Informazione
(Nel 14.mo anniversario della infame aggressione della NATO contro la popolazione della Serbia - 24 Marzo 1999 -, finalizzata ad imporre per la provincia del Kosovo una nuova statualità basata sull'idea fascista pan-albanese e sull'apartheid, pubblichiamo due significativi commenti. Il primo è della dott.ssa Mirjana Andjelković Lukić, già autrice negli scorsi anni di altre analisi sulle conseguenze della violenza della NATO leggibili al nostro sito: https://www.cnj.it/24MARZO99/posledice.htm . Il secondo è di Miodrag Žečević, presidente del SUBNOR - associazione partigiani - della Serbia, che sottolinea come nel sistema mediatizzato si tenda a rappresentare come "normale" l'insieme di azioni criminali culminate con la aggressione della NATO, la cui continuità logica e simbolica con lo stragismo nazifascista del 1941-1945 dovrebbe invece essere sotto agli occhi di tutti...)
NATO agresija 14 godina posle
1) Др Мирјана Лукић Анђелковић: ЛЕТ ''МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА'' - четрнаест година после
2) проф.др Миодраг Зечевић: ПОСТАЈЕ НОРМАЛНО ОНО ШТО ЈЕ НЕЗАМИСЛИВО
=== 1 ===
Др Мирјана Лукић Анђелковић – СПЕЦИЈАЛНО ЗА БЕОФОРУМ
И овог пролећа 2013. године сећамо се једног другог, самртног, из 1999. године кад је на наше просторе са својим отровним даровима слетео ''милосрдни анђео''. Од тог кобног 24. марта те 1999. године, за нас годишњица бомбардовања траје непрекидно, и тако ће трајати све док постојимо и ми и наши будући потомци.
Током 78 дана бомбардовања, у Србији су страдали многи градови и села. По броју страдалих у односу на укупан број становника, највише је страдала варошица на југоистоку Србије, мој завичајни град, Сурдулица, место са десетак хиљада становника. По броју жртава то је наша Герника. Прве бомбе на Сурдулицу су пале 30 марта после поноћи. У нападима авијације 5, 25 и 27 априла 1999. године, разорена је и оштећена четвртина стамбених објеката у граду. У подруму породичне куће Милића тражећи заклон од НАТО бомбардера, 27. априла у подне страдало је деветоро људи, од тога троје деце. Поводом тог страшног злочина италијански дневник „Манифесто“ изашао је 29. априла 1999. године са потпуно белом насловном страном у знак протеста због масакра који су учинили НАТО злочинци у Сурдулици. У ноћи између 30 и 31 маја 1999. године, НАТО авијација је гађала Специјалну болницу за плућне болести „Санаторијум“, павиљон у коме су биле смештене избеглице из Републике Хрватске и старачки дом. Погинуло је тринаесторо људи, 5 се воде као нестало, а рањено је 35 људи. У бомбардовању Сурдулице у периоду од 30 марта до 31 маја 1999. године, на овај градић је пало 62 пројектила, a на шире подручје око 200 веома разорних пројектила, од којих је погинуло 33 цивила, од тога дванаесторо деце. На ратишту на просторима Косова и Метохије убијена су четворица младих војних лица из Сурдулице.
НАТО се правдао да је морао да бомбардује Сурдулицу јер је у њој смештена значајна војна формација. Бомбардовали су празне касарне, знали су да се војска склонила, али циљ им је био да убију што више цивила. Цивили су били њихове „колатералне“ штете.
Трагови крвавих стопа НАТО алијансе видљиви су још увек у селу Биновце у близини Сурдулице. У дворишту једног сељака, Трифуна Митића и данас постоји дубоко заривена у земљи разорна НАТО бомба која није експлодирала. Тражио је старина да неко дође да извади бомбу из његовог дворишта, али нико не долази јер је вађење бомбе скупо. „Од 29 маја 1999. године живим као у паклу. И ја и моје комшије. Тада је НАТО испалио две бомбе на наше село. Једна је експлодирала, а друга је ова око које ја помало „мајсторишем“ сваког дана. Изем ти живот, ако нико не сме да прекорачи мој праг!“ жали се овај времешни човек. Његово „мајсторисање“ је уствари копање око бомбе не би ли је некако откопао и позвао надлежне да је изнесу из његовог дворишта. А она и даље, ево већ четрнаест година лежи у његовом дворишту и мирује, питање је докле. Плаши околне сељане и не дозвољава никоме да му уђе у двориште. Снимљен је чак и филм о њему, Трифуну бомбашу.
Време пролази, сазидале су се и поправиле разрушене куће у Сурдулици, али изгубљене животе, поготову дечје, нико не може да врати. Српска Герника сваког пролећа са пијететом и тугом сећа се својих жртава, чији животи нису морали да се на тако суров начин угасе.
У овом ненајављеном рату против СР Југославије, погинуло је 3799 људи, од тога 1031 војник, и 78 деце. Рањено и повређено је 5173 војника и полицајаца, око 6000 цивила је рањено.
''Милосрдни анђео'', затровао нас је стотинама година унапред, погађајући наша хемијска постројења, наше резервоаре нафте и бензина, наше трафостанице, гађајући нас осиромашеним ураном, мини атомским бомбама пуњеним плутонијумом, смећем из својих нуклеарних постројења.
Бомбардовање наших простора муницијом са осиромашеним ураном допринело је повећању радиоактивности не само код нас већ и у свим земљама Југоисточне Европе. Повећање радиоактивности на територији Србије, Црне Горе, Македоније, а поготову Косова и Метохије, настало је услед деловања крилатих ракета ''Томахавк'' и пројектила од 30 милиметара, који улазе у комплет наоружања америчких јуришних авиона А-10. У пробојним главама крилатих ракета ''Томахавк'' налази се око 3 килограма осиромашеног урана. Против-оклопна језгра крилате ракете и метка од 30 милиметара састоје се од отпада нуклеарног горива које садржи осиромашени уран -238 (96-99%), уран-235 (3,5-0,71%), а негде се налази и плутонијум. Кад удари у чврсту подлогу, пирофорни уран сагорева и 80% прелази у облак аеросола и прашине ураноксида, који се могу ширити десетинама километара унаоколо. Врло отровне паре аеросола и прашине урановог оксида изазивају неповратна оштећења унутрашњих органа и доводе до настајања рака. Професор др Слободан Чикарић упозорава да су леукемије и лимфоми, који чине пет одсто свих тумора, у драстичном повећању: „Од 2001. до 2010. године њихова учесталост је повећана за 110 одсто, а смртност од ових болести чак за 118 одсто. То значи да годишње бележимо пораст оболевања од леукемија и лимфома за 11 одсто, а пораст морталитета за 12 одсто. Њихова експанзија је почела 2006. године, значи седам и по година после бомбардовања, а пораст оболевања се и даље бележи. До ових података нисмо дошли напамет, већ на основу озбиљног истраживања на узорку од 5,5 милиона становника централне Србије“.
Овако велики проценат оболевања од разних врста карцинома упозорава да нас НАТО бомбардери нису гађали само муницијом са осиромашеним ураном већ и нечим много прљавијим, као плутонијум или према тврдњи немачког професора из Хајделберга др Габријела, и мини атомским бомбама.
У овим данима подсећања увек се треба сетити и оних који су својим директним учешћем и помагањем у агресији на нашу земљу допринели овако драматичном погоршању здравља наших људи и пре свега наше деце. То су Белгија, Холандија, Данска, Чешка, Француска, Немачка, Мађарска, Италија, Шпанија, Турска, Канада, Велика Британија, Норвешка, Пољска, Португал, Луксембург и Сједињене Америчке Државе.
Бомбардовањем Југославије проузрокована је еколошка катастрофа великих размера, која се прелила преко граница наше земље. Радиоактивно загађење нашег тла трајаће вековима.
Употреба муниције са осиромашеним ураном представља повреду основних принципа међународног хуманитарног права. Ти принципи се односе на забрану коришћења оружја којим се наносе непотребна разарања или сувишне патње становништва, која изазивају неселективна дејства, односно дејства против лица која не учествују у ратним операцијама, угрожавање територија неутралних земаља, које нису у сукобу. Такође је забрањена употреба загушљивих, отровних, и сличних супстанци, укључујући и биолошка средства и ону муницију која проузрокује опсежна, дуготрајна и озбиљна оштећења природне околине. Ови принципи међународног хуманитарног права су дефинисана почетком ХIX и XX века следећим документима: Хашким конвенцијама из 1899. и 1907., Женевским конвенцијама из 1923, 1925 и 1945. године и Статутом Међународног војног суда у Нирнбергу. Касније су ове конвенције допуњене забраном коришћења нагазних мина, (Женевска конвенција 1998. год.) као и забраном употребе касетних бомби.
Бомбардовањем Југославије САД су испробале своје ново прецизно оружје. Показало се на нашем тлу да је ово оружје способно да изазове техногене катастрофе великих размера погађајући одређене објекте који су еколошки опасни. У такве објекте спадају сви типови електричних централа, постројења за производњу нуклеарног горива и атомске муниције, хемијска, петрохемијска, металуршка и биотехнолошка постројења, рафинерије, складишта за њихове сировине и производе, цевоводи за транспорт нафте, гаса и амонијака, као и војни објекти који садрже опасне материје.
Систем прецизног оружја представља офанзивни систем наоружања развијене државе (или коалиције НАТО) намењеног за оружано решавање конфликтне ситуације између ривалских држава. Агресија НАТО на Југославију, према мишљењу руског војног стручњака Малишева, професора на руској Војној академији, имала је за циљ, прво, да нанесе економску, социјалну и еколошку штету непослушној држави Југославији, и друго, да да психолошку лекцију другим сувереним државама шта ће им се десити уколико се не потчине диктату силе САД.
После завршетка агресије, много људи је оболело и напрасно умирало. Тако сам сазнала да је 36 младих радника елекродистрибуције, који су механички, метлама, чистили мрежу од електропроводљивих влакана са наших далековода, умрло врло брзо после престанка бомбардовања. Овај податак ми је дао тадашњи директор српских електрана. Случај који лично знам је и мој комшија из Сурдулице, заставник у пензији, који је одмах после бомбардовања стамбене куће у Сурдулици у којој је погинуло тринаесторо људи, сишао у кратер и нашао метални део од стабилизатора ракете. Лечен је на ВМА, умро је септембра 2001. године од карцинома плућа. Мој супруг пуковник др Мирко Лукић је све време бомбардовања био на терену, извиђао бомбардована места у околини Београда и умро је од карцинома плућа 2003. године. Његова двојица колега инжењери, су такође били на истим задацима али на различитим локацијама у широј околини Београда и они су преминули од злоћудих болести; један од галопирајуће леукемије а други од неуролошке болести такође 2003. године.
Свако од нас сигурно познаје бар две младе жене које имају проблема са изношењем трудноће до краја. Све више је младих људи који тешко долазе до потомства. И то је један од дарова ''милосрдног анђела''.
Узроци разних болести и здравствених тегоба код нашег становништва нису искључиво последица радиолошке болести, које се повезују са осиромашеним ураном. Великог удела у погоршању здравља имају и хемијски продукти сагоревања, који су се ослобађали у атмосферу услед великих пожара у хемијским складиштима и нафтним резервоарима, од којих многи спадају у кумулативне отрове. Таложе се у организму и то најчешће у јетри.
Бомбардовањем СР Југославије НАТО алијанса је прекршила све међународне конвенције и без одобрења Савета безбедности УН и без најаве рата отпочела у пролеће 1999. године агресију на СРЈ. Ову бомбардерску акцију челници
НАТО савеза назвали су "хуманитарном кампањом'' с циљем заштите албанског становништва на Косову и Метохији код нас познату под именом ''Милосрдни анђео''.
Наш геостратешки војни стручњк, генерал др Радиновић сматра да је та агресија 19 најразвијенијих земаља Запада на једну малу земљу, која није била претња ниједној од њих, имала све карактеристике свеобухватног терористичког насиља у основи кога је било кажњавање и одмазда према једном малом слободоумном народу, промовисање доктрине новог интервенционизма изван граница НАТО земаља и рушење међународног правног и политичког система.
Ратни губици Алијансе у људству и техници никад до краја неће бити обелодањени, али се зна да су материјални губици били велики и да су имали и људске жртве. После завршетка агресије, 10 јуна 1999. године, Србија је постала тек једна од 130 земаља у свету на чијој се територији налазе амерички војници.
Бомбардовањем наше земље на нашој територији се одвијао монструозни ратни злочин и експеримент у коме су, поред бомби са осиромашеним ураном, коришћени пожари на хемијским постројењима, услед којих су настајала отровна хемијска једињења слична бојним отровима, али са продуженим дејством. Погубне последице експеримента “in vivo” цивилизованог евро-атлантског пакта биће нажалост све присутније и све теже по здравље нашег становништва. Директни кривци за то су сви они који су нас бомбардовали. Ми немамо право да им то заборавимо, нити било ко из ове земље има права да им то опрости.
Београд
08. март 2013.
др Мирјана Анђелковић Лукић, виши научни сарадник
=== 2 ===
Проблем је како схватити агресију и превазићи њене последице. Агресија је извршена формално на СРЈ, која и није била држава, а Црна Гора у њеном саставу располућена у односу и према агресији и према Србији, према СР Југославији.
Глобализација у зениту, моћ САД и НАТО ничим ограничена, неконтролисана, цео свет је на њеном „тренингу“, унапред је све легализовано.
Однос Србије према реалности агресије није проучен. Шта се све ваљало иза брда, зна веома мали број актера. Целину, мислим, нико, архиви дуго неће бити отворени.
Пуно непознаница. Да ли је агресија стратегијски посматрано очекивана или неочекивана од СРЈ. Да ли је она била потцењена и несхваћена као реалност? Да ли су надања од других била нестварна и прецењена моћ међународног права? Да ли смо и колико били реални у схватању наше позиције и моћи да се одупремо и издржимо?
То су само нека питања која траже одговор, али она нису битна за данашњи моменат.
НИЈЕ СПОРНО ДА СУ НАС РАРУШИЛИ…
Шта није спорно? Није спорна историјска оцена агресије НАТО на СРЈ. Није спорна њена супротност са одредбама међународног права и да је извршен геноцид и према народу и држави. Није спорна подршка ДОС-а агресији и њеног политичког и безбедоносног ангажовања на страни агресије. Није спорна улога „грађана“ који су прошли „тренинг“ служби НАТО и међународних тзв.„хуманитарних“ организација.
Није спорно да је НАТО разрушио привреду, инфраструктуру и дугорочну развојну могућност Србије као државе и касетним бомбама и уранијумом озрачио народ и тло Србије. Није спорно да је однос НАТО и његових водећих држава, не само маћехински, већ окупаторски и осветнички.
Није спорно да им нису ни Србија као држава, нити народ српски потребни осим територије. Није спорно да смо политички и друштвено окупирани а економски зависни од финансијских међународних институција и да нисмо способни да се сами својим потенцијалима опоравимо тако се бар и понашамо. Није спорно да Хашки суд није суд, већ политичка експозитура, који суди држави Србији и Србима.
ЖИВИМО ПОД ПРИТИСКОМ И УЦЕНАМА
Шта је наша политичка стварност. Политичке поделе јавно или нејавно остале исте, престројавање идејно недефинисано. Партије национално нејединствене, окренуте својим страначким интересима, без већег интереса за државне и националне потребе, осим за власт. Политичке партије немају јасан став о изласку из кризе, изузев општих прича, нити изграђен јавни однос према агресији.
Национални корпус је разједињен, негује се та разједињеност. Подршка окупатора и агресора сматра се нормалним чином, а сарадња за националну обавезу и нормалним. Живимо под притиском и уценама. Ствара се национална свест да је све боље од поседовања патриотских осећања. Разара се национална кохезија и осећај националне историјске припадности Србији.
Окупирано је Косово и Метохија. Интереси Србије формално заштићени Резолуцијом Савета безбедности 1244. Прогнано неалбанско становништво са Косова и Метохије енклавно још делимично задржано. У Србији створена снажна пронатовска структура која је дуго владала и још реално влада. Са НАТО као министар Вук Драшковић потписао докуменат који је неупоредиво неповољнији од оног Протокола који је 25.марта 1941. године потписала Краљевина Југославија о приступању фашистичком Тројном пакту. Разбијена је Савезна Република Југославија, а Србија је стављена под апсолутну зависност и контролу од НАТО и САД, наводно од Европске уније.
Период у Србији после агресије био је стабилизовање агресије и њених резултата. Промена односа снага у свету која је наступајућа, данашњој опцији власти у Србији, даје извесније шансе, али ширег маневарског простора нема, јер је предходна власт свесно искључила Уједињене нације и Савет безбедности, где смо једино могли да очекујемо подршку. Европски услови отварају невелики простор Србији.
БАЛКАНСКО ПИТАЊЕ ОСТАЛО ОТВОРЕНО
Балканско питање је остало отворено, многи проблеми су само привремено решени а оспорено све оно што је постојало. Србија је и у том проблему. Све у свему, Запад је свесно деведесетих дестабилизовао и отворио питање Балкана. Тешко је рећи да је излаз у постојећем и да је предвидив. Све варијанте су у игри.
Послеоктобарска власт 2000.године избегавала је јавну расправу о агресији. Разлог је био у политичкој и идеолошкој структури владајућег естаблишмента. Отварајући ово питање, отварили би себе, своје понашање везано за агресију. Излаз је тражен у општој српској историјској рехабилитацији колаборације са окупатором и агресором и деградирање националне свести, интереса и патриотизма и то претварање у општи друштвени тренд. Тада нема расправе о локаторима,“тренинзима грађана“ у режији „носилаца НАТО демократије“, учешће на страни агресије од политичке подршке до учешћа у оперативно-техничким службама и активностима агресора.
У процесу опште историјске рехабилитације анационалног понашања према националном интересу и легализоване личне необавезе према државни, решавали су и своју одговорност за понашање пре, за време и после НАТО агресије.
СВЕСНО ПРИЗНАВАЊЕ КОЛАБОРАЦИЈЕ
Ако се национално рехабилитује колаборација са фашистичким окупатором 1941-1945. и агресорима из 1999.године, онда су промењене националне вредности и ненормално постаје нормално а нормално национално понашање ненормално.
Били ми свесни или не овог прекомпоновања националног историјског фундуса, он је битност савременог решавања изласка из кризе – не пере се само биографија, већ се мења свест и постаје нормално оно што је некада било незамисливо – то је проблем историјског опстанка малих народа у ери глобализације.
Како изаћи из последица агресије, данас је најтеже и најважније питање Србије. Савремена власт је ”нејаки Урош” у односу на проблеме које је наследила. Потребе, захтеви и обавезе су се мултиплицирале.
Мислим да у тражењу излаза заслужује подршку савремена оријентација, па чак и када се може оспорити, јер супротно знамо шта је и како ће се завршити. Али, још нема организованих друштвених снага које би то носиле. Треба схватити да је земља разорена корупцијом и криминалом, а народ морално дестабилизован и да то онемогућује да се лако изађе из зачараног круга у који је Србија намерно доведена. Питање је колико власт има кохезиону снагу да изнађе излаз из створеног стања и колико су јаке снаге да је у томе зауставе, јер има много удружених који спречавају и затварају излаз.
Критика је најчешће помоћ, али није излаз без хомогенизације напора. Шта ми као организације можемо да учинимо на међународном и на националном плану? Прво, да се одбрани права историјска оцена о агресији, да се очува историјски однос и национална свест о примарности националног интереса, да се друштвено рехабилитују браниоци од агресије, да се поштује народни допринос отпору агресији и гаји осуда подршке учињене агресији, и боримо се упорно за поштовање међународног права. За сада пуно посла и обавеза и за нас.
Лично не сумњам у намере власти али имам примедбе на приоритете и хитност којом се спроводе одређене намере. То нису питања за која постоји датум „Де“. Она су ствар дуготрајног и мучног договора и преговора после кога нема повратка а историјска национална одговорност је огромна. Датуми су велики ризик. Неповратних искустава у свету има много. Крим је историјски свеж.
Србија мора да иде у правцу којим иде. Народи се морају умирити на Балкану, али нећемо нестати као народ и земља ако у јуну и не добијемо оно што са правом очекујемо. Учињено је више од оног што се могло и требало. То је онда хир обесних и продужетак агресије и освете за слободарство према народу Србије и држави Србији. Били смо и у тежим ситуацијама. Овом народу не треба много да би се уздигао и наставио достојанствени живот каквим је историјски живео.
(Овај текст је саставни део дебате одржане у Београду, у Сава центру, одржане 23. марта, поводом четрнаест година агресије земаља НАТО на нашу државу и народ)
Iniziative segnalate a Pordenone e Bari
1) Pordenone 23/3: IL CONFINE ORIENTALE TRA MITO E REALTA’. Dibattito con Alessandra Kersevan
2) Bari 25/3: L'ITALIA IN GUERRA. Dalla “guerra del Golfo” alle “missioni umanitarie”, passando per i bombardamenti su Belgrado
=== 1 ===
Pordenone 23/3/2013: IL CONFINE ORIENTALE TRA MITO E REALTA’
Sabato 23 marzo – ore 17.30
saletta T. Degan presso la Biblioteca civica di Pordenone
IL CONFINE ORIENTALE TRA MITO E REALTA’:
“L’OCCUPAZIONE FASCISTA, LE STRAGI E I CAMPI DI CONCENTRAMENTO PER
SLOVENI E CROATI, LE FOIBE E L’ESODO.”
INTERVERRA’ LA STORICA
ALESSANDRA KERSEVAN*
seguirà dibattito
Negli ultimi anni in Italia si è sollevato un acceso dibattito
pubblico attorno alla costruzione di una verità ufficiale che ha dato
il via ad un walzer di commemorazioni, monumenti, lapidi,
intitolazioni di strade. Grazie al contributo di Alessandra Kersevan,
attraverso un esercizio di rigorosa contestualizzazione storica, ci
proponiamo di individuare e discutere quelli che appaiono gli elementi
di mistificazione, falsificazione e propaganda e quelli che si rifanno
ai dati reali emersi dallo studio scientifico dei fatti.
———————————
*Alessandra Kersevan è una storica, insegnante ed editrice italiana,
specializzata in storia e cultura del Friuli-Venezia Giulia e del
confine orientale tra le due guerre. Tra le sue pubblicazioni
ricordiamo “Un campo di concentramento fascista: Gonars
1942-1932” (Kappa Vu 2010) e “Lager italiani. Pulizia etnica e campi
di concentramento fascisti per civili jugoslavi 1941-1943 (Nutrimenti
2008).
Coordinamento Antifascista – Pordenone
in collaborazione con l’ANPI provinciale PN
SCARICA LA LOCANDINA:
https://www.cnj.it/INIZIATIVE/volantini/pordenone230313.pdf
=== 2 ===
1989-2012. Uno sguardo critico sul secondo “ventennio italiano”
Seminari di studio e riflessione critica promossi dall’associazione Marx XXI, Bari
lunedì 25 marzo ore 18.30
presso la biblioteca di via Borrelli 32 Bari (di fronte al Piccolo teatro)
L'Italia in guerra. Italia e NATO. Dalla “guerra del Golfo” alle “missioni umanitarie”, passando per i bombardamenti su Belgrado
introduce
Tonino Camuso, Osservatorio sui Balcani di Brindisi e responsabile redazione di “Puglia antagonista”
coordina
Andrea Catone, direttivo associazione Marx XXI
Seminari di studio e riflessione critica promossi dall’associazione Marx XXI, Bari
lunedì 25 marzo ore 18.30
presso la biblioteca di via Borrelli 32 Bari (di fronte al Piccolo teatro)
L'Italia in guerra. Italia e NATO. Dalla “guerra del Golfo” alle “missioni umanitarie”, passando per i bombardamenti su Belgrado
introduce
Tonino Camuso, Osservatorio sui Balcani di Brindisi e responsabile redazione di “Puglia antagonista”
coordina
Andrea Catone, direttivo associazione Marx XXI
SCARICA LA LOCANDINA:
https://www.cnj.it/INIZIATIVE/volantini/bari250313.pdf
in allegato:
A. Catone: Le guerre del XXI secolo
(pubblicato in: Andrea Catone, Augusto Ponzio (a cura) “Athanor - Mondo di guerra”, Meltemi, Roma, 2005, pp. 149-171)
0. Fine della guerra fredda: inizio della guerra senza fine
1. Il sistema imperialistico nella “guerra fredda”
2. 1991. Americanocentrismo
3. Alla conquista dell’Est. Il mondo neoNATO
4. 11 settembre. Guerra infinita
5. Internazionalismo a stelle e strisce: esportare con la guerra il “libero mercato”
6. Dopo la conquista di Baghdad: contraddizioni aperte nel grande disordine mondiale
https://www.cnj.it/documentazione/interventi/ACatone_guerreXXIsec_Athanor05.pdf
A. Catone: La guerra umanitaria
(pubblicato in Umano troppo disumano, n. 11 di Athanor Semiotica, Filosofia, Arte, Letteratura, n. 11, 2007-2008, a cura di Fabio De Leonardis e Augusto Ponzio, Meltemi, Roma, pp. 309-330)
1. Un modo umano di fare la guerra
2. Diritto Internazionale Umanitario
3. Sinistra guerra umanitaria
4. Bellum iustum
5. Guerra non-guerra
6. La guerra è guerra
7. Anonima guerra-soggetto. Chi fa la guerra?
8. La “polizia internazionale”
9. Diritto d’ingerenza
10. Intervento militare umanitario
12. L’invenzione di una nuova Auschwitz
13. Effetti della guerra umanitaria
14. Dalla “guerra umanitaria” alla “guerra al terrorismo”
15. Rimozione della guerra umanitaria: cala il sipario sul Kosovo
https://www.cnj.it/documentazione/interventi/ACatone_guerraumanitaria_Athanor08.pdf
https://www.cnj.it/documentazione/interventi/ACatone_guerraumanitaria_Athanor08.pdf
"La strategia della grande NATO"
(cap. 3 del libro "Ricostruire il partito comunista", 2011)
59. Il principale strumento di dominazione politico-militare
60. La terza fase
61. Il controllo delle linee di rifornimento energetiche
62. La mutazione genetica
63. Obama riesuma lo scudo
64. Un nuovo concetto di sicurezza
65. La modifica dell’art. 5: guerre anche fuori dei confini dell’Alleanza
66. L’espansione ad Est
67. Rilancio dell’opzione nucleare
68. Forza di risposta e di pronto intervento
69. La Nato in Afghanistan
70. Dietro l’attacco georgiano all’Ossezia del sud
71. Sostegno a Israele
72. Intervento nell’Oceano Indiano
73. Italia e «nuovo modello di difesa»
74. Sigonella
75. Una crescente spesa militare
76. Economia e “sicurezza”
https://www.cnj.it/documentazione/interventi/GrandeNato_2011.pdf
=== * ===
Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/
Stafeta bratstva-jedinstva i Memorijalni skup 4.5.
1) Stafeta bratstva-jedinstva spremna za put po Jugoslaviji
2) Memorijalni skup povodom 33 godine od smrti Tita
=== 1 ===
http://www.titoslavija.org/novost.php?id=665
Stafeta bratstva-jedinstva spremna za put po Jugoslaviji
Dvije štafetne palice danas su izišle iz radionice u Zenici i skoro su spremne za put po Jugoslaviji.
Baš kao i prošle godine i ove godine u organizaciji Lige antifašista Jugoistočne Evrope izrađene su dvije štafetne palice koje će krajem marta ili početkom aprila krenuti na svoje putovanje jedna iz Crne gore (Istocna varijanta) a druga iz Slovenije (Zapadna varijanta)
Obadvije štafetne palice biće preuzete u Zenici 16.03.2013 godine odakle će biti prenesene u Bihać u prostorije Lige antifašista Jugoistočne Evrope a iz Bihaca ce krenuti tačno 01.04.2013 jedna prema Crnoj gori, a druga prema Sloveniji.
Zapadna Varijanta će nakon što završi svoje putovanje kroz Sloveniju i Hrvatsku 10.05.2013 vratiti se u Bihać odakle će nakon što proputuje kroz Bosnu i Hercegovinu sresti se sa Istočnom Varijantom u Smederevu tačno 24.05.2013 odakle će 25.05.2013 jedna štafetna palica krenuti prema Kući cvijeća u Beogradu, a druga prema rodnoj kući Josipa Broza Tita u Kumrovac.
Baš kao i prošle godine i ove godine u organizaciji Lige antifašista Jugoistočne Evrope izrađene su dvije štafetne palice koje će krajem marta ili početkom aprila krenuti na svoje putovanje jedna iz Crne gore (Istocna varijanta) a druga iz Slovenije (Zapadna varijanta)
Obadvije štafetne palice biće preuzete u Zenici 16.03.2013 godine odakle će biti prenesene u Bihać u prostorije Lige antifašista Jugoistočne Evrope a iz Bihaca ce krenuti tačno 01.04.2013 jedna prema Crnoj gori, a druga prema Sloveniji.
Zapadna Varijanta će nakon što završi svoje putovanje kroz Sloveniju i Hrvatsku 10.05.2013 vratiti se u Bihać odakle će nakon što proputuje kroz Bosnu i Hercegovinu sresti se sa Istočnom Varijantom u Smederevu tačno 24.05.2013 odakle će 25.05.2013 jedna štafetna palica krenuti prema Kući cvijeća u Beogradu, a druga prema rodnoj kući Josipa Broza Tita u Kumrovac.
---
http://www.facebook.com/events/355046337944288
Štafeta bratstva-jedinstva 2013
evento pubblico · creato da Antifašistička Liga Jugoistočne Evrope
Dalle 15 aprile alle ore 20.00 alle 25 maggio alle ore 23.00
KRETANJE STAFETE 2013 GODINE
16. marta – Štafetu preuzima Liga antifašista Jugoistočne Evrope i sa Štafetom isti dan dolazi u Bihać.
14.aprila – Iz Bihaća Štafetu prebacuje u Banja Luku odakle autobusom u 20,00 sati Štafeta putuje u Nikšić (Crna gora). U crnoj gori Štafetu preuzimaju Članovi organizacionog odbora iz Crne Gore (Radislav Stanišić) ujutro 15.aprila oko 6,00 sati.
28.aprila – Oko 17,00 sati autobusom iz Nikšića Štafetu Radislav Stanišić šalje za Skoplje gdje Štafetu 29.aprila ujutro oko 3,00 sati kad stize autobus preuzima Udruženje ,,Titovi sledbenici“ (Dragan Panko Markovski)
05.maja– Štafeta iz Makedonije treba da bude upućena u Niš gdje će je preuzeti Duško Stajkov. O tome kako i na koji način će Štafeta biti predata iz Skoplja u Niš treba da se dogovore Dragan Panko Markovski i Duško Stajkov.
Duško Stajkov će organizirati preuzimanje Štafete iz Makedonije, a potom organizirati kretanje Štafete kroz slijedeća mjesta: Svrljig, Zaječar, Knjaževac, Pirot, Bela Palanka, Niš i druga mjesta kroz Srbiju gdje uspije organizirati
15.maja- Štafeta iz Niša treba da bude prebačena u Belu crkvu gdje će je od Duška Stajkova preuzeti Anđelka Krstić. O tome kako će Štafeta iz Niša biti prebačena u Belu crkvu treba da se dogovore Suško Stojakov i Anđelka Krstić
20.maj - Štafeta iz Bele crkve treba da bude prebačena u Smederevo gdje Štafetu od Anđelke Krstić preuzima Tanja Matejić. O tome na koji način će Štafeta biti prebačena u Smederevo će se dogovoriti Anđelka i Tanja
24.maja –u popodnevnim satima najkasnije do 18,00 sati u Smederevo dolaze nosioci Štafete (omladinci iz BiH) koji će 20 ili 21.maja krenuti iz Bihaća zajedno sa pratiocima Štafete iz Bihaća, Banja Luke, Travnika, Zenice, Sarajeva, Tuzle i Doboja koji budu željeli ići u Smederevo sa Ligom antifašista. Tanja Matejić organizuje doček svih koji će doći u Smederevo.
25.maja – Najkasnije u 12,00 sati Štafeta iz Smedereva stiže u Beograd ispred kuće Cvijeća na parking gdje dolaze autobusi. Svi pristigli pratioci Štafete iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i drugih republika koji žele biti u pratnji Štafete treba da sačekaju Štafetu. Organizaciju i odgovornost u Beogradu u ime Lige antifašista Jugoistočne Evrope preuzima Vladimir Milosavljević zajedno sa Tanjom Matejić (prestavljaju Štafetu obavezno kao Jugoslovensku) Svi koji budu stigli do 12,00 sati u Beograd trebaju kad stigne Štafeta iz Smedereva da se priključe koloni. U 12,00 sati sve treba da bude spremno da se organizirano krene prema muzeju 25.maj. Naprijed ide Štafeta koju će nositi omladinci i omladinke iz BiH. Uporedo sa Štafetom ide zastava Lige antifašista Jugoistočne Evrope i zastava Jugoslavije koje takođe nose omladinci. Iza njih idu sve druge zastave i transparenti. Sve druge zastave i transparenti su iza Štafete raspoređeni tako da je vidljivo da u organizaciji nošenja Štafete su učestvovale organizacije iz cijele Jugoslavije. Dolaskom do bine koja će biti postavljena ispred muzeja 25.maj obraća se samo jedan omladinac ili omladinka koji nisi Štafetu u ime svih naroda i narodnosti Jugoslavije. Pročitaće pismo koje će biti unaprijed napisano.
Službeno organizator projekta nošenja Štafete je Liga antifašista Jugoistočne Evrope (Organizacioni odbor) zajedno sa svim organizacijama sa prostora Jugoslovenskih republika koje su kolektivni članovi Lige antifašista i organizacije koje podržavaju Jugoslovenski antifašistički pokret. Treba naročito u Beogradu kad Štafeta krene prema muzeju 25.maj i kad dođe do bine da bude uočljivo i na prvi pogled prepoznatljivo da se radi o Jugoslovenskoj Štafeti zato je važno svaki detalj da bude dobro organiziran.
Prilikom davanja izjava novinarima trebalo bi obavezno naglasiti da je Liga antifašista Jugoistočne Evrope Jugoslovenski antifašistički pokret (kao što i jeste) jer tako je registrovana poslije odrzanog Kongresa 29 i 30.10.2011 godine, ali naglasiti da su u organizaciji učestvovale partije i Udruženja iz svih Jugoslovenskih republika od Slovenije do Makedonije.
P.S Svaki čovjek (član organizacionog odbora) koji će biti zadužen za organizaciju prijema i daljnjeg slanja Štafete dobiće posebnu odluku u kojoj će biti upustvo i zaduženje oko prijema i predaje štafete koju će ovjeriti Liga antifašista Jugoistočne Evrope tako da cjelokupna organizacija ima nekakvog smisla.
Drugi dio organizacije (koji nije tehnički vezan za naprijed pobrojane Crnu goru, Makedoniju i Srbiju)
Od 30.aprila do 09. maja– Štafeta u organizaciji drugarice Ivi Špelko obilaziće mjesta u Sloveniji, a od 10 do 18 maja u Hrvatskoj u organizaciji Ivana Plješe. Iz Zagreba Štafeta 19.maja dolazi u Bihać.
Ispred muzeja Prvog zasjedanja AVNOJ-a u Bihaću Štafeta kreće za Smederevo gdje se sastaje sa Štafetom koja je krenula iz Bihaća u Cenu goru 14.aprila. Vreme polaska Štafete iz Bihaća biti će prilagođeno tako da stigne u Smederevo u predviđeno vreme 24.maja u 18,00. Plan kretanja kroz Bosnu i Hercegovinu posebno je napravljen i biće dostavljen organizatorima u svakom gradu kroz koji će proći Štafeta.
Kako se vidi dvije Štafetne palice će fizički obići gradove u svim Jugoslovenskim republikama. U Smederevu Štafeta koja stigne iz Bosne zajedno sa nosiocima Štafete koje će predvoditi predsjednik Lige antifašista Jugoistočne Evrope će prenoćiti u Smederevu, a u ranim jutarnjim satima i pored najavljene zabrane dolaska štafete u Kumrovec krenuti i stići u Kumrovec najkasnije do 11,00 sati 25.maja.
16. marta – Štafetu preuzima Liga antifašista Jugoistočne Evrope i sa Štafetom isti dan dolazi u Bihać.
14.aprila – Iz Bihaća Štafetu prebacuje u Banja Luku odakle autobusom u 20,00 sati Štafeta putuje u Nikšić (Crna gora). U crnoj gori Štafetu preuzimaju Članovi organizacionog odbora iz Crne Gore (Radislav Stanišić) ujutro 15.aprila oko 6,00 sati.
28.aprila – Oko 17,00 sati autobusom iz Nikšića Štafetu Radislav Stanišić šalje za Skoplje gdje Štafetu 29.aprila ujutro oko 3,00 sati kad stize autobus preuzima Udruženje ,,Titovi sledbenici“ (Dragan Panko Markovski)
05.maja– Štafeta iz Makedonije treba da bude upućena u Niš gdje će je preuzeti Duško Stajkov. O tome kako i na koji način će Štafeta biti predata iz Skoplja u Niš treba da se dogovore Dragan Panko Markovski i Duško Stajkov.
Duško Stajkov će organizirati preuzimanje Štafete iz Makedonije, a potom organizirati kretanje Štafete kroz slijedeća mjesta: Svrljig, Zaječar, Knjaževac, Pirot, Bela Palanka, Niš i druga mjesta kroz Srbiju gdje uspije organizirati
15.maja- Štafeta iz Niša treba da bude prebačena u Belu crkvu gdje će je od Duška Stajkova preuzeti Anđelka Krstić. O tome kako će Štafeta iz Niša biti prebačena u Belu crkvu treba da se dogovore Suško Stojakov i Anđelka Krstić
20.maj - Štafeta iz Bele crkve treba da bude prebačena u Smederevo gdje Štafetu od Anđelke Krstić preuzima Tanja Matejić. O tome na koji način će Štafeta biti prebačena u Smederevo će se dogovoriti Anđelka i Tanja
24.maja –u popodnevnim satima najkasnije do 18,00 sati u Smederevo dolaze nosioci Štafete (omladinci iz BiH) koji će 20 ili 21.maja krenuti iz Bihaća zajedno sa pratiocima Štafete iz Bihaća, Banja Luke, Travnika, Zenice, Sarajeva, Tuzle i Doboja koji budu željeli ići u Smederevo sa Ligom antifašista. Tanja Matejić organizuje doček svih koji će doći u Smederevo.
25.maja – Najkasnije u 12,00 sati Štafeta iz Smedereva stiže u Beograd ispred kuće Cvijeća na parking gdje dolaze autobusi. Svi pristigli pratioci Štafete iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i drugih republika koji žele biti u pratnji Štafete treba da sačekaju Štafetu. Organizaciju i odgovornost u Beogradu u ime Lige antifašista Jugoistočne Evrope preuzima Vladimir Milosavljević zajedno sa Tanjom Matejić (prestavljaju Štafetu obavezno kao Jugoslovensku) Svi koji budu stigli do 12,00 sati u Beograd trebaju kad stigne Štafeta iz Smedereva da se priključe koloni. U 12,00 sati sve treba da bude spremno da se organizirano krene prema muzeju 25.maj. Naprijed ide Štafeta koju će nositi omladinci i omladinke iz BiH. Uporedo sa Štafetom ide zastava Lige antifašista Jugoistočne Evrope i zastava Jugoslavije koje takođe nose omladinci. Iza njih idu sve druge zastave i transparenti. Sve druge zastave i transparenti su iza Štafete raspoređeni tako da je vidljivo da u organizaciji nošenja Štafete su učestvovale organizacije iz cijele Jugoslavije. Dolaskom do bine koja će biti postavljena ispred muzeja 25.maj obraća se samo jedan omladinac ili omladinka koji nisi Štafetu u ime svih naroda i narodnosti Jugoslavije. Pročitaće pismo koje će biti unaprijed napisano.
Službeno organizator projekta nošenja Štafete je Liga antifašista Jugoistočne Evrope (Organizacioni odbor) zajedno sa svim organizacijama sa prostora Jugoslovenskih republika koje su kolektivni članovi Lige antifašista i organizacije koje podržavaju Jugoslovenski antifašistički pokret. Treba naročito u Beogradu kad Štafeta krene prema muzeju 25.maj i kad dođe do bine da bude uočljivo i na prvi pogled prepoznatljivo da se radi o Jugoslovenskoj Štafeti zato je važno svaki detalj da bude dobro organiziran.
Prilikom davanja izjava novinarima trebalo bi obavezno naglasiti da je Liga antifašista Jugoistočne Evrope Jugoslovenski antifašistički pokret (kao što i jeste) jer tako je registrovana poslije odrzanog Kongresa 29 i 30.10.2011 godine, ali naglasiti da su u organizaciji učestvovale partije i Udruženja iz svih Jugoslovenskih republika od Slovenije do Makedonije.
P.S Svaki čovjek (član organizacionog odbora) koji će biti zadužen za organizaciju prijema i daljnjeg slanja Štafete dobiće posebnu odluku u kojoj će biti upustvo i zaduženje oko prijema i predaje štafete koju će ovjeriti Liga antifašista Jugoistočne Evrope tako da cjelokupna organizacija ima nekakvog smisla.
Drugi dio organizacije (koji nije tehnički vezan za naprijed pobrojane Crnu goru, Makedoniju i Srbiju)
Od 30.aprila do 09. maja– Štafeta u organizaciji drugarice Ivi Špelko obilaziće mjesta u Sloveniji, a od 10 do 18 maja u Hrvatskoj u organizaciji Ivana Plješe. Iz Zagreba Štafeta 19.maja dolazi u Bihać.
Ispred muzeja Prvog zasjedanja AVNOJ-a u Bihaću Štafeta kreće za Smederevo gdje se sastaje sa Štafetom koja je krenula iz Bihaća u Cenu goru 14.aprila. Vreme polaska Štafete iz Bihaća biti će prilagođeno tako da stigne u Smederevo u predviđeno vreme 24.maja u 18,00. Plan kretanja kroz Bosnu i Hercegovinu posebno je napravljen i biće dostavljen organizatorima u svakom gradu kroz koji će proći Štafeta.
Kako se vidi dvije Štafetne palice će fizički obići gradove u svim Jugoslovenskim republikama. U Smederevu Štafeta koja stigne iz Bosne zajedno sa nosiocima Štafete koje će predvoditi predsjednik Lige antifašista Jugoistočne Evrope će prenoćiti u Smederevu, a u ranim jutarnjim satima i pored najavljene zabrane dolaska štafete u Kumrovec krenuti i stići u Kumrovec najkasnije do 11,00 sati 25.maja.
=== 2 ===
(Iniziativa di fronte alla "casa dei Fiori" - il memoriale di Tito - nel XXXIII anniversario della sua morte)
presso: Muzej istorije Jugoslavije - Kuca cveca
Drugi tradicionalni memorijalni skup povodom 33 godine od smrti naseg marsala, vrhovnog komandanta i predsednika Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita.
Postovani drugarice i drugovi!
Dragi prijatelji!
Saborci!
Izuzetna nam je cast i zadovoljstvo da Vas pozovemo da 4. maja 2013. godine u Beogradu prisustvujete drugom tradicionalnom memorijalnom skupu povodom 33 godine od smrti naseg marsala, vrhovnog komandanta i predsednika Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita.
Pored komemoracije najvecem sinu nasih naroda i narodnosti skup ce se baviti temom Jugoslavije i samoupravnog socijalizma. Zato bi nam bilo jako drago ako biste uzeli ucesce u skupu i pripremili kraci prigodan govor, koji ce ispred svake delegacije odrzati za to ovlasceni predstavnik. Govori i ucesce na skupu trebaju biti prijavljeni najkasnije nedelju dana pre odrzavanja manifestacije, tj. do 27. 04. 2013. godine
Zato bi Vas zamolili da svoje govore i potvrdu o prisustvu na skupu dostavite do naznacenog datuma na e mail adresu JUgoslovenskog Centra Tito:
yucentartito@...
Ili na adresu:
JUgoslovenski Centar Tito – Savez Komunista Jugoslavije u Srbiji
Obilicev Venac 4/5
11000 Beograd
Srbija
Protokol skupa:
9 - 10 casova - Okupljanje delegacija na platou ispred memorijalnog centra Josip Broz Tito.
10 – 11 casova zajednicko polaganje venaca predstavnika svih organizacija na grob marsala Tita
11 casova - Ulazak u salu memorijalnog centra, intoniranje himne SFRJ “Hej Sloveni”, intoniranje “Internacionale” i pozdravni govor domacina skupa.
11 i 15 casova – Obracanje predstavnika delegacija ucesnica na skupu i to sledecim redom: SR Hrvatska, SR Bosna i Hercegovina, SR Slovenija, SR Makedonija, SR Crna gora i SR Srbija.
12 i 15 casova – Govor general – pukovnika JNA druga Stevana Mirkovica
12 i 40 casova prigodan koktel.
Postovani drugarice i drugovi!
Dragi prijatelji!
Saborci!
Iskreno se nadamo da cete naci vremena i snage da se odazovete na nas poziv i da prisustvujete skupu u organizaciji JUgoslovenskog Centra Tito.
Dodjite da pokazemo da nas jos uvek ima, da ideja Jugoslovenstva, nesvrstanosti, miroljubive aktivne koegistencije, samoupravnog socijalizma, bratstva i jedinstva nije mrtva. Dodjite da zajedno, ujedinjeni u zajednickoj borbi, jaci nego ikada, pod zastavom Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije zapocnemo borbu za obnovu najlepse drzave na svetu. Da pretke ne obrukamo, a potomke ne razocaramo.
DO POBEDE!!!
SMRT FASIZMU!!! SLOBODA NARODU!!!
ZIVELA SOCIJALISTICKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA!!!
ZIVEO MARSAL TITO!!!
Dragi prijatelji!
Saborci!
Izuzetna nam je cast i zadovoljstvo da Vas pozovemo da 4. maja 2013. godine u Beogradu prisustvujete drugom tradicionalnom memorijalnom skupu povodom 33 godine od smrti naseg marsala, vrhovnog komandanta i predsednika Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita.
Pored komemoracije najvecem sinu nasih naroda i narodnosti skup ce se baviti temom Jugoslavije i samoupravnog socijalizma. Zato bi nam bilo jako drago ako biste uzeli ucesce u skupu i pripremili kraci prigodan govor, koji ce ispred svake delegacije odrzati za to ovlasceni predstavnik. Govori i ucesce na skupu trebaju biti prijavljeni najkasnije nedelju dana pre odrzavanja manifestacije, tj. do 27. 04. 2013. godine
Zato bi Vas zamolili da svoje govore i potvrdu o prisustvu na skupu dostavite do naznacenog datuma na e mail adresu JUgoslovenskog Centra Tito:
yucentartito@...
Ili na adresu:
JUgoslovenski Centar Tito – Savez Komunista Jugoslavije u Srbiji
Obilicev Venac 4/5
11000 Beograd
Srbija
Protokol skupa:
9 - 10 casova - Okupljanje delegacija na platou ispred memorijalnog centra Josip Broz Tito.
10 – 11 casova zajednicko polaganje venaca predstavnika svih organizacija na grob marsala Tita
11 casova - Ulazak u salu memorijalnog centra, intoniranje himne SFRJ “Hej Sloveni”, intoniranje “Internacionale” i pozdravni govor domacina skupa.
11 i 15 casova – Obracanje predstavnika delegacija ucesnica na skupu i to sledecim redom: SR Hrvatska, SR Bosna i Hercegovina, SR Slovenija, SR Makedonija, SR Crna gora i SR Srbija.
12 i 15 casova – Govor general – pukovnika JNA druga Stevana Mirkovica
12 i 40 casova prigodan koktel.
Postovani drugarice i drugovi!
Dragi prijatelji!
Saborci!
Iskreno se nadamo da cete naci vremena i snage da se odazovete na nas poziv i da prisustvujete skupu u organizaciji JUgoslovenskog Centra Tito.
Dodjite da pokazemo da nas jos uvek ima, da ideja Jugoslovenstva, nesvrstanosti, miroljubive aktivne koegistencije, samoupravnog socijalizma, bratstva i jedinstva nije mrtva. Dodjite da zajedno, ujedinjeni u zajednickoj borbi, jaci nego ikada, pod zastavom Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije zapocnemo borbu za obnovu najlepse drzave na svetu. Da pretke ne obrukamo, a potomke ne razocaramo.
DO POBEDE!!!
SMRT FASIZMU!!! SLOBODA NARODU!!!
ZIVELA SOCIJALISTICKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA!!!
ZIVEO MARSAL TITO!!!
=== * ===
Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/
di Gianandrea Gaiani - AnalisiDifesa.
A due anni dall’inizio della “rivoluzione” contro il regime di Muammar Gheddafi possiamo essere ben fieri dei progressi compiuti dalla Libia nel campo della libertà, della sicurezza, dei diritti umani e della civiltà. Grazie all’intervento politico e militare dell’Occidente è stato rovesciato un regime brutale e noi occidentali siamo stati bravi a non farci incantare dalle bugie del Colonnello che ci voleva convincere che tra i ribelli c’erano milizie islamiste e di al-Qaeda. Così come non abbiamo creduto agli ammonimenti dell’Unione Africana che sosteneva che il crollo di Gheddafi avrebbe trasformato la Libia in una Somalia sulle rive del Mediterraneo. Neppure quando il Consiglio Nazionale di Transizione, l’organismo politico dei ribelli assicurò che in Libia sarebbe stata imposta la sharìa abbiamo voluto riflettere su cosa stavamo facendo. Infatti oggi la Cirenaica è in mano ai jihadisti e alle milizie che si richiamano ad al-Qaeda, forze ben presenti del resto in tutto il Paese dove il governo di Tripoli non sembra controllare un granché considerato che ci sono almeno 70 milizie armate che hanno ormai feudalizzato la Libia.
E’ anche vero che le armi trafugate dalle caserme di Gheddafi e i miliziani tuareg un tempo al servizio del Colonnello hanno permesso di scatenare i il caos in Malì dove l’intervento francese ha probabilmente solo dato il via a un nuovo conflitto insurrezionale che potrebbe anche coinvolgere di nuovo il sud della Libia.
Ma si tratta di bazzecole in confronto al progresso sociale e politico che la Libia ha compiuto da quando è stato seviziato e ucciso quel tiranno megalomane del Colonnello. Il nostro ministro degli Esteri, Giulio Terzi, ci ha rasserenato nei giorni scorsi sostenendo che il tema della sicurezza in Libia ha una “priorità altissima” per l’Italia, perché “condiziona inevitabilmente lo sviluppo economico e sociale del paese” aggiungendo però che le condizioni della sicurezza non sono tali da contrastare la continuità della presenza imprenditoriale” italiana in Libia, “che prosegue ed è positiva anche se c’è ancora molto da fare”.
Dichiarazioni che Terzi ha rilasciato a margine di un seminario alla Farnesina sulla promozione delle libertà religiose. Per ironia della sorte, un tema di stretta attualità nella Libia democratica e pluralista che noi italiani abbiamo contribuito a costruire giungendo perfino a calpestare l’accordo di amicizia stipulato con Gheddafi.
Il 12 febbraio infatti quattro cittadini stranieri sono stati arrestati a Bengasi perché sospettati di essere missionari cristiani e di stampare libri sul Cristianesimo. Lo hanno reso noto fonti della sicurezza libica precisando che i quattro sono un egiziano, un sudafricano, un coreano e uno svedese con un passaporto degli Stati Uniti.
”Sono stati arrestati nella sede di una casa editrice dove stavano stampando migliaia di libri sulla conversione al Cristianesimo – ha riferito Hussein Bin Hmeid, un ufficiale della sicurezza che ben rappresenta lo spirito libertario che aleggia sulla nuova Libia. “Il proselitismo è vietato in Libia. Noi siamo un Paese al cento per cento musulmano e questo tipo di azioni interferisce sulla nostra sicurezza nazionale” ha aggiunto Hmeid aggiungendo che gli ”interrogatori stanno andando avanti” e che "i quattro saranno consegnati alla intelligence libica".
A Tripoli non tira un’aria migliore. “Non passa giorno senza che le tombe subiscano atti di vandalismo” ha denunciato Bruno Dalmasso, custode del cimitero italiano nella capitale libica dove i cristiani temono l’aumento dell’estremismo islamico.
“Sono state tirate fuori dalle tombe ossa umane e sparse nel cimitero: le autorità libiche sono venute e hanno scattato fotografie. Hanno promesso di prendere provvedimenti, ma non è stato fatto nulla”.
Dalla caduta del regime di Muammar Gheddafi, nel 2011, i timori della piccola comunità cristiana libica sono aumentati, soprattutto dopo che una chiesa nel dicembre scorso è stata bombardata a Dafniya provocando due morti.
Padre Dominique Rezeau sottolinea che in Libia c’erano 100mila cristiani prima della rivoluzione e “ora sono poche migliaia”. Un bel risultato davvero nel segno del progresso e dei diritti umani anche se il meglio della nuova Libia l’ha fatto vedere il 9 febbraio la sezione costituzionale della Corte Suprema di Tripoli che ha reintrodotto la poligamia, ribaltando una parte della legge sul matrimonio del regime di Muammar Gheddafi che vietava a un uomo di avere più mogli. Una legge modificata dalla Corte Suprema perché contraria alla sharia, la legge islamica che oggi domina la Libia grazie alle bombe della Nato e al voltafaccia dell’Italia nei confronti “dell’amico e alleato” Gheddafi.
Da oggi un uomo potrà sposare una seconda moglie senza il consenso della prima o l’autorizzazione di un tribunale. Un bel passo avanti verso la civiltà non vi pare?
Fonte: http://www.analisidifesa.it/2013/02/liberta-e-democrazia-in-libia/.
http://www.megachip.info/tematiche/guerra-e-verita/9874-liberta-e-democrazia-in-libia.html
=== * ===
Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/
(deutsch / english.
La "Lega degli Esuli" - Bund der Vertriebenen - è la più potente organizzazione della lobby revanscista pangermanica. Analogamente alle organizzazioni degli esuli istriani e dalmati in Italia, essa svolge attività sotto copertura istituzionale, senza però disdegnare iniziative più o meno autonome fortemente destabilizzanti dei rapporti di buon vicinato, quali ad esempio la contestazione dell'accordo di confine tedesco-polacco del 1990. Originariamente costituita da elementi nazisti - si veda l'importantissimo reportage apparso sullo Spiegel lo scorso dicembre: http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-89672216.html - essa continua a sviluppare relazioni con ambienti di estrema destra o ad alimentare, dalle scissioni al suo interno, la formazione di organizzazioni secondarie con posizioni estremistiche, irredentiste e razziste. La "Lega degli Esuli" tedesca intrattiene per l'Italia un rapporto privilegiato con la revanscista "Unione degli Istriani" di Lacota - https://www.cnj.it/documentazione/IRREDENTE/romaberlinofoibe.htm ; allo stesso tempo però si muove in un terreno caratterizzato da posizioni spiccatamente anti-italiane, in particolare per quanto riguarda la questione sudtirolese... )
Merkel beim Bund der Vertriebenen
Hauptquelle: German-foreign-policy.com
0) LINKS
1) Die Kanzlerin beim BdV 2013. Cohesive Force for Europe / Bindekraft für Europa.
2) Die Kanzlerin beim BdV 2012. Deutsch-Polnische Grenzfrage: Gespräch mit Prof. Dr. Christoph Koch (Deutsch-Polnischen Gesellschaft)
3) "Fremdbestimmt im eigenen Land". Der "Verein für deutsche Kulturbeziehungen im Ausland"
=== 0 ===
SEE ALSO / AUCH ZU LESEN:
Die deutsche Ostsiedlung
Der Bund der Vertriebenen (BdV) kündigt ein neues PR-Projekt zur Werbung für das "Deutschtum" in Ost- und Südosteuropa an... (2009)
German Settlements in the East
The German Federation of Expellees (BdV) has announced a new PR-project to promote "Germandom" in East- and Southeast Europe... (2009)
Germany: The dispute over Erika Steinbach
By Justus Leicht / WSWS - 9 December 2009
Since taking office, the new German government has been involved in a conflict over the filling of one particular post... It concerns the membership of the supervisory board of the government foundation, “Flight, Expulsion, Reconciliation,” or, more precisely, the appointment of Erika Steinbach, president of the Association of Displaced Persons (Bund der Vertriebenen—BdV), onto the board of this otherwise insignificant body...
By Justus Leicht / WSWS - 9 December 2009
Since taking office, the new German government has been involved in a conflict over the filling of one particular post... It concerns the membership of the supervisory board of the government foundation, “Flight, Expulsion, Reconciliation,” or, more precisely, the appointment of Erika Steinbach, president of the Association of Displaced Persons (Bund der Vertriebenen—BdV), onto the board of this otherwise insignificant body...
Expelled From Among the Living
A study on the history of the German League of Expellees (Bund der Vertriebenen - BdV) financed by the German government is relativizing the Nazi-activities of former "expellee" functionaries... (2010)
A study on the history of the German League of Expellees (Bund der Vertriebenen - BdV) financed by the German government is relativizing the Nazi-activities of former "expellee" functionaries... (2010)
Weichen für die Zukunft
Die "Stiftung Flucht, Vertreibung, Versöhnung", die auf eine Initiative des "Bundes der Vertriebenen" zurückgeht, ist Gegenstand scharfer internationaler Kritik... (2010)
Die "Stiftung Flucht, Vertreibung, Versöhnung", die auf eine Initiative des "Bundes der Vertriebenen" zurückgeht, ist Gegenstand scharfer internationaler Kritik... (2010)
Historisch vermintes Gebiet
Der Bund der Vertriebenen (BdV) eröffnet seine bundesweiten Veranstaltungen zum diesjährigen "Tag der Heimat" mit neuen Forderungen und heftigen Attacken gegen mehrere osteuropäische Nachbarstaaten... (2011)
Der Bund der Vertriebenen (BdV) eröffnet seine bundesweiten Veranstaltungen zum diesjährigen "Tag der Heimat" mit neuen Forderungen und heftigen Attacken gegen mehrere osteuropäische Nachbarstaaten... (2011)
Historically Mined Terrain
The League of Expellees (Bund der Vertriebenen, BdV) opened its annual national "Homeland Day" commemorations this year with new demands and strong attacks against several east European neighboring countries... (2011)
The League of Expellees (Bund der Vertriebenen, BdV) opened its annual national "Homeland Day" commemorations this year with new demands and strong attacks against several east European neighboring countries... (2011)
Die eigentliche Provokation
Proteste von NS-Opferverbänden begleiten die aktuelle Reise der Präsidentin des Bundes der Vertriebenen (BdV), Erika Steinbach, nach Polen... (2011)
Proteste von NS-Opferverbänden begleiten die aktuelle Reise der Präsidentin des Bundes der Vertriebenen (BdV), Erika Steinbach, nach Polen... (2011)
Hausherren in spe
Aktivisten der äußersten deutschen Rechten kündigen neue Prozesse gegen Polen auf Rückgabe ehemaligen "Vertriebenen"-Eigentums an. Der "Eigentümerbund Ost" und der "Zentralrats der vertriebenen Deutschen", extrem rechte Abspaltung des "Bundes der Vertriebenen"... (2012)
Aktivisten der äußersten deutschen Rechten kündigen neue Prozesse gegen Polen auf Rückgabe ehemaligen "Vertriebenen"-Eigentums an. Der "Eigentümerbund Ost" und der "Zentralrats der vertriebenen Deutschen", extrem rechte Abspaltung des "Bundes der Vertriebenen"... (2012)
Proprietors in Waiting
Extreme rightwing German militants have announced new lawsuits against Poland to have former property of "expelled" Germans returned. The "Property Owners Association - East (EBO)" and the "Central Council of German Expellees," an extreme rightwing organization, which had split off from the "League of Expellees"... (2012)
Neben den Toten von Auschwitz
Im Beisein der deutschen Kanzlerin hat der Bund der Vertriebenen (BdV) am gestrigen Dienstag an zentralem Ort im Herzen Berlins eine neue Ausstellung eröffnet... (2012)
Im Beisein der deutschen Kanzlerin hat der Bund der Vertriebenen (BdV) am gestrigen Dienstag an zentralem Ort im Herzen Berlins eine neue Ausstellung eröffnet... (2012)
Alongside the Dead of Auschwitz
Yesterday the League of Expellees (BdV) opened a new exhibition right in the heart of Berlin with the German Chancellor in attendance... (2012)
Yesterday the League of Expellees (BdV) opened a new exhibition right in the heart of Berlin with the German Chancellor in attendance... (2012)
Träger des Regimes
Von Wiegrefe, Klaus / Der Spiegel 19.11.2012
Von Wiegrefe, Klaus / Der Spiegel 19.11.2012
Das Institut für Zeitgeschichte hat die Vergangenheit des Bundes der Vertriebenen untersucht: An der Spitze des Verbands standen fast ausnahmslos NS-belastete Funktionäre...
=== 1 ===
Cohesive Force for Europe
2013/03/13
A Good Tradition
Ethnic Integration
Bridges to Germany
More than the Minimum Pension
Top Government Positions
Memorial Day for the Germans
Open-minded Reevaluation of History
---
Bindekraft für Europa
13.03.2013
Eine gute Tradition
Völkische Integration
Brücken nach Deutschland
Mehr als die Mindestrente
Höchste Staatsämter
Gedenktag für die Deutschen
Unvoreingenommene Geschichtsbetrachtung
=== 2 ===
Die Kanzlerin beim BdV
26.03.2012
Potsdamer Abkommen
Niemals anerkannt
Ausdrücklicher Vorbehalt
Entschädigungsforderungen
Grenzfragen
Staatshilfen
---
KRAJINA Notizie - Marzo 2013
- Scritto da CIVG
A cura del Forum Belgrado Italia e CIVG
KRAJINA Notizie, è un impegno di informazione e solidarietà, non legato a partiti o ideologie, ma orientato ad una informazione ed a una solidarietà con il popolo sofferente, annichilito e da tutti ormai dimenticato, delle Krajine. Una informazione legata a dati, fatti, documentazioni ufficiali, ma spesso nascoste o eluse dai media occidentali.
Sarà uno spazio informativo di documenti, foto, segnalazioni di filmati, dichiarazioni, prove dei crimini commessi in quelle terre, nella storia e nel presente, e, al tempo stesso, portare informazioni aggiornate sulla situazione attuale.
KRAJINA Notizie si propone il superamento di astiosità, della violenza, il rigetto dei conflitti interetnici e la diffusione di odio etnico, nazionale o razziale e dell'intolleranza.
Per realizzare questo è necessario un lavoro per la verità e la giustizia, che sveli interessi, obiettivi, strategie di chi su quelle tragedie ha costruito il suo dominio anche indiretto, in tutti i sensi.
Dal 1578la comunità serbasi stabilì in questa regione alloradesolatadella Krajina ( frontiera militare).
Da allora fu un luogo dibattaglia costanteei serbi dovettero affrontare secoli di lotte e battaglie per difenderla dalle invasioni, e con essa l’Europa.
Durantela seconda guerra mondiale, per manodegli “Ustasha” croati guidati dall’alleato e protetto dal nazifascismo Ante Pavelic, un sanguinario e feroce dittatore,i serbifurono oggetto di un feroce genocidio.
[FOTO] Qui Pavelic saluta le sue truppe croate, armate e vestite dall’esercito nazista
Con la disgregazione della ex Jugoslavia, il rinascente nazifascismo croato, con il sostegnodelle potenze occidentali, il popolo serbo delle Krajine ha conosciuto nuovamente l’annientamento e la distruzione, come durante il tempodi Hitler e Mussolini. Le genti serbe sono state cacciate dalle loro terreancestralie dalle loro case e proprietà. Dall'agosto 1995 la Krajinaè ancora una voltabruciatae desolata.
Da innumerevoli e insospettabili osservatori e rappresentanti internazionali , l’espulsionedeiserbi di Krajinaè stata innegabilmente definita la più grandepulizia etnica ed il più grande esodo di popolo in Europa, dopo lafine dellaseconda guerra mondiale, si tratta di una cifra tra le 250.000 e le 300.000 persone.
Sommario:
---------------------------------------------------------
[ORIGINALNI TEKST: Savo Štrbac, 28.11.2012., HAŠKA GORČINA
http://www.veritas.org.rs/28-11-2012-haska-gorcina/ ]
Il rancore verso l’Aja 22.11.2012
L’associazione "Veritas" si è costituita nello stesso anno del Tribunale dell'Aia, e in meno di 20 anni della loro esistenza, i loro percorsi si sono spesso incrociati.
A volte sembra che "Veritas" è sopravvissuta in tutti questi anni, proprio perchè ha trovato il significato del proprio lavoro, nella cooperazione molto con l'Ufficio del Procuratore ICTY, ma anche nella convinzione che la giustizia alla fine vincerà.
E non era né semplice né sicuro vivere tra i serbi e lavorare, in quegli anni di guerra, con "odiato" l'ICTY. Il Tribunale dell'Aia non è mai stato benvisto da parte dei Serbi, che sostenevano che era stato fondato con lo scopo di, attraverso un procedimento giudiziario formale, rinforzare nella comunità internazionale e nell'opinione pubblica mondiale, un giudizio precostituito che ritiene i serbi come aggressori e "cattivi". Quindi, il Tribunale doveva essere boicottato con tutti i mezzi.
Neanch'io avevo un'opinione migliore dei compiti e degli obiettivi del tribunale, ma pensai che i giudici sarebbero andati avanti e avrebbero continuato ad operare, nonostante il boicottaggio della Serbia. Già che non possiamo impedire il suo lavoro, dai, dissi a me stesso e agli altri, cerchiamo di lavorarci all'interno, attraverso una leale collaborazione, di modificare il suo scopo primario. E solo cosi vedremo come sarà la loro risposta alle nostre verità e potremo dare una valutazione valida delle loro funzioni.
Dal novembre 1994., quando ero a Knin e, rappresentando "Veritas", ho ricevuto la delegazione del Tribunale per la prima volta, al verdetto di primo grado nel caso "Oluja", ho lavorato, direttamente o indirettamente, con decine di ufficiali e funzionari del Tribunale, tra cui investigatori, pubblici ministeri e giudici. Molti di loro venivano da diverse parti del mondo. Con molte persone ho fatto amicizia e fraternizzato con alcuni. Altri come Nepalka Kabita, hanno pianto tantissimo ascoltando e scrivendo le testimonianze tragiche dei rifugiati di Krajina. Ho incontrato i procuratori capo Louise Arbour e Carla Del Ponte, e accordato con loro una strategia di indagine in cui le vittime erano la gente della Krajina. Ho parlato anche con il loro vice, l’austriaco Blewitt, che mi ha incoraggiato a continuare la collaborazione per portare giustizia per le vittime di Krajina, e anche con la loro portavoce, Artman, che mi ha spesso attaccato per aver interferito nel "suo lavoro".
Il risultato di questa collaborazione sono stati anni di intense ricerche nei casi di: "Gospić '91" (dopo l'inchiesta finita, il caso è stato consegnato alla magistratura croata, e si è concluso con il proscioglimento definitivo di tre dei cinque imputati), "Sacca di Medačk" (dopo l'atto d'accusa contro i tre generali croati , il caso è stato lasciato al sistema giudiziario croato, e si è concluso con il proscioglimento definitivo di uno degli imputati) e "Oluja".
Ci sono stata altre investigazioni episodiche come nei casi di: Pakračka poljana, Paulin Dvor, Osijek, Sisak, Vukovar, Laura, Kerestinac, Marino selo, Varivode, Gošić, Grubori, Dvor ... per i quali il Tribunale ha raccolto prove e le ha consegnate al sistema giudiziario croato. Queste prove hanno portato alla fine ad alcuni processi (con assoluzioni), mentre alcuni casi sono ancora in indagine, e alcuni non sono ancora stati cominciati.
Il caso dell’ "Oluja" è l'unico caso (in cui ci sono vittime di Krajina) che è stato processato all'Aia. Il procedimento di primo grado è finito con condanna di due generali croati per aver partecipato ad una "impresa criminale congiunta (UZP), guidata da Tuđjman come presidente del paese, con l'obiettivo dell’ uscita forzata ed espulsione permanente dei serbi dalla regione della Krajina", condannando uno (Gotovina) a 24 anni e un altro (Markač) a 18 anni di carcere.
Noi serbi di Krajina eravamo soddisfati della decisione che descriveva "Oluja" come UZP, perché per noi, questa è diventata un'opportunità reale di recuperare direttamente e ufficialmente quello che ci è stato tolto, come i nostri diritti personali, politici e di proprietà.
E se la Camera d'appello avesse confermato la sentenza di primo grado del UZP, i Serbi di Krajina avrebbero dato una valutazione positiva del Tribunale, che probabilmente sarebbe stata accettata anche dai serbi in generale.
Però, non è stato cosi. I cinque membri del gruppo d'Appello, presieduto dal giudice Meron, che è stato anche il presidente del Tribunale, con la maggioranza dei voti 3 a 2, ha adottato una assoluzione su tutti i fronti e di tutti le prove di accusa. Questo è stato qualcosa che non era mai successo nella pratica di questo Tribunale. Si è scatenata una gioia isterica dei croati, in tutta la nazione. Mentre i serbi sono infuriati e per la prima volta tutti uniti nella loro valutazione che questo verdetto è profondamente ingiusto.
E se solo un giudice della Sezione di Appello avesse cambiato la sua opinione, i ruoli sarebbero completamente cambiati. Per i serbi, l'unica scarsa consolazione è il fatto che cinque degli otto giudici della Camera di primo grado (3) e della Camera d'appello (2) hanno votato per la condanna.
Il fatto che noi serbi siamo indignati di questa decisione della maggioranza della Camera d'appello è del tutto comprensibile, e potrebbe essere interpretata tramite quel motto popolare "chi perde ha il diritto di essere arrabbiato." Ma come facciamo a capire la gravità senza precedenti di disaccordi tra i giudici della Camera d'appello? I giudici che sono rimasti in minoranza sostengono che i giudici hanno ignorato grossolanamente e apertamente mal interpretato la maggior parte dei risultati della Camera di primo grado (giudice Ađijus); il ragionamento della maggioranza lo chiamano "grottesco" e insinuano che questo ragionamento ha avuto motivi extralegali e descrivono il giudizio come "il contrario di qualsiasi concezione della giustizia" (giudice Pocar).
E dal giudizio di questi due giudici, si potrebbe dire, onorevoli giudici, che in conseguenza, la conclusione è che la notorietà del magistrati dell'Aia è completamente distrutta. Il suo presidente Theodor Meron (spero sia l'ultimo) ha certamente contribuito a questo, che nella spiegazione a quanto avvenuto, ha argomentato (su Politika, del 19/11/012,) dandogli un giudizio molto positivo, si potrebbe dire quasi da narcisista, con attributi ed essenze che, purtroppo, non sono stati confermati nei 20 anni della sua esistenza.
Eppure a me non rimane che, con molta amarezza, ammettere che il mio popolo aveva ragione quando affermava dal inizio che questo Tribunale, è davvero anti-serbo.
(english / deutsch.
Al di là della retorica, che porta ad innalzare monumenti alle vittime Rom dello sterminio praticato dai nazisti, la Germania è da anni capofila in Europa delle politiche di attacco ai diritti umani fondamentali di Rom e Sinti, a partire dal diritto alla libera circolazione...)
Das Ende der Freizügigkeit
11.03.2013
Pauschal kriminalisiert
"Endlich gegensteuern!"
"Aus den Innenstädten verbannen"
Pässe entzogen
Ziel: Wiedereinreisesperre
Der Preis des Spardiktats
Bitte lesen Sie zur Thematik auch Niedrige Löhne, bittere Armut und Aus Deutschland vertrieben.
---
The End of Freedom of Circulation
2013/03/11
Wholesale Criminalization
"Finally Do Something!"
"Banned from the Inner City"
Passports Revoked
Objective: Re-Entry Ban
The Price of the Austerity Dictate
=== * ===
Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/
(srpskohrvatski / francais)
La Serbie commémore l’édit de Milan : quo vadis, Nikolić ?
NOVOSTI, 18 février 2013
En 313, l’empereur romain Constantin, né à Naissus (Niš), promulguait l’édit de Milan, qui établissait la liberté religieuse et mettait fin à la persécution des chrétiens. Lors de la cérémonie d’ouverture des festivités, Tomislav Nikolić a assuré que le pays vivait « aujourd’hui selon les principes de l’édit de Milan ». Si la Serbie est officiellement un État laïc, le chef de l’État soigne ses relations avec l’Église orthodoxe. Quant au pape de Rome, il n’est plus question de l’inviter...
Par Drago Kovačević
Traduit par Jovana Papović
La Serbie a commencé à commémorer les 1.700 ans de la signature de l’édit de Milan ou édit de Constantin, qui marque officiellement la fin des persécutions religieuses dans l’Empire romain. Selon cet édit impérial, chacun peut « adorer à sa manière la divinité qui se trouve dans le ciel ». On accorde ainsi la liberté de culte à toutes les religions ; la religion païenne n’est plus religion officielle de l’Empire et de son armée, et les chrétiens ne sont plus obligés de vénérer l’empereur comme un dieu.
L’histoire a retenu que se sont les empereurs Constantin Ier, alors tétrarque d’Occident, et Licinius, tétrarque d’Orient, qui ont promulgué cet édit en avril 313, qui n’est en fait que le décret d’application du premier édit de tolérance, signé en 311 à Sardique par le prédécesseur de Constantin, l’empereur Galère, lui-même natif de Felix Romuliana (aujourd’hui Gamzigrad, près de Zaječar). La source de l’édit n’a jamais été retrouvée, mais le texte original est cité par des contemporains tels que Lactance ou Eusèbe de Césarée. On pense souvent à tord que c’est avec l’édit de Milan que le christianisme est devenu religion officielle de l’Empire Romain. En réalité, ce ne fut le cas qu’en 380, lorsque les empereurs Théodose, pour l’Empire d’Orient, et Gratien, pour l’Empire d’Occident, tous deux chrétiens, l’élevèrent au rang de seule religion officielle et obligatoire par l’édit de Thessalonique, du 28 février 380.
L’empereur Constantin Ier est né en 274 à Naissus (Niš), voilà pourquoi on y célèbre aujourd’hui l’événement « qui aurait fait sortir le christianisme des catacombes ». La commémoration de cette loi édictée il y a 17 siècles a commencé le 17 janvier au théâtre National de la ville, devant de nombreuses personnalités dont le patriarche Irinej, co-président du comité d’organisation, et le Président Tomislav Nikolić. « La Serbie vit aujourd’hui selon les principes de l’édit de Milan », a affirmé Tomislav Nikolić dans son discours d’ouverture. Lors de la cérémonie qui a suivi, on a lu le texte de l’édit, et les chœurs du monastère Sretensky de Moscou ont donné un concert. Toutes ces festivités ont été parrainées par l’ambassadeur de Russie à Belgrade, Aleksandr Konuzin, ce qui donne un message assez clair.
Le pape ne viendra pas à Niš
L’événement central des festivités aura lieu le 6 octobre 2013 et devrait rassembler plus de 100.000 fidèles venus du monde entier. L’État a prévu quelque quatre millions d’euros de financement. Les représentants de toutes les Églises chrétiennes ont été invités, notamment le patriarche russe Kiril Ier de Moscou et Bartholomée Ier, patriarche œcuménique de Constantinople. Dans les rangs catholiques, ont été invités l’archevêque de Milan Angelo Scola et, l’archevêque de Belgrade Stanislav Hočevar, qui fait partie du comité d’organisation.
Tout au long de l’année 2011, on a spéculé sur l’éventuelle invitation du pape Benoît XVI. Le gouvernement et l’Église se sont renvoyé la question comme une patate chaude, et le patriarche Irinej a fini par avouer que c’était un point délicat à cause « de la question des personnes déplacées de Croatie et de tout ce qui s’est passé pendant la Seconde Guerre mondiale. »
Commentant le refus d’inviter le pape, le nonce apostolique à Belgrade, Mgr Orlando Antonini, a déclaré que la situation en Serbie n’était « pas assez sereine » sur le plan œcuménique, et que ces changements demandaient un long processus historique. Il a aussi souligné que la nomination de l’archevêque Hočevar en tant que membre du comité d’organisation était une première étape vers la réconciliation.
Si on analyse le projet global de célébration de la signature de l’édit de Milan, on constate que la première manifestation au théâtre de Niš a été organisé avec le soutien de la Russie. Il y a quelques mois, le patriarche Irinej a même affirmé « le parti pris russe est très important pour nous ». Reste à savoir combien de temps ce soutien sera effectif. Quoi qu’il en soit, il est question d’« un long processus historique »…
L’État et l’Église en parfaite « symphonie »
Sociologue des religions, Mirko Đorđević commente ainsi la manifestation du 17 janvier et le discours de Tomislav Nikolić : « Confus et affligeant, voici les deux adjectifs que je choisirais, et c’est souvent le cas lors de ce genre de cérémonie. Le Président a raconté que l’empereur est né à ‘Medijana près de Niš’ et que la Serbie ‘vit aujourd’hui selon les principes de l’édit de Milan’. Tout cela est complètement faux. La Serbie d’aujourd’hui n’est certes pas un pays ou les chrétiens sont persécutés, mais bel et bien un État laïc. Les historiens et archéologues s’étonnent ? Mais à quoi s’attendaient-ils donc ? Les propos de Nikolić n’ont pas été empruntés aux archéologues sérieux, mais au métropolite Jovan de Niš ».
« Dans la Serbie d’aujourd’hui, le gouvernement voudrait établir une nouvelle ’symphonie’, selon ce principe théologique byzantin qui place le pouvoir temporel sous les ordres du pouvoir spirituel. On sait bien que ni cet État-là, ni aucun autre État serbe avant lui, n’ont jamais eu rien à voir avec l’édit de Milan. Il suffit de se remémorer que le christianisme n’est devenu la religion nationale en Serbie qu’à l’époque de Mutimir (au IXe siècle, NDT) », poursuit Mirko Đorđević.
« La seule présence de Konuzin, ambassadeur de la Fédération de Russie peut expliquer ces mots lâchés imprudemment. D’ailleurs tous les responsables présents étaient hypnotisés pas sa présence. Quant à lui, l’ambassadeur était bien plus prudent car il sait très bien que l’édit de Milan n’a aucun lien direct avec la Serbie, ni avec la Russie, qui ne devinrent chrétiennes que bien des siècles plus tard. Pour le président Nikolić, ce qui importe c’est l’orchestration parfaite des relations de son gouvernement avec l’Église orthodoxe », s’agace-t-il.
« Chez les orthodoxes, on fabrique des saints à tout bout de champs. C’est infernal. En Russie, il y peu, des membres de l’Église ont même demandé à faire de Staline un saint, mais l’Église a quand même refusé. En Serbie, la liste des saints et autres martyrs est déjà trop longue. C’est ainsi que l’Empereur Constantin est un saint serbe de Niš, même si cette auréole n’est reconnue que par un petit nombre d’Églises chrétiennes. Il est complètement ridicule de faire des parallèles entre les empereurs romains et les nations contemporaines, ces deux époques sont complètement différentes ».
---
Rimski a naš
Datum objave: 18.02.2013. Piše: Drago Kovačević
U Srbiji je počelo obilježavanje 1700. godišnjice Milanskog edikta, akta kojim je službeno označen kraj vjerskih progona u Rimskom Carstvu. Glavni značaj edikta sastoji se u tome što je hrišćanstvu, ali i svim drugim religijama, omogućeno da imaju pravni položaj jednak položaju paganstva, koje je prestalo biti službena religija Carstva i njegove vojske.
Historijske činjenice kažu da su tu uredbu 313. godine zajednički proglasili Konstantin I Veliki, tada tetrarh Zapada, i Licinije, tetrarh Istoka, a njome je Carstvo zauzelo neutralan položaj u odnosu na sve religije. Milanski edikt ima svoju značajnu prethodnicu u ediktu o toleranciji što ga je u Nikomediji 311. godine proglasio car Galerije. Izvorni tekst edikta nikada nije pronađen, ali ga u svojim spisima navode savremenici Laktancije i Euzebije Cezarejski. Često se pogrešno misli da je Milanskim ediktom hrišćanstvo postalo državna religija u Rimskom Carstvu, no ono je to postalo tek 380. godine, uredbom cara Teodosija I.
Pošto je car Konstantin I Veliki rođen 274. godine u rimskom Naissusu (današnjem Nišu), to je centralna proslava obilježavanja događaja kada je hrišćanstvo izašlo iz katakombi dodijeljena ovom gradu. Obilježavanje 17 vjekova Milanskog edikta započelo je 17. januara u Narodnom pozorištu u Nišu, u prisustvu kopredsjednika organizacionog odbora, patrijarha Irineja i predsjednika Srbije Tomislava Nikolića, te brojnih ličnosti iz političkog, kulturnog i vjerskog života. U svom govoru Nikolić je ustvrdio da “Srbija i danas živi po principima Milanskog edikta”. Pročitan je taj akt, a hor moskovskog Sretenjskog manastira održao je svečani koncert duhovne muzike, čiji je pokrovitelj bio ruski ambasador Aleksandar Čepurin, što ima sasvim jasnu poruku.
Inače, do centralne proslave, koja će se održati 6. oktobra, planiran je veći broj događaja, a tada se očekuje dolazak 100.000 hodočasnika iz Evrope. Država je za organizaciju centralne manifestacije izdvojila oko četiri miliona evra. Pozvani su predstavnici svih hrišćanskih crkava, među kojima su najzvučnija imena patrijarh Rusije Kiril i vaseljenski patrijarh Vartolomej. Od katoličkih svećenika poziv je upućen milanskom kardinalu Anđelu Skali, a nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar član je organizacionog odbora.
Čitavu prošlu godinu u srpskim se državnim strukturama i u onima SPC-a političarilo oko dolaska papeBenedikta XVI, koji je upravo ovih dana najavio odreknuće od papinske službe. Država je u tom igrokazu prebacivala lopticu crkvi, a patrijarh Irinej na razne druge adrese, ustvrdivši čak da bi rado pozvao papu, ali da ne može zbog izbjeglica i nekih događaja iz Drugog svjetskog rata. Komentarišući izostanak poziva papi, apostolski nuncije u Beogradu Orlando Antonini kazao je kako po pitanju ekumenizma stanje u Srbiji “još nije dovoljno opušteno” te da se radi o dugotrajnom historijskom procesu, mada je naglasio da je imenovanje nadbiskupa Hočevara u organizacioni odbor prvi korak ka pomirenju.
Posmatrajući projekt obilježavanja godišnjice Milanskog edikta, lako je zapaziti da je prva manifestacija, ona u niškom pozorištu, održana pod pokroviteljstvom ruske države. Sam patrijarh Irinej kazao je prije nekoliko mjeseci da je “nama jako važan ruski stav”. Koliko će to trajati, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, u pitanju je “dugotrajan historijski proces”…
Manifestaciju od 17. januara i Nikolićev govor za “Novosti” komentariše sociolog religije dr. Mirko Đorđević.
- Neprecizno i tužno, kako to kod nas često biva u jubilarnim prigodama. Besedio je predsednik da je veliki car Konstantin “rođen u Medijani kod Niša”. Nismo to slučajno zaslužili, jer Srbija “danas živi po principima Milanskog edikta”, što je netačno, jer Srbija nije zemlja gde su hrišćani progonjeni, nego sekularna država. Čude se i naši i svetski arheolozi i istoričari, a mi se pomalo njima čudimo – šta su oni očekivali? Nije on čitao arheologe i naše vizantologe svetskog glasa. Beseda mu nije originalna. Udarnu misao je pozajmio od niškog episkopa Jovana. Danas u Srbiji, slovio je vladika, postoji simfonija države i crkve, te je odao priznanje sadašnjoj vlasti. Vladika kaže da su država i crkva srasle, kao u Rusiji pod Putinom, iako Rusija, rečeno je tada od strane Rusa, “nema nikakve direktne veze sa Milanskim ediktom”. Kao ni Srbija, jer valjda znamo koliko smo vekova nakon 313. primili hrišćanstvo. Negde u vreme kneza Mutimira – kaže Đorđević.
- Car Konstantin nije imao problema sa Srbima tada, ali ih ima danas, i to preko glave – duhovito dodaje Đorđević.
Potom objašnjava prirodu tih problema u svjetlu Nikolićeve izjave o caru Konstantinu i Milanskom ediktu da se “o tome malo zna u svetu, kao što se malo zna o svemu dobrom što dolazi iz Srbije”.
- Šef države ne govori tako nigde u svetu, jer se na vreme obavesti kod svojih savetnika. Za sada imamo samo jedno objašnjenje u vezi sa ovim. Svi su bili, pa i šef naše države, opčinjeni prisustvom ambasadora Ruske Federacije Čepurina. Sam ambasador je bio oprezniji u ovoj prilici, jer on zna da Milanski edikt nema nikakve direktne veze sa Rusima ili Srbima, koji su hrišćanstvo primili tek nekoliko vekova nakon njega. Predsedniku Nikoliću je važna simfonija u odnosima između današnje države i SPC-a i ta je doktrina zaista realizovana. Opčinjen je i time što je car Konstantin svetac, iako mu oreol priznaje malo savremenih hrišćana i crkava hrišćanskih. O ovom okrutnom vladaru znamo dosta – i koja nam je vajda od toga? Nikakva. Ko sve kod nas nije svetac! Tome kraja nema. Nedavno su iz Ruske crkve tražili da se i Staljin proglasi za sveca, ali je RPC to ipak odbacio. Kod nas je kalendar svetaca i mučenika odavno prebukiran. I tako sada ispade da je car Konstantin naš Nišlija i svetac. Krajnje je neukusno povezivati rimske careve i današnje nacije, jer nisu ni u kakvoj međusobnoj vezi. Neko se sa predsednikom našalio – zaključuje Đorđević.
(slovensčina / italiano)
Iniziative segnalate a Trieste, Roma e Torino
1) Barcola/Barkovlje (TS) 15/3: Quando morì mio padre - Ko je umrl moj oče
2) Opicina /Opčine (TS) 15/3: "Una donna senza volto", la tragica storia di Rozalija Kos Kocjan
3) Trieste 16/3: Incontro con Alessandra Kersevan e Claudia Cernigoi
4) Roma 16/3: Iniziativa per la demolizione del mausoleo fascista a Graziani
5) Torino 19/3: 20 marzo 2003-2013 - "Iraqi Freedom"
6) Trieste/Trst 22/3: "Zgodbe mojega življenja - Storie di una vita", di Drago Slavec
=== 1 ===
Dal Cantiere dell'ANPI-VZPI provinciale di Trieste / Pripravljamo
SKD Barkovlje / Circolo culturale sloveno di Barcola (Via Bonafata 6) in collaborazione con la sezione/sekcija ANPI-VZPI di Barcola/Barkovlje
SKD Barkovlje / Circolo culturale sloveno di Barcola (Via Bonafata 6) in collaborazione con la sezione/sekcija ANPI-VZPI di Barcola/Barkovlje
Venerdì 15 marzo alle ore 20
presentazione della mostra
"Quando morì mio padre - Ko je umrl moj oče",
disegni e testimonianze di bambini dai campi di concentramento del confine orientale (1942-1943)
V petek, 15. marca, ob 20. uri predstavitev razstave risb in pričevanj otrok iz koncentracijskih taborišč na italijanski vzhodni meji (1942-1943)
=== 2 ===
Dal Cantiere dell'ANPI-VZPI provinciale di Trieste / Pripravljamo
ANPI-VZPI Opicina /Opčine - Knjižnica/Biblioteca Pinko Tomažič in tovariši/compagni
Venerdì 15 marzo alle ore 20
nel Prosvetni dom di Opicina - Via Nazionale 51
presentazione del libro
di Ezio Romanò
"Una donna senza volto" - la tragica storia di Rozalija Kos Kocjan
impiccata dai nazifascisti il 7 marzo 1944 ad Opicina. Presente l'autore, il libro verrà presentato da Dušan Kalc.
V petek, 15. marca, ob 20. uri bo v Prosvetnem domu na Opčinah Dušan Kalc predstavil knjigo Una donna senza volto, tragično zgodbo Rozalije Kos Kocjan. Prisoten bo avtor Ezio Romanò
=== 3 ===
KNULP – VIA MADONNA DEL MARE 7 – TRIESTE
Sabato 16 marzo – ore 17.30
IN OCCASIONE DELLA PUBBLICAZIONE DEL NUMERO 300 DE
“LA NUOVA ALABARDA E LA CODA DEL DIAVOLO”
INIZIATIVA PUBBLICA
“LE PIÙ COMPLESSE VICENDE DEL CONFINE ORIENTALE”: COME SE NE PARLA DOPO OTTO ANNI DALL’ISTITUZIONE DELLA LEGGE SUL GIORNO DEL RICORDO DEL 10 FEBBRAIO?
ALESSANDRA KERSEVAN, RICERCATRICE STORICA ED EDITRICE.
LE FOIBE ISTRIANE DEL 1943: PRESENTAZIONE DEI DUE DOSSIER “IL CASO NORMA COSSETTO” ED “IN DIFESA DI IVAN MOTIKA”, EDITI DA “LA NUOVA ALABARDA”.
CLAUDIA CERNIGOI, GIORNALISTA E RICERCATRICE STORICA.
A CURA DEL GRUPPO DI RESISTENZA STORICA E DELLA REDAZIONE DE “LA NUOVA ALABARDA”.
=== 4 ===
ROMÀNTIFA – NON IN MIO NOME
Casi No e Comitato Affile Antifascista promuovono
Sabato 16/3/2013 dalle ore 20.00
presso il Nuovo Cinema Palazzo San Lorenzo
Piazza dei Sanniti 9A, 00185 Roma - http://www.nuovocinemapalazzo.it/
Musica popolare romana per la demolizione del mausoleo fascista a Graziani
Per ribadire che non deve esserci nessuno spazio per i fascismi vecchi e nuovi, né fuori né dentro le istituzioni, sotto qualsiasi forma si presentino, il Nuovo Cinema Palazzo ospita oggi un’iniziativa per sostenere le attività del Comitato antifascista di Affile e la demolizione del mausoleo intitolato a Rodolfo Graziani, inaugurato la scorsa estate.
In una data così importante, a dieci anni da quel 16 marzo del 2003 che ha visto la morte di Dax per mano delle fin troppo consuete lame fasciste, è ancora più importante essere presenti, partecipare, ricordare.
L’11 agosto 2012 ad Affile, in provincia di Roma, è stato inaugurato un mausoleo a Rodolfo Graziani, uno dei più feroci assassini che il regime fascista abbia prodotto durante il ventennio, lucido sterminatore di centinaia di migliaia di etiopi e libici.
Per protesta immediata si è formato il Comitato antifascista di Affile che, insieme all’ANPI di Genazzano, alla Rete della Resistenza della Valle dell’Aniene e della Valle del Sacco, alla Comunità Etiope e ad altre forze antifasciste, si batte per la demolizione di quest’opera vergognosa, edificata con fondi pubblici stanziati dalla Regione.
Per sostenere la lotta del Comitato antifascista di Affile, il Nuovo Cinema Palazzo ospita oggi una serata che vedrà avvicendarsi sul palco diversi gruppi e artisti storici della canzone romana popolare e d’autore, nonché aperitivo, proiezioni e dibattiti.
::::::::::::::::: Programma della serata ::::::::::::::::
Ore 20:00 – Proiezione di Fascist Legacy (prima parte) e montaggio di vari servizi su Affile
Ore 20:30 – Breve dibattito nel quale interverranno Ernesto Nassi, Matteo Lollobrigida e Carmelo Crescenti
Ore 21:00 Concerti di: Schola Romana, Ponentino trio, Sara Modigliani e Felice Zaccheo, Bianca Giovannini e Désirée Infascelli.
Vino rosso e aperitivo con prodotti tipici di un azienda di Olevano (già partecipante ai mercatini Terra Terra, GenuinoClandestino), CENA OFFERTA dal ComitatoAffileAntifascista: pasta all'arrabbiata e bruschette...
(evento Facebook: http://www.facebook.com/events/152446161582649 )
=== 5 ===
Martedì 19 marzo ore 20.30
presso il circolo “IL PROGRESSO”
via Trivero 16 – Torino (zona Parella autobus 71)
presso il circolo “IL PROGRESSO”
via Trivero 16 – Torino (zona Parella autobus 71)
Centro di iniziative per la verità e la giustizia
per il ciclo “Le guerre dell’impero”
per il ciclo “Le guerre dell’impero”
20 marzo 2003 Iraqi Freedom
ne discutono Cesare Allara e Paolo Borgognone
modera Luigi Cecchetti
modera Luigi Cecchetti
proiezione del documentario “c’era una volta l’Iraq”
Nel corso del dibattito saranno anche proiettate centinaia di fotografie che illustrano la storia dell'Iraq, dall'ingresso delle truppe inglesi a Baghdad nel 1917 all'occupazione anglo-americana del 2003
=== 6 ===
Dal Cantiere dell'ANPI-VZPI provinciale di Trieste / Pripravljamo
Sezione ANPI-VZPI Borgo S. Sergio, S. Anna e Coloncovez
Sezione ANPI-VZPI Borgo S. Sergio, S. Anna e Coloncovez
Venerdì 22 marzo alle ore 18 nella Casa del Popolo a Borgo S. Sergio-Via Di Peco 7
presentazione del libro
di Drago Slavec, partigiano in Jugoslavia e in Italia
"Zgodbe mojega življenja-Storie di una vita".
Alla presenza dell'autore, il libro verrà presentato dal sen Stojan Spetič
V petek, 22. marca, ob 18. uri bo v Ljudskem domu v Naselju Sv. Sergija predstavitev knjige Draga Slavca Zgodbe mojega življenja-Storie di una vita. Ob prisotnosti avtorja bo delo predstavil sen Stojan Spetič
(english / italiano)
Croazia: armi che vengono, armi che vanno
1) Dall'Argentina carichi di armi per la Croazia. Condannato l'ex presidente Carlos Menem /
- Appeals court finds Carlos Menem guilty of arms trafficking (AP)
- Scandal over Argentinian arms sales (Wikipedia)
2) Siria, l’Arabia arma i ribelli con i cannoni della Croazia / Da Zagabria 75 aerei pieni di armi per la Siria
=== 1 ===
FLASHBACKS:
1993, Menem appoggia gli esuli ustascia ed il riconoscimento della "indipendenza" croata
2001, Menem arrestato per il traffico illegale di armi
2003, primo proscioglimento dei trafficanti di armi amici degli ustascia
---
Reversal for Argentine ex-leader: Appeals court finds Carlos Menem guilty of arms trafficking
By Associated Press, March 08, 2013
BUENOS AIRES, Argentina — Former Argentine President Carlos Menem and 11 others were found guilty by an appeals court on Friday of smuggling weapons to Ecuador and Croatia in violation of international embargoes in the 1990s.
Menem, now 82 and enjoying immunity as an Argentine senator, had been acquitted at trial in 2011, but the appellate court said much of the evidence had been mistakenly dismissed, and that there is no logical way the weapons could have been smuggled without Menem’s direct participation and approval.
Menem acknowledged signing secret decrees to export weapons to Venezuela and Panama, but said he had no idea that the tons of rifles and ammunition made in Argentina would end up in Ecuador and Croatia, countries subject to international embargoes at the time.
The appeals court called his defense “incomprehensible,” given voluminous evidence that customs procedures weren’t followed amid pressure from the presidency. The court found that Menem’s brother-in-law and “man of confidence,” Emir Yoma, acted as his intermediary with the government authorities and others involved in the scheme, and that Yoma also collected money from the companies involved.
“The only person with enough power to influence simultaneously, and over all these years, three different government ministries, their various agencies, the Argentine Army and even Congress, was the President of the Nation, Carlos Saul Menem, through Yoma,” the appellate court ruled.
Friday’s 237-page ruling by the three-judge panel convicts the former president as “co-author of the crime of smuggling, aggravated by the fact that it involved military weapons and required the intervention of public officials.”
(...) The Menem administration’s arms trafficking became public in 1995 when the weapons showed up in Ecuador and Croatia’s conflict zones, and ethics watchdog Ricardo Monner Sans filed a civilian complaint. Despite the international scandal it generated, Menem was re-elected with 50 percent support.
The case then progressed slowly as Menem moved from sworn political enemy to dependable ally of the governments of the late Nestor Kirchner and his wife and successor, President Fernandez.
Menem had been held under house arrest for six months in 2001, but at the time he faced only a conspiracy charge and the Argentine Supreme Court set him free. His 2008 trial on the arms trafficking charges included 383 witnesses many testifying from Ecuador, Peru and Europe.
“It was an absurd contradiction” that the trial court found no one responsible despite clear evidence of arms trafficking, Monner Sans said Friday. He said he hopes the appellate verdict sends a different message to the Argentine people: “That it’s always worth the trouble to fight.”
By Associated Press, March 08, 2013
BUENOS AIRES, Argentina — Former Argentine President Carlos Menem and 11 others were found guilty by an appeals court on Friday of smuggling weapons to Ecuador and Croatia in violation of international embargoes in the 1990s.
Menem, now 82 and enjoying immunity as an Argentine senator, had been acquitted at trial in 2011, but the appellate court said much of the evidence had been mistakenly dismissed, and that there is no logical way the weapons could have been smuggled without Menem’s direct participation and approval.
Menem acknowledged signing secret decrees to export weapons to Venezuela and Panama, but said he had no idea that the tons of rifles and ammunition made in Argentina would end up in Ecuador and Croatia, countries subject to international embargoes at the time.
The appeals court called his defense “incomprehensible,” given voluminous evidence that customs procedures weren’t followed amid pressure from the presidency. The court found that Menem’s brother-in-law and “man of confidence,” Emir Yoma, acted as his intermediary with the government authorities and others involved in the scheme, and that Yoma also collected money from the companies involved.
“The only person with enough power to influence simultaneously, and over all these years, three different government ministries, their various agencies, the Argentine Army and even Congress, was the President of the Nation, Carlos Saul Menem, through Yoma,” the appellate court ruled.
Friday’s 237-page ruling by the three-judge panel convicts the former president as “co-author of the crime of smuggling, aggravated by the fact that it involved military weapons and required the intervention of public officials.”
(...) The Menem administration’s arms trafficking became public in 1995 when the weapons showed up in Ecuador and Croatia’s conflict zones, and ethics watchdog Ricardo Monner Sans filed a civilian complaint. Despite the international scandal it generated, Menem was re-elected with 50 percent support.
The case then progressed slowly as Menem moved from sworn political enemy to dependable ally of the governments of the late Nestor Kirchner and his wife and successor, President Fernandez.
Menem had been held under house arrest for six months in 2001, but at the time he faced only a conspiracy charge and the Argentine Supreme Court set him free. His 2008 trial on the arms trafficking charges included 383 witnesses many testifying from Ecuador, Peru and Europe.
“It was an absurd contradiction” that the trial court found no one responsible despite clear evidence of arms trafficking, Monner Sans said Friday. He said he hopes the appellate verdict sends a different message to the Argentine people: “That it’s always worth the trouble to fight.”
---
Scandal over Argentinian arms sales to Ecuador and Croatia
From Wikipedia, the free encyclopedia
The Scandal over arms sales to Ecuador and Croatia took place during Carlos Menem's first term (1989-1995) and would have been illegal because then UN enforced an embargo on the former Yugoslavia.
The sale of weapons to Ecuador took place in the midst of armed conflict with Peru. The scandal was very important in Argentina because they where among the four official guarantors of peace of the Treaty of Rio de Janeiro, which breached its international commitment and missed with its obligations under international law.[1]
Shipments to Croatia began in 1991, To do this President Menem signed two secret decrees, endorsed by several ministers, and continued from 1993 until 1995, when Menem affixed his signature to a third secret decree for the same purpose.
According to these two decrees of 1991 weapons were destined for Panama and as the third in 1995, to Venezuela. None of these countries had ordered weapons to Argentina before, at that time Panama also lacked a proper army after the 1989 United States invasion of Panama. Most of the weapons were diverted to Croatia which in the middle of the war in Yugoslavia, needed weapons , and the rest to Ecuador in 1995.
Seven shipments where made by sea to Croatia, the first one in 1991 with military equipment produced by the Dirección General de Fabricaciones Militares (Government military Industries), the six other shipments contained weapons from regular army units like 155 mm cannons, and cannon powder, Italian Oto Melara mortars. FM offered the weapons used and refurbished, and Croatia accepted them.
It was estimated that a total of 6,500 tons of trafficked weapons and ammunition where smuggled, The weapons were built by FM , some army serial number and Argentine coats of arms where removed from cannons and weapons in the military factory in Rio Tercero that later exploded in a sabotage action created to remove evidences that destroyed half the city causing several deaths. Most of the witnesses in the trial of the explosion have died in bizarre accidents.
The confession of former Controller of Fabricaciones Militares, Luis Sarlenga, which prompted on June 2001, to process and send house arrest Carlos Menem done by the federal judge Jorge Urso.[2]
Six months later, the Supreme Court issued a controversial acquittal in which the former president was released.[3]
However, in 2007, was prosecuted again for the economic criminal judge Rafael Caputo, who was prevented from leaving the country and issued an order to seize their property.
Despite this, the former president is protected by legislative privileges accruing to him as senator from the province of La Rioja. In the case were also involved former economy minister Domingo Cavallo, former Defense Minister Oscar Camilion and former Air Force Brigadier Juan Paulik.[4]
See also:
References:
- ^ Santoro, Daniel. "Volvieron a complicar a Menem y Cavallo en la causa de las armas". Clarin. Retrieved 27 November 2012.
- ^ "Diego Palleros: "Menem sabía la verdad sobre las armas"". La nacion. Domingo 18 de enero de 2004. Retrieved 27 November 2012.
- ^ "Former President Menem was acquitted by the arms sales to Ecuador and Croatia". Clarin. Retrieved 27 November 2012.
- ^ Meyer, Adriana (14 de septiembre de 2011). "Armas que cargó el Diablo". Pagina 12. Retrieved 27 November 2012.
=== 2 ===
Sulla fornitura di armi ai terroristi e stragisti anti-siriani si veda anche:
Armi da Croazia, Bosnia e Kosovo per i terroristi anti-siriani
---
ESTERI
27/02/2013 - LA STORIA
Siria, l’Arabia arma i ribelli
con i cannoni della Croazia
Il “Nyt”: gli arsenali delle guerre balcaniche trasferiti via Giordania
MAURIZIO MOLINARI
CORRISPONDENTE DA NEW YORK
L’Arabia Saudita rifornisce i ribelli siriani con armi croate, che arrivano a destinazione passando per la Giordania.
La rivelazione del «New York Times», alla vigilia della riunione romana dei Paesi «Amici della Siria», lascia intendere che Riad è determinata a mettere sotto pressione la Casa Bianca affinché faccia cadere in fretta il veto sulle forniture di armi ai ribelli, ritenendolo un passaggio necessario per accelerare la caduta del regime di Bashar Assad. Il piano saudita è un’operazione logistica assai accurata: Riad acquista da interlocutori a Zagabria ingenti quantità di armamenti di fanteria risalenti alle guerre balcaniche degli Anni Novanta, che vengono imbarcati su aerei Ilyushin 76 e trasportati in Giordania da dove, via terra, raggiungono le postazioni dei ribelli in Siria.
Sarebbe stato proprio un inviato croato, secondo il quotidiano newyorchese, a far conoscere lo scorso anno a Washington l’esistenza di ingenti forniture di armamenti di fanteria leggera pronte ad essere vendute ma l’amministrazione Obama si divise: Dipartimento di Stato, Cia e Pentagono si dissero favorevoli ad armare i ribelli mentre la Casa Bianca si oppose, per espressa volontà del presidente Barack Obama.
La scelta della monarchia wahabita fu dunque di subentrare alle esitazioni americane, scegliendo di diventare la nazione guida dell’invio di armamenti ai ribelli che, nel corso degli ultimi mesi, hanno consentito di mettere sulla difensiva le forze del regime. A essere particolarmente efficaci sono infatti i missili tipo-stinger, che minacciano elicotteri e aerei, così come i pezzi di artiglieria leggera perché consentono di dare l’assalto alle basi e ostacola con efficacia i movimenti dei carri armati di produzione russa.
Il duello fra armi di provenienza croata in mano ai ribelli e forniture russe negli arsenali di Assad ripropone in Siria le caratteristiche tattiche dei conflitti balcanici, dove erano i serbi a battersi con forniture dell’ex Urss.
L’«Operazione Croazia», formalmente smentita da Zagabria, non è tuttavia l’unico flusso di armi che i sauditi fanno arrivare ai ribelli come dimostrato dal fatto che questi possiedono caricatori di fucili prodotti in Ucraina, bombe a mano svizzere e fucili belgi. Il massiccio impegno saudita nasce dalla volontà di bilanciare le forniture di armi di Teheran alle forze di Assad, che avvengono ricorrendo ad aerei da trasporto dell’esercito iraniano con le insegne della «Maharaj Airlines».
La frequenza di tali consegne è talmente intensa da essere stata soprannominata «la latteria» da parte dei servizi occidentali. Far trapelare tali dettagli alla vigilia della riunione multilaterale di Roma implica la volontà dei sauditi di tornare a mettere sotto pressione l’amministrazione Obama affinché riveda l’opposizione alle forniture di armi.
In tale ottica la scelta dei ribelli siriani di far pesare al Segretario di Stato John Kerry la loro adesione al summit di Roma assomiglia ad un primo esplicito monito: se Washington continuerà a far mancare le armi, la potenza di riferimento degli insorti diventerà l’Arabia Saudita. Alle cui spalle vi sono i fondi delle altre monarchie del Golfo, a cominciare da Qatar ed Emirati Arabi Uniti.
---
Da Zagabria 75 aerei pieni di armi per la Siria
I carichi su enormi “Ilyushin” erano destinati ai ribelli. Il governo nega. Ma i video provano il traffico
BELGRADO. La stampa croata lancia il sasso, il New York Times lo raccoglie, Zagabria seccamente smentisce. Ma la storia delle armi croate girate ai ribelli siriani via Giordania sembra essere fondata. Lo ha ripetuto ieri il quotidiano Jutarnji List, il primo a rivelare la potenziale esistenza di un piano per far arrivare vecchi armamenti jugoslavi e croati ai guerriglieri che da mesi cercano di abbattere il regime di Assad. Jutarnji List che ha nuovamente confermato l’esistenza di un traffico segreto di granate, lanciarazzi e munizioni tra la Croazia e il Medio Oriente, aggiungendo nuova benzina al fuoco. Dall’aeroporto di Zagabria, su enormi aerei cargo “Ilyushin” appartenenti alla Turkish Airlines e a una compagnia aerea giordana, «negli ultimi quattro mesi» sarebbero state trasportate verso la Siria, per finire nelle mani della resistenza al regime, ben «3.000 tonnellate di armi». I voli, spiega il quotidiano, sarebbero stati circa 75, hanno svelato fonti diplomatiche. Fonti che hanno specificato che sui grandi aerei non sarebbero state caricate solo armi “made in Croazia” o vecchi residuati bellici jugoslavi, bensì anche «armi provenienti da altri Paesi europei», Gran Bretagna in testa, in un affare complesso «organizzato dal governo americano» che ha ben pensato di utilizzare Zagabria come punto di transito principale del flusso di materiale bellico. Un affare, va detto, nuovamente negato da Zagabria, che ha dichiarato che la Croazia «non ha venduto o donato» armi ai ribelli siriani. Smentite che però cozzano contro i video di armamenti ex jugoslavi in azione in Siria, postati su Internet nelle settimane scorse. Filmati che mostrano i cannoni senza rinculo M60 da 82mm, usati dal defunto esercito federale jugoslavo fin dal 1960, e ora in mano agli oppositori di Assad. E lanciamissili anticarro portatili, sigla M79 Osa, sempre fabbricati in Jugoslavia dal 1979 fino al collasso del Paese e successivamente in Bosnia, Macedonia, Serbia e in Croazia. Ma anche lanciagranate RPG-22 e gli RBG- 6, «studiati e prodotti in Croazia» fin dai tempi della guerra d’indipendenza dalla “Metallic”, spiega una brochure dell’azienda produttrice del lanciagranate con sede a Fiume. Tutte armi mai apparse prima sul teatro di guerra siriano. Armi che hanno avuto di certo ricadute geopolitiche significative, come attesta l’annuncio di Zagabria, dato dieci giorni fa, del ritiro dei suoi caschi blu dalle alture del Golan, al confine con la Siria. «I nostri soldati non sono più sicuri», aveva ammesso il premier croato Milanovic. Non più sicuri perché a un tiro di schioppo dalla possibile vendetta degli uomini di Assad.
GROTEKSNO JE KAD ĐUKANOVIĆ GOVORI O MORALU
(Elezioni presidenziali in Montenegro. Forti contestazioni tra il candidato Miodrag Lekic, ex Ambasciatore (ultimo) della RF di Jugoslavia a Roma e il premier Milo Djukanovic: "E' grottesco che sia Djukanovic a parlare di morale"...
Sul camorrista Milo Djukanovic si veda tutta la documentazione linkata al nostro sito:
https://www.cnj.it/documentazione/cetnici.htm#montenegro )
Lekić: Groteksno je kad Đukanović govori o moralu
(Tanjug 11.03.2013) PODGORICA - Predsednički kandidat Miodrag Lekić kazao je da je groteskno kada crnogorski premijer i lider Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović priča o moralu, jer je, kako je naveo, reč o najnemoralnijom osobi u region.
Lekić je rekao da njegov protivkandidat Filip Vujanović, Đukanović i DPS mogu da ga mrze, jer mu u karijeri ne mogu naći nijedan detalj koji ima veze sa korupcionaškim i mafijaškim poslovima.
“To zna Crna Gora i zato zvuči groteskno kada slušam Đukanovića koji priča o moralu. On kojeg smatraju za najnemoralniji osobu u regionu. Nema veće afere, a da njeni kraci ne stižu prema Crnoj Gori”, kazao je Lekić na promotivnom skupu u podgoričkom naselju Zlatica.
Đukanović je ranije rekao da je kandidatura Lekića za predsednika Crne Gore nemoralna, jer se, kako je naveo, čelnik Demokratskog fronta zalagao da ta država ne bude samostalna.
Premijer i lider DPS-a prozvao je Lekića i da je na svom izbornom plakatu istrgao lava sa crnogorskog grba, zbog čega se ne zna da li je Lekić kandidat za predsednika drzazve ili “probni vozač Pežoa”.
“Kad smo već kod probnih vozača, ja bih ga pitao i da li nešto zna o probnom vozaču koji je dobio zadatak da ubije Duška Jovanovića”, kazao je Lekić.
On je, kako prenose podgorički mediji, istakao da će, ukoliko pobedi na predsedničkim izborima, doneti nestabilnost korupcionaškoj Vladi Crne Gore, ali i stabilnost državi.
Državna izborna komisija ranije je potvrdila kandidature Vujanovića i Lekića na predsedničkim izborima u Crnoj Gori, koji su zakazani za 7. april, a u izbornoj trci, ukoliko do 18. marta sakupi dovoljna broj potpisa podrške, učestvovaće i predstavnik Pozitivne Crne Gore Rade Bojović.
Predsednički izbori zakazani za 7. april biće šesti od uvođenja višestranačkog sistema u Crnoj Gori, odnosno drugi nakon sticanja nezavisnosti 2006. godine. Kako je ranije saopšteno iz Državne izborne komisije, predsednički izbori koštaće tu državu oko 1,2 miliona evra, od čega je 800.000 evra predviđeno za sprovođenje izbora, a 400.000 evra za izbornu kampanju.
(srpskohrvatski / francais / english / italiano)
1999 - 2013. Verso il 24 Marzo
1) ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - 14 ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НАТО
Programma definitivo iniziative a Belgrado per il 14.mo anniversario della aggressione
2) "L' Angelo misericordioso" uccide ancora / “Milosrdni anđeo” i dalje ubija (glassrbije.org)
3) FLASHBACK: OSCE official says US falsified grounds for 1999 bombing (2004)
ALTRI LINK:
Serbie : à Pančevo, la mémoire enterrée d’une catastrophe écologique
C’était il y a treize ans, en avril 1999 : l’Otan bombardait la zone industrielle de Pančevo, une ville située à une quinzaine de kilomètres de Belgrade, provoquant une catastrophe écologique sans précédent. Malgré l’incapacité des pouvoirs publics à proposer des solutions concrètes, les habitants continuent de vivre et de travailler dans la zone contaminée...
http://balkans.courriers.info/article21245.html
C’était il y a treize ans, en avril 1999 : l’Otan bombardait la zone industrielle de Pančevo, une ville située à une quinzaine de kilomètres de Belgrade, provoquant une catastrophe écologique sans précédent. Malgré l’incapacité des pouvoirs publics à proposer des solutions concrètes, les habitants continuent de vivre et de travailler dans la zone contaminée...
http://balkans.courriers.info/article21245.html
La NATO ha volutamente causato una catastrofe ambientale in Jugoslavia
Con questa sua relazione, pubblicata per la prima volta nel 2000, Michael Chossudovsky ha fornito un documento definitivo e la prova fotografica che, contrariamente a quanto dichiarato da vari osservatori internazionali, la catastrofe ambientale del petrolchimico di Pancevo non fu un "danno collaterale" (ovvero un incidente di guerra), tantomeno un caso di negligenza criminale (intesa come il risultato di un’indifferenza criminale per le conseguenze). La prova è schiacciante. La NATO fece saltare in aria, intenzionalmente e meticolosamente, container di sostanze chimiche tossiche con l’obiettivo di creare un inferno ecologico...
Con questa sua relazione, pubblicata per la prima volta nel 2000, Michael Chossudovsky ha fornito un documento definitivo e la prova fotografica che, contrariamente a quanto dichiarato da vari osservatori internazionali, la catastrofe ambientale del petrolchimico di Pancevo non fu un "danno collaterale" (ovvero un incidente di guerra), tantomeno un caso di negligenza criminale (intesa come il risultato di un’indifferenza criminale per le conseguenze). La prova è schiacciante. La NATO fece saltare in aria, intenzionalmente e meticolosamente, container di sostanze chimiche tossiche con l’obiettivo di creare un inferno ecologico...
A Day That Shook The World: Nato accidentally [??] bombs the Chinese embassy
On 7 May 1999, Nato warplanes on a mission to bomb Belgrade accidentally [??] hit the Chinese embassy, killing three journalists and nearly dragging them into the war on the Serbian side...
On 7 May 1999, Nato warplanes on a mission to bomb Belgrade accidentally [??] hit the Chinese embassy, killing three journalists and nearly dragging them into the war on the Serbian side...
INCLUDING VIDEO: http://www.independent.co.uk/life-style/history/a-day-that-shook-the-world-nato-accidentally-bombs-the-chinese-embassy-2257269.html
La nostra DOCUMENTAZIONE sulla aggressione della NATO contro la Repubblica Federale di Jugoslavia, 24 marzo - 6 giugno 1999, è interamente raccolta nella specifica sezione del sito: https://www.cnj.it/24MARZO99/
=== 1 ===
24 MARZO 1999-2013: programma definitivo iniziative a Belgrado
http://www.beoforum.rs/saopstenja-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/457-da-se-ne-zaboravi-14-godina-od-agresije-nato.html
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - 14 ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НАТО
Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије и више других нестраначких, независних удружења и ове године организују активности у знак сећања на велике људске жртве и разарања током агресије НАТО од 24. марта до 10. јуна 1999. године. У оквиру тих активности одржаће се:
• Уторак 12. марта 2013. године промоција књиге „Од Нирнберга до Хага – поуке историје“ у издању Београдског форума за свет равноправних. Промоција ће одржати у Руском дому са почетком у 19 часова, а предвиђено је да говоре: Амбасадор Руске Федерације у Србији, господин Александар Чепурин, Проф. др Јелена Гускова, инострани члан САНУ, Живадин Јовановић, председник Београдског форума, Проф. др Борис Кривокапић, Проф. др Јелена Лопичић-Јанчић, Милан Вујин, адвокат из Београда.
• Четвртак 21. март 2013. године промоција књиге „Агресија НАТО – Сумрак Запада“. Промоција ће се одржати у здању културно-просветног друштва „Свети Сава“ у Суботици, са почетком у 19 часова. Предвиђено је да говоре Проф. др Радован Радиновић, генерал у пензији, Јово Милановић, генерал у пензији, Сандра Давидовић, члан Управног одбора Београдског форума и Живадин Јовановић, председник Београдског форума.
• Субота 23. март 2013. године Округли сто на тему „Од агресије до сецесије“ са почетком у 11 часова, Сава Центар, Београд. Предвиђено је да говоре представници Београдског форума за свет равноправних, Клуба генерала и адмирала Србије, СУБНОР-а Србије и представници пријатељских земаља.
• Недеља 24. март 2013. године у 10:30 часова полагање цвећа на споменик деци - жртвама агресије НАТО, парк Ташмајдан, Београд. Венце полажу представници Београдског форума, Клуба генерала и адмирала Србије, СУБНОР-а Србије, студентских и других независних, нестраначких удружења, као и амбасадори пријатељских земаља и грађани појединци.
- 12:00 часова – полагање цвећа на споменику свим жртвама агресије НАТО „Вечна ватра“, на Ушћу, Нови Београд. Цвеће полажу нестраначке, независне организације и појединци.
Београдски форум за свет равноправних,
Клуб генерала а адмирала Србије,
СУБНОР Србије
Београд, 20. фебруар 2013.
---
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
И ове године ће се, као и протеклих тринаест, обележити сећање на тужно и злочиначко натовско бомбардовање наше државе у 1999.години.
У Центру Сава, у Београду, 23. марта ће се одржати округли сто о узроцима и последицама по Србију и уопште Европу и читаво човечанство после одлуке САД и осталих чланица НАТО да нападну нашу државу и онако се немилосрдно обрачунавају, рушећи и убијаћи све пред собом, читава 73 дана.
На скупу ће иступати најименентније личности, а организатори су Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала и СУБНОР Србије.
За те тужне дана, кад је почело бомбардовање пре тринаест година, предвиђене су још неке манифестације. Тако ће представници три организације положити цвеће на Пламен слободе на Ушћу и споменик убијеној деци у ташмајданском парку.
Поводом НАТО напада већ је у припреми обележавање петнаестогодишњице у марту 2014.године.
Предвиђена је велика међународна конференција под именом ”Агресија, милитаризам, светска криза”. Биће позвана најпознатија имена из јавног, политичког, научног друштва широм света, а мото разговора је да се не заборави оно што се тада збило у Србији – велики злочин западних држава према једном малом и слободољубовом народу који никад у својој историји није био освајач туђег и само је бранио сопствени праг. Да се не заборави да је тај мали народ, са крајње ограниченим моћима, смело стало пред силу која је наумила да му отме све свето што има стечено вековима, слободу, стваралаштво, духовност, голи живот.
О данима натовске агресије биће приређена и изложба докумената и фотоса, за коју су већ сада заинтересоване и разне европске престонице.
Иначе, о програму и плану обележавања петнаестогодишњице напада НАТО алијансе на Србију и СР Југославије, три независна и нестраначка удружења (СУБНОР Србије, Београдски форум за свет равноправних и Клуб генерала и адмирала) обавестила су и председника Републике Томислава Николића, напомињујући да ће бити укључено и српско расејање и све, у исто време, повезано и са обележавањем стоте годишњице од почетка Првог светског рата и 210.годишњице Првог српског устанка.
---
Београд - Објављено 6. март 2013.
АГРЕСИЈА НАТО СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА
И ове године ће се, као и протеклих тринаест, обележити сећање на тужно и злочиначко натовско бомбардовање наше државе у 1999.години.
У Центру Сава, у Београду, 23. марта ће се одржати округли сто о узроцима и последицама по Србију и уопште Европу и читаво човечанство после одлуке САД и осталих чланица НАТО да нападну нашу државу и онако се немилосрдно обрачунавају, рушећи и убијаћи све пред собом, читава 73 дана.
На скупу ће иступати најименентније личности, а организатори су Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала и СУБНОР Србије.
За те тужне дана, кад је почело бомбардовање пре тринаест година, предвиђене су још неке манифестације. Тако ће представници три организације положити цвеће на Пламен слободе на Ушћу и споменик убијеној деци у ташмајданском парку.
Поводом НАТО напада већ је у припреми обележавање петнаестогодишњице у марту 2014.године.
Предвиђена је велика међународна конференција под именом ”Агресија, милитаризам, светска криза”. Биће позвана најпознатија имена из јавног, политичког, научног друштва широм света, а мото разговора је да се не заборави оно што се тада збило у Србији – велики злочин западних држава према једном малом и слободољубовом народу који никад у својој историји није био освајач туђег и само је бранио сопствени праг. Да се не заборави да је тај мали народ, са крајње ограниченим моћима, смело стало пред силу која је наумила да му отме све свето што има стечено вековима, слободу, стваралаштво, духовност, голи живот.
О данима натовске агресије биће приређена и изложба докумената и фотоса, за коју су већ сада заинтересоване и разне европске престонице.
Иначе, о програму и плану обележавања петнаестогодишњице напада НАТО алијансе на Србију и СР Југославије, три независна и нестраначка удружења (СУБНОР Србије, Београдски форум за свет равноправних и Клуб генерала и адмирала) обавестила су и председника Републике Томислава Николића, напомињујући да ће бити укључено и српско расејање и све, у исто време, повезано и са обележавањем стоте годишњице од почетка Првог светског рата и 210.годишњице Првог српског устанка.
=== 2 ===
da www.glassrbije.org
06. 03. 2013. - In 78 giorni di aggressione nel 1999, le forze NATO hanno bombardato 112 volte il territorio dell’ex Repubblica Federale di Jugoslavia con l’uranio impoverito U238. Sono state contaminate 91 località, di cui 1 in Montenegro, 9 nel sud della Serbia centrale e addirittura 81 sul territorio del Kosovo e Metochia. Il numero degli ammalati di cancro in Kosovo è cresciuto negli ultimi 12 anni di 200 volte, e la percentuale annua di crescita degli ammalati di cancro è di 2,4%, ha avvisato nell’intervista rilasciata alla nostra radio, il presidente dell’organizzazione non governativa Angelo misericordioso e medico nel centro sanitario di Kosovska Mitrovica, Nebojsa Srbljak.
"L' Angelo misericordioso" uccide ancora
06. 03. 2013. - In 78 giorni di aggressione nel 1999, le forze NATO hanno bombardato 112 volte il territorio dell’ex Repubblica Federale di Jugoslavia con l’uranio impoverito U238. Sono state contaminate 91 località, di cui 1 in Montenegro, 9 nel sud della Serbia centrale e addirittura 81 sul territorio del Kosovo e Metochia. Il numero degli ammalati di cancro in Kosovo è cresciuto negli ultimi 12 anni di 200 volte, e la percentuale annua di crescita degli ammalati di cancro è di 2,4%, ha avvisato nell’intervista rilasciata alla nostra radio, il presidente dell’organizzazione non governativa Angelo misericordioso e medico nel centro sanitario di Kosovska Mitrovica, Nebojsa Srbljak.
Per quanto riguarda il collegamento dell’uranio con l’aumento del numero degli ammalati di patologie maligne, Nebojsa Srbljak dice che non ci sono dubbi, che le prove sono evidenti e che Belgrado dovrebbe agitare l’opinione pubblica mondiale informandola che la NATO, attraverso l’operazione “Angelo misericordioso” ha portato alla Serbia una drammatica crescita del numero di tumori maligni.
Secondo il nostro interlocutore, prima dei bombardamenti il numero degli ammalati di cancro sul territorio di Kosovska Mitrovica era di 1:10.000, nel 2002 il rapporto si è già ridotto a 1:1.000. “In un primo momento abbiamo avuto per lo più ammalati di cancro dei polmoni, dell’età tra i 35 e i 45 anni, mentre prima della guerra le persone colpite erano in genere anziani sopra i 70 anni. Con un’analisi più profonda abbiamo accertato che la maggior parte degli ammalati erano uomini ingaggiati nella difesa del paese sulla relazione Djakovioca-Pec in Kosovo e Metochia. Che non si tratta di una coincidenza lo conferma il fatto che gli ammalati sono di diversa età, origine sociale, e la maggior parte non aveva in famiglia altri casi simili, avvisa il dottor Srbljak. Lui ha rilevato il caso accaduto a un intero reparto di una decina di soldati che durante i bombardamenti si sono nascosti nel buco della bomba dal quale usciva un fumo viola. Tutti si sono ammalati entro breve di cancro ai polmoni, e tutti sono deceduti cinque anni fa.
“La forma più terrificante di questa patologia tra la popolazione di Kosovo e Metochia è la comparsa del raro carcinoma giovanile delle ossa, con la morte certa come esodo, che viene scoperto nei bambini di 11 anni. Siamo quotidianamente testimoni del sempre più alto numero di varie deformità nei neonati, gli aborti spontanei sono sempre più presenti ed è allarmante l’aumentata sterilità”, evidenzia il dottor Srbljak.
Lui è dell’opinione che il terreno non è stato sanato in tempo per bloccare la penetrazione del materiale contaminato nelle acque sotterranee e la loro divulgazione.
Secondo il dottor Srbljak, i nostri politici dovrebbero chiedersi perché non c’è il coraggio e la prontezza dello stato ad occuparsi in modo serio della tutela dei suoi cittadini, e anche rispondere alla domanda chi ha la responsabilità materiale e morale della conseguenza dei bombardamenti. Lui sottolinea che la Serbia dovrebbe prendere esempio dall’Italia che ha riconosciuto ufficialmente che la maggior parte dei loro soldati che ha trascorso in Kosovo dai 3 ai 6 mesi è malata di patologie maligne. A quanto prima che la vera esplosione di tumori maligni, purtroppo, dovrà ancora arrivare, perché 15 tonnellate di uranio e plutonio impoverito lanciato in Serbia hanno e avranno effetti nei prossimi 4 miliardi e mezzo di anni.
“Milosrdni anđeo” i dalje ubija
06/03/2013 - Snage NATO-a su u 78 dana agresije 1999. godine 112 puta bombardovale teritoriju bivše SRJ municijom sa osiromašenim uranijumom U238. Kontaminirana je 91 lokacija, od kojih jedna u Crnoj Gori, devet u užoj Srbiji, a čak 81 na teritoriji Kosova i Metohije. Broj obolelih od malignih oboljenja na Kosovu je u poslednjih dvanaest godina uvećan i do 200 puta, a godišnja stopa rasta obolelih od raznih vrsta kancera je 2,4 odsto, upozorio je u razgovoru za naš radio predsednik nevladine organizacije "Milosrdni anđeo" i lekar u kosovsko-mitrovačkom zdrastvenom centru Nebojša Srbljak.Prema podacima o broju naleta i prosečnom broju ispaljenih projektila, na teritoriju Kosova i Metohije je ispaljeno oko 31.000 komada municije sa osiromašenim uranijumom, a u ostalim delovima SRJ oko 5.000. “Prema zvaničnim podacima NATO-a, na području Kosmeta i juga Srbije bačeno je 300 tona municije punjene osiromašenim uranijumom, inače direktnim izazivačem više malignih oboljenja kao što su galopirajuća leukemija, limfom, maligni tumor štitne žlezde. Taj otrov koji je kroz zemljište i vazduh ušao u životnu sredinu ostaće tu gotovo zauvek, i uticaće na zdravlje i smanjenje života stanovništva,” naglašava dr Nebojša Srbljak. Kada se radi o povezanosti uranijuma i porasta broja ljudi obolelih od malignih bolesti, on kaže da tu nema nikakvih sumnji i da su dokazi očigledni i da bi Beograd morao da alrmira svetsku javnost da je NATO preko "Milosrdnog anđela" doneo Srbiji dramatičan porast obolelih od malignih tumora.
Prema rečima našeg sagovornika, pre bombardovanja broj malignih oboljenja na području kosovsko-mitrovačkog zdrastvenog centra bio je 1 prema 10 000, da bi se već 2002. godine taj odnos spustio na 1 prema 1 000. “U prvom momentu imali smo najviše obolelih od karcinoma pluća, a starosna struktura obolelih kretala se od 35 do 45 godina, dok su pre rata od karcinoma najviše oboljevali ljudi oko 7o godina starosti. Dubljom analizom, utvrdili smo da su većina obolelih muškarci koji su bili angažovani u odbrani zemlje na relaciji Đakovica – Peć na Kosovu i Metohiji. Da nije reč o nikakvoj slučajnosti, najbolje govore činjenice da su oboleli različite starosti, socijalnog porekla i velika većina njih nije u porodicama imala maligna oboljenja,” upozorava dr Srbljak. Kao najbolju potvrdu ovih alarmantnih podataka on navodi slučaj koji se dogodio sa celokupnim odeljenjem od desetak vojnika koji su se u vreme bombardovanja sklonili u rupu od bombe iz koje je izlazio ljubičasti dim. Od njih desetoro, svi su u vrlo kratkom roku oboleli od karcinoma pluća i od pre pet godina više niko nije živ.
“Jedna od najstrašnijih manifestacija porasta maligniteta među kosovsko-metohijskim stanovništvom jeste pojava veoma retkog juvenilnog karcinoma kostiju sa sigurnim smrtnim ishodom, koji se javlja kod dece do 11 godina. Pre rata na Kosovu i Metohiji je na 300.000 stanovnika postojao jedan oboleli, a proteklih godina bilo je čak četvoro teško bolesne dece. Svakodnevno smo svedoci sve većeg broja raznih deformiteta na novorođenčadima, velikog broja spontanih abortusa i povećanja steriliteta,” naglašava dr Srbljak.
Srbljak je mišljenja da nije na vreme urađena sanacija terena kako bi se sprečio prodor kontanimiranih materija u podzemne vode i dalja kontaminacija. “Na taj način u ogromnom broju bi se smanjila pojava malignih bolesti kod Srba, Albanaca i svih drugih koji su ostali da žive na Kosovu, posebno u oblastima koja su bila izložena masovnom bombardovanju. Pod hitno je neophodno uraditi skrining odnosno serološkla istraživanja maligniteta koja mogu da se otkriju u najranijoj fazi bolesti. Na osnovu porasta antitela na maligno tkivo, oboleli mogu da se preciznije leče i bolest eliminiše u samom začetku. Mnogobrojni ljudi koji su se odazvali na poziv države i nesebično je branili sada oboljevaju i potrebno im je pomoći u njihovoj borbi sa najtežom bolešću,” apeluje predsednik organizacije "Milosrdni anđeo".
Po mišljenju dr Srbljaka, ovdašnji političari bi trebalo da se zapitaju zašto nema smelosti i hrabrosti da se država ozbiljno pozabavi zaštitom svog naraštaja, ali i da odgovore ko treba da snosi materijalnu i moralnu odgovornost za posledice bombardovanja. On napominje da bi Srbija trebalo da se ugleda na Italiju koja je zvanično prizanala da je veliki broj njihovih vojnika koji je od 3 do 6 meseci boravio na Kosovu, obolelo od malignih bolesti. Tim pre što pravu eksploziju malignih tumora, nažalost, tek možemo da očekujemo, zato što oko 15 tona osiromašenog uranijuma i plutonijuma bačenog na Srbiju deluje, i delovaće naredne četiri i po milijarde godina!
Autor: Djuro Malobabić
Kategorija:
=== 3: FLASHBACK ===
http://www.b92.net/english/news/index.php?&nav_category=&nav_id=26996&order=priority&style=headlines
SNRA (Serbia and Montenegro) - February 16, 2004
OSCE official says US falsified grounds for 1999 bombing
SOFIA -- Tuesday ˆ The United States justified the 1999 bombing of Yugoslavia with false claims of genocide being committed in Kosovo, an OSCE official and participant in peace talks during the war in the province said in comments published today.
Bo Pellnas, a member of the OSCE mission in Belgrade, said there were some 1,200 OSCE observers in Kosovo who could confirm genocide did not take place, reports Sofia daily Monitor.
Pellnas said he was certain the US had assisted secessionist guerrillas in the province since 1998, and saw them as a future ally in a ground assault on Belgrade. He said that former US president Bill Clinton had imposed his policy on the international community for dealing with Belgrade and Kosovo.
SNRA (Serbia and Montenegro) - February 16, 2004
OSCE official says US falsified grounds for 1999 bombing
SOFIA -- Tuesday ˆ The United States justified the 1999 bombing of Yugoslavia with false claims of genocide being committed in Kosovo, an OSCE official and participant in peace talks during the war in the province said in comments published today.
Bo Pellnas, a member of the OSCE mission in Belgrade, said there were some 1,200 OSCE observers in Kosovo who could confirm genocide did not take place, reports Sofia daily Monitor.
Pellnas said he was certain the US had assisted secessionist guerrillas in the province since 1998, and saw them as a future ally in a ground assault on Belgrade. He said that former US president Bill Clinton had imposed his policy on the international community for dealing with Belgrade and Kosovo.
Jugocoord su Telegram
Jugocoord su Facebook