintain your publishing activity?
ZJ: Forum has published about 70 books on different national and international issues, from development policy in conditions of crisis, Status of Kosovo and Metohija and the Hague Tribunal to the NATO policy in the Balkans, Foreign policy of Serbia, International Terrorism and the Role of Intellectuals. Some of our books have been distributed in many countries in all continents. This is the case, for example, of the book titled “NATO Aggression - the Twilight of the West”. Unfortunately, for the lack of resources, only a few of our books have been published in foreign languages.
Last month, only, we published three new books – one devoted to the great Serbian philosopher academician Mihailo Markovic, who was one of the co-founders of Belgrade Forum, the other titled “From Nuremberg to Hague” and third “From Aggression to Secession”. Promotions of our books in various towns in Serbia attract significant attention.
All our activities, including writing and publishing, are entirely based on voluntary work. We never had, nor do we have today, a single person paid for the work done within the Forum. Membership fees and donations, mainly, from Serbian Diaspora, are chief sources of Forum`s income.4. You have mentioned promotion of peace to be one of your key objectives. But peoples of your region have been victims of wars in the last decade of 20-th century?
ZJ: True. The peoples of former Yugoslavia have suffered immensely first, from the civil wars in Bosnia and Croatia (1992 – 1995), then from the military aggression of NATO (1999), from sanctions and isolation and so on. Great many of them continue to suffer today. Consider, for example, the life of close to half a million of refugees and displaced persons living in Serbia only, who are not permitted to return to their homes in Croatia, or in Kosovo and Metohija. Consequences are still painful and will continue long in the future. What to say of the consequences of cassette bombs and missiles with depleted uranium used by NATO in 1999 taking daily tolls in human lives today and in centuries to come. History will proove that the peoples of former Yugoslavia have been victims of the concept of so called New World Order which in fact has been based on the policy of domination and exploitation.
5. Do you suggest that the foreign factors are responsible for brake-up of Yugoslavia, and not local?
ZJ: Local factors cannot be amnestied; they do bear their responsibility, of course for not being prepared to compromise. But, prevailing analyses seem to be lacking due attention to the negative role of external factors. Now we have enough proofs that certain European powers already in 1976 and 1977 had plans how to “rearrange” the territory of SFRY, in other words, how to divide, or fragment it in order to suit their own interests.
After Tito`s death, nationalism and separatism in various Yugoslav republics, as well as separatism and terrorism in the Serbian Province of Kosovo and Metohija, had been encouraged, even assisted politically, financially, logistically and propaganda-wise. Later on, certain mighty countries have been involved in the civil wars helping one, against the other, side. Those countries almost openly had been supporting secession of Slovenia and Croatia, arming Croatia and Bosnia even during UN arms embargo, encouraging and facilitating incoming of mercenaries, including Mujahidin. On the other side Serbia and Montenegro had been under isolation, sanctions and stigmatization. They had been treated as the only ones responsible for the civil wars. That was not based on facts, nor helpful in extinguishing the fire.
Results?
In the place of one state, now there are six, economically unsustainable, puppet states, plus seventh one in the offing, 18 governments , six armies, six diplomatic services, etc. Foreign debt which in 1990 for the whole of SFRY amounted to about 13.5 billion rose in 2012 to about 200 billion of euro for the six former Yugoslav republics! Some of them became financially enslaved. Who has benefited from this? Until 1990 there was not a single foreign military basis in the region. Today there is u number of foreign, mainly USA, bases, Bondstil in Kosovo and Metohija being the largest in Europe . To do what, to benefit whom? Bosnia almost 18 years after Dayton Accords is not functional; FYROM ten years after Ohrid Accords is not functional, continues to be faced with profound ethnic divisions and tensions. Status of Kosovo and Metohija even14 years after UN SC resolution 1244, still remains unresolved. Tirana`s Sali Brisha and Prishtina`s Hashim Tachi are publically advocating for establishment of so called Greater Albania. Other burning problems like unemployment ranging from 30 to 70 per cent, poverty, hundreds of thousands of refugees and displaced persons, international organized crime, including trafficking of human organs, drugs, arms and immigrants, make the picture of post Yugoslavia`s reality grim and uncertain.
So, who has really benefited from fragmentation Yugoslavia?6. Mentioning NATO intervention what are your views now, 14 years after?
ZJ: My views have not changed. This was illegal, criminal and immoral attack on a sovereign European state. Illegal because it violated all basic principles of International Law, including UN Charter, Helsinki Final Act and many international Conventions. It was undertaken without permission of UN Security Council. Criminal, because it was directed mainly against civilians, civilian infrastructure, using forbidden armament such as chemical, cassette bombs and missiles with depleted uranium. Immoral because it was based on false pretentions and untruths. Leaders of NATO are responsible first of all for killing of close to 4.000 and for wounding about 10.000 of persons, two thirds of whom were civilians. Direct material damages amounted to over 100 billion of US dollars. NATO aggression solved nothing, but it has provoked many new problems. It was war of conquest and not “humanitarian intervention”.
7. Can you be more specific?
ZJ: I have already mentioned some direct consequences. In a broader sense it should be noted that NATO aggression marked strategic change in its nature: it abandoned defensive and adopted offensive (aggressive) policy self authorizing itself to intervene any time, any spot on the globe. UN, especially, UN Security Council, had been disabled; international law and justice disregarded.
This was long prepared first war on Europe`s soil after the Second World War. It was demonstration of US domination in Europe, expansion toward East, justification of spending on NATO even after dissolution Warsaw Pact, precedent for future interventions (Afghanistan, Iraq, Libya).
It was the war imposed and directed by non-European power with the consequences to stay on Europe`s soil for a long time.
Aggression had marked strategic change in Germany`s policy adopted after Second World War. Taking active part in NATO`s aggression against Serbia (FRY) Germany deviated from own constitution and widely opened the door for combat roles away from its territory, and for militarization.
Today we have on European soil more military basis than at the peak of Cold War. Mushrooming of military basis started after NATO aggression on Serbia (FRY). How to explain expansion of democracy all over the Continent and proliferation of military bases at the same time? I have not heard convincing explanation. Something seems to be wrong.8. And what is your opinion on the future of Bosnia?
ZJ: Bosnia and Herzegovina had existed as one of the six republics of SFRY based on constituent equality of three peoples each having a right of veto – Muslims, Serbs and Croats. In that regard, it was considered being “small Yugoslavia”. When in 1992 constitutional principle of consensus was violated in the way that Muslims and Croats declared for secession ignoring Serb`s option to stay within Yugoslavia, civil war erupted. The Dayton peace Accords were success only because they reaffirmed the principle of equality of the three constituent peoples, equality of two entities (Moslem-Croat Federation and Republica Srbska) and principle of consensus. These basic principles were enshrined in the Constitution which makes integral part of the Accords.
The main source of the current crisis is the ambition of the Moslem leaders in Sarajevo to abolish the principle of consensus and to make a unitary state under their domination. In addition, they would like also to change the division of the territory guaranteed by Dayton Accords according to which Muslim-Croat Federation controls 51 and Republic of Srpska 49 percent of the whole territory. To make the problem more difficult, Muslims for their claims which obviously are contrary to Dayton stipulations, continue to enjoy support, from some power centers, primarily from Washington and Berlin. Why they want to further weaken Republic of Srpska and strengthen Moslems, I would rather not comment. These centers even pressurize Serbia`s leaders to discipline the leaders in Banja Luka so that they accept revision of Dayton and Constitution contrary to their interests which are internationally guaranteed. Serbia as guarantor of the Dayton Accords, firstly, has no power to impose anything on the leadership of Republic of Srpska and, secondly, it is not in Serbia`s interest to weaken Republic of Srpska thus provoking internal tensions and renewed spiral of ethnic tensions and even clashes in own neighborhood.
I believe that Bosnia and Herzegovina should be left alone to politically find solutions that suite the interests of the three equal constituent peoples and two equal entities. The Dayton Accords are not perfect. But, there could hardly be better compromise then Dayton Accords. Brussels claims that centralization of power in Sarajevo would apparently upgrade efficiency of the state administration. Authors of this view seems to be disregarding that it is the principle of consensus and decentralization which led to reestablishing of peace, maintaining of integrity and providing the sense of freedom and democracy. Finally, in my opinion, the Office of High Representative after 17 years of being at the same time Law making, Prosecution and Judiciary has become anachronism and should be disbanded. Bosnia and Herzegovina is the only member of UN (even member of Security Council), OSCE and other organizations, where High Representative enacts laws, removes presidents, prime ministers, ministers!
Serbia, being small, peace loving country, having neither imperial history nor imperial ambitions today, in our opinion, should remain neutral country, something like Switzerland. Concerning human rights, we stand for the concept of UN Universal Declaration on Human rights (1948) which demands respect of all human rights including cooperate9. My colleague of CC once said that Serbia is a thorn in the conscious of Western world. What is your opinion on this?
ZJ: What I can say is that leaders and politicians of certain European countries have been far from neutral, constructive or moral during Yugoslav and Kosovo crisis. Some of them actively advocated and participated in NATO aggression which left long term serious problems for the whole of Europe. Together with leaders of USA, they at least knew about financing, training and arming Albanian terrorists and separatists in Kosovo and Metohija from their states. UN SC documents confirm this . I may not be quite objective, but I am certainly sincere. In my opinion, there is little to be proud of Europe`s role toward Serbia and Serbs in the last 20 years. I have been surprised by the measure of distortions, double standards, immoral statements practiced by certain politicians who represent European values and civilization. And it would not be worth talking about it today, if the lessons have been drawn from the past. Unfortunately, new politicians of those countries continue same policies and same dishonest methods toward Serbia.
Governments of leading western countries initiated outrageous anti-Serbian propaganda campaign based on prejudices, dishonest fabrications and even on ordinary lies. I still remember, for example, invention of German Defense minister Rudolf Sharping of the alleged “Horse shoe plan” . So called “massacre of civilians” in Rachak which served as a justification for the start of military aggression also proved to be false. Report of the findings of the international forensic experts team headed by Finish doctor Helen Ranta, which acted under EU auspices, has never been published. Apparently, it was lost somewhere in Brussels!10. What are the lessons of the NATO aggression for you and the world?
ZJ: NATO aggression against Serbia (FRY) in 1999 was a model of new wars of conquest covered by the phrase “humanitarian intervention”. Everybody by now should know that this was not “humanitarian intervention” and that there are no “humanitarian wars”. That was a war of conquest, to take away from Serbia its province of Kosovo and Metohija and to install there USA troops for strategic reasons. This was precedent which was followed To my opinion export capitalistic social system based on single Washington’s doctrine is equally unacceptable today as was unacceptable export of socialist system based on Moscow`s doctrine in sixties of the last century. Freedom of choice should be sovereign right of every country. It is not right to divide peoples as if some have right granted to them by Good to decide on what is good even for every other nation in the world. History has thought, at least us in Europe that such ideology would be source of great danger.
11. Where is the solution for the Kosovo issue?
ZJ: Problems of Kosovo and Metohija are centuries long, deep rooted ones. The Province is the birth place of Serbian state, culture, religion, national identity. About 1.300 medieval monasteries and churches, including some UNESCO proclaimed as world heritage, are still found there. Over 150 have been destroyed by vandals and extremists. To say that basic problems there have been in the field of human rights of Albanians would be simplification. To solve the essential problems which, I believe, are in territorial expansionism of Albanians supported by western countries, primarily by USA, Germany and Great Britain, all political actors need wisdom, long term view and patience. Qualities that seem to be astonishingly in deficit.
I still believe in compromise solution based on UN SC resolution 1244 of June 10th, 1999. That resolution, like a number of other UN SC decisions preceding it, has repeatedly guaranteed sovereignty and territorial integrity of FRY (succeed by Serbia) and substantial autonomy for Kosovo and Metohija within FRY (Serbia). In the meantime great many serious mistakes have been committed, first and foremost, by so called international community, including EU, then by Serbian authorities. Those mistakes generally can be summed up as serious deviation from the UN SC resolution 1244. In March 2008, Albanian leadership in Prishtina, declared illegal, unilateral secession of the Province from Serbia proclaiming so called Republic of Kosovo. While the Province even today remains under UN Security Council mandate, UN has not reacted. USA, Germany, Turkey, Great Britain almost immediately recognized this secession. By now, 22 out of 27 EU members followed the suite. Serbia has not, and I believe, shall not recognize secession of 17 percent of its territory.. Most of the UN members, including two, out of five, permanent members of Security Concil, Russia and China, have not.
Last year the dialog has started under the EU auspices between representatives of Belgrade and Prishtina on solving some concrete issues concerning everyday life of citizens. This may be good presuming it does not prejudice the key issue – status of the Province as envisaged by UN SC resolution 1244. I personally would like to see that the dialog produces the time table for free and safe return to their homes of about 250.000 Serbs and other non-Albanians who live in miserable conditions in various towns of Serbia and Montenegro. Unfortunately, so far, this issue has not come to the agenda, partially because of the lack of interest of Prishtina, partially because of the double standard policy of the West.
There is no viable solution imposed by force, or blackmailing Serbia`s government. The so called deal sponsored by certain western countries - territory (Kosovo) for membership (of Serbia) in EU and more foreign investments, seemingly logic considering Serbia`s economy in shambles, but I do not believe it would work. It would not be fair, not balanced. It would not be acceptable by Serbs knowing their history, culture and pride.12. What is the relationship between Serbia and the EU?
ZJ: EU is traditionally the most important economic partner of Serbia. Historic, social and cultural links remain strong. Hundreds of thousands of Serbian citizens, and their descendants work and live in EU member countries. Serbia is candidate for membership in EU. This is reflected in applying method of “stick and carrots”, in endless list of conditions towards Serbia which have not been applied, nor they are applied now to any other candidate country. EU expects Serbia to “normalize relations with Kosovo”. When Belgrade reacts that it will never recognize Ksovo, Brussels` commissars react that this is “not yet on the agenda”, that EU demands “only” IBM (Integrated Boarder Monitoring) system on the borders with Kosovo, dissolution of Serbia`s institutions in Kosovo, notably in Northern Kosovo, signing of an agreement on good neighborly relations, exchange of ambassadors, then that Serbia does not obstruct Kosovo`s membership in the UN, and alike! Imagine that quantity of hypocrisy. They do not demand diplomatic note, or any written statement on recognition, but they certainly demand relations equaling between sovereign states!
I support close cooperation between Serbia and EU in all fields of mutual interest without any obstacles: free flow of goods, capital, people, information. Having regard that EU at present does not treat Serbia as sovereign partner, Serbia should adopt policy of good neighborly relations with EU and freeze present policy defining membership in the EU as the only alternative. It cannot be in the best interest of Serbia to give away more for less. Openness, cooperation without any administrative obstacles and good neighborly relation between Serbia and EU would be quite reasonable approach for the foreseeable future.13. How can we in Germany, Switzerland and other European countries help that your people are better in every way?
ZJ: The best way to help not Serbia only, but understanding in Europe and return to real values of our civilization, is to always defend the truth, avert distortion, semi-truths, immorality of all kinds. Serbia and Serbian nation have always through history been part and parcel of Europe, its culture, progress and civilization; this is same today and, I believe, it will stay so in the future. Nations have deep roots and faces which do not change overnight. In my opinion it would be useful if any prejudicing and one sided views characteristic of the public approaches to Serbia and Serbs in the recent past, would be replaced by more balanced and non biased views.
14. We understand that the Belgrade Forum will be hosting important international conference next March in Belgrade?
ZJ: Forum and some other independent, non partisan association in Serbia are planning international conference under title “Aggressions, militarization and world crises”, to be held in Belgrade, March 22 and 23rd, 2013. This conference and other accompanying events will mark 15th Anniversary of the beginning of 1999 NATO aggression against Serbia (FRY) and pay honor to the victims of the aggression. We plan to invite prominent scholars and intellectuals from European and other countries to address the burning issues of military interventionism, expansion of military budgets, militarization of political decision making and world crisis which, in our opinion is not only financial and economic, but also crisis of international world order.
=== 5 ===I video dell'evento / Видео записи са годишње скупштине Беофорума 2012:
(Message over 64 KB, truncated)
http://www.silviacattori.net/article4308.html
ENTRETIEN AVEC MAHDI DARIUS NAZEMROAYA
"L’OTAN n’amène que la destruction, l’insécurité et la misère. Elle doit être abolie"
Apprécié pour la rigueur et la justesse de ses analyses le sociologue canadien Mahdi Darius Nazemroaya (*), 30 ans, s’est imposé comme un des meilleurs connaisseurs de l’OTAN. Ses investigations, traduites en de nombreuses langues, ont acquis une audience internationale et son ouvrage « The globalisation of NATO » [« La mondialisation de l’OTAN »] fait aujourd’hui référence. En 400 pages denses, fascinantes, préoccupantes, il nous fait prendre la mesure de la menace que l’OTAN fait peser sur la paix du monde et l’avenir de nombreux peuples. Il nous fait également prendre conscience de l’urgence qu’il y aurait à obtenir la dissolution de cette dangereuse organisation.
19 MARS 2013 | THÈMES (S.CATTORI) : OTAN
Mahdi Darius Nazemroaya : Les graines de ce livre ont été semées en 2007. J’avais alors rédigé un petit manuscrit mettant en relation les guerres en Afghanistan et en Irak (qui avaient fait suite aux tragiques évènements du 11 septembre 2001) avec l’expansion de l’OTAN, le projet de bouclier antimissiles états-unien - que je décrivais comme s’étant finalement couvert du manteau d’un projet de l’OTAN, - et le concept de ce que les néoconservateurs et leurs alliés sionistes appellent« destruction créative » pour redessiner la restructuration des pays du Moyen-Orient, et l’encerclement aussi bien de la Chine que de la Russie.
Silvia Cattori : Dans votre remarquable ouvrage vous mettez en lumière les stratégies mises en place par l’OTAN pour étendre son emprise militaire dans le monde. J’aimerais vous demander ce qui vous a motivé à consacrer tant d’énergie à un sujet aussi ardu et exigeant. Comment en êtes-vous venu à considérer que l’analyse du rôle de l’OTAN et des stratégies qu’elle a mises en place était une tâche absolument essentielle ?
J’ai toujours considéré que tous les évènements négatifs auxquels le monde est confronté étaient les éléments d’un ensemble ; ou de ce que le savant et révolutionnaire hongrois György Lukács a appelé « totalité fragmentée ». Les guerres en « série », l’accroissement des lois de sécurité, la guerre contre le terrorisme, les réformes économiques néolibérales, les « révolutions colorées » dans l’espace post-soviétique, la diabolisation de différentes sociétés par les médias, l’élargissement de l’OTAN et de l’Union Européenne, et les fausses accusations au sujet d’un programme d’armement nucléaire iranien font partie d’un tout. Un de mes articles publié en 2007 [1], posait également les principales bases de cette feuille de route et reliait tous les éléments de la guerre perpétuelle à laquelle nous assistons.
J’ai écrit ce livre parce que je pensais que c’était un sujet très important. J’ai lu la plupart des textes de l’abondante littérature concernant l’OTAN et aucun n’examine l’OTAN dans la perspective critique où je me place. De même qu’aucun ne relie l’OTAN de manière pertinente à une « vue d’ensemble » des relations internationales. Un chercheur de l’Université Carleton m’a dit que mon livre était comme une Bible des relations internationales et de tous ses sujets importants. Je vois moi aussi mon livre sur l’OTAN de cette manière.
Ma principale motivation pour écrire ce livre était d’amener les lecteurs à prendre conscience de la nature impérialiste des conflits internationaux modernes et de les aider à en voir la « totalité » au lieu de ses éléments « fragmentés ». Quand vous voyez l’ensemble, vous êtes en mesure de prendre de meilleures décisions. Je pense avoir donné de l’OTAN une évaluation correcte. Dans sa bibliothèque à Bruxelles il y a un exemplaire de mon livre. C’est l’OTAN elle-même qui a annoncé son acquisition comme l’une des ressources de sa bibliothèque, en novembre 2012. Ce livre est ma contribution, en tant que chercheur, pour essayer de permettre aux lecteurs de prendre des décisions en connaissance de cause en voyant au-delà des effets de miroirs et des éléments fragmentés du tableau.
Aujourd’hui dans le monde, les gens sont de façon générale plus instruits. Mais malheureusement l’ignorance se répand en ce qui concerne les relations de pouvoir et ce qui se passe dans ce domaine au niveau mondial. Nous entrons dans une ère trompeuse de l’histoire où beaucoup de gens à travers le monde sentent de plus en plus qu’ils ne peuvent rien faire d’autre que d’être des spectateurs impuissants, réduits à n’être que des particules, des rouages, ou des extensions d’une immense machine invisible sur laquelle ils n’ont aucun contrôle.
Les scénarios du livre de George Orwell « 1984 » se sont pour l’essentiel réalisés. Les gens sont devenus étrangers à leur monde et gouvernés de plus en plus par cette machine capitaliste invisible qui travaille à détruire toutes sortes de façons alternatives de vivre ou de penser ; l’ordre qui s’impose aujourd’hui à nous est comme un resserrement de la « cage d’acier » de Max Weber [2] qui réduit de plus en plus notre indépendance et nos mouvements.
La plupart des gens regardent maintenant les nouvelles et la télévision passivement. Ils essaient de se distraire de la réalité ; ils tentent d’engourdir leur conscience et de vivre dans un faux état de bonheur qui leur permet d’ignorer la réalité et les misères du monde. Collectivement, nos esprits ont été colonisés, on leur a fait croire à un faux ordre des choses. L’humanité est en train d’être de plus en plus déshumanisée. Peut-être que j’ai l’air hégélien, mais les gens deviennent étrangers à eux-mêmes. Ils deviennent aussi étrangers aux capacités de leur propre esprit et aux talents dont ils ont été dotés. Mais la vérité est que nous ne sommes pas séparés des évènements et des processus qui façonnent ce monde. Nous ne devrions pas devenir les esclaves des objets ou des structures de notre propre fabrication, que ce soit le capitalisme ou les structures politiques. Nous ne devons pas devenir de simples spectateurs de notre parcours de vie.
L’hégémonie est un processus continu de leadership, de contrôle, et d’influence qui implique à la fois la contrainte et le consentement. Mais son emprise n’est jamais totale et elle peut toujours être combattue. Nous voyons des défis à l’hégémonie dans la construction de blocs historiques qui affrontent les centres de pouvoir impérialistes et capitalistes. Le Mouvement bolivarien d’Hugo Chávez et l’ALBA sont des exemples réussis d’une contestation de l’hégémonie traditionnelle des élites compradores qui gouvernent la région au bénéfice de forces extérieures.
Silvia Cattori : Un grand chapitre passionnant et troublant de votre livre est consacré à l’Afrique. L’entrée en guerre de la France au Mali n’a pas dû être une surprise pour vous. La déstabilisation de ce pays affaibli, engendrée par l’intervention de la France en Libye, n’ouvre-t-elle pas une grave crise dans tous les pays du Sahel, de l’Atlantique à la Mer rouge ?
Mahdi Darius Nazemroaya : Dès le début j’ai soutenu que la division du Soudan, l’intervention française en Côte d’Ivoire soutenue par les États-Unis, et la guerre de l’OTAN en Libye, faisaient partie d’une deuxième « ruée vers l’Afrique ». J’ai expliqué que la guerre en Libye visait à déstabiliser d’autres parties de l’Afrique et aurait un effet d’entraînement sur une large partie de ce continent incluant des pays comme le Niger et le Mali.
Dans mon livre, j’ai examiné le Sahel qui est constitué par les terres intérieures de l’Algérie, du Niger, de la Libye, et du Mali. La guerre de l’OTAN contre la Libye a déclenché une réaction en chaîne, comme une démolition contrôlée, que les États-Unis et leurs alliés utilisent pour contrôler une vaste portion de l’Afrique et de ses ressources. Comme la première « ruée vers l’Afrique » qui a été déclenchée par une crise économique dans les pays industrialisés de l’Europe occidentale, ces évènements concernent en fait le contrôle des ressources. Alors que les États-Unis s’impliquaient davantage en Afrique, son gouvernement et le Pentagone se sont mis à parler de plus en plus de l’expansion des facilités dont disposait Al-Qaïda en Afrique et de la manière dont l’armée américaine et ses alliés devaient combattre cette organisation en augmentant leur présence sur le continent africain. En fait, les États-Unis ont constitué en 2011 un budget pour l’actuelle guerre au Mali sous le couvert de la lutte contre Al-Qaïda en Afrique de l’Ouest. Des intérêts stratégiques comme l’obsession grandissante des États-Unis pour le Golfe de Guinée et l’approvisionnement en pétrole en Afrique de l’Ouest sont occultés dans un récit qui nous parle de la lutte contre les groupes terroristes rangés sous le label d’Al-Qaïda. Nous savons d’expérience que l’Empire américain a en fait travaillé avec ces groupes, aussi bien en Libye qu’en Syrie. Et que l’on cherche à pousser hors d’Afrique la Chine, la Russie, l’Inde, le Brésil, et d’autres rivaux économiques du bloc occidental, mais on n’en parle pratiquement pas. En lieu et place, on déguise les intérêts des États-Unis et des ses alliés de l’OTAN comme la France, en objectifs altruistes visant à aider des États faibles.
Pour en revenir au Mali. Je n’ai pas été surpris quand le Président François Hollande et son gouvernement ont ordonné aux soldats français d’envahir ce pays. Aussi bien la France que les États-Unis sont très au fait des réserves de gaz et de pétrole au Mali, au Niger, et dans l’ensemble du Sahel. Mon livre traite de ces points et de la création par le gouvernement français, en 1945, d’un Bureau de recherches pétrolières dans le but d’extraire le pétrole et le gaz de cette région. Quelques années plus tard, en 1953, Paris a délivré des licences d’exploitation à quatre compagnies françaises en Afrique. En raison de ses craintes, à la fois des empiétements américains et des demandes africaines d’indépendance, Paris a créé l’Organisation Commune des Régions Sahariennes (OCRS) pour maintenir son contrôle sur les parties riches en ressources de ses territoires africains qui possèdent du pétrole, du gaz, et de l’uranium. L’uranium a été important pour garantir l’indépendance de la France vis-à-vis de Washington par la création d’une force de dissuasion nucléaire stratégique, en riposte au monopole anglo-américain.
Ce n’est donc pas un hasard si les zones du Sahel que les États-Unis et ses alliés ont désignées comme faisant partie de la zone où Al-Qaïda et les terroristes sont situés correspondent à peu près aux frontières de l’OCRS, riche en énergie et en uranium. En 2002, le Pentagone a commencé d’importantes opérations visant à contrôler l’Afrique de l’Ouest. Cela a eu lieu sous la forme de l’Initiative Pan-Sahel, qui a été lancée par l’US European Command (EUCOM) et l’US Central Command (CENTCOM). Sous la bannière de ce projet de l’armée américaine, le Pentagone a formé des troupes du Mali, du Tchad, de la Mauritanie, et du Niger. Les plans visant à établir l’Initiative Pan-Sahel remontent toutefois à 2001, lorsque l’Initiative pour l’Afrique a été lancée à la suite des attentats du 11 septembre. Sur la base de l’Initiative Pan-Sahel, la Trans-Saharan Counter-terrorism Initiative (TSCTI) a été lancée en 2005 par le Pentagone sous le commandement du CENTCOM. Le Mali, le Tchad, la Mauritanie, et le Niger ont été rejoints par l’Algérie, le Maroc, le Sénégal, le Nigeria, et la Tunisie. La TSCTI a été transférée en 2008 au commandement de l’AFRICOM récemment activé. Il faut relever que le capitaine Amadou Sanogo, le leader du coup d’État militaire qui a eu lieu au Mali le 21 mars 2012, est l’un des officiers maliens qui ont été formés dans le cadre de ces programmes américains en Afrique de l’Ouest.
L’analyse du coup d’État de 2012 au Mali montre qu’il s’agit d’un acte criminel. Le coup d’État militaire a renversé le Président Amadou Toumani Touré sous prétexte qu’il ne pouvait pas restaurer l’autorité malienne sur le nord du pays. Le Président Amadou était sur le point de quitter son poste et n’avait pas l’intention de rester dans la vie politique, et les élections allaient avoir lieu dans moins de deux mois. Ce coup d’État a essentiellement empêché une élection démocratique d’avoir lieu et l’action du capitaine Sanogo a mis fin au processus démocratique au Mali et a déstabilisé le pays. Sa nouvelle dictature militaire a été reconnue par l’OTAN et par le gouvernement installé en Côte d’Ivoire par les Français. Les États-Unis ont continué à financer le gouvernement militaire du Mali et des délégations militaires et civiles des États-Unis et d’Europe occidentale ont rencontré le régime militaire de Sanogo. Peu après, la France a déclaré qu’elle avait le droit d’intervenir en Afrique partout où ses citoyens et ses intérêts étaient menacés. C’était autant de préliminaires.
Les armes qui sont utilisées au Mali et au Niger aussi bien par les groupes terroristes que par les tribus touaregs sont liées aux actions de l’OTAN en Libye. Plus précisément ces armes viennent des arsenaux libyens pillés, et des armes envoyées en Libye par les Français, les Anglais et les Qataris. L’OTAN a eu un rôle direct dans ce domaine et l’on sait que les Français ont soudoyé les groupes touaregs et ont contribué à les armer et à les financer durant la guerre contre la Libye. Du reste, en Afrique, les Français ont toujours manipulé les Touaregs et les Berbères contre d’autres groupes ethniques à des fins coloniales.
Par ailleurs, les tensions entre le Soudan et le Sud-Soudan sont attisées. La région soudanaise du Darfour et la Somalie sont toujours des points chauds. Tout cela fait partie d’un arc africain de crise qui est utilisé pour restructurer l’Afrique et l’englober dans les frontières du bloc occidental.
Silvia Cattori : Quand sous l’impulsion du président Sarkozy, après 33 ans de retrait, la France est revenue dans le commandement militaire de l’OTAN, il n’y a eu aucune protestation. N’est-ce pas le signe que les citoyens ignorent, que cette organisation menace l’humanité et que l’appartenance de leur pays à l’OTAN implique sa subordination à la politique étrangère belliciste de Washington et la perte de sa souveraineté ?
Mahdi Darius Nazemroaya : Je pense que ce que le Président Sarkozy a fait en réintégrant la France dans le commandement militaire de l’OTAN est largement le reflet d’un consensus au sein de la classe politique française. Je sais qu’à Paris de nombreuses voix politiques l’ont critiqué, mais si au sein de la classe politique française l’opposition avait été intransigeante, elle aurait pu faire beaucoup plus que parler. Aujourd’hui, les membres de l’establishment politique français, aussi bien à « gauche » qu’à « droite », se battent entre eux pour savoir qui va le mieux servir les centres impérialistes et capitalistes à Washington et à New York. L’establishment politique français ne fait pas cela parce qu’il est particulièrement pro-américain, mais parce qu’il est au service du système mondial corrompu qui sert lui-même le capitalisme global dont le centre en voie d’affaiblissement est aux États-Unis. Ainsi, nous avons aussi besoin de réévaluer ce qu’est l’anti-américanisme, ou d’où proviennent et ce que représentent en fait les sentiments anti-américains.
De larges segments de l’élite de l’Europe occidentale sont au service de ce système mondial parce que leurs propres intérêts y sont investis et y sont liés. Comme les États-Unis sont en voie d’affaiblissement et en lutte pour maintenir leur primauté mondiale en tant que centre du capitalisme, de la régulation et de l’accumulation capitaliste, ils vont de plus en plus déléguer leurs missions impériales à des pays comme la France. On verra également davantage de compromis entre les États-Unis et des pays alliés comme la France et l’Allemagne. Il s’agit là d’une décentralisation dialectique du pouvoir des États-Unis visant à renforcer l’hégémonie du système mondial et à maintenir l’Empire américain par délégation. Il faut noter que ce système capitaliste mondial est fragmenté en blocs, raison pour laquelle nous voyons des rivalités entre les États-Unis, la Chine et la Russie.
De façon générale, la majorité des citoyens dans de nombreuses sociétés sont de plus en plus passifs vis-à-vis des décisions de leurs gouvernements et de leurs dirigeants. C’est le reflet d’un sentiment croissant d’aliénation, de détachement et d’impuissance qui a transformé les êtres humains en marchandises et en objets. Cela fait partie du resserrement de la « cage d’acier » dont je parlais plus haut, en termes weberiens.
Silvia Cattori : La France a été au commencement, avec le Qatar, le principal « parrain » de la déstabilisation de la Syrie [3]. La Chine et la Russie ont empêché par leurs vétos l’adoption d’une résolution du Conseil de sécurité qui aurait autorisé une intervention militaire de l’OTAN comme cela a été le cas en Libye. Mais on peut se demander si les pays de l’OTAN et leurs alliés arabes ne sont pas en train de réaliser leur plan de déstabilisation de la Syrie par d’autres voies ? Et pensez-vous que la Chine et la Russie pourront durablement contenir l’OTAN tant que les pays émergents n’auront pas leur mot à dire et les moyens d’imposer un véritable multilatéralisme au Conseil de sécurité ?
Mahdi Darius Nazemroaya : En premier lieu, il faut voir que les évènements en Syrie font partie d’une guerre par procuration menée par les États-Unis, l’OTAN, Israël et les dictatures arabes (comme l’Arabie Saoudite), contre la Chine, la Russie, l’Iran et leurs alliés. Deuxièmement, quand on considère les évènements en Syrie d’un point de vue international, on devrait penser à la Guerre civile espagnole qui a éclaté avant la Deuxième guerre mondiale. De même, on peut considérer les évènements en Libye et en Afrique, et peut-être les invasions antérieures de l’Afghanistan et de l’Irak, en pensant à l’invasion de la Chine par le Japon ou l’invasion de la Tchécoslovaquie par l’Allemagne avant la Deuxième guerre mondiale. Cela ne signifie pas que la Syrie ou ces évènements soient nécessairement le prélude à une Troisième guerre mondiale, mais ils ont le potentiel d’allumer un vaste incendie au niveau mondial — à moins que l’on ne pense que tous ces évènements font déjà partie de la Troisième guerre mondiale.
Les thèses de Giovanni Arrighi sur les cycles systématiques d’accumulation dans le « système-monde » peuvent nous aider à trouver une base de réflexion. Son travail est important parce que nous pouvons l’utiliser pour lier entre eux, de la Syrie à l’Afrique, les éléments dont nous parlions en termes de « totalité fragmentée » constituant le système mondial. Les cycles d’accumulation étudiés par Arrighi se rapportent à des périodes de temps qui s’étendent sur une centaine d’année ou plus, durant lesquelles le centre du capitalisme dans le système mondial se situe dans un lieu géographique ou un pays donné. Ses thèses sont fortement influencées par les travaux du savant français Fernand Braudel sur l’expansion du capitalisme. Pour Arrighi ces centres d’accumulation ont été les pouvoirs hégémoniques du système mondial en expansion. À la dernière étape de chaque cycle, les capitalistes déplacent leurs capitaux de ces centres dans d’autres endroits et finalement dans le nouveau centre capitaliste qui a émergé. Ainsi, chronologiquement, le pouvoir hégémonique du système mondial a été transféré de la ville-État italienne de Gênes aux Pays-Bas, puis en Grande Bretagne et, finalement, aux États-Unis. Le déplacement géographique du centre du système mondial se produit au cours d’une période de crise, au moins pour les anciens centre capitalistes, et dans un court laps de temps. Nous en arrivons aujourd’hui à la Chine. Ce qui se passe est que le centre du capital est sur le point de sortir des États-Unis. Si l’on suit la tendance soulignée par Arrighi, alors le prochain centre d’accumulation capitaliste du système mondial sera la Chine. Toutefois d’autres scénarios ne sont pas à écarter, comme une direction globale de toutes les principales puissances capitalistes. En me référant aux travaux d’Arighi, je veux dire ici que nous avons affaire à un système capitaliste mondial qui inclut la Chine et la Russie. Ni les États-Unis ni la Chine ni la Russie ne veulent perturber ce système. Ils sont en compétition pour en devenir le centre d’accumulation capitaliste. C’est pourquoi aucune des parties ne veut une guerre directe. C’est pourquoi les Chinois n’ont pas utilisé la dette étrangère américaine pour dévaster l’économie des États-Unis ; la Chine souhaite voir un transfert ordonné du centre d’accumulation depuis les États-Unis.
La Chine et la Russie ne changeront pas leurs politiques et leurs positions sur la Syrie ou l’Iran, mais elles veulent éviter une guerre qui perturbe le système capitaliste mondial. Bien sûr, les États-Unis essaient de maintenir leur position en tant que centre du système mondial, par la force brute, ou en impliquant leurs alliés et vassaux dans leurs opérations impérialistes, comme au Mali et en Libye.
Silvia Cattori : Vous consacrez un long chapitre (p 67 à 113) à l’intervention de l’OTAN en Yougoslavie. Pouvez-vous résumer pour nos lecteurs ce à quoi cette guerre, qui a démembré un pays et généré tant de souffrances, devait aboutir ?
Mahdi Darius Nazemroaya : Le démantèlement de la République fédérative socialiste de Yougoslavie a été une étape importante pour ouvrir les portes d’une expansion vers l’Est de l’OTAN et de l’Union Européenne. Il a ouvert la route pour la marche vers les frontières de la Russie et de l’ex-Union soviétique. L’ex-Yougoslavie était aussi un obstacle majeur vis-à-vis du projet euro-atlantique de l’OTAN et de l’UE en Europe. En outre, la guerre de l’OTAN en Yougoslavie a permis de préparer la logistique des guerres en Afghanistan et en Irak.
Silvia Cattori : Denis J.Halliday [4] écrit dans la préface de votre ouvrage : « L’OTAN n’amène que la destruction, la pauvreté, l’insécurité et la misère. Elle doit être abolie ».Quand on sait qu’il n’y a aucun mouvement qui s’oppose à la guerre, que des ONG comme Amnesty, HRW, MSF, MDM, prennent le parti de l’ingérence militaire des grandes puissances, comme on l’a vu en ex-Yougoslavie, au Soudan, en Libye, en Syrie, que peut-on suggérer à toute une jeunesse en quête de justice et désireuse d’agir pour un monde meilleur ? Que peuvent faire concrètement les peuples européens contre la machine destructrice de l’OTAN ?
Mahdi Darius Nazemroaya : Comme je l’ai dit, nous en sommes arrivés à la situation décrite par George Orwell dans son roman “1984”. Amnesty International, Human Rights Watch, et une grande partie des ONG de l’industrie humanitaire sont des outils de l’impérialisme pratiquant les deux poids deux mesures. Les organisations d’aide étrangère sont profondément politiques et politisées. Cela ne signifie pas que tous leurs employés soient de mauvaises gens qui ne veulent pas aider le monde. Bon nombre de leurs employés et des bénévoles sont des gens estimables ; ils ne comprennent pas tous les faits et ils ont de bonnes intentions. Ces gens ont été trompés ou aveuglés par la pensée de groupe institutionnelle. Leurs esprits devraient être débarrassés de tous les préjugés et de la désinformation dont ils ont été nourris ; une véritable tâche de dévouement.
Les citoyens des pays de l’OTAN doivent travailler à se positionner eux-mêmes pour informer leurs sociétés respectives sur l’OTAN et finalement les influencer pour qu’elles se retirent de cette organisation. Cela peut être fait de diverses manières. Mais cela commence par une compréhension de ce qu’est l’OTAN et une connaissance non censurée de son histoire.
Je ne suis pas une autorité morale ou un stratège. Se maintenir soi-même sur la bonne voie est déjà un défi assez difficile, je pense. Je n’ai aucun droit à pontifier sur la façon dont les gens devraient vivre. Je vais toutefois vous dire ce que je pense personnellement. À mon avis, le plus gros problème pour beaucoup de gens est qu’ils veulent changer le monde à une beaucoup trop grande échelle sans s’attaquer aux problèmes immédiats dans leurs propres vies. Je trouve que la meilleure manière de changer le monde est de commencer par de petits pas dans notre vie de tous les jours. Je parle ici d’ « échelle » et pas de « changement graduel » ou de « rythme ». Faire un monde meilleur commence par votre environnement immédiat. Le changement commence avec vous-même et ceux qui vous entourent, tout comme le devrait la charité. Imaginez si la plupart des gens faisaient cela ; le monde serait changé par petites étapes qui aboutiraient collectivement à un changement monumental. Rien de tout cela ne peut non plus se faire sans patience et détermination, et je souligne encore une fois qu’action et connaissance ne devraient pas être séparées. Je ne sais que dire de plus.
Silvia Cattori : En mettant ensemble les pièces du puzzle vous démontrez magistralement dans votre livre comment ces guerres en série, menées sous des prétextes humanitaires, s’inscrivent dans une stratégie de « destruction créative » conçue par « les néoconservateurs et leurs alliés sionistes », et comment – de la Yougoslavie, à l’Afghanistan, à l’Irak et à la Libye – elles sont toutes liées. Des personnalités de premier plan, comme l’ancien Secrétaire général adjoint de l’ONU Denis J. Halliday qui a préfacé votre ouvrage, vous donnent entièrement raison : l’OTAN est bel et bien le principal danger pour la paix du monde. Mais vous savez qu’en Europe, notamment dans les pays où, comme en France, les organisations juives ont une forte emprise sur les politiques et les médias, dénoncer la stratégie des néoconservateurs et de leur allié Israël [5], ou dénoncer les révolutions colorées suffit à vous faire cataloguer comme« théoricien du complot » et à vous écarter du débat. Que peut-on faire à votre avis pour modifier cette désespérante situation ?
Mahdi Darius Nazemroaya : Mon expérience (au Canada) est différente. On ne m’a jamais qualifié de théoricien du complot. Je pense que la censure des médias et le mépris systématique sont des tactiques clés utilisées contre ceux qui remettent en question le récit dominant ou les opinions énoncées par les forces hégémoniques qui dominent la société. L’objectif visé en diabolisant des personnes ou des groupes sous le qualificatif de « théoriciens du complot » est de les discréditer et de les neutraliser. Cela se produit généralement quand ils ont beaucoup attiré l’attention et quand ils ont aussi quelques idées fausses qui peuvent être ridiculisées et liées à leurs positions. Néanmoins, ceux qui se voient qualifiés de théoriciens du complot ne devraient pas laisser cette accusation les dissuader de maintenir leurs positions et de continuer à s’adresser aux gens. Car la démoralisation fait partie de la tactique utilisée pour réprimer les points de vue et réflexions « dérangeantes ».
Les groupes et les lobbies sionistes ont une présence forte et disproportionnée dans le domaine politique et dans les médias de plusieurs pays, mais il faut reconnaître qu’ils ne sont pas homogènes et qu’ils ne sont pas les seuls facteurs influents ; ils font partie d’un bloc d’intérêts pour qui il est important d’empêcher qu’un discours critique n’ébranle les forces hégémoniques qui dominent aujourd’hui la société. Et les lobbies sionistes ne sont pas tous liés à Israël. Il arrive qu’un groupe sioniste travaille à introduire et à imposer à Israël des projets externes. Les motivations de ces groupes ne sont pas toutes les mêmes, mais elles font partie du programme dominant qui s’est développé en ce que les renommés sociologues Giovanni Arrighi et Immanuel Wallerstein ont appelé « système-monde » [ou « économie-monde »].
À mon humble avis, être entendu est la chose la plus importante. Internet et les réseaux sociaux ont contribué à ce processus. Je pense que, pour être entendu, il est également important de proposer des analyses rigoureuses et bien articulées. C’est une tâche difficile qui doit être accomplie, et qui fait partie d’un processus culturel plus large incluant l’éducation et la rééducation. Modifier les forces hégémoniques dominant la société ne peut se faire qu’en établissant de nouveaux courants de pensée pouvant contester leur hégémonie. La critique ne suffit pas non plus, une alternative et un meilleur programme doit être articulé et proposé. La critique en elle-même est inutile si l’on n’offre pas parallèlement un programme alternatif. Pensée et action doivent également être liées dans un processus pratique.
Silvia Cattori : Votre livre va-t-il être traduit en français ? A-t-il eu la couverture médiatique lui permettant de toucher un large public ?
Mahdi Darius Nazemroaya : Mon livre devait être traduit en français en trois volumes par un éditeur en France, mais malheureusement l’accord a fait long feu. En notre temps où la durée d’attention s’amenuise, peu de gens sont intéressés à lire un livre de plus de 400 pages. Très peu d’attention lui a été accordée de la part des grands médias. Il y a plusieurs mois, Le Monde Diplomatique à Paris a contacté mon éditeur aux États-Unis, ainsi que la maison qui le diffuse en Grande Bretagne, pour leur demander l’envoi d’un exemplaire. Je ne sais pas si Le Monde Diplomatique a réellement l’intention de faire une recension d’un livre aussi critique et, très honnêtement, je ne m’en soucie pas vraiment.
Mon ouvrage a eu de bonnes critiques disant que c’est un livre à lire absolument. Il est diffusé dans les universités et les collèges. On en trouve des exemplaires dans les bibliothèques de diverses institutions comme l’Université de Harvard et l’Université de Chicago. Il est référencé à la Haye et dans la prestigieuse collection de la Bibliothèque du Palais de la Paix aux Pays-Bas qui tient à jour les livres relatifs aux lois internationales. Sur Amazon au Royaume Uni, il est classé comme l’un des meilleurs livres sur l’OTAN et je crois qu’il est en train de prendre un bon départ.
Silvia Cattori
[1] Publié d’abord sous le titre « La mondialisation de l’OTAN » puis sous le titre modifié« La mondialisation de la puissance militaire : l’expansion de l’OTAN » . Cet article a été traduit en de nombreuses langues, y compris en arabe par la chaîne qatari d’informationAl-Jazeera.
[2] La « cage d’acier » (ou « cage de fer ») est un concept sociologique introduit par Max Weber qui se réfère à la rationalisation accrue de la vie sociale, en particulier dans les sociétés capitalistes occidentales. Ainsi la « cage d’acier » enferme les individus dans des systèmes fondés uniquement sur l’efficacité, le calcul rationnel et le contrôle.
[3] Voir :
« Gérard Chaliand dit quelques vérités sur la Syrie » :
http://www.silviacattori.net/article3350.html
« Syrie : Les victimes de l’opposition armée ignorées » :
http://www.silviacattori.net/article3416.html
[4] L’Irlandais Denis J. Halliday a passé une bonne partie de sa carrière auprès des Nations Unies, impliqué dans des actions d’aide humanitaire. En 1997, il fut nommé Sécrétaire général adjoint et directeur du programme humanitaire en Irak. Un an plus tard, après 34 ans de service au sein des Nations Unies, Halliday a annoncé sa démission en raison des sanctions économiques imposées à l’Irak, qu`il a qualifiées de « génocide ». En 2003, il a reçu Le Gandhi International Peace Award. Depuis son départ des Nations Unies, Denis Halliday a participé de manière active dans plusieurs actions contre la guerre et les crimes contre l’humanité. Il est présentement membre de l’Initiative de Kuala Lumpur en vue de « criminaliser la guerre ».
[5] Par exemple, en France l’écrivain Israël Shamir a été accusé en 2003 d’antisémitisme par Olivia Zemor, Nicolas Shahshahani et Dominique Vidal parce qu’il disait qu’Israël et le « lobby juif » aux Etats-Unis avaient joué un rôle prépondérant dans l’entrée en guerre contre l’Irak ; ce qui devait aboutir au renversement du régime de Saddam Hussein (l’un des derniers leaders arabe qui refusait de reconnaitre l’Etat juif d’Israël), à démembrer l’Irak pour assurer la « sécurité d’Israël ».
(*) Mahdi Darius Nazemroaya est un sociologue interdisciplinaire, auteur primé, et analyste politique connu. Il est chercheur au Centre de recherche sur la mondialisation à Montréal, collaborateur expert de laStrategic Culture Foundation à Moscou, et membre du Comité scientifique de la revue de géopolitiqueGeopolitica, en Italie.
Sur son ouvrage « The Globalization of NATO », voir également (en anglais) :
http://www.silviacattori.net/article4005.html
http://www.silviacattori.net/article3834.html
http://www.silviacattori.net/article3780.html
Traduit de l’anglais par JPH
=== * ===
Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/
I PARTIGIANI JUGOSLAVI NELLA RESISTENZA ITALIANA
Storie e memorie di una vicenda ignorata
Storie e memorie di una vicenda ignorata
Roma, Odradek, 2011
pp.348 - euro 23,00
Per informazioni sul libro si vedano:
Il sito internet: http://www.partigianijugoslavi.it
La scheda del libro sul sito di Odradek: http://www.odradek.it/Schedelibri/partigianijugoslavi.html
La pagina Facebook: http://www.facebook.com/partigianijugoslavi.it
La pagina Facebook: http://www.facebook.com/partigianijugoslavi.it
Ordina il libro: http://www.odradek.it/html/ordinazione.html
Che ci facevano questi Jugoslavi in Italia tra il 1943 e il 1945? Da tale domanda, apparentemente ingenua e disarmante, prende le mosse la minuziosa ricostruzione di Andrea Martocchia delle attività militari accadute sull'Appennino e sul versante del basso-adriatico, grazie a testimonianze e documenti in larga parte inedite. Non erano certo invasori. Questi jugoslavi erano i prigionieri rinchiusi nei quasi duecento campi di detenzione fascisti in Italia (Renicci, Colfiorito, Corropoli) fino all’8 settembre del 1943 e che, una volta liberatisi, dettero un contributo efficace e decisivo alla Resistenza antifascista e antinazista italiana, irradiandosi dalla Toscana, all'Umbria, alle Marche, all'Abruzzo fino alla Puglia.
La ricerca individua il ruolo strategico della Puglia come “duplice retrovia” anche in relazione alle parallele vicende belliche nei Balcani; ruolo finora noto solo a pochi specialisti e in modo frammentario. Infatti, mentre in Puglia si costituivano brigate dell’EPLJ - Esercito Popolare di Liberazione della Jugoslavia -, gli evasi jugoslavi dai lager della penisola animavano la lotta di Liberazione proprio nelle sue prime fasi lungo la dorsale appenninica, con episodi rilevanti, soprattutto in Umbria e nelle Marche, lasciando sul campo più di mille tra morti e dispersi.
Nella ricerca sono discusse anche le ragioni politico-storiografiche della rimozione di questa vicenda, così da fornire un importante contributo al dibattito metodologico sulla storia della Resistenza poiché si oltrepassa la chiave di lettura nazionale, solitamente schiacciata sul rapporto CLN-monarchia-Alleati.
La ricerca individua il ruolo strategico della Puglia come “duplice retrovia” anche in relazione alle parallele vicende belliche nei Balcani; ruolo finora noto solo a pochi specialisti e in modo frammentario. Infatti, mentre in Puglia si costituivano brigate dell’EPLJ - Esercito Popolare di Liberazione della Jugoslavia -, gli evasi jugoslavi dai lager della penisola animavano la lotta di Liberazione proprio nelle sue prime fasi lungo la dorsale appenninica, con episodi rilevanti, soprattutto in Umbria e nelle Marche, lasciando sul campo più di mille tra morti e dispersi.
Nella ricerca sono discusse anche le ragioni politico-storiografiche della rimozione di questa vicenda, così da fornire un importante contributo al dibattito metodologico sulla storia della Resistenza poiché si oltrepassa la chiave di lettura nazionale, solitamente schiacciata sul rapporto CLN-monarchia-Alleati.
Roma, venerdì 29 marzo 2013
alle ore 18:00 presso la Casa della Memoria e della Storia
Via San Francesco di Sales, 5 (quartiere Trastevere)
Presentazione del volume
I partigiani jugoslavi nella Resistenza italiana
Storie e memorie di una vicenda ignorata
organizzata da ANPI Roma, CNJ-onlus, Odradek edizioni
alle ore 18:00 presso la Casa della Memoria e della Storia
Via San Francesco di Sales, 5 (quartiere Trastevere)
Presentazione del volume
I partigiani jugoslavi nella Resistenza italiana
Storie e memorie di una vicenda ignorata
organizzata da ANPI Roma, CNJ-onlus, Odradek edizioni
Saluto del Presidente dell'Anpi Roma
Vito Francesco Polcaro
Introduzione di
Davide Conti, storico
Interventi di
Ruggero Giacomini, storico
Andrea Martocchia, autore del libro
Gaetano Colantuono, coautore
Vito Francesco Polcaro
Introduzione di
Davide Conti, storico
Interventi di
Ruggero Giacomini, storico
Andrea Martocchia, autore del libro
Gaetano Colantuono, coautore
SCARICA LA LOCANDINA DELL'ANPI DI ROMA: https://www.cnj.it/INIZIATIVE/volantini/roma290313anpi.jpg
SCARICA LA LOCANDINA DI ODRADEK: https://www.cnj.it/INIZIATIVE/volantini/roma290313.pdf
VAI ALL'ANNUNCIO DELL'INIZIATIVA SUL SITO DELL'ANPI DI ROMA: http://www.anpiroma.org/2013/03/i-partigiani-jugoslavi-nella-resistenza.html
=== * ===
Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/
(english / srpskohrvatski)
Serbia Marks 14th Anniversary Of NATO Aggression
1) NKPJ: ČETRNAESTA GODIŠNJICA IMPERIJALISTIČKE AGRESIJE NA SR JUGOSLAVIJU
2) ПАМЋЕЊЕ ЖРТАВА ОДБРАНЕ ЗЕМЉЕ – МОРАЛНИ ДУГ
3) НЕ МОЖЕ СЕ ЗАБОРАВИТИ ЗЛОЧИН НАТО4) Од агресије до сецесије - Видео излагања
5) СРБИЈА ПАМТИ - 14 година од почетка агресије НАТО против Србије и Црне Горе
6) ТАЈ ПЛАМЕН НИКО НЕ МОЖЕ УТУЛИТИ
7) Serbia Marks 14th Anniversary Of NATO’s 79-Day Air War (Tanjug)
8) Pierre-Henri BUNEL / Пјер Анри Бинел: Бомбардујући Београд ...
Aktivisti Nove komunističke partije Jugoslavije i SKOJ-a su položili vence kod spomenika "Večne vatre" u Beogradu, u spomen i slavu žrtvama zločinačke NATO agresije koja je otpočela na današnji dan, 24. marta pre tačno 14 godina. Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ) ističe da oružana agresija zapadnog imperijalizma, oličenog u njegovoj udarnoj pesnici NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju započeta 24. marta 1999. godine, predstavlja jedan od najvećih zločinačkih poduhvata u novijoj svetskoj istoriji.
Oružana agresija na SRJ bila je krvavi nastavak imperijalističke politike krupnog kapitala na prostorima Balkana. Cilj tog divljačkog čina bio je nametanje imperijalističke volje narodu SR Jugoslavije i okupacija Kosova i Metohije zarad instaliranja NATO vojne baze Bondstil na njegovoj teritoriji. Sasvim je jasno da je razvoj krize na Kosmetu 1998-99. godine bio podstaknuti spolja od strane imperijalističkih sila, prvenstveno Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke u cilju ostvarenja njihovih ekspanzionističkih ciljeva na prostoru SRJ i Balkana. Ne zaboravimo da je agresija na SRJ, mimo svakog međunarodnog prava i povelje OUN-a, bila samo uvod u slične ratove koji su se vodili kasnije protiv Avganistana, Iraka i Libije, a danas protiv Sirije. Koliko je zaista reči bilo o zaštiti prava Albanaca na Kosovu i Metohiji jasno govori činjenica da je agresija na SRJ bila isplanirana još u leto1998. što potvrđuje izjava Džejmsa Rubina data 3. avgusta 1998: “Planovi su gotovi za agresiju. Potrebna je samo politička odluka i agresija može da počne.” , dok je bivši ambasador SAD u SRJ Vilijam Montgomeri, u specijalnoj emisiji RTS (11. marta 2007) nedvosmisleno je priznao: “Agresija na Srbiju imala je za cilj da Kosovo postane samostalna država”. Nekadašnji generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson je u Strazburu, 19. oktobra 1999. godine, izjavio: “Naravno, osim što smo branili naše vrednosti, branili smo i naše strateške interese”.
Nikada u istoriji ratovanja u jednom ratu nije uspostavljen tako i toliko neravnopravan odnos vojnih i svih drugih snaga i moći kao što je to bio slučaj u agresiji NATO na Jugoslaviju. Slike razrušenih objekata i karte odabranih ciljeva jasno pokazuju da se išlo na brutalno razaranje i uništenje jedne suverene zemlje. Bio je to totalni rat sa trajnim geo-političkim i ekološkim posledicama.
NATO intervencija je sa svojih ognjišta proterala blizu 250.000 ljudi, razorila 986 civilnih objekata i upotrebila blizu 30.000 tona eksploziva u ubojnim sredstvima, uključujući i ona sa osiromašenim uranijumom, čime su izazvali najveću ekološku katastrofu u Evropi sa trajnim posledicama. SRJ je tih dana bila pretvorena i u svojevrstan poligon za probe dejstava novoproizvedenog oružja i onog čija je proizvodnja i upotreba, prema međunarodnim konvencijama, zabranjena. Imperijalističke snage NATO i terorističke bande pro-imperijalističke "Oslobodilačke vojske Kosova" ubile su više od hiljadu i ranile oko pet hiljada pripadnika vojske i policije, usmrtile dve hiljade civila, među kojima 88 dece, a desetak hiljada ranile i povredile. Kao nestali vodi se oko 2.000 stanovnika Kosova i Metohije.
Blizu 10 miliona stanovnika Srbije i Crne Gore živelo je 78 dana u svakodnevnom strahu od bombi i "pametnih" projektila koje su sejali avioni NATO-a sa bezbedne visine veće od 10.000 metara. Ogroman broj civila, ni krivih ni dužnih, pretrpeo je stres, šok, depresiju, sa trajnim duševnim poremećajem i posledicama. Nije mali broj ni onih sa postraumatskim sindromom.
NKPJ poručuje da nikada ne smemo zaboraviti zločinačka bombardovanja Niša, Surdulice, Novog Pazara, Ćuprije, Varvarina i Aleksinca, jer je tada ubijeno i ranjeno najviše civila, ali ni dejstvo po izbegličkim kolonama, vozovima, autobusima, bolnicama, školama, domovima kulture, televizijskim kućama i drugim civilnim objektima. Propagandisti NATO zgroženoj svetskoj javnosti nudili su priču o kolateralnoj šteti dok je civilno stanovništvo trpelo najveće posledice jednog besmislenog rata i vojne avanture.
Agresija na SRJ je neizbrisiva škola za sve narode, primer besmisla agresivne imperijalističke politike. U NATO agresiji na našu domovinu učestvovala je i imperijalistička tamnica naroda Evropska unija u koju protiivno njenim interesima Srbiju žele da uvedu pro-imperijalističke buržoaske vlasti u Beogradu. Kako je tada zdušno učestvovala u agresiji na SR Jugoslaviju, imperijalistička EU danas zdušno vrši pritiske na Srbiju da prizna "nezavisnost" Kosova. Bez obzira na bestidno bahanalno ponašanje imperijalističkih centara moći u Vašingtonu i Briselu NKPJ duboko veruje da će se bez obzira na zveckanje oružjem svetski imperijalizam uskoro naći na đubrištu istorije pobeđen od strane ujedinjenih naroda. Iskustva Kube i Vijetnama najbolje pokazuju da ma koliko delovao moćan imperijalizam je samo krik umirućeg kapitalizma.
Dole sa zapadnim imperijalizmom!
Slava žrtvama zločinačke NATO agresije na SR Jugoslaviju!
Živela borba jugoslovenskih naroda protiv imperijalizma i eksploatacije!
Sekretarijat NKPJ
Beograd, 24. mart 2013.god.
=== 1 ===
http://www.skoj.org.rs/136.html
ČETRNAESTA GODIŠNJICA IMPERIJALISTIČKE AGRESIJE NA SR JUGOSLAVIJU
FOTOGRAFIJE: https://picasaweb.google.com/101646177625474421427/CetrnaestaGodisnjicaImperijalistickeAgresijeNaSRJugoslaviju
FOTOGRAFIJE: https://picasaweb.google.com/101646177625474421427/CetrnaestaGodisnjicaImperijalistickeAgresijeNaSRJugoslaviju
Aktivisti Nove komunističke partije Jugoslavije i SKOJ-a su položili vence kod spomenika "Večne vatre" u Beogradu, u spomen i slavu žrtvama zločinačke NATO agresije koja je otpočela na današnji dan, 24. marta pre tačno 14 godina. Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ) ističe da oružana agresija zapadnog imperijalizma, oličenog u njegovoj udarnoj pesnici NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju započeta 24. marta 1999. godine, predstavlja jedan od najvećih zločinačkih poduhvata u novijoj svetskoj istoriji.
Oružana agresija na SRJ bila je krvavi nastavak imperijalističke politike krupnog kapitala na prostorima Balkana. Cilj tog divljačkog čina bio je nametanje imperijalističke volje narodu SR Jugoslavije i okupacija Kosova i Metohije zarad instaliranja NATO vojne baze Bondstil na njegovoj teritoriji. Sasvim je jasno da je razvoj krize na Kosmetu 1998-99. godine bio podstaknuti spolja od strane imperijalističkih sila, prvenstveno Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke u cilju ostvarenja njihovih ekspanzionističkih ciljeva na prostoru SRJ i Balkana. Ne zaboravimo da je agresija na SRJ, mimo svakog međunarodnog prava i povelje OUN-a, bila samo uvod u slične ratove koji su se vodili kasnije protiv Avganistana, Iraka i Libije, a danas protiv Sirije. Koliko je zaista reči bilo o zaštiti prava Albanaca na Kosovu i Metohiji jasno govori činjenica da je agresija na SRJ bila isplanirana još u leto1998. što potvrđuje izjava Džejmsa Rubina data 3. avgusta 1998: “Planovi su gotovi za agresiju. Potrebna je samo politička odluka i agresija može da počne.” , dok je bivši ambasador SAD u SRJ Vilijam Montgomeri, u specijalnoj emisiji RTS (11. marta 2007) nedvosmisleno je priznao: “Agresija na Srbiju imala je za cilj da Kosovo postane samostalna država”. Nekadašnji generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson je u Strazburu, 19. oktobra 1999. godine, izjavio: “Naravno, osim što smo branili naše vrednosti, branili smo i naše strateške interese”.
Nikada u istoriji ratovanja u jednom ratu nije uspostavljen tako i toliko neravnopravan odnos vojnih i svih drugih snaga i moći kao što je to bio slučaj u agresiji NATO na Jugoslaviju. Slike razrušenih objekata i karte odabranih ciljeva jasno pokazuju da se išlo na brutalno razaranje i uništenje jedne suverene zemlje. Bio je to totalni rat sa trajnim geo-političkim i ekološkim posledicama.
NATO intervencija je sa svojih ognjišta proterala blizu 250.000 ljudi, razorila 986 civilnih objekata i upotrebila blizu 30.000 tona eksploziva u ubojnim sredstvima, uključujući i ona sa osiromašenim uranijumom, čime su izazvali najveću ekološku katastrofu u Evropi sa trajnim posledicama. SRJ je tih dana bila pretvorena i u svojevrstan poligon za probe dejstava novoproizvedenog oružja i onog čija je proizvodnja i upotreba, prema međunarodnim konvencijama, zabranjena. Imperijalističke snage NATO i terorističke bande pro-imperijalističke "Oslobodilačke vojske Kosova" ubile su više od hiljadu i ranile oko pet hiljada pripadnika vojske i policije, usmrtile dve hiljade civila, među kojima 88 dece, a desetak hiljada ranile i povredile. Kao nestali vodi se oko 2.000 stanovnika Kosova i Metohije.
Blizu 10 miliona stanovnika Srbije i Crne Gore živelo je 78 dana u svakodnevnom strahu od bombi i "pametnih" projektila koje su sejali avioni NATO-a sa bezbedne visine veće od 10.000 metara. Ogroman broj civila, ni krivih ni dužnih, pretrpeo je stres, šok, depresiju, sa trajnim duševnim poremećajem i posledicama. Nije mali broj ni onih sa postraumatskim sindromom.
NKPJ poručuje da nikada ne smemo zaboraviti zločinačka bombardovanja Niša, Surdulice, Novog Pazara, Ćuprije, Varvarina i Aleksinca, jer je tada ubijeno i ranjeno najviše civila, ali ni dejstvo po izbegličkim kolonama, vozovima, autobusima, bolnicama, školama, domovima kulture, televizijskim kućama i drugim civilnim objektima. Propagandisti NATO zgroženoj svetskoj javnosti nudili su priču o kolateralnoj šteti dok je civilno stanovništvo trpelo najveće posledice jednog besmislenog rata i vojne avanture.
Agresija na SRJ je neizbrisiva škola za sve narode, primer besmisla agresivne imperijalističke politike. U NATO agresiji na našu domovinu učestvovala je i imperijalistička tamnica naroda Evropska unija u koju protiivno njenim interesima Srbiju žele da uvedu pro-imperijalističke buržoaske vlasti u Beogradu. Kako je tada zdušno učestvovala u agresiji na SR Jugoslaviju, imperijalistička EU danas zdušno vrši pritiske na Srbiju da prizna "nezavisnost" Kosova. Bez obzira na bestidno bahanalno ponašanje imperijalističkih centara moći u Vašingtonu i Briselu NKPJ duboko veruje da će se bez obzira na zveckanje oružjem svetski imperijalizam uskoro naći na đubrištu istorije pobeđen od strane ujedinjenih naroda. Iskustva Kube i Vijetnama najbolje pokazuju da ma koliko delovao moćan imperijalizam je samo krik umirućeg kapitalizma.
Dole sa zapadnim imperijalizmom!
Slava žrtvama zločinačke NATO agresije na SR Jugoslaviju!
Živela borba jugoslovenskih naroda protiv imperijalizma i eksploatacije!
Sekretarijat NKPJ
Beograd, 24. mart 2013.god.
=== 2 ===
http://www.beoforum.rs/saopstenja-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/466-pamcenje-zrtava-odbrane-zemlje-moralni-dug.html
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - 14 ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НАТО
Разноврсним активностима у земљи и иностранству наставља се обележавање 14. годишњице од агресије НАТО пакта на Србију и Црну Гору (СРЈ). Као и свих протеклих година, покретачи и организатори ових активности су независна, нестраначка удружења Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР Србије и Клуб генерала и адмирала Србије, којима су се придружиле многе друге организације студената, спортиста, српског расејања и мировних покрета у Европи и свету. Све активности одвијају се под заједничким слоганом „Да се не заборави“.
У складу са програмом током марта месеца одржано је више промоција књига Београдског форума са темама о узроцима и последицама агресије НАТО, или издања сродне тематике. Тако су у Београду одржане промоције књига „Од агресије до сецесије“, „Од Нирнберга до Хага – поуке историје“, док је књига „Агресија НАТО – Сумрак Запада“ промовисана, како у Београду, тако у Сомбору, Чајетини, Суботици, Брислу и Сао Паолу. Наредних седмица одржаће се заказане промоције ове књиге у Зрењанину, Никозији и Линдау (Немачка).
На Правном факултету Универзитета у Београду, студентске организације су одржале свечану академију поводом девете годишњице погрома Срба са Косова и Метохије, којој је, поред осталих, присуствовао и Патријарх Српски Господин Иринеј. На овом факултету је отворена и вишенедељна изложба фотографија о агресији НАТО-а и њеним последицама. Идуће седмице одржаће се трибина под насловом „Кад оружје проговори - право заћути“.
У препуној сали свечане дворане српског-културног друштва „Свети Сава“ у Суботици, одржана је (21. марта) промоција књиге „Агресија НАТО – Сумрак Запада“. Присутни су на почетку минутом ћутања одали пошту жртвама агресије. О књизи и поводом књиге говорили су Живадин Јовановић, Ген. Радован Радиновић, Ген. Јово Милановић, Сандра Давидовић и Ген. Слободан Петковић. Они су подсетили да је током агресије животе изгубило око 4.000, а рањено око 8.000 грађана од којих су две трећине били цивили. Указано је да је међу жртвама било и 78 деце, узраста од неколико месеци до 16 година. Није утврђен тачан број жртава од тешког рањавања, од заосталих касетних бомби, нити од одложеног дејства пројектила са осиромашеним уранијумом. Истакнуто је да су током агресије порушене десетине мостова, многа стратешки значајна индустријска постројења као што су рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду, фабрика аутомобила Црвена застава у Крагујевцу и многа друга. Указано је да директна економска штета од агресије износи преко 100 милијарди долара. Говорници су указали да је агресија имала освајачки карактер и да се њене тешке последице на економском, хуманитарном, политичком и безбедносном плану и данас осећају и да ће сезати далеко у будућност. Балкан задуго тешко може бити стабилизован. „То није био рат само против Србије (СРЈ), већ уједно и рат против Европе у коме је и сама Европа учествовала и чије ће последице задуго осећати“ – изнео је Живадин Јовановић, један од говорника на промоцији.Политика – што слабија Србија, то јача Југославија - карактеристична за период од краја Другог светског рата до пада Берлинског зида, трансформисана је у политику - што мања Србија, то јачи интереси Вашингтона, Лондона и Берлина на Балкану. Оружана агресија 1999. године представља кулминацију такве стратегије. Ма колико опасна, апсурдна и дугорочно неодржива, та стратегија се наставља и данас и представља основу прилаза ових центара такозваним преговорима Београда и Приштине у Брислу – изнели су учесници промоције у Суботици.
ФОТО ГАЛЕРИЈА / PHOTOS: https://www.facebook.com/media/set/?set=a.440562736024273.1073741825.237292086351340&type=3
У суботу, 23. марта, одржаће се у Сава центру у Београду, Округли сто са темом „Од агресије до сецесије“ на коме ће учествовати: Проф. др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а; Адмирал Бошко Антић, члан Клуба генерала и адмирала Србије; Др Рудолф Хенсел, професор из Немачке; Др Момчило Вуксановић, председник Српског националног Савјета Црне Горе; Др Станислав Стојановић, члан Управног одбора Београдског форума; Генерал Видоје Пантелић, председник Извршног одбора Клуба генереала и адмирала; Др Мирјана Анђелковић-Лукић, публициста и научни истраживач; Генерал Спасоје Смињанић, бивши командант ратног ваздухопловства ПВО ВЈ и Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних.
У недељу, 24. марта, делегације удружења, студената, спортиста, као и страни пријатељи и грађани, положиће цвеће на споменик Деци жртвама агресије НАТО у парку Ташмајдан (у 10:30 часова). Потом је предвиђено полагање цвећа истих организација и појединаца код споменика „Вечна ватра“ у парку „Ушће“ (12:00 часова).
=== 3 ===
http://www.subnor.org.rs/agresija
НЕ МОЖЕ СЕ ЗАБОРАВИТИ ЗЛОЧИН НАТО
Никад нико не може заборавити оно што је НАТО урадио пре 14 година народу и држави Србији. Немилосрдним бомбардовањем од 24. марта до 10. јуна 1999, у рату који није објављен.
У акцији цинично названој ”Милосрдни анђео”, без преседана у светској историји пошто је изведена мучки и без одобрења Савета безбедности, удружене чланице западне војне алијансе побиле су недужно цивилно становништво, разрушило привредне и сличне објекте, нанели несагледиву штету и здравствене последице трујући територију недозвољеним средствима ратне технике у земљи која је један од оснивача Уједињених нација и деценијама се налазила на челу покрета који је ширио разумевање, добру вољу и мир у свету.
Поводом почетка натовског крвавог похода на Србију, у београдском Сава центру одржан је округли сто у организацији СУБНОР-а Србије, Београдског форума за свет равноправних и Клуба генерала и адмирала, на коме су еминентни сручњаци говорили о поводима,мотивима и последицама агресије из 1999. године по нашу државу, али и на односе у Европу и по читаву међународну заједницу.
У ненајављеном рату под провидном маском да је у питању одбрана албанског живља на Косову и Метохији, после наметнутих наводних преговора у Рамбујеу, где и није ни једног тренутка дошло да састанка двеју делегација, у ултиматумима које је предводила Мадлен Олбрајт поверавајући касније да је, завршавајући пољупце са тада непорецивим терористом Хашимом Тачијем, подигла Београду ”лествицу на висину која се није могла прескочити”, користећи у исто време измишљени масакр у Рачку на основу лажног извештаја америчког обавештајца Вокера, НАТО се одлучио да казни ”непослушну” Србију стравичним ракетирањем користећи и дотад неиспитано оружје и муницију..
Учесници крволочног и незапамћеног злочина су: Белгија, Холандија, Данска, Чешка, Француска,Немачка (први пут после окончања Другог светског рата), Мађарска, Италија, Шпанија, Турска, Канада, Велика Британија, Норвешка, Пољска, Португал, Луксембург и, наравно, Америка.
У ненајављеном рату агресори су убили у Србији најмање 3.799 људи, међу њима 78 деце и 1.031 војника. Рањено је око шест хиљада цивила и 5.137 војника и полицајаца.
Не само што је уништена целокупна привредна инфраструктура, болнице, школе, дечји вртићи, стамбене зграде, живот је загорчан многим будућим генерацијама сејањем бомби са уранијумским пуњењем и осталим забрањеним отровима због којих је у наглом порасту број малигних и осталих тешких и неизлечивих болести.
На скупу у Сава центру, председник Београдског форума, Живадин Јовановић, шеф дипломатије негдашње Југославије, рекао је у крцатој дваорани да се агресија, која је донела толико зла, никад неће и не може заборавити.
Председник СУБНОР-а Србије, проф.др Миодраг Зечевић, је анализирао ситуацију пре мучког бомбардовања и стање у којем се сада Србија налази.
(Реч проф.др Миодрага Зечевића можете прочитати, као издвојени прилог, на овом порталу).
Говорили су, такође, и др Момчило Вуксановић из Црне Горе, др Рудолф Ханцел из Немачке, амбасадор др Станислав Стојановић, генерали Спасоје Смиљанић и Видоје Пантелић, адмирал Бошко Антић, а надахнута млада песникиња са Косова и Метохије, Милена Павлић, рецитовала је потресну баладу ”Зар да ћутимо”.
Учесници скупа су се, поред осталог, сагласили да никад нико, што се тиче Косова и Метохије, није прихватио, па ни Савет безбедности, такозвани Ахтисаријев план на коме се сада из Брисела толико, свим снагама, инсистира и тражи да читав процес разговора и преговора буде враћен у Уједињене нације и на основу Резолуције 1244 која гарантује суверенитет Србије и на територији покрајине.
Скупу у Сава центру присуствовали су и представници дипломатског кора акредитованог у Србији, међу њима представници амбасада Русије, Кине, Белорусије, као и чланови разних невладиних организација.
У оквиру обележавања натовске агресије, у недељу, 24.марта, у београдском парку Ташмајдан, у 10.30 часова, биће положено цвеће на споменик убијеној деци.
У 12 часова, у парку Ушће, на споменик Вечни пламан, симболу отпора непријатељској агресији удружених чланова натовске алијансе, положиће венце СУБНОР Србије, Београдски форум, Клуб генерала и адмирала, представници разних организација и грађани.
Позивамо и овом приликом све људе добре воље да се придруже обележавању пред споменицима на Ташмајдану и Ушћу.
SLIKE / PHOTOS: http://www.subnor.org.rs/agresija
=== 4 ===
http://www.beoforum.rs/okrugli-stolovi-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/467-okrugli-sto-od-agresije-do-secesije-video-izlagawa.html
Од агресије до сецесије - Видео излагања
СВА ПОСТАВЉЕНА ВИДЕО ИЗЛАГАЊА МОЖЕТЕ ПРАТИТИ И НА ПЛЕЈ ЛИСТИ ЈУТЈУБА:
http://www.youtube.com/playlist?list=PLNUCvycbSX3x_7tZwY_BULqBDWaGPTcfe
ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ, председник Београдског форума за свет равноправних - Уводно излагање и завршна реч:
ŽIVADIN JOVANOVIĆ - OD AGRESIJE DO SECESIJE
http://www.youtube.com/watch?v=owUvL_mP7IU
ДР МИРЈАНА АНЂЕЛКОВИЋ-ЛУКИЋ, публициста, научни истраживач:
DR MIRJANA ANĐELKOVIĆ LUKIĆ - OD AGRESIJE DO SECESIJE
http://www.youtube.com/watch?v=ys9mHMJkATA
ДР РУДОЛФ ХАНСЕЛ, професор, Немачка:
DR RUDOLF HANSEL - OD AGRESIJE DO SECESIJE
http://www.youtube.com/watch?v=6DeJ0p5UBsc
http://www.beoforum.rs/saopstenja-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/468-srbija-pamti.html
СРБИЈА ПАМТИ - 14 година од почетка агресије НАТО против Србије и Црне Горе
Проф. Др Рудолф Хансел: „Молим за извињење у име већине мог народа“
У Београдском Сава центру одржан је Округли сто „Од агресије до сецесије“. Повод је 14. годишњица од почетка агресије НАТО на Србију и Црну Гору (СРЈ). Присутни, међу којима су били представници Срба из Црне Горе и Републике Српске и више страних дипломата акредитованих у Београду, минутом ћутања одали су пошту жртвама 78-деневне агресије НАТО. Потом су о агресији НАТО, једностраној сецесији Приштине, проблемима на Балкану, Европи и свету говорили Живадин Јовановић, председник Београедског форума, Проф. Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије, генерали Љубиша Станимировић, председник, др Видоје Пантелић и Спасоје Смиљанић, чланови Клуба генерала и адмирала Србије, адмирал Бошко Антић, др Момчило Вуксановић, председник Српског националног вијећа Црне Горе, Др Рудолф Хансел, професор из Немачке, Др Станислав Стојановић, амбасадор у пензији и Др Мирјана Анђелковић Лукић, научни истраживач и публициста.
У излагањима учесника, поред осталог, истакнуто је да су владе агресорских земаља одговорне за смрт око 4.000 и рањавање око 8.000 грађана, за ратну штету од 130 милијарди америчких долара, за коришћење пројектила са осиромашеним уранијумом, хемијског оружја и касетних бомби од чега је за протеклих 14 година страдао далеко већи број грађана Србије и Црне Горе. Оцењено је да је агресија заснована на лажним премисама, да је имала освајачки, окупаторски карактер, да је представљала важан корак у остваривању стратегије продирања САД и НАТО на Исток, према границама Русије, Каспијском басену, Блиском Истоку и Централној Азији. „Ако је рат настављање политике другим средствима, онда је мир после агресије НАТО настављање циљева рата другим средствима“, речено је. Агресија НАТО против Србије и Црне Горе представља почетак серије других ратова без сагласности Савета безбедности УН – од Авганистана, преко Ирака и Либије, до Малија и Сирије. Сви ти ратови имају исту стратешку основу – успостављање апсолутне контроле над изворима енергије и стратешких минерала, над великим тржиштима и стратешким комуникацијама. Зато се може рећи да је у току трећи светски рат „ниског интензитета“ чији је циљ прерасподела природних и економских ресурса на Планети – речено је на Округлом столу.
Преговори – да, Ахтисари – не. Не удаљавати се од резолуције СБ 1244, јер она има трајни значај као правни основ за одбрану интереса Србије. Одбрана Косова и Метохије, је одбрана Србије од других територијалних апетита. Листа захтева Србији није, нити ће бити откривена. Устав није добар. Уставне промене при садашњим трендовима, биле би горе. Од Србије се очекује само да распакује свој Устав. Нови би спаковали комесари и изасланици ЕУ. Ово су само неки од акцената из врло садржајних саопштења и дискусија на Округлом столу „Од агресије до сецесије“
Гост из Мемачке, Др Рудолф Хенсел је рекао да је агресија НАТО против Југославије била незаконита а да је тадашња немачка влада паролама о „хуманитарној интервенцији“ и „никад више Аушвиц“, обманула немачку јавност и прекршила свој Устав. Он је рекао: „Као Немац рођен пред крај Другог светског рата, данас желим да искористим прилику и замолим – такође и у име велике већине мога народа – да прихватите моје дубоко жаљење и моје извињење за патње које су немачки војници, по налогу влада у прошлом веку , причинили вашем народу – у Првом и Другом светском рату и за време агресије НАТО-а 1999. године“.
Учесници су се заложили за поименични попис свих цивилних жртава агресије, за формирање државне комисије за утврђивање последица употребе оружја са осиромашеним уранијумом, за легализацију и реновирање споменика „Вечна ватра“ у парку „Ушће“ на Новом Београду и за подизање Меморијала „Слобода“ у знак сећања на жртве свих ратова за слободу. Тај меморијал би требало да буде сличан Музеју „Јад Вашем“ у Израелу и „Арарат“ у Јерменији.
Договорено је да се интензивирају припрема за Међународну конференцију и друге тачке програма обележавања 15. годишњице од агресије идуће године.
Сутра, у недељу, 24. марта, у 10.30 ч. у парку Ташмајдан, удружења, учесници данашњег Округлог стола и други грађани, положиће цвеће код споменика деци жртвама агресије НАТО, а у 12 ч. код споменика „Вечна ватра“ у парку „Ушће“, Нови Београд.
БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
СУБНОР СРБИЈЕ
КЛУБ ГЕНЕРАЛА И АДМИРАЛА СРБИЈЕ
=== 6 ===
http://www.subnor.org.rs/vecno-secanje
ТАЈ ПЛАМЕН НИКО НЕ МОЖЕ УТУЛИТИ
Тачно у подне, 24.марта 2013, у београдском Парку пријатељства, непосредно код ушћа Саве у Дунав, положени су венци и букети разнобојног цвећа на споменик ВЕЧНИ ПЛАМЕН у знак сећања на све жртве злочиначке агресије НАТО пре четрнаест година.
Више стотина грађана опкупило се да ода пошту недужним цивилима и храбрим браниоцима који су 78 дана одолевали мучком ракетирању само технички надмоћно јачег нападача из 19 земаља учлањених у северно-атлантску војну организацију предвођену Америком и Европском унијом.
Бели споменик висок 30 метара, на врху са бакљом тешком пет тона, подигнут је у јуну 2000, на годишњицу завршетка натовске агресије, а пламен су, непосредно по октобарском преврату, угасиле новопостављене досовске власти и чак запретиле да ће обелиск порушити.
Крајње вандалски обећање није, ипак, остварено, мада се споменик – трајна тужна успомена на нецивилизацијски акт НАТО – одржао у девастираном стању до данашњих дана, мада сада делује у визуелном спољном смислу нешто пристојније захваљујући акцији неких органа и Клуба генерала и адмирала.
На споменику још стоји табла са речима великог песника Бранка Миљковића:
”ДОМОВИНИ
И кад би ме убили,
волим те”!
Кризним штабовима досовског конгломерата, присталицама и аплаудерима натовске алијансе, такви и слични стихови, патриотизам и истинско родољубље, правда и слободан човек, очигледно су боли очи у развијању њиховог поимањања демократије.
Коме сада и зашто смета споменик жртвама агресије на Ушћу у Београду?
Пламен који постоји, на врху белог поносног обелиска, у дугогодишњем Парку пријатељства, никад нико, па макар и силом, очигледно не може да утули.
На споменик су, иначе, положени венци десетина разних организација и удружења, породица убијених и настрадалих, појединаца, Скупштине општине Нови Београд, а делегацију СУБНОР-а Србије сачињавали су председник проф.др Миодраг Зечевић и чланови Председништва др Мирољуб Васић и Душан Чукић.
На Ушћу је цвеће положио и амбасадор Белорусије Чушев, као и на Ташмајдану где се налази споменик убијеној деци током бомбардовања. Ту су, поред осталих из разних удружења и дипломатског кора и потом одвојено ресорног Министарства, венац положили и чланови руководства СУБНОР-а Србије Јелисавета Миловановић, Драган Вучићевић и Милош Богићевић.
На оба споменика су дошли и многи млади људи, девојке и младићи, што посебно радује јер се прошлост не сме заборавити због будућности.
SLIKE / PHOTOS: http://www.subnor.org.rs/vecno-secanje?show=slide
=== 7 ===
http://www.b92.net/eng/news/society-article.php?yyyy=2013&mm=03&dd=24&nav_id=85330
Serbia Marks 14th Anniversary Of NATO’s 79-Day Air War
Tanjug News Agency
March 24, 2013
Serbia marks 14th anniversary of NATO bombing
BELGRADE: Today marks the 14th anniversary since the start of the NATO bombing campaign against Serbia, i.e. the former Federal Republic of Yugoslavia (SRJ).
The bombing lasted 79 days and resulted in at least 2,500 deaths and more than 12,500 injuries.
The attacks on Serbia started on March 24, 1999, and the last one took place near Kosovska Kamenica on June 10 at 13:15 CET.
The death toll among the military and police forces reached 1,008, including 659 soldiers and 349 policemen. Around 6,000 civilians were injured, including 2,700 children.
The total damage was estimated at dozens of billions of dollars. NATO has never disclosed its losses.
“The NATO forces killed 631 members of the Serbian Armed Forces, while 28 went missing, which means that the total number is 659, including 72 officers, 41 noncommissioned officers, 18 contract soldiers, 191 conscripts, 245 reservists, 60 military volunteers and three civilians in the army,” Serbian Defense Minister Aleksandar Vučić stated in the Serbian parliament on February 11, 2013.
According to earlier data, 5,173 soldiers and policemen were injured.
The decision to attack Yugoslavia was the first in history to be made without the approval of the UN Security Council, and the order was given to U.S. General Wesley Clark, the allied commander at the time, by NATO Secretary General Javier Solana.
Later on, in his book “Waging Modern War”, Clark revealed that the plans for the air strikes against Yugoslavia were well under way in mid-June 1998 and completed in late August of that year.
Yugoslavia was attacked under the pretext of failure of the talks on the future status of the southern Serbian province of Kosovo, held in Rambouillet and Paris.
After the decision on non-acceptance of foreign troops was ratified by the Serbian parliament, which proposed the UN forces to monitor a peaceful resolution of conflicts in Kosovo, NATO launched air raids on March 24, 1999 at 19:45 CET.
The 19-member Alliance launched projectiles from ships in the Adriatic Sea and four military bases in Italy, all with the support of strategic operators who took off from bases in Western Europe and latter in the U.S. The first targets were barracks and air defense forces in Batajnica, Mladenovac, Priština and other locations.
There is practically no city in Yugoslavia which was not targeted on a number of occasions during the 11-week campaign.
The bombing caused damage to 25,000 houses and apartment buildings and destroyed 470 kilometers of roads and 595 kilometers of railway tracks. A total of 14 airports were damaged, as well as 19 hospitals, 20 healthcare centers, 18 kindergartens, 69 schools, 176 cultural monuments and 44 bridges, while 38 more were completely destroyed.
During the campaign,
(Message over 64 KB, truncated)
Jugocoord su Telegram
Jugocoord su Facebook